Slovenija i Hrvatska odlučile su da uvedu porez na neočekivanu dobit kako bi subvencionirale obnovljive izvore energije i pomogle stanovništvu i preduzećima da se nose s energetskom i ekonomskom krizom.
Slovenija će, kako javlja Indikator, dodatni namet uvesti samo energetskim kompanijama, dok Hrvatska namerava oporezovati sve firme.
Porez na dobit već su uvele brojne zemlje širom Evrope kako bi se, pre svega, finansirale izdašne subvencije koje se plaćaju građanima i kompanijama zbog visokih cena energije.
Po uzoru na ostale evropske zemlje, slovenačka vlada predstavila je nacrt zakona koji predviđa porez na dobit energetskih kompanija 2022. i 2023, dok je Hrvatska pokrenula javnu raspravu o dodatnom poreznom zakonu koji će se primjenjivati samo do 2022.
Svaki prihod veći od 180 eura po MWh uplaćuje se u državni budžet
Slovenija je, kako prenosi Euractiv, odlučila da se svaki prihod veći od 180 eura po megavatsatu (MWh) električne energije, proizvedene u Sloveniji i prodate na veleprodajnom tržištu, mora uplaćivati u državni budžet.
Izuzeci su predviđeni za proizvođače energije čiji su troškovi proizvodnje veći od 180 eura po MWh, kao i za proizvodnju energije iz prirodnog gasa te u malim objektima vršne snage ispod 500 kW.
Većina kompanija koje će biti oporezovane u vlasništvu je države
Porez će plaćati i naftne i gasne kompanije. Izračunaće se množenjem razlike između dobiti u 2022. ili 2023. i prosečne dobiti u periodu 2018. – 2021. s faktorom 1,2.
Vlada planira da iskoristi neočekivane poreske prihode za subvencioniranje obnovljivih izvora energije i finansiranje mera za smanjenje potražnje za električnom energijom tokom vršnih sati.
Treba napomenuti da je većina energetskih kompanija u Sloveniji u potpunom ili delimičnom vlasništvu države, tako da će vlada zapravo sama sebe oporezivati. Krajem septembra, slovenački premijer Robert Golob izjavio je da će borba s energetskom krizom iduće godine državu koštati 5 milijardi eura.
Hrvatska vlada nastavila je s planom najavljenim početkom septembra, predlažući predlog zakona kojim bi se uveo porez na iznenadnu dobit.
Premijer Andrej Plenković rekao je da je novi porez u biti “doprinos solidarnosti”. Ovo je kriza koja zahtijeva da oni koji imaju više pomognu onima koji imaju manje, rekao je.
Ministar finansija Marko Primorac rekao je da će novi porez plaćati kompanije čiji prihodi u 2022. budu veći od 300 miliona kuna (40 miliona eura) po stopi od 33 odsto, ali samo na povećanje dobiti veće od 20 odsto u odnosu na četverogodišnji prosjek u periodu 2018.-2021.
Poreski prihodi će se koristiti za pomoć građanima, rekao je Primoras, dodavši da bi se na taj način moglo prikupiti oko dvije milijarde kuna (265 miliona eura).
Prema prvim analizama, porez bi trebalo da pogodi prerađivačku industriju, industriju nafte i gasa, trgovinu i građevinarstvo te finansijski sektor.
Ako se nečija dobit u 2022. poveća za 50 odsto u odnosu na četverogodišnji prosjek, efektivna stopa poreza na dobit biće mu 24 odsto, istakao je Primorac. Ako nekome skoči profit za 100 odsto, stopa će biti oko 30 odsto, dodao je.
Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay