Home Tags Posts tagged with "novac"
Tag:

novac

EkonomijaVesti

Suvišna potrošnja je izražavanje ličnog identiteta

by bifadmin

Savremeni kritičari društva ništa dobro ne vide u aktuelnom prekomernom konzumerizmu. Potrošnja je životni stil.

„Trošimo više nego što mislimo da trošimo.

Zaduženiji smo nego što to priznajemo.

Ignorišemo mnoge moralne dileme koje se tiču kupovine“

pre 25 godina napisala je ekonomista Džulijet Šor.

Cenjena analitičarka ljudskog ponašanja posvetila je svoju karijeru potrošnji i tražila razloge zbog kojih Evropljani u Amerikanci toliko kupuju. Kupovina koja nema granice posledica je jurcanja za statusnim simbolima i znači napredovanje na društvenoj lestvici. Ali, na kraju, prekomernom kupovinom svako prođe loše, kako kaže Šor, i ostane nezadovoljen. Po njenim istraživanjima deca koja su obuzeta kupovinom sklonija su depresiji i anksioznosti i imaju lošije odnose sa roditeljima.

Potrošnja vremena na Zemlji

Ako malo zastanete i pogledate sa strane, mogli biste reći da je kupovina stvari koje čoveku objektivno nisu potrebne, temelj savremenog načina života. Ovo je i mišljenje istoričara kulture Lorensa Samjuela.

„Ne treba vam kafa ’za poneti’, deset ili dvadeset pari cipela, televizor 75 inča. Svi radimo da zaradimo novac koji trošimo na stvari i iskustva koja pre želimo nego što nam trebaju. Kupovinom trošimo i vreme koje nam je dato na Zemlji“, komentar je Samjuela.

Pitanje je zašto je ovo stil života većine? Kakva je korist ako na kraju svako ostane nezadovoljen što je velika cena?

Što više na lestvici

Kulturolog Semjuel daje objašnjenje i na prvo mesto kao razlog navodi ljudsku prirodu koja je u suštini potrošačka jer traži sreću i ispunjenje u kupovini.

„Da biste imali mnogo stvari, morate mnogo da kupujete i to košta. Imati više stvari znači i veće iznose i to daje osećaj da uvek postoji još nešto, nešto drugo i bolje što može da se kupi. Ovakav stav je dobar za ekonomiju. Dobar je i za osećaj nagrade koja je samo trenutna. Ali, nikako nije dobar za ispunjenje ljudskog bića, za osećaj trajne ispunjenosti i zadovoljstva“, piše Samjuel.

Socijalni status je druga potka u pojavi kakva je prekomerno trošenje. Jasno je da sticanje statusa među ljudima ima veze sa kupovinom nepotrebnih stvari. To kako vas vide i doživljavaju drugi emitujete tržišnim simbolima na sebi, oko sebe, počev od kola i kuće u kojoj živite. To je vaš ’lični portfolio’ u kome veću ulogu igraju nepotrebni predmeti nego potrebni. Otuda je luksuz poželjan za svakoga ko ima za cilj visoku poziciju na statusnoj lestvici.

„Materijalan svet predstavlja odličan način i priliku da kažete svetu (i vama samima) ko ste, a ko to niste. Svaki predmet nosi neko značenje i govori mnogo. Tragovi koji vode do vas i vašeg identiteta su u kući u kojoj živite, u kolima kojima se vozite, garderobi koju nosite, pa čak i u hrani koju jedete. Tako je izražavanje ličnog identiteta ključna komponenta suvišne potrošnje“, objašnjava Samjuel.

Biti vladar

Ipak, mora da postoji neka korist u prekomernoj kupovini stvari koje čoveku nisu realno potrebne.

Postoji osećaj moći koji se pojavi u čoveku kada postane vlasnik stvari i predmeta. Istina je da je mnogo toga što se u svetu dešava van kontrole pojedinca i zato ’vladanjem’ bar malog dela tog sveta pruža osećaj trenutnog ispunjenja i kontrole. Pogotovo ako su u pitanju stvari koje čoveku zaista ne trebaju.

„Zamenom stvari za novac postajete vladar delića svemira i imate utisak da svoj život držite pod kontrolom. Ovo je siguran način da se osetite sigurno, stabilno, obezbeđeno u svetu gde je mnogo toga nepoznatog“, istakao je kulturolog Samjuel.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Internetom kruži prevara u vezi sa brzom zaradom, banka ne stoji iza toga

by bifadmin

UniCredit Bank Srbija upozorava sve svoje klijente i širu javnost da je u toku jedna od internet prevara u kojoj se spominje ime banke, a kroz koju se građani pozivaju da ulože novčana sredstva kako bi stekli brzu zaradu.

Naime, internetom, pre svega društvenim mrežama, deli se određeni link i obaveštenje koje sadrži neistinite informacije o navodnoj investicionoj platformi UniCredit Banke, koja nudi brzu zaradu, zahtevajući ulaganje novca. UniCredit Bank Srbija obaveštava sve da ne stoji iza takvih informacija i da je u pitanju prevara.

U cilju bezbednosti UniCredit Banka poziva građane da ne učestvuju u pomenutim aktivnostima, niti da postupaju prema instrukcijama koje se navode u lažnim vestima. Kako bi se dodatno privukla pažnja, u ovakvim prevarama i lažnim vestima vrlo često se koriste poznate javne ličnosti, te je neophodna dodatna opreznost ukoliko neka ponuda izgleda previše privlačno. Banka je preduzela sve korake u cilju sprečavanja daljih sličnih aktivnosti, a sve građane podseća da budu oprezni kada se od njih traže lični podaci putem društvenih mreža.

Kako bi se u najkraćem roku eliminisale prevarne akcije, Banka poziva sve da uvek prijave lažne naloge društvenim mrežama, kako bi bili uklonjeni.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Troškovi stečaja u Srbiji veći od kapitala, a upravnici bogato plaćeni

by bifadmin

Troškovi stečajnog postupka u Srbiji veći su od ostatka imovine koja pripada vlasnicima kapitala, nagrade stečajnim upravnicima su ogromne, a kontrola njihovog rada zanemarljiva.
To je ukazao Savet za borbu protiv korupcije.

Nikakvu kontrolu u radu, kako je navedeno u izveštaju Saveta o stečajnim postupcima, nemaju ni Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao ni Agencija za osiguranje depozita, što se posebno odražava na prodaju imovine dužnika finansijskih institucija u stečaju ili likvidaciji.

“Iako se prodaja potraživanja banaka u stečaju obavlja pod velom transparentnosti, ostaju brojne nepoznanice, kako je imovina velike vrednosti koju čine atraktivno građevinsko i poljoprivredno zemljište, prodavana kao teško naplativo potraživanje“, stoji u Izveštaju.

Savet je upitao i kako je moguće da kupac takvog potraživanja u samo jednoj godini prikaže neto dobit od preko 40 miliona evra, a da je prethodne godine imao gubitak u poslovanju i bio bez ikakve imovine.

Pitanje i ko takvom subjektu bez ikakvog boniteta odobrava milionske kredite, izražene u evrima.
Savet je naveo da je „nejasno i kako Agencija za osiguranje depozita proverava učesnike na tenderu za prodaju teško naplativih potraživanja od preko milijardu evra i da li je dovoljno osnovati firmu sa 1.000 dinara, iznajmiti kancelariju, konkurisati i pobediti na tenderu“.

Potraživanja ugrožena

„Ako se ima u vidu da najveći broj poverilaca finansijskih institucija u stečaju ili likvidaciji, sa ukupnim priznatim potraživanjima od 2,7 milijardi evra, treba da se namiri upravo iz prodaje imovine dužnika tih institucija, onda je jasno koliko su njihova potraživanja ugrožena“, naveo je Savet.

Dodaje se da, kada se potraživanja osam najvećih banaka od preko hiljadu njenih dužnika, u iznosu više od milijardu evra, prodaju za 46 miliona evra, jasno je da će za podelu poveriocima iz stečajne mase, nakon namirenja svih troškova ostati simbolična suma.

Koliko su poverioci banaka bili upoznati sa ovakvom prodajom imovine banaka i koliko je taj postupak za njih transparentan Savet, kako je navedeno, nema informaciju, ali sumnja da su bili informisani.

„Sumnja Saveta proističe iz činjenice da je Agencija za osiguranje depozita sugerisala da se u pregledima, koje mu je, na zahtev, dostavila nalaze podaci čija je tajnost zaštićena odredbama Zakona o bankama i Zakona o stečaju, kao i ugovorima sa dužnicima i prijemnicima potraživanja“, navelo je to nezavisno telo.

Ističe se da je Agencija za osiguranje depozita saopštila da su podaci osetljivi i da se „njima rukuje uz maksimalnu zaštitu njihovog integriteta i tajnosti“.

„Ovakva sugestija Agencije za osiguranje depozita je neshvatljiva, s obzirom na to da tabelarni podaci, dostavljeni Savetu, ne samo da ne treba da budu tajni, već
izuzetno transparentni, pa se postavlja pitanje kako je Agencija prodavala transparentno imovinu dužnika banaka ako su podaci o toj imovini tajni“, navedeno je u Izveštaju.

Podaci osetljivi

Izmene Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje nastale su, ocenio je Savet, iz potrebe da se dodatno poboljša pravni okvir za zaštitu prava poverilaca i obezbedi veća transparentnost podataka između poverilaca i Agencije za osiguranje depozita kao stečajnog ili likvidacionog upravnika.

Dodaje se da postupanje Agencije upućuje na zaključak da se zakoni i izmene zakona najčešće ne primenjuju u praksi i da je njihovim čestim izmenama u sudskim postupcima teško utvrditi po kom zakonu se određeni postupci vode.
Šta su sve otežavajuće okolnosti u sudskim postupcima, kojih je samo u stečaju finansijskih institucija bilo preko 9.000, Savet nema informaciju, kao ni o postupcima kojih je više od 8.000, a koji se vode pred privrednim sudovima.

„Ogroman broj sudskih postupaka, ogromni troškovi stečaja i potraživanja poverilaca, među kojima je država Srbija, sve manja vrednost stečajne mase, ukazuju da se za takvu situaciju ne nazire skoro rešenje, a u takvim okolnostima samo je dobro stečajnim upravnicima, jer se nagrade za njihov rad isplaćuju dok postoji stečajna masa“, ocenio je Savet.

Izvor: Beta

Foto:Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li treba uvesti porez na štednju u bitkoinima

by bifadmin

Prošlo je petnaestak godina od prvih pokušaja da se uvede valuta nezavisna od bilo koje centralne banke, od bilo koje vlasti.

Kada je krajem 2008. godine došlo do krize izazvane preintenzivnim finansiranjem kupovine kuća i stanova u SAD, reakcija države je došla u vidu masovnog „štampanja“ dolara, potom i drugih svetskih valuta.

Previše novca je dovelo do pada vrednosti ušteđevinama i građani su počeli da razmišljaju kako da se oslobode ove vrste državne manipulacije.

Traganje za „novim novcem“ je naročito zapaženo tokom pokreta „Okupiraj Volstrit“. Tom prilikom su inicijatori bili inspirisani primerima iz 19. veka, kada su vrednosti pokušavane da se iskažu ne u novcu, već u radnim satima.

Brzo se, međutim, shvatilo da je za sticanje poverenja među korisnicima, što je osnov bilo kog novca, neophodno nešto mnogo modernije. Osmišljena je verzija digitalnog žetona, ali ponuđena valuta je mogla da služi samo u kupovini unutar njujorških demonstranata. Igra je trajala tek nekoliko dana, mladi nezadovoljnici nisu ispoljili dovoljno znanja i ambicija da nastave sa pokušajima.

Ipak, nije prošlo mnogo vremena pojavio se bitkoin. Bio je to odlično osmišljen pokušaj koji i danas traje. Mada se autorstvo često pripisuje japanskom matematičaru kodnog imena Satakaši, kreatori novine su svakako morali da raspolažu velikim znanjem iz istorije i filozofije novca, ali i niza čak i manje srodnih disciplina.

Privatan novac

Kada se pojavio dugo se nije moglo reći šta je. Jednostavno ljudi su počeli da se igraju novom tehnologijom. Pokazao se dalekovidim onaj ko je predvideo da će upravo blokčejn tehnologija ditribucije zapisa biti osnov novog novca. Vidljivo je da ga bankari i danas odbijaju, smatrajući ga izumom pogodnim da kriminalcima olakša poslovanje nelegalnom imovinom.

Tek kada se u drugoj polovini 2013. godine u nemačkom Bundestagu povela debata o kriptovalutama, otvorila se rasprava o suštini nove pojave. Stvar je razrešio Volfang Šojble, tadašnji ministar za finansije Nemačke. Definisao je bitkoin kao privatan novac, na čije manipulacije se plaća porez.

Dakle, ako se kupi, pa u roku kraćem od 12 meseci, izađe iz bitkoina, plaća se porez na zaradu. U to vreme oscilacije vrednosti bitkoina iskazane u dolarima bile su svakodnevne i izrazito velike. U prvoj deceniji postojanja vrednost mu je uvećana čak za 750 puta.

Pričanjem postaješ bogat

Šojble je napisao da je uloga novine čuvanje stečene vrednosti, a da mu nije namena da bude valuta za kupoprodaju. Deset godina kasnije jasno je da je ovakvim pristupom nemački ministar snažno doprineo da se vrednost novog novca stabilizuje.

Tehnologija čuvanja bitkoina, ili bilo koje druge kriptovalute, modernošću je osvojila ne mali broj broj ljudi i oni neprekidno pričaju kako su zadovoljni. Razumljivo, pozitivnim nastupom povećavaju broj korisnika – upravo je to jedini način da se i sami bogate. Privatan novac ni do sada nije bio nepoznat. Žetone prilično često upotrebljavamo na zabavama kada želimo da ubrzamo kupoprodaju. Za razliku od bitkoina, imaju istu vrednost tokom žurke, nakon koje su neupotrebljivi. Bitkoin, mada neuporedivo odmerenije, i dalje oscilira, a upotrebna vrednost mu je trajna.

Moć digitalizacije

Čini se da je pravo vreme da se uvede i oporezivanje na trgovinu bitkoinom. Kako se porez plaća samo ako se manipulacija obavlja u periodu kraćem od godinu dana, procenjuje se da bi uvođenje oporezivanja podstaklo kupovinu „novog novca“ na duži rok.

A ništa nije povoljnije da se dodatno stabilizuje vrednost bitkoina od dugoročnih ulaganja što bi dodatno podiglo popularnost „novog novca“. Podsetimo, već sada jedan odsto mladih unutar Evropske unije je uložilo u ovu vrstu štednje, dok 12 odsto razmišlja o tome.

Još uvek se debatuje kako su se dogodile kriptovalute. Nema definitivnog odgovora, ali se čini da digitalizacija sve više menja našu svakodnevicu, pa i delatnosti na koje smo toliko navikli da nam izgleda da moraju večno trajati.

Libra protiv dolara

Naravno da pod kapom nebeskom ništa nije večno. Sve češće telefoniramo upotrebom vajbera, iznajmljujemo „sobu za noć“, kupujemo klikom na Amazonu i vozimo se „Uberom“, jer nam je jeftinije, lakše i udobnije. Digitalizacija nam je omogućila da iste potrebe zadovoljavamo na nov, povoljniji način. Isto tako, nova tehnologija nam omogućava da plaćamo ili štedimo na drugačiji način, ne obavezno u novcu na koji država ima monopol.

Upravo je ugrožavanje najjačeg državnog ekskluziviteta kakav je štampanje novca i veliki problem za razvoj i masovniju upotrebu kriptovaluta. Iskusila je to i „Meta“, kada je pre četiri godine najavio libru, svoju kriptovalutu.

Projekat do danas nije zaživeo, jednostavno ako bi 2,8 milijardi korisnika ove mreže prešlo na libru, potreba za dolarom bi se drastično redukovala. Nakon šest sati propitivanja vlasnika „Fejsbuka“ pred američkim Kongresom, izgleda da je promenio mišljenje i, barem za sada, odustao od namere.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Važno je umeti sa novcem

by bifadmin

Međunarodni dan pismenosti, koji se u celom svetu obeležava 8. septembra, ove godine dočekujemo ohrabreni rezultatima poslednjeg popisa koji pokazuju da je u prethodnoj deceniji u Srbiji znatno smanjen broj nepismenih građana.

Iako se pismenost u tradicionalnom smislu i dalje podrazumeva, u svetu koji sve više definišu informacije i nove tehnologije, ovaj pojam je evoluirao izvan granica čitanja i pisanja.

Prepolovljen broj kompjuterski nepismenih

Pismenost danas podrazumeva da je neophodno ovladati i znanjima iz oblasti računarstva i finansija kako bi se neometano funkcionisalo u savremenom svetu. Računarska pismenost je neophodna da bismo se prilagodili promenama koje donosi digitalna transformacija. Kod nas se prvi put ispituje od 2011. godine (pitanje se postavlja starijima od 15 godina) i ovogodišnji rezultati su očekivano mnogo bolji nego u prethodnom popisu.

Broj kompjuterski nepismenog stanovništva je prepolovljen sa više od 50 na manje od 25 odsto građana. Poslednjih godina ova veština još više dobija na značaju jer je na tržištu sve više finansijskih usluga koje zahtevaju digitalnu pismenost, ali, nažalost, i prevara od kojih nas upravo digitalna i finansijska pismenost štite.

Odgovornost za budućnost

Finansijska edukacija se nažalost često zanemaruje, a mali broj ljudi tokom svog formalnog obrazovanja ima priliku da stiče znanja i veštine u ovoj oblasti. Stoga je veliki deo građana prinuđen da uči na greškama i oslanja se na savete prijatelja i porodice. To, nažalost, nije dovoljno jer često dovodi do loših finansijskih oduka, neodgovorne potrošnje, preteranog zaduživanja, ali i nekorišćenja nekih finansijskih mogućnosti.

Iako u Srbiji, kao ni u najvećem broju zemalja, finansijska pismenost nije poseban školski predmet, sve više se prepoznaje njena uloga u osiguravanju finansijskog blagostanja pojedinca. Ministarstvo prosvete prepoznalo je ovaj problem i zajedno sa Erste Bankom pokrenulo projekat „Škola novca za osnovca“ u četvorogodišnjem trajanju, kako bi učenici razvili ovu, po proceni Unicefa, ključnu životnu veštinu za 21. vek.

„Deca odrastaju u sve složenijem finansijskom svetu i važno je da im svi pružimo podršku – od roditelja, preko nastavnika, do finansijskih institucija. Kada uspešno savladaju osnovne principe štednje, ulaganja i upravljanja dugom, lakše će im biti da kasnije plivaju kroz svet novca i finansijskih proizvoda, koji se dolaskom novih tehnologija neprestano usložnjava. Iskustvo nam pokazuje da osnovci neke pojmove iz sveta novca još lakše usvajaju kroz igru, i upravo zato smo, između ostalog, napravili edukativnu mobilnu igricu Čuvari Zmajevog blaga, koja je do sada preuzeta više od 50 hiljada puta“, istakla je Marija Mutić, menadžerka za finansijsku edukaciju i društveno odgovorno poslovanje Erste Banke.

Put ka finansijskom osnaživanju

U eri dominacije kreditnih kartica, kredita i berzi, finansijska pismenost je postala preduslov ne samo ličnog uspeha već i napretka čitavog društva. Ona podrazumeva sposobnost razumevanja i korišćenja različitih finansijskih veština, uključujući upravljanje ličnim budžetom i investiranje, u cilju donošenja dobrih finansijskih odluka, razumevanja kako novac funkcioniše i planiranja sigurne budućnosti.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), finansijska pismenost je osnovna životna veština potrebna za učešće u savremenom društvu. Od 2012. godine je deo PISA testiranja, a učenici iz Srbije su 2018. godine imali prilike da provere svoje znanje iz oblasti finansija. Na testu se procenjuje u kojoj meri mladi poseduju znanja i veštine neophodne za donošenje finansijskih odluka i planova za budućnost.

Sa prosečnim brojem bodova od 444, naši učenici su ostvarili lošije rezultate od vršnjaka iz svih članica OECD. Finansijski su najpismeniji srednjoškolci iz Estonije, Finske, Kanade i Poljske

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pet načina da naučite dete kako da raspolaže novcem

by bifadmin

Kraj avgusta i početak septembra uvek donose posebnu atmosferu u porodice školaraca. Dok deca sa uzbuđenjem sastavljaju spiskove šta sve treba kupiti za novu školsku godinu, roditelji sklapaju finansijske konstrukcije kako da povratak u školske klupe što manje utiče na kućni budžet. Stoga je kupovina pred novu školsku godinu dobra prilika da roditelji svoje školarce, osim udžbenicima i odećom, opreme i osnovnim finansijskim veštinama koje će im biti potrebne čitavog života.

Uključite ih u budžetiranje

Veliki broj roditelja isključuje decu iz planiranja kućnog budžeta, iako je to najbolji način da steknu veštinu dobrog upravljanja novcem. Za početak, napravite zajedno spisak svega što je potrebno za početak nove školske godine, a onda odredite koliko ukupno možete da potrošite. Kada sve imate na papiru, krenite zajedno u kupovinu, uklapajući se u okvire zadatog budžeta. Tako kod deteta razvijate svest o tome da je novac kojim raspolažete ograničen i da morate voditi računa o tome kako ga raspoređujete da biste podmirili sve potrebe.

Razgovarajte otvoreno o poređenju

Upoređivati se s vršnjacima je u ljudskoj prirodi i počinje od malih nogu. Deca mogu osećati stid ako misle da stvari koje imaju nisu dovoljno dobre, ali to nije razlog da popuštate svakom njihovom zahtevu. Da bi bolje razumeli vaše odluke, razgovarajte o tome šta su vaši ciljevi i vrednosti kao porodice. Objasnite, na primer, da štedite za novi stan ili njihovo dalje školovanje. Recite da porodice njihovih prijatelja možda imaju sopstvene vrednosti i različit pristup novcu, koji u vašem slučaju ne važi. Imajte na umu da, držeći se čvrsto granica, dugoročno pomažete svom detetu.

Formirajte naviku štednje

Može se desiti da vaš školarac poželi patike ili farmerke brenda koji se cenom ne uklapaju u vaš budžet. Objasnite da ih ne može dobiti odmah, ali može štedeti dok ne sakupi dovoljno novca, što možda podrazumeva odricanje od nekih drugih stvari. Polazak u školu je pravo vreme i za otvaranje štednog računa.

Ukoliko imate tinejdžera koji već povremeno sam zarađuje, možete mu ponuditi da za svaki iznos koji sam odvoji za štednju, vi odvojite isto toliko za konkretan cilj kao što je novi laptop ili putovanje u inostranstvo. Kako god se dogovorite, važno je da u porodici negujete kulturu štednje kao korisnu naviku koja omogućava ispunjenje većih ili manjih ciljeva. Osnovci nižih razreda lakše će usvojiti osnovne finansijske pojmove kao što su kamata, budžet ili štednja igrajući igricu za mobilne platforme Čuvari Zmajevog blaga, koju je napravila Erste Banka u saradnji sa pedagozima.

Objasnite razliku između želja i potreba

Krenuli ste po ranac, sveske i nove patike, ali vaš osnovac se nekako izgubio između rafova sa igračkama, nakon čega počinje igra ubeđivanja zašto mu treba novi autić. Ovu neprijatnu situaciju možete iskoristiti da objasnite razliku između želja i potreba, koja će im u životu biti osnov finansijskog zdravlja i stabilnosti.

Decu od malena treba učiti šta su prioriteti. U supermarketu im objasnite da u kolica prvo idu hrana i druge osnovne potrepštine, pa tek onda slatkiši i igračke. Neka znaju da uvek mora postojati plan kako se novac koristi i da je stalno zadovoljenje želja koje ne možemo priuštiti put u dugove i brigu oko novca.

Dogovorite se o džeparcu

Novac kojim samostalno raspolaže detetu daje priliku da u praksi savlada važne lekcije iz finansijske pismenosti i uči na sopstvenim greškama. Na roditeljima je da procene koliki džeparac mogu da priušte, prilagođavajući ga, između ostalog, i uzrastu. Nije isto kada deca imaju 7 ili 15 godina. Razmislite o tome za šta je vašem detetu potreban novac i o ciljevima koje ste zajedno postavili. Postoje različite „škole mišljenja“ da li treba nagrađivati dete za obavljanje kućnih poslova. Neki roditelji se s tim ne slažu, drugi kažu da je to dobar način da motivišu dete.

Kako god odlučite, neka uslovi budu jasni, a džeparac redovan jer dete jedino tako može da nauči da planira lični budžet. Koristite svaku grešku deteta kao priliku za razgovor. Šta je moglo drugačije? Da li bi bilo novca za bioskop da se manje trošilo na sličice? Tako će naučiti da bolje raspolaže novcem i uvidi njegovu vrednost.

Imajte na umu da je finansijsko opismenjavanje stalan proces, zato budite strpljivi i dosledni u svojim naporima jer na taj način utirete detetu put ka finansijskoj nezavisnosti i uspehu.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Od danas prijava za 10.000 dinara jednokratne državne pomoći

by bifadmin

Od nedelje, 20. avgusta počinje prijavljivanje za 10.000 dinara jednokratne državne pomoći majkama i samohranim očevima koji imaju decu do 16 godina.

Pomoć može dobiti svako dete državljanin Srbije od tek rođenog do 16. godine starosti.

Prijava se vrši na portalu Uprave za trezor na adresi idp.trezor.gov.rs, a trajaće do 20. septembra.
Kako piše u zakonu koji se tiče finansijske pomoći mladima, isplata se očekuje od 25. septembra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Masovno podizali novac sa bankomata koje su im greškom uplaćene

by bifadmin

Neviđen tehnički propust Banke Irske napravio ja pravu pomamu i juriš na bankomate gde su ljudi masovno podizali pare koje su im greškom uplaćene

„Banka Irske“ se u utorak izvinila zbog „tehničkih problema“ zbog kojih su mnoge njene onlajn operacije bile nedostupne a na računama pojedinih klijenata se pojavio novac koji nije bio njihov.

Taj novac koji se „pojavio“ na računu mnogi Irci su brže bolje podigli sa bankomata, zbog čega su se na ATM aparatima formirali redovi a kasnije se pojavili i čuvari da spreče ljude da uzimaju tuđ novac, piše „Ajriš tajms“.

Zajmodavac kaže da će onima koji su podigli novac koji nije njihov taj iznos biti tretiran kao zaduženje. Rečeno je da „svesni klijenti možda neće moći da provere svoj balans u ovom trenutku“, ali je rečeno da „ne bi trebalo da povlače ili prenose sredstva ako postoji verovatnoća da će doći do prekoračenja“.
Ovo bi moglo dovesti do toga da mnogi ljudi ostanu sa skupim nedozvoljenim prekoračenjem.

Centralna banka je saopštila da nastavlja da „prati situaciju u vezi sa dostupnošću određenih usluga koje pruža Banka Irske“.

Veliki redovi formirali su se na bankomatima Banke Irske širom zemlje u utorak uveče i rano u sredu ujutru, dok su klijenti banke žurili da iskoriste kompjuterski kvar koji im je omogućio da podignu stotine evra čak i ako su imali malo ili nimalo novca na svojim računima.

Redovi su se formirali kada su ljudi prijavili da se 1.000 evra pojavilo neželjeno na njihovim računima u utorak, a društvene mreže bile su preplavljene slikama i snimcima redova.
Korisnici su prijavili da se bankomati prazne zbog broja podizanja novca, a redovi su u nekim oblastima postali toliko veliki da su morali da se angažuju čuvari kako bi rasterali gomilu i sprečili ljude da koriste bankomate.

Snašli se za ograničenje

Dok banke obično ograničavaju iznos koji se može podići sa bankomata na 500 evra, mnogi ljudi su bili u mogućnosti da prebace najmanje duplo veći iznos sa svojih računa „Banke Irske“ na Revolut račune.

Tada su mogli da koriste svoje revolut kartice za podizanje novca sa bankomata „Banke Irske“.

Glas o sistemskim problemima proširio se kao požar na društvenim mrežama u utorak uveče što je izazvalo neviđene scene.

Čini se da su bar neki od onih koji su stajali u redovima kod mašina da povuku sredstva to činili pod utiskom da neće biti posledica.

Jedan čovek koji čeka u redu ispred bankomata u Stonejbateru u Dablinu, rekao je da je čuo za grešku na internetu i da namerava da to iskoristi

– Ne znam da li ću se izvući, ali vredi pokušati – rekao je.

Ovo nije prvi put da je Banka Irske poslednjih nedelja imala ozbiljne probleme sa svojom tehnologijom. Krajem juna mnoge od njenih onlajn operacija su bile blokirane skoro ceo dan, što je primoralo banku da produži radno vreme i radi preko vikenda kako bi olakšala klijentima kojima je uskraćen redovan pristup sopstvenom novcu.

Ovaj najnoviji prekid će, međutim, verovatno izazvati još veću sramotu za banku i dok će moći da goni one koji su uzeli novac koji nemaju na depozitu, šteta po reputaciju će verovatno biti velika.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko će zaraditi film Barbi?

by bifadmin

Film o popularnoj Barbiki samo nedelju dana od premijere zaradio je više od 356,3 miliona dolara na blagajnama bioskopa širom sveta.

Kompanija Mattel koja je proizvodi Mattel iskoristila je više od stotinu partnerstava sa brendovima i intenzivan marketing, pozicionarujći film kao kulturni događaj godine, ali nakon svega… da li će im se sve ovo isplatiti?

Prozivođač igračaka je saopštio da je prodaja u drugom kvartalu pala za 12% u odnosu na pre godinu dana. Treba napomenuti da se kvartal završio 30. juna, nedeljama pre izlaska filma. I pored toga, kompanija je zadržala svoje finansijske izglede za godinu.

Inon Krojc, izvršni direktor kompanije Mattel, rekao je u intervjuu za Wall Street Journal da će efekat filma doći do izražaja tek u narednom periodu. „Ovo nije samo jednokratno.“

Zna se da će kompanija verovatno zaraditi skromnu količinu novca od naknada za proizvodnju i licenciranje, ali „neće ništa pomeriti“ kad je rezultat u pitanju, smatraju analitičari.

Ono što ne ide u prilog kompaniji je i odlazak glavnog operativnog direktora Ričarda Diksona koji odlazi u Gap. Dikson je pomogao u podmlađivanju brenda Barbi i predvodio je ponovno lansiranje lutke 2016. kako bi uključio više različitih tipova tela i tonova kože.

Mattel Univerzum

Ono što je ideja Mattel-a je da, kao i rivalski proizvođači igračaka Hasbro i Lego koji su sarađivali sa studijima na produkciji dugometražnih filmova u bioskopima, napravi nešto slično Marvelovom serijalu.

Ranije ovog meseca, Krojc je rekao za BBC da ima za cilj da stvori „Mattel-ov univerzum” koji će oponašati uspeh Marvela.

Mattel Films osnovan 2018. sada ima u pripremi još 14 filmova sa svojim brendovima, uključujući jedan o automobilima Hot Wheels-u, igrici Uno i ljubičastom dinosaurusu Barniju.

Prva Barbika lansirana je 1959.godine, i i dalje je Mattel-ov najprodavaniji brend, sa prihodom od više od 1,5 milijardi dolara godišnje.

Pre Barbike, lutke su obično imale oblik beba, tako da su deca mogla da se igraju sa njima u ulozi “roditelja”. Međutim, Barbike su ohrabrivale decu da zamišljaju svoju budućnost kroz lutke.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sve više penzionera nastavlja da radi

by bifadmin

Najveći broj penzionera koji se odluče na ovaj korak to čini kako bi dopunilo kućni budžet.

Poslednjih nekoliko godina sve je više penzionera koji, umesto da se nakon godina rada odmaraju, dalje nastavljaju da rade. I to uglavnom na istim radnim mestima kao i ranije.

Razloga je mnogo, ali je izvesno da najveći broj penzionera koji se odluče na ovaj korak to čine kako bi dopunili kućni budžet. Istovremeno, angažman penzionera važan je za poslodavce jer dobijaju iskusne radnike određenih struka koje su deficitarne, a pri tome im se to i isplati jer su penzioneri koji rade uglavnom manje plaćeni od radnika u redovnom radnom odnosu, piše Dnevnik.rs.

Deficitarna zanimanja, ali i dodatna plata

Dakle, penzioneri najčešće rade iste ili slične poslove koje su obavljali i pre odlaska u penziju, često one za koje nedostaje radna snaga – vozači, fizičko-tehničko obezbeđenje, majstori različitih zanimanja, varioci, građevinski radnici, medicinske sestre, a na posao posle odlaska u penziju odlaze i lekari, nastavnici…

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da je činjenica da veliki broj penzionera radi i da ih je sve više, ali ističe i da se slično dešava u celom svetu. Mnogi se na taj korak, ukazuje Atanacković, odlučuju i zato što nakon prestanka radnog odnosa imaju mnogo slobodnog vremena i iz materijalnih razloga – jer su penzije znatno manje od plata.
Od ukupno 1.648.000 penzionera u Srbiji, njih oko 980.000 ili 60,2 odsto ima primanja niža od prosečne penzije, koja je sada 38.807 dinara.

– Zbog situacije na tržištu rada, potreba za radom penzionera postoji i zbog njihove stručnosti, ali i nedostatka mladih kadrova koji se retko opredeljuju za zanate – kaže Atanacković.

On dodaje da se za određena zanimanja, pre svega zanatska, već dugo ne školuje dovoljno đaka.

Povoljnije i za poslodavca

– I to je razlog što se angažuju radnici koji su radili te poslove, a otišli su u penziju. U nedostatku mlađih radnika, poslodavac ne može da bira ako mu je potreban radnik – ističe Atanacković.

On ukazuje da su, prema njegovim saznanjima, penzioneri nešto manje plaćeni od onih koji su u redovnom stalnom radnom odnosu, ali ističe da su oni, uglavnom, zadovoljni.

– Angažman penzionera dobra je stvar za privredu jer je to povoljnije za poslodavca. Dobro je i za penzionere jer dopunjavaju kućni budžet, nastavljaju da privređuju, ostaju u određenoj fizičkoj aktivnosti, a iskustva pokazuju da nastavak rada posle odlaska u penziju ima pozitivan uticaj na zdravlje – kaže Atanacković.

Ponovo zaposleno 42.000 ljudi

Koliko penzionera radi teško je reći, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a na osnovu broja zahteva za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža, procenjuje se da je od ukupnog broja penzionera 2,5 odsto, odnosno njih oko 42.000, angažovano po osnovu osiguranja koje se tretira kao radni odnos. Ipak, slobodno bi se moglo reći da na posao odlazi više penzionera od te brojke.

Predsednik sindikata penzionera „Nezavisnost” Miloš Grabundžija kaže da su brojni penzioneri primorani da rade i to pre svega zbog malih primanja. Po njegovim rečima, najčešće je reč o poslovima u poljoporivredi, angažuju se kao noćni čuvari, fizički radnici… ali ima i penzionera koji su bili na visokim položajima na kojima ostaju i nakon što odu u penziju. On ističe da se teško može utvrditi koliko penzionera radi jer se većina i ne evidentira.

– Od ukupno 1.648.000 penzionera u Srbiji, njih oko oko 980.000 ili 60,2 odsto ima primanja niža od preosečne penzije, koja je sada 38.807 dinara. Istovremeno, penzije tih 60,2 odsto penzionera zahvataju svega 30 odsto mesečnog budžeta za isplatu penzija i to samo po sebi potvrđuje da većina penzionera teško živi i da su mnogi primorani da rade i nakon odlaska na zaluženi odmor – kaže Grabundžija.

Za sve ima posla…

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić nedavno je rekao da se procenjuje da je oko 15 odsto ukupne penzionerske populacije u radnom odnosu, koji su, uglavnom, primorani da rade, a da su penzioneri koji rade manje plaćeni od radnika u redovnom radnom odnosu. On je ukazao da se angažuju penzioneri svih zanimanja, od onih koji su, zbog svoje stručnosti, nastavili da rade u istim firmama i nakon zvaničnog odlaska u penziju, ali da je, u principu, uglavnom reč o deficitarnim i malo plaćenim zanimanjima.

Naravno, ima i mnogo penzionera koji nisu nastavili da rade i ne planiraju tako nešto. Neki od njih zato što nemaju materijalnih problema, neki što ne žele ili zato što žele da se odmaraju, opuste, uživaju, putuju…

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci