Zbog otkazivanja manifestacija i događaja, mnogi kulturni radnici širom sveta ostali su bez posla. Najgora je situacija u izvođačkoj delatnosti, ali ni muzeji ne mogu da se pohvale održivim poslovanjem. Izdavaštvo je, kako trenutno izgleda, podnelo manji ekonomski teret pandemije, jer su knjige još uvek tražena roba, posebno one o velikim epidemijama.
Kao najveći gubitnici pandemije uglavnom se navode turizam i ugostiteljstvo, koji zaista jesu ove godine beležili veoma loše rezultate, ali ti sektori nisu jedini koji snose ogromne ekonomske posledice zbog širenja korona virusa. Kultura i umetnost su se takođe našle na vetrometini, budući da su brojna dešavanja odložena „do daljnjeg“, a čak i kada je dozvoljeno njihovo održavanje, publika ih iz straha od zaraze ne posećuje.
Otpuštanja u kreativnoj industriji
Procenjuje se da će u Srbiji finansijski gubici bioskopa ove godine iznositi 20 miliona evra. No, oni nisu jedini kojima je egzistencija ugrožena. Kolarac nema dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje, pa se postavlja pitanje i njegovog opstanka. Ova zadužbina je pre pandemije sama ostvarivala oko 75 odsto svog budžeta, ali više nije u mogućnosti da održava programe koji joj donose zaradu. Osim koncerata u Kolarcu, i brojni muzički i umetnički festivali su otkazani, a većina muzeja ima skraćeno radno vreme. U bioskopima i pozorištima broj posetilaca je ograničen, što znači da će i oni ubuduće ostvarivati manju zaradu.
Ako mislite da je ovo domaći problem, poput mnogih na koje smo već oguglalli, prevarili ste se. Svuda u svetu presušili su budžeti za finansiranje kulture i umetnosti.
U Sjedinjenim Američkim Državama je u izvođačkim delatnostima između 1. aprila i 31. jula čak 1,4 miliona ljudi ostalo bez posla. Jedan drugi izveštaj, koji je objavilo Odeljenje za kulturnu politiku Grada Njujorka, kaže da je u tom periodu za samo dve nedelje u Velikoj jabuci otpušteno skoro 15.000 zaposlenih iz 810 kulturnih organizacija.
Ukoliko se ovaj trend otpuštanja nastavi, Institut Brukings predviđa da bi ove godine u SAD moglo biti ugašeno 2,7 miliona radnih pozicija u kreativnoj industriji, što čini trećinu zaposlenih u ovom sektoru.
Još jedan indikator potvrđuje ove sumorne prognoze. Kako kažu iz HR odeljenja Njujorške filmske akademije, u proteklih pola godine broj ponuda za posao u kinematografiji se smanjio za 59 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Ni muzeje nije zaobišla ova „kleta sudbina“. Tokom karantinskiih mera evropski muzeji zabeležili su gubitak prihoda od 80 odsto. Zato su bili primorani da masovno otpuštaju a na meti ovih mera prvo su se našli oni koji nemaju „ugovore za stalno“.
Sve usporava osim štampanja knjiga o epidemijama
Razlog za ovako loše poslovne rezultate su smanjena izdvajanja za kulturu u situaciji kada države širom sveta ulažu ogromne količine novca u funkcionisanje svojih zdravstvenih sistema ali i pomoć preduzećima. Nisu od pomoći ni ograničenja kretanja i saveti da se ne boravi u velikim grupama ljudi.
Zato je mnoštvo kulturnih institucija i organizacija zatvorilo svoja vrata za posetioce na određen period, a pojedine su, zbog nenadoknadivog gubitka prihoda, i ugašene. Samo neke od trajno zatvorenih kulturnih oganizacija su Hazard Čejs, britanska agencija za menadžment u klasičnoj muzici, Muzej savremene umetnosti u Indijanapolisu, brodvejski mjuzikl Frozen koji se neće odigravati čak ni po završetku pandemije…
Iako ovi podaci ne nude baš mnogo povoda za pesmu, zadržaćemo se još malo na muzici. I muzičarima je ova pandemija “zavrnula slavinu”. Mnogi od njih odlažu objavljivanje novih albuma, a oni koji su ih izdali nisu privukli veliku pažnju medija. Zato se, kako bi održali kontakt sa publikom, snalaze na razne načine – emitujući snimke svojih starih koncerata ili pišući i objavljujući fotografije na društvenim mrežama, a sve u cilju podsećanja fanova na svoje postojanje. Neki su se prebacili i na digitalno stvaralaštvo, što ne znači da prave elektronsku muziku, već da održavaju koncerte preko interneta.
Još jedan umetnički sektor je veoma pogođen korona krizom. Iako cirkusi možda nisu prva asocijacija na umetnost, neki od njih zaista ispunjavaju sve uslove da bi se mogli nazvati visokom umetničkom produkcijom. Najpoznatiji među njima, Cirque du Soleil, morao je da otpusti 95 odsto radne snage.
Ipak, ima i kuturnih delatnosti prema kojima je pandemija bila blaža. Izdavaštvo jeste pogođeno otkazivanjem književnih večeri i sajmova knjiga, ali one se i dalje štampaju i prodaju, i to sve više – preko interneta. Pojedine knjige, poput onih o epidemijama, čak beleže i veliki rast prodaje.
Foto: Skitterphoto, Pixabay
