Zorka Šuka, preduzetnica iz Novog Sada, udahnula je novi život jednom starom zanatu, proizvodnji dekorativnih valjaka za ukrašavanje zidova. Ona pravi valjke doslovno za svačiji ukus, jer ih prodaje na svim kontinentima. Zahvaljujući Zorkinoj preduzimljivosti, dekorativni valjci se danas koriste i za ukrašavanje tekstila, rekonstrukciju starog nameštaja, ali i u proizvodnji grnčarije.
Nije redak slučaj da preduzetnici dođu do uspešne poslovne ideje pokušavajući prvo da nađu rešenje za neku sopstvenu potrebu. Tako je počela i novosadska preduzetnica Zorka Šuka, kada je pre nekih šest godina, ukrašavajući svoju kuću, odlučila da proizvodi dekorativne valjke. „Želela sam da kupim neke lepe tapete, ali su sve bile previše skupe. Razmišljajući o tome kako mogu drugačije da osvežim zid, setila sam se da mi je u kući ostalo nekoliko valjaka za proizvodnju šara, koje je ranije pravila moja svekrva. Kada sam ih isprobala oduševila sam se izgledom zidova i odlučila da oživim ovaj zaboravljeni stari zanat“, priča Zorka Šuka kako je sve počelo.
Pošto se prethodno bavila cvećem, nije znala ništa o tome kako se prave dekorativni valjci, pa su ona i njen suprug Milan počeli da istražuju i eksperimentišu u njegovoj mašinskoj radionici. Proizveli su mnogo valjaka koji su završili u kanti, sve dok konačno nisu otkrili idealnu recepturu za njihovu proizvodnju. Recept, naravno, ne otkriva javnosti, ali kaže da je najbitnije na pravi način pripremiti sirovu gumu i ispeći je na određenoj temperaturi. Zatim treba pronaći i pripremiti dobar aplikator, proizvesti osnovu za valjak, utisnuti šare na njega i učiniti povezivanje svega toga jednostavnim. Budući da su za teže mašinske radove prilikom izrade valjaka potrebni stručnost i snaga, u njima joj muž pomaže „na volonterskoj bazi“, dok se Zorka bavi finijim radovima na izradi šara, promociji i prodaji.
Sa prodajom nije imala problema jer je vrlo brzo otkrila da je takva roba tražena ne samo na našem, već i na stranom tržištu. Zato je 2017. godine registrovala firmu pod nazivom „Roller Rock“, a njenom internacionalnom imenu je kumovalo ogromno interesovanje kupaca iz sveta.
Nema zanata bez alata
Da bi razvila i plasirala svoj proizvod na tržište, Zorka Šuka je morala da prevaziđe više problema. „Prvo, nisam imala od koga da učim zanat, jer proizvođača valjaka u našoj zemlji gotovo da i nema. Drugi problem je bila nabavka alata, koju smo finansirali iz porodičnog budžeta. Pojedine uređaje sam lako našla, poput prese za pečenje, ali bilo je i onih koje nisam mogla da nađem u Srbiji, pa sam ih naručivala iz inostranstva. Neke smo čak muž i ja morali sami da napravimo. Treće, nije bilo lako naći ni pojedine sirovine, kao što je sunđer za aplikator, koji je neophodan da bi na valjak uopšte mogla da se nanosi boja. Zato smo sami napravili i alat kojim ćemo izvlačiti valjkasti deo sunđera“, priseća se naša sagovornica trnovitih početaka.
U početku je izlagala svoje valjke na manifestacijama koje okupljaju proizvođače starih zanata i kreativnih rukotvorina, a potom je počela sve više da ulaže u njihovu prodaju preko interneta. „Pošto pripadam starijoj generaciji, meni je sve to bilo strano i potpuno nepoznato“, ne krije Zorka i nastavlja: „Zato sam pohađala razne kurseve o onlajn marketingu i promociji preko društvenih mreža. Kočilo me je i to što nisam dobro znala engleski jezik, pa sam morala dodatno da učim. Ali, ništa od toga mi nije bilo teško jer sam verovala da će mi sav taj trud omogućiti da ubuduće živim od onoga što volim da radim“.
Zorka Šuka sada vodi naloge na društvenim mrežama za svoje preduzeće i komunicira sa kupcima iz svih delova sveta, budući da preko jedne izvozničke firme valjke prodaje u Americi, Evropi, Australiji… Mnogo kupaca ima i u Turskoj gde se prodaju tradicionalne i orijentalne šare, dok se na Zapadu traže najraznovrsnije, od apstraktnih i onih sa geometrijskim oblicima, do retro šara. Novosadsko preduzeće u svojoj ponudi ima oko 180 dezena, „a mogla bih da prodajem i mnogo više“, ističe Zorka, „da sam od Ministarstva privrede dobila sertifikat da se bavim starim zanatom. Međutim, odbili su me zato što ne proizvodim sve ručno, iako je ovo stari zanat u kojem su se i pre sto godina koristile mašine“.
Iako očigledno razmišlja o povećanju prodaje, naša sagovornica ipak ne želi previše da širi poslovanje. Smatra da je u godinama kada bi trebalo da radi onoliko koliko joj zdravlje dozvoljava, zarađujući sasvim dovoljno za svoje potrebe. Iz iskustva sa prethodnim privatnim poslom, zna da bi joj angažovanje još radnika i značajnije širenje proizvodnje stvorilo prevelike obaveze a malu korist. „Ne treba mi veliko preduzeće, ja samo želim da radim posao koji volim i da živim od njega“, ističe Zorka Šuka.
Od grnčara do vinara
Dekorativni valjci svoju popularnost ne duguju samo zanimljivim dezenima i Zorkinim marketinškim veštinama, već i činjenici da se mogu koristiti za različite namene, kao što su ukrašavanje tekstila, nameštaja i slično. „Do tog saznanja sam došla sasvim slučajno. Imala sam jednu mušteriju iz SAD koja je kupovala mnogo valjaka i jednog dana sam je pitala šta radi sa njima. Rekla mi je da ih koristi za ukrašavanje kuhinjskih krpa, koje prodaje kao svoja mala umetnička dela. Poslala mi je slike krpa i oduševila sam se kako izgledaju. To mi je otvorilo nove perspektive, jer sam shvatila da moji valjci mogu imati veoma široku primenu“, kaže sagovornica B&F-a.
Radoznala preduzetnica je ubrzo potom kupila boje za tekstil i isprobala svoje valjke na jastučićima, stolnjacima, draperijama… Zatim je na čuvenoj novosadskoj „Najlon pijaci“ kupila stari drveni nameštaj, premazala ga osnovnom bojom i preko njega prešla valjcima. Prema njenim rečima, sve što je uradila izgledalo je izvrsno, pa je počela da reklamira valjke kao multifunkcionalni proizvod. Nešto kasnije se ispostavilo da su ga i grnčari koristili za utiskivanje šara na keramiku, a jedan kupac valjaka koji se bavi proizvodnjom vina, upotrebljava ih prilikom izrade etiketa.
Tradicija širom Balkana
Nekada su gostinske sobe većine vojvođanskih kuća bile poznate po specifičnim šarama na zidovima. Prvo su ih ukrašavali dobro plaćeni majstori, a kasnije je to postalo toliko masovno da je skoro svako domaćinstvo imalo svoj valjak. No, vremena su se menjala a sa njima i stilovi uređenja životnog prostora pa su ovakve šare u jednom trenutku potisnule tapete, zatim španski zidovi, zidovi okrečeni u jednu ili više boja… Činilo se da se dekorativni valjci nikada više neće vratiti u modu, ali, kao što znamo, moda se reciklira možda čak i više nego papir. Tako su valjci, i to pravljeni u srcu Vojvodine, povratili staru slavu.
Pre ulaska u ovaj posao, Zorka Šuka je mislila da su oni tipično vojvođanski proizvod, ali je posle opsežnog istraživanja i razgovora sa ljudima iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, došla do potpuno drugačijeg zaključka.
„Ispostavilo se da su se oni tradicionalno koristili i na jugu Srbije, u Bosni i Hercegovini, na primorju Hrvatske, ali i u mnogim drugim delovima Balkana”, navodi sagovornica B&F-a i dodaje da zato ne čudi što „Roller Rock“ prodaje svoje valjke u gotovo svakom kutku naše zemlje.
Kako se koristi valjak?
Ovaj alat se sastoji iz nekoliko sklopivih delova. Prvi je aplikator koji nanosi boju na valjak. Na njega se najpre stavlja sunđer, koji se zatim ravnomerno potapa u boju, posle čega se postavlja dekorativni valjak. Pre početka rada, poželjno je napraviti probni otisak. Kada se uverite da je sve u redu, možete otpočeti sa dekorisanjem zida tako što ćete povlačiti valjak od vrha na dole, pri čemu morate voditi računa da uvek polazite sa iste tačke i da svaki put vršite isti pritisak.
Marija Dukić