U porodici Maksić znanje iz prirode po pravilu se uvek nasleđivalo od roditelja i nadograđivalo svake sezone. Prvi proizvod koji su tri sestre Vesna (27), Dragana (25) i Andrijana (21) naučile da prave još kao devojčice su sušeni vrganji, što nije čudno s obzirom na to da se prodajom tih gljiva u njihovoj porodici bave tri generacije.
Biljke za čajeve su još kao deca naučile da prepoznaju, beru i skladište, najćešće po bakinom receptu. Danas, kako kažu za Priče sa dušom, dosta toga i dalje uče i na internetu, gde najviše prate britanske proizvođače, koji imaju veoma lepe i neobične recepte za skladištenje hrane iz prirode.
– Trenutno u ponudi imamo najviše vrsta čajeva. Kad je sezona, bude ih i više od 20. Sve beremo na našoj Širokoj planini. Tamo uvek volimo da odemo. Prodajemo i više vrsta sušenih gljiva, a pravimo kafu od žira, med, kečap od gloga, pesto od sremuša, slatko od gljiva, kapi od reiši gljive. Nadamo se da ćemo ove godine proširiti ponudu za još koji proizvod – priča Vesna za Priče sa dušom.
Najviše se kupuju kafa od žira i med
Sirovine za proizvode nabavljaju u planini, gde im je kuća, odnosno u selu, Šumatoj Trnici, koje se nalazi na jugoistoku Srbije, na samoj granici sa Makedonijom. Tamo postoji samo jedna kuća i osim njihove porodice nema drugih stanovnika.
– Najviše se kupuju kafa od žira i med. Mada, dosta su nam tražili i sušene vrganje, ali je prošla godina bila slaba pa smo relativno brzo ostale bez njih. Što se tiče pečuraka najvažnije je brati samo one koje sa sigurnošću poznajete. Za sve ostale, ako želite da saznate koja vrsta je u pitanju, nemojte brati velike količine. Uberite jednu. Obraćajte pažnju na sve detalje: na boju, oblik, uzdužni presek, izbočenja i udubljenja na šeširu, promenu boje pri preseku, miris. Uvek se konsultujte sa stručnim licem ili, još bolje, sa više njih, kako biste došli do tačne identifikacije – pojasnila je Vesna.