Close
/ Vesti / Najunosnija privredna grana EU – lobiranje
BiF Analize Čitajte B&F online

Najunosnija privredna grana EU – lobiranje

Redakcija BIF on 10/04/2014 - 10:06 in Vesti, Politika i društvo

This post has already been read 794 times!

Što su zakoni poslovanja rigidniji – to je i lobiranje snažnije. Finansijska industrija Evropske unije utroši više od 120 miliona evra godišnje i zapošljava preko 1.700 lobista za rad u institucijama EU, podaci su novog istraživanja aktivista za transparentnost korporativne Evrope, Corporate Europe Observatory (CEO).

Izveštaj o “vatrenoj moći finansijskog lobija” objavljen je u sredu (9. aprila) od strane CEO otkrivaju da je, tokom 2013,više od 700 različitih finansijskih industrijskih grupa bilo aktivo u institucijama EU.

EUObserver

(foto: EUObserver)

Njihova otkrića nisu iznenađujući za sve one koji su u Briselu insajderi. Lobistička industrija doživljava bum u poslednjih nekoliko godina, kako su, vremenom, rasle i sile zakonskih odluka u EU kao i zakonodavstvo u finansijskom sektoru – što je, u ovom mandatu EU, i bio ključni prioritet njenih institucija.

Finansijska kriza iz 2008. podstakla je vlade EU da upumpaju oko €1,6 triliona evra za opstanak svojih banaka, pa je. u skladu s tim. EU donela brojne zakonodavne mere, čiji je cilj pooštravanje regulative u rasponu od sektora bankarstva i osiguranja do derivata i agencija za kreditni rejting .

Britanija, koja ima najveći sektor finansijskih usluga u EU, čini više od 140 lobističkih grupa i po tome prednjači u odnosu na ostale EU članice. Najsnažniju lobističku industriju, nakon Britanaca, poseduju Nemci i Francuzi.

Kao rezultat toga, uticajni Komitet evropskog Parlamenta za ekonomske i monetarne poslove – takozvani ‘Bols Komitet’, koji je zadužen za donošenje evropskih zakona iz oblasti finansija – bio je glavna meta EU lobista.

Međutim, iako je lobiranje unutar EU institucija legalno, mnogi upućeni gaje sumnju kako je odnos između zakonodavaca i lobista postao”previše udoban”.

Broj poslanika u ovom Komitetu ima direktne veze sa finansijskim sektorom, kao što je recimo nemački zamenik desnog centra Burhart Balc, koji, iako je EU zvaničnik, takođe prima više od 10.000€ mesečno i kao direktor Commerzbanke. Kao predstavnik demohrišćana u EU, tj. EU ‘narodnjaka’, Balc nalazi se i u EU komitetu za odnose sa regionom Jugoistočne Azije, a takođe je u i Komitetu za EU budžet i u evropskoj delegaciji za odnose s Kinom.

U međuvremenu, sve je veći broj EU službenika i osoblja Evropskog parlamenta koji su bivali angažovani kao lobisti.

Takođe, postoje dokazi da su EU poslanici predlagali zakonske amandmane po sistemu “kopi-pejst”, a po nalozima poteklim iz lobističke industrije.

Izveštaj se osvrće na amandmane koje su podneli poslanici koji su bili zaduženi za izglasavanje zakona o hedž fondova i akcionarskih fondova, otkrivajući da je više od 900 od ukupno 1700 amandmana, pripremljeno od strane lobističkih grupa.

“Finansijski lobi je velika prepreka za efikasnu regulaciju”, tvrdi se u ovom ‘CEO’ izveštaju, dodajući da je “relativni neuspeh reformskih procesa samo pokazao koliko je ogromna snaga finansijskog lobija unutar EU institucija.

“Kriza je pokazala jasnu potrebu za čvršćim pravilima o finansijskim tržištima”, prokomentarisao je Kenet Har, portparol ‘CEO’.

“Ipak, pokazalo se da je sprovođenje finansijskih reformi u Evropi išlo veoma teško, a ove brojke iz izveštaja predstavljaju važan deo objašnjenja uzroka neuspeha. “Vatrena moć” finansijskog lobija da se odupre reformskim promenama je evidentan, i to se, još od kolapsa Lehman Brothers, moglo videti u svim značajnim bitkama koje su se vodile oko finansijske regulacije.”

Grupa za transparentnost evropskih finansija Corporate Europe Observatory, takođe, želi da evropske institucije pooštre svoje propise, kako bi prisilili interesne grupacije na obaveznu registraciju svojih lobističkih firmi. Registar transparentnosti EU uveden je 2008. i dosad je u Briselu prijavljeno 2800 lobističkih grupa, iako je upis i dalje ostao na dobrovoljnoj bazi, a od lobista se ne zahteva da otkriju koji su zakoni na koje pokušavaju da utiču.

Sa svoje strane, Evropska komisija procenjuje da se između 60% i 75% lobističkog sektora Brisela može naći u onlajn bazi podataka.

EUobserver

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *