октобар 2009

class=“MsoNormal“>Član Nobelovog komiteta, Rune Toftgard, sa švedskog Karolinska instituta, kaže da je troje naučnika nagrađeno ovom visokom nagradom zbog rada tokom osamdesetih godina, koji je otkrio kako hromozomi- štapičaste strukture koje nose DNK – štite sebe od razaranja kada se ćelija deli. „Nagrada im je dodeljena zbog otkrića telomera i enzima telomeraze i toga kako on štiti hromozome,“ kaže Toftgard, prenosi Glas Amerike.

class=“MsoNormal“>Telomeri su strukture na krajevima hromozoma koji se često porede sa plastičnim krajevima na pertlama koji sprečavaju da se kraj pertle razmota. Telomeraza je enzim koji stvara telomere.

class=“MsoNormal“>Profesor Toftgard kaže da je funkcija telomera od apsolutno kritične važnosti za razumevanje kako se genetski materijal umnožava i opstaje. „Svi geni su šifrovani lancima DNK, i ti lanci su prisutni u hromozomima u ćelijskom jezgru i u telomerima koji čine krajeve hromozoma i imaju važnu funkciju da ih štite i održavaju njihov integritet,“ kaže profesor Toftgard.

class=“MsoNormal“>Istraživanja nagrađenih naučnika bacila su novo svetlo na mehanizme bolesti i iz njih je potekao razvoj mnogih potencijalno novih metoda lečenja. Na primer, prema nekim istraživanjima ćelije raka koriste enzim telomerazu za podsticanje sopstvenog nekontrolisanog razmnožavanja. Neki naučnici istražuju da li bi supstance koje blokiraju taj enzim mogle da se koriste u borbi sa rakom.

Komisija je istakla da predloženi osnovni nivo treba da obeshrabri ljude da slušaju muziku „opasno glasno“. Ovaj standard Evropske unije nije obavezan, ali ukoliko dobije potvrdu Evropske komisije i objavi se u zvaničnom službenom glasilu EU, on će ‘de facto’ postati industrijska norma, navodi Komisija. Proizvodi koji ispunjavaju taj standard smatraće se bezbednim, a u protivnom proizvođači će morati da prođu skupo nezavisno testiranje proizvoda. Novi bezbednosni standardi primenjivaće se samo na buduće proizvode.

Procenjuje se da oko 5–10% vlasnika mobilnih muzičkih plejera u Evropi (preko deset miliona ljudi) rizikuje da ogluvi slušanjem muzike čija glasnoća dostiže i do 120 dBA – što približno odgovara buci koju stvara mlazni putnički avion pri uzletanju – sat ili duže dnevno svakog dana, izjavila je prošle nedelje komesarka Meglena Kuneva.

Muzika jačine 80 dBA može se bezbedno slušati i do 40 sati nedeljno a da ne ošteti uši, dok 89 decibela treba ograničiti na pet sati nedeljno, zaključeno je u studiji koju je sprovela Evropska komisija. Većina MP3 plejera rade u opsegu od 60 dBA do 120 dBA a naučnici smatraju da se sluh ne može oštetiti ukoliko je zvuk ispod 80 dBA. Osamdeset decibela odgovara pribižno buci uličnog saobraćaja.

„Glasnoća muzičkog plejera lako se može povećati do nivoa koji oštećuje sluh, naročito na zakrčenim ulicama i u javnom prevozu“, izjavila je Kuneva i dodala da pogotovo mladi ljudi „nemaju predstavu da time dovode u pitanje svoj sluh“.

Novi standard neće sprečiti korisnike da pojačaju zvuk iznad osnovnog nivoa, ali postojaće jasno upozorenje tako da će znati kakav rizik preuzimaju, rekla je Kuneva. Kako će se to upozorenje objavljivati prepušteno je proizvođaču, što znači da će biti, na primer, u vidu nalepnice ili poruke na ekranu. Trenutno je upozorenje obavezno samo u uputstvu za rukovanje.

Kuneva je upozorila da neće tolerisati kompanije koje se ne budu pridržavale novih standarda i da će preduzeti korake protiv njih bez obzira na njihovu veličinu i reputaciju. (M.V.)

Izvor: Mikro.rs

EGNOS je sistem koji poboljšava tačnost satelitskih navigacionih signala u Evropi. Sačinjavaju ga primopredajnici na tri geostacionarna satelita iznad istočnog dela Atlantika i Evrope, mreža od oko 40 zemaljskih stanica i četiri kontrolna centra. Sistem pokriva većinu evropskih zemalja i moći će da se proširuje tako da obuhvati i druga područja, poput severne Afrike i zemalja suseda EU.

Zemaljske stanice primaju satelitske signale američkog sistema za globalno pozicioniranje (GPS) i potom preko primopredajnika na geostacionarnim satelitima prosleđuju korisnicima informacije o tačnosti i pouzdanosti tih signala. Zahvaljujući tome korisnici mogu da odrede svoj položaj sa greškom od svega dva metra, umesto deset kad bi koristili samo GPS.

Očekuje se da će od EGNOS-a velike koristi imati i građani i kompanije, jer će omogućiti niz novih primena u različitim sektorima, od poljoprivrede (preciznije prskanje đubrivom i pesticidima) i saobraćaja (automatska naplata putarine), do preciznijeg navođenja za opštu upotrebu (lična navigacija) i specifične primene (pomoć slepima).

EGNOS je prethodnica evropskog globalnog satelitskog navigacionog sistema Galileo, koji je u razvoju, i integrisaće se s njim kad Galileo proradi sredinom sledeće decenije. Istovremeno je i prvi panevropski satelitski navigacioni sistem koji je rezultat zajedničkog projekta Evropske svemirske agencije (ESA), Evropske komisije (EC) i Evropske organizacije za bezbednost aeronavigacije (Eurocontrol).

ESA je bila odgovorna za dizajn i razvoj sistema i za njegovo razvijanje angažovala je kozorcijum koji je predvodio francuski Thales Alenia Space. Po završetku razvoja sistem EGNOS je 1. aprila predat Evropskoj komisiji koja je sada njegov vlasnik i upravitelj. O njegovom radu će se starati Evrospki dobavljač satelitskih usluga (European Satellite Services Provider, ESSP SaS) kojeg su osnovala sedmorica dobavljača aeronavigacionih usluga, a sedište mu je u Tuluzu u Francuskoj. EC i ESSP SaS su 30. septembra potpisali sporazum po kome će ESSP obezbeđivati funkcionisanje i održavanje EGNOS-a do kraja 2013.

Izvor: Mikro.rs

Nenad Marinković rođen je u Nišu 1961. godine, diplomirao je na elektrotehničkom fakultetu u Beogradu nakon završene klasične gimnazije. Poseduje više sertifikata Ericssona i Nortela iz oblasti prodaje i podrške prodaji u oblasti poslovnih komunikacija, a pohađao je i kurseve iz oblasti upravljanja projektima, kao i kurseve potrebne za poziciju menadžera za ključne korisnike.

Izvor: PersonalMag.rs

Novi ugovor nazvan Izjava o poverenim obavezama (Affirmation of Commitments), daje ICANN-u autonomiju da po prvi put sam vodi svoje poslove. Prema prethodnim ugovorima (poznatim pod nazivom Ugovor o zajedničkom projektu – Joint Project Agreement, JPA), jedino SAD su čvrsto nadgledale njegove aktivnosti, još od 1998. kad ga je američka vlada i osnovala, što je izazivalo kritike brojnih zemalja. Početkom ove godine Evropska unija je tražila da SAD predaju svoju kontrolu i omoguće ICANN-i da bude „univerzalno odogovoran“, ne samo jednoj vladi već globalnoj Internet zajednici, jer će sledeća milijarda korisnika Interneta biti pretežno iz zemalja u razvoju.

Novi ugovor sada nalaže da se svake tri godine sprovede revizija ICANN-ovog učinka, pri čemu će članovi revizionih timova biti predstavnici iz savetodavnih komiteta ICANN-a, američkog ministarstva trgovine, nezavisni stručnjaci i drugi.

Američko ministarstvo trgovine će i dalje biti uključeno u rad vladinog savetodavnog komiteta ICANN-a, ali novi ugovor priznaje ICANN kao „globalnu organizaciju koju predvodi privatni sektor“.

„Novi ugovor je od ogromnog značaja ne samo za ICANN već i za Internet“, izjavio je Pol Levins, potpredsednik u ICANN-u. „Ovaj resurs od vitalnog značaja nadzirala je samo jedna vlada.“

Američka vlada imaće „jedno mesto za stolom“ pri trogodišnjim revizijama, rekao je izvršni direktor ICANN-a, Rod Bekstrom, u video snimku na Web lokaciji organizacije. „To u stvari znači da postajemo globalni. Sve revizije i sve što se bude uradilo biće ponuđeni na javnu raspravu čitavom svetu i neće biti nikakvih izdvojenih ni jedinstvenih izveštaja za vladu SAD. Svi izveštaji idu celom svetu; to je stvarna promena.“

Novi ugovor obznanjen je u sredu, istog dana kad je istekla jedanaestogodišnja serija memoranduma o razumevanju između ICANN-a i Ministarstva trgovine SAD.

Novi ugovor je dobio pohvale kritičara koji su se žalili da američka vlada ima preveliku kontrolu nad ICANN-om, koji upravlja Internetovim sistemom imena domena (Domain Name System, DNS). Novi ugovor treba da omogući da ICANN postane otvoreniji i odgovoran korisnicima širom sveta, rekla je Vivijen Reding, komesarka za informaciono društvo i medije Evropske unije.

Novi ugovor znači i kraj „unilateralne“ revizije rada ICANN-a koju je sprovodilo američko Ministarstvo trgovine i uspostavlja nezavisne revizione panele, navodi se u njenom saopštenju.

„Pozdravljam odluku američke administracije da ključnu ulogu ICANN-a u upravljanju internetom prilagodi realnosti 21. veka i globalizovanog sveta“, izjavila je Redingova. „Ukoliko se bude sprovela efektivno i transparentno, ova reforma će biti široko prihvaćena u civilnom društvu, kompanijama i vladama.“

Internet Society, neprofitna organizacija koja se bavi standardima, obrazovanjem i politikom vezanom za internet, takođe je pozdravila novi ugovor, istakavši da on podvlači ICANN-ovu obavezu da „postupa u javnom interesu kao čuvar vitalnog globalno deljenog resurasa“.

ICANN će objavljivati godišnje izveštaje koji odslikavaju njegove učinke i davaće „detaljna i razumna objašnjenja o donetim odlukama, pozadini njihovog donošenja i izvorima podatka i informacija na kojima su zasnovane“.

Novi ugovor ne menja odvojeni ugovor američkog Ministarstva trgov ine i ICANN-a prema kome to Ministarstvo obavlja funkcije organa koji nadzire adresni sistem interneta (Uprava za dodeljene brojeve na Internetu – Internet Assigned Numbers Authority, IANA) i odgovoran je za globalnu koordinaciju korena DNS-a, IP adresiranja i drugih resursa Internet protokola. Taj ugovor ističe 2011. (M.V.)

Izvor: Mikro.rs

Google je svoju godišnjicu ove godine proslavio tiho – jedino je promenio svoj čuveni logotip na naslovnoj strani tako što je umesto uobičajenog Google napisao Goog11e.

Bez obzira na to da li slavi rođendan ili ga ne slavi, Google je jedna od velikih internetskih priča o uspehu. Kompanija ne samo što poseduje preko 64% udela na tržištu pretraživanja, već se tokom godina razgranala svojim mrežnim aplikacijama kao što su Gmail, Google Maps, Google Earth i drugim proizvodima.

Nedavno je povukla potez kojim nastoji da Microsoftu preotme deo kolača iz poslovanja s Internet Explorerom, a ovog leta je čak najavila da razvija alternativu operativnom sistemu Windows. Koliko juče Google je objavio i planove da ranu verziju svoje kolaborativne alatke Google Wave dâ na testiranje stotini hiljada korisnika i razvijača softvera.

Analitičari se slažu u oceni da je Google najuticajnija veb kompanija, a jedno prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da je istovremeno i vrhunski brend. Istraživanjem su bili obuhvaćeni Yahoo, MSN, eBay, Amazon … i Google je bio na prvom mestu u odgovorima na sva postavljena pitanja, od “Koliko vam se taj brand sviđa?” do “Koliko koristite taj brend?” i “Koliko verujete tom brendu?” Malo je kompanija koje su u stanju da rastu i dominiraju na takav način.

Google je izrastao do tačke kad je postao pretnja Microsoftu, kompaniji koja je već ispisala dugu i zanimljivu istoriju dominacije u oblasti visoke tehnologije. Ne tako davno malo njih je verovalo da bi neka kompanija mogla da nadvlada Microsoft, pogotovo veb kompanija kao što je Google.

Međutim, Googleov gvozdeni stisak kojim drži tržište pretraživanja, naterao je Microsoft da potroši ogromne količine novca kako bi remontovao svoj stari i nezanimljivi pretraživač Live Search i stvorio Bing, koji je otkriven ovog leta. Microsoft je otišao i korak dalje time što je potpisao sporazum kojim pionir interneta Yahoo prihvata da koristi Bing kao svoju primarnu pretraživačku mašinu na više svojih lokacija.

U isto vreme, Google je razvio veb čitač Chrome kako bi se uhvatio u koštac s Internet Explorerom, a sada razvija i operativni sistem koji će se nadmetati s Windowsom.

Chrome koji se pojavio pre oko godinu dana još nije naudio Microsoftu, ali kompanija još ne odustaje. Prošle nedelje Google je, na primer, objavio priključni modul Chrome Frame koji korisnicima omogućava da njegov čitač Chrome ugrade u Internet Explorer. Ovaj dodatak koji ubrzava poslovično sporu obradu JavaScripta u Internet Exploreru, izazvao je brz odgovor Microsofta koji je korisnike upozorio da njegovim ugrađivanjem mogu sebi da stvore bezbednosne probleme.

Google je u julu objavio da planira napad na Windows operativnim sistemom otvorenog koda, takođe nazvanim Chrome, koji bi mogao da se koristi na internetskim računarima već u drugoj polovini sledeće godine. Mnoge druge kompanije pokušale su to isto i nisu uspele da Microsoftu preotmu posao u oblasti operativnih sistema, ali analitičari kažu da Google ima finansijsku snagu, inženjersku moć i industrijsku potkovanost za izglednu borbu oko tržišnog udela.

Google se ovog leta potrudio i da svoj paket mrežnih aplikacija učini atraktivnijim za korisnike iz američke vlade objavljivanjem planova da raznim saveznim agencijama skroji usluge koje bi se koristile iz njegovog računarskog oblaka.

Analitičari smatraju da je Google u Microsoftovom „umu“ verovatno najveća pretnja njegovom poslovanju u oblastima operativnih sistema i aplikacija za stone računare. Googleova dominacija u poslovima pretraživanja je i Microsoftova najveća prilika za nove prihode i njihov rast. Zbog toga će se ove dve kompanije boriti na nekoliko frontova, što je dobro za korisnike, jer se time inovativnost drži na visokom nivou a cene na niskom, a zabavno je i za praćenje. (M.V.)

Izvor: Mikro.rs