 |
Kompanije članice Američke privredne komore u razgovoru sa Gari EdvardsomKompanije članice Američke privredne komore u Srbiji sastale su se sa Gari Edvardsom (Gary Edwards), renomiranim međunarodnim stručnjakom za pitanja poslovne etike, kako bi razmenili mišljenja o važnosti implementacije etičkih … |
Link: Nedelja poslovne etike
Početak letnjih meseci iskorišćen je širom planete za “slučajno” (!?) plasiranje senzacionalne informacije. Reč je o Avganistanu – zemlji prebogatoj rezervama minerala, naročito litijuma. Prema istraživanjima, koje su američki geolozi radili godinama a pod “kišobranom” Ministarstva odbrane SAD – planine Hindukusa u Avganistanu obiluju rezervama litijuma, minerala koji se najviše koristi u automobilskoj industriji.
Reč je, kako se veruje, o rezervama litijuma koje se prema postojećim tržišnim cenama ovog minerala procenjuju na preko 24 milijarde američkih dolara.
Pored litijuma, u Avganistanu, postoje i rezerve gvozđa (420 milijardi dolara), bakra (276 milijardi dolara) kobalata (51 milijarda dolara) i zlata (više od 26 milijardi dolara)….
Informacija o mineralima u Avganistanu koju je prvo plasirao ugledni Njujork Tajms, pozivajući se na istraživanja Geološke službe Ministarstva odbrane SAD, pokrenula je razna ministarstva aktuelne vlade Agvanistana Hamida Karzajia.
Trenutno se državni pisari bave matematičkim računima – koliko bi pomenute “Ali Babine pećine Hindukusa” donele u proseku svakom građaninu ove ratom porušene i napaćene azijske države. Računice su šokirale javnost. Prema procenama, koje još uvek nisu potpune, čini se da bi svaki Afgan mogao uskoro da ima u proseku mesečno više od 34,482.76 američka dolara.
Euforija koju je ova informacija izazvala među stanovnicima Avganistana brzo je umirio glasnogovornik Ministarstva rudarstva g. Dzavad Omar rečima: “Da, to su veliki potencijali. Međutim, nalaze se uglavnom u politički jako nestabilnim regionima naše države. A da bi mi počeli koristiti sve blagodeti ovih nalazišta moramo sačekati još najmanje 10 godina.“
Nedostatak poltičko – društvene stabilnosti, nepostajanje vladavine zakona, nesigurnost u svakom pogledu i potpuni nedostatak infrastrukture (pogotovo za eksploataciju minerala) brzo su “izduvali balon optimizma” Avganistanaca i veru “u bogatu i sjajniju budućnost”.
Bezbednosni eksperti upozoravaju da će “upravo podaci o nalazištima litijuma, zlata i drugih minerala” pojačati otpor Talibana aktuelnoj vlasti koju međunarodna zajednica na čelu sa SAD svim silama nastoji da uspostavi u Avganistanu.
Evropski mediji naglašavaju da se u internom memorandumu Ministarstva odbrane Amerike ova ratom opustošena država naziva “Saudijskom Arabijom litijuma”, minerala koji je ključan za proizvodnju baterija, laptopova i ine elektronske sofisticarane tehnologije.
Uporedo sa tim, mediji u Švajcarskoj se pitaju “da li su ove podatke zapadne specijalizovane agencije imale i pre početka rata u Avganistanu. Da li je Osama Bin Laden (i juranjava za najtraženijim teroristom sveta), u stvari “odigrao“ (direktno ili indirektno) “utakmicu” za vojno najjaču silu današnjice, Ameriku? Zašto se o mineralnim bogatstvima Avganistana nije govorilo i ranije? Šta je suštinski u pozadini globalnih političkih odnosa – sukob civilizacija niskog intenziteta (kako navodi prof Semjuel Hantington) ili ekonomska prevlast ?”
Slučajno ili namerno, tek priča o avganistanskom litijumu neodoljivo podseća na priču o retkom mineralu – poznatom kao okamenjeno drvo, za koga su nemački gemološki časopisi (publikacije internog tipa namenjene draguljarima) tvrdili sredinom 1998.g. da se u neograničenim količinama nalazi prisutan u rudnicima Trepče na Kosmetu. A pomenti mineral je najjeftiniji izvor za ekstrakciju silicijuma (neophodnog u IT industriji).
Ovaj podatak treba dopuniti i “iznenadnim otkrićima ogromnih rezervi nafte u priobalju Ekvatorijalne Gvineje” početkom devedesetih godina 20 veka. Slučajno tek, danas se najviše “crnog zlata“ u USA uvozi upravo iz ove male afričke drzave i Norveške a ne Golfskog zaliva, opterećenog ratovima u Iraku, krizom u Iranu i piratima Somalije i Omana.
Za Bif iz Ciriha
Zoran Vitorović
Stanica koja radi na sunce i vetar, u mreži kompanije Telenor, puštena je danas u rad u mestu Pločica, u Opštini Kovin. Ovaj ekološki pilot projekat prva je u nizu „zelenih“ investicija kompanije Telenor u oblasti napajanja telekomunikacione mreže. Uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, u projektu su učestvovali domaći stručnjaci, koji su projektovali hibridno postrojenje na sunce i vetar, i izvođači, koji su montirali složene uređaje.
Eko bazna stanica štedi do 50 odsto električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije za napajanje telekomunikacione mreže.
Pored ugradnje solarnih panela i vetrogeneratora na lokaciji, u smanjenju emisije ugljen-dioksida, povećanju energetske efikasnosti učestvuje i specijalni sistem hlađenja baterija. Baterije su montirane u kanal u podu i na taj način je omogućeno da temperatura u prostoriji bude veća tj. da sistem za hlađenje radi kraće.
Puštanjem u pogon prve ekološke bazne stanice obogaćena je Telenorova zelena kampanja započeta 2008. učešćem kompanije u borbi protiv klimatskih promena. Ovakve bazne stanice već postoje u okviru Telenor Grupe u Norveškoj, Bangladešu, Pakistanu, Crnoj Gori i Mađarskoj.
Pošta Srbije i Privredna komora Beograda potpisale su 16. juna Protokol o saradnji sa ciljem da se kompanijama članicama ove privredne aocijacije omogući uvođenje novih informatičkih rešenja i tehnologija, razvijenih i podržanih od JP PTT Saobraćaja „Srbija“.
Nove usluge obezbediće jednostavnije procedure i jeftinije poslovanje, a među najvažnijim su implementacija i korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa, korišćenje Interneta pod posebnim uslovima, Masovne personalizovane štampe, Biznis paketa, EMS (Express Mail Service) i ostalih novih Poštinih servisa. Protokolom je predviđeno i da Privredna komora Beograda koristi hardversku infrastrukturu ovog javnog preduzeća i druge kapacitete u vidu razvoja specijalizovanih aplikativnih rešenja i hostinga aplikacija.
Tim povodom zamenik generalnog direktora JP PTT „Srbija“ Miloš Miščević je istakao da ovakva saradnja ne donosi korist samo beogradskoj privredi, već i građanima koji koriste proizvode i usluge domaćih preduzeća. On je podsetio da je država poverila Pošti Srbije veoma važan zadatak da elektronski umreži državne institucije i napomenuo da Pošta taj zadatak realizuje kroz ponudu servisa koji su tržišno konkurentni ne samo u pogledu kvaliteta, već i cene.
Ivana Zeljković, generalni sekretar Privredne komore Beograda je ocenila da je potpuno prirodno da dve najstarije institucije u Srbiji potpišu ovakav protokol i intenziviraju i prošire saradnju. S obzirom da Komora broji više od 50.000 članica, što je gotovo polovina aktivnih preduzreća u Srbiji, jasno je koliku važnost ima ova saradnja za efiaksnije i bezbednije poslovne procedure, kao i za podizanje ukupnog nivoa poslovanja domaće privrede, zaključila je Zeljković.
Nakon grčke krize, u Nemačkoj su sve učestaliji glasovi koji u javnost dopiru iz finansijskih ali i političkih krugova “o isplativosti ostanka jedne jake ekonomije, kakva je Nemačka, u Evrozoni”.
Samo uvođenje evra, podsećaju ekseprti, narod je 2000. godine nazivao umesto “euro” – “tojro” (skupo). Razlog – cene su umesto u nemačkim markama “pisane” u evrima dok su plate i primanja preračunavana u razmeri 1:2 = euro – marka. Drugim rečima, danas je baš taj psihološki momenat, kao i pre desetak godina, najvažniji u odnosu prosečnog građanina Nemačke prema “opšte evropskoj valuti”- evru.
Pored pitanja – Otići ili ostati? – razmatraju se i modeli (sa posledicama) pravno tehničkih mera, koje bi država ali i društvo, morali da preduzmu ukoliko se odluče na odbacivanje evra kao valute.
Tako su eksperti Centra za evropsku politiku iz Frajburga u analizama mogućih scenarija pošli od predpostavke da je izlazak iz Evrozone i odbacivanje evra realno MOGUĆ. I brzo ostvariv. Osnovni razlog za ovakve tvrdnje leži u činjenici da Evropska Unija nema ni jedan političko – pravni mehanizam kojim bi ovakav potez jedne države članice mogao biti sprečen.
Tehnički posmatrano, “staru dobru marku – DEM”, Nemci bi u roku od šest meseci mogli nanovo redizajnirati, odrediti nominalnu vrednost valute i u naredne dve godine uvesti u upotrebu. Najveću cenu, kako tvrde eksperti CEP-a, u tom slučaju Nemačka država bi platila kroz “fabrikovanje tone papira” i potpisivanje novih ugovora sa ostalim državama članicama Evrozone.
Da li je to jeftinije ili ipak plaćati tuđe finansijske promašaje širom Evrope ostaje pitanje na koje se još uvek čeka odgovor kako vrha države tako i predstavnika banaka.
“U vremenima poput ovih”, kaže Markus Frej, bankar, “kada građani najviše kupuju zlato i nekretnine, oseća se pojačana nesigurnost i nepoverenje ne samo u državne strukture već i u celokupan bankarsko finansijski sistem.
Nedavna šokantna i iznenadna ostavka predsednika Nemačke, Horsta Kelera, inače prva takve vrste u drugoj republici (od 1945.g.) uz konstantne zahteve Evrope da “se pomogne komšijama u finansijskoj nevolji” samo pojačava front onih koji bi najradije ponovo da vide u upotrebi staru “dobru nemačku DEM”.
Ono što najviše brine pobornike ovakve nostalgične politike su posledice ponovnog uvođenja marke. Pre svega cena uvoznih sirovina, poput energenata, drastično bi porasla. A cene izvoznih roba drastično bi poskupele.
Finansijski stručnjaci ponavljaju da “bilo da se koristi evro ili marka kao platežno sredstvo, prosečnom Nemcu i narednih godina sve će ličiti (obzirom na povećanu potrebu štednje) na puzanje u prostoru koji se nalazi između “čekića i nakovnja” u kojem kako se god okrenuli, Nemci će morati više da plaćaju. Svejedno da li kroz pomoć drugim Evropljanima u krizi ili kroz povećane cene uvoznih energenata.
Malobrojni pojedinci, poput direktora IFO Instituta za unpaređenje ekonomije, gospodina Hans Verner Zina, ponavaljaju “da je postojeća EU finansijska kriza samo kriza loših kreditnih sistema pojedinih EU država a nipošto opšta kriza kompletnog Euro finansijskog prostora! A to se može brzo i lako rešiti uz primenu rigoroznijih mera štednje i kontrole finansijske i poreske politike. Ne zaboravite, najveći broj Grka nema običaj i ne plaća (iako je po zakonu obavezan) porez. To je prosto kao neka vrsta nacionalnog sporta u tom delu Evrope.”.
Suprotno profesoru Zinu, američki nobelovac prof. Pol Krugman ponavlja “da je od početka evro važio u SAD-u za “pogrešnu konstrukciju”, obzirom da na nivou EU nije ustanovljen “fiskalni šerif” koji treba da reguliše i određuje određene stvari kada se krize u Evrozoni pojave. Nekada se čini da je evro uveden sa ciljem da se pokaže kroz jedan praktični eksperiment da ‘ta priča’ ne funkcioniše. Kada pogledate kompleksnost Evrozone i međupovezanost država članica, danas je jako teško odgovoriti na pitanje – ostaviti ili ukinuti evro. Šta je isplatljivije i realnije?”
Evropljani se sada već i ljutito pitaju “zašto se toliko potencira naša finansijska kriza a prećutkuje osnovni problem – zaduženost SAD, koja je samo u prošlom mesecu narasla na preko 13 biliona američkih dolara i koja de fakto generiše sve druge lančane procese u Globalnoj ekonomiji?!”
Iz Ciriha za BiF
Zoran Vitorović
Kompanija MasterCard Europe je predstavila novu generaciju debitnih kartica, prezentovanjem nove platne kartice sa ekranom – „Displej kartice“. Ova kartica u gornjem uglu ima mali ekran na kom se ocrtavaju određene informacije, i smatra se jednom od prvih interaktivnih kartica na tržištu.
„Displej kartica“ može da se koristi kao bilo koja druga platna kartica ali se na njoj nalazi i mali ekran i dugme osetljivo na dodir. Korisnik kartice je u mogućnosti da vidi brojeve i/ili tekst na malom ekranu, informacije kao što su dinamički kod, stanje na računu ili limit na kartici. Kompanija MasterCard je izabrala za tehnološkog partnera za ovaj program kompaniju NagraID Sekjuriti, sa sedištem u Švajcarskoj, čija je specijalnost pitanje bezbednosti.
Turska banka TEB, filijala BNP Paribas banke, počeće prva da izdaje karticu sa ekranom sa MaestroR eCommerce programom autentifikacije, koja će biti lansirana u julu u Turskoj, dok se nove karakteristike kartice očekuju u bližoj budućnosti. Takođe, britansko udruženje Newcastle Building Society započeće pilot program procene funkcionalnosti ekrana kasnije u toku ove godine.
Velika fama digla se oko Zakona o elektronskim komunikacijama. Sa izgovorom da će ovaj zakon biti upotrebljen u borbi protiv organizovanog kriminala trebalo bi da se dozvoli bezbednosnim službama da prisluškuju građane bez naloga suda. Zbog toga će zaštitnik građana Saša Janković zatražiti od Ustavnog suda ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, nakon što je juče Odbor za saobraćaj i veze Skupštine Srbije većinom glasova odbio njegov amandman kojim je tražio da BIA mora da pribavi odobrenje suda da prati ko s kim, koliko i kada komunicira.
Možda danas imate poverenje u institucije, ali setimo se da su pre samo desetak godina one naše poverenje zloupotrebljavale. Ako na sledećim izborima na vlast dođu manje demokratski nastrojeni pojedinci, ovaj zakon im daje odrešene ruke da se obračunavaju sa političkim neistomišljenicima. Čudno je to što je uprkos negodovanju i javnim apelima da se uvaži amandman kojim bi BIA trebalo da dobije sudski nalog za prisluškivanje Odbor ipak njega odbio, uz obrazloženje da bi traženje sudskog naloga moglo da ugrozi rad bezbednosnih službi jer bi iz sudske pisarnice mogle da „procure“ poverljive informacije.
Za amandman zaštitnika građana glasali su tri člana Odbora iz LDP, NS i SRS. Član Odbora iz DS Srđan Milivojević obrazložio je zašto je vladajuća većina odbila ombudsmanov amandman. „Kada bi morala da se traži odluka suda, to bi moglo da devalvira rad BIA. Jer o tom slučaju bi prvo morao da se obavesti predsednik Suda, koji bi zatim morao da obavesti tužioca. Na kraju, to bi moralo da se zavede u pisarnici, a pisar Pera bi mogao da se hvali koga prisluškuje“, objasnio je Milivojević.
Oni koji su protiv izmene zakona, pravdaju se činjenicom da će biti praćeno ko sa kim priča i dopisuje se, ali ne i sadržaji razgovora. Ipak, bar je prihvaćen drugi amandman koji se tiče nadležnosti poverenika za informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti koji omogućava tom nezavisnom organu da nadzire primenu zakona. Kolika će ovlašćenja ovde poverenik imati, i ko će posle novih izbora biti na čelu BIA-e, ostaje da vidimo. Samo da ne bude kao ono zloglasno „OZNA sve dozna“.
Hiljade gojaznih Finaca smršalo je u dobrotvornoj akciji kojom je prikupljeno više od 1,4 miliona evra za opismenjavanje stanovnika Nepala, i to zato što su iz humanitarnih razloga držali dijetu.
Oko 1.4000 stanovnika skandinavske zemlje učestvovalo je u tromesečnoj akciji „Salo za pismenost“, u kojoj je svaki izgubljeni kilogram nosio 30 evra za Nepal. Akciju je finansirao anonimni donator, navodi institut koji je nadzirao kampanju.
Prikupljeni novac namenjen je školovanju dece i obuci profesora u Nepalu, pod nadzorom finske diplomatije.
Učesnici akcije smršali su 48.074 kilograma i tako prikupili 1.441.200 evra, odnosno 103 evra po osobi.
U borbi protiv recesije mnoge zemlje, a sada je to posebno uočljivo u Grčkoj, se oslanjaju na štednju. Američki nobelovac Džozef Stiglic pak smatra da je štednja mač sa dve oštrice, ilustrujući svoju tvrdnju primerom Španije kojoj se desilo da su čim je najavila mere štednje agencije su smanjile njen kreditni rejting, jer je, zbog štednje, smanjen njen predviđeni ekonomski rast.
On tvrdi da će privredni rast u Evropi biti manji nego što bi mogao da bude ako se sve zemlje opredele za smanjenje zaduženosti i potrošnje, odnosno povećanje poreza. Stiglic je inače uvek bio kritičan prema slobodnom tržištu a nedavno je izjavio da „udovoljiti tržištu podjednako je teško kao urazumiti ludog čoveka“, te je savetovao evropske vlade da investiraju u javne radove i infrastrukturu, jer će tako, na duži rok, podstaći ekonomski rast.
On misli da je veoma opasna najava smanjenja plata u javnom sektoru, sa idejom da će uporedo sa padom zarada, padati i cene. Zaduženost se, međutim, neće smanjivati, a mnoge porodice biće prinuđene da prestanu da otplaćuju kredite.
„To će uzdrmati bankarski sistem, banke će još manje davati kredite a kriza će se produbljivati“, naveo je on u komentaru koji prenosi Radio BBC.
Kompanija IN2, 17.06.2010. godine u 11.00 u hotelu IN, organizuje skup zajedno s partnerskom firmom ORC software iz Švedske koja nudi inovativna softverska rešenja i usluge za berzansko poslovanje na preko 100 svetskih berzi. Na skupu će biti direktorka Beogradske berze gospođa Gordana Dostanić, predstavnici najvećih brokerskih kuća, banaka i investicionih fondova iz Srbije, te direktor ORC za SEE Christopher Lederer, Daniele Moressa kao i Miroslav Ostroški iz Zagreba, izvršni direktor za finansijske aplikacije iz Zagreba.
Intenzivni razvoj elektronskog trgovanja na tržištima kapitala i njegova brza evolucija omogućavaju, ali i zahtevaju, delegiranje repetitivnih i osetljivih poslova s čoveka na kompjuter kako bi se smanjio operativni rizik nenamerne greške. Prebacivanjem takvih poslova dodatno se oslobađaju dragoceni ljudski resursi kako bi bili upotrebljeni za produktivnije poslove. Investiciona društva su u potrazi za tehnologijama koje će im biti podrška u traženju novih mogućnosti i prilika na samom tržištu.
Učesnici seminara će, između ostalog, saznati kako je ORC Trading softver pomogao profesionalnim traderima širom sveta da naprave iskorak i unaprede uslugu koju nude svojim klijentima u odnosu na svoju konkurenciju.
Tokom ovog besplatnog seminara učesnici će na delu kako vam ORC Trading i ORC Connect softveri pružaju podršku u obavljanju svakodnevnih operacija.
Kako organizatori kažu, „Analitička podrška, risk management, izražene performanse i mogućnosti trgovanja te nenadmašna konektivnost prema različitim tržištima samo su neki detalji kompletne ponude ovog softverskog rešenja.“
Svi će biti spremni da odgovore na pitanja vezana za finansijska tržišta i nove usluge te aplikacije koje nude ORC i IN2, a više informacija možete saznati na sajtu kompanije IN2.