септембар 2010

CNN piše da je svoje bogatstvo uvećalo 217 članova liste, dok se novčanik (teško da taj novac može stati u novčanik, ali tako se kaže) smanjio kod njih 85. Ove godine se na Forbsovoj listi našlo 16 novih članova, uključujući i najmlađeg bogataša, suosnivača Fejsbuka, Dastina Moskovica (26) koji je inače samo osam dana mlađi od Cukerberga. Inače, Cukerbergovo bogatstvo je za godinu dana poraslo 245 posto, što je najveći rast koji Forbs beleži.

I na Forbsovoj listi ove godine osetan je oporavak u odnosu na 2009. godinu koja je bila u znaku recesije i kada je čak 314 bogataša zabeležilo pad prihoda, dok je ove godine takav trend pogodio svega 84 milijardera.

I dalje je prvi na listi Bil Gejts, čije bogatstvo se od prošle godine uvećalo za četiri milijarde i sada se procenjuje na 54 milijarde dolara, što je devet milijardi više od drugoplasiranog investicionog gurua Vorena Bafeta.Na trećem mestu Forbsove liste 400 najbogatijih Amerikanaca našao se softverski tajkun i osnivač „Orakla“ Leri Elison (27 milijardi), a na četvrtom naslednica lanca prodavnica Vol-Mart Kristi Volton (24 milijardi). Zaključak je da koliko god „softveraši“ bili uspešni na ovoj listi i dalje više od polovine bogataša čine ljudi zaposleni u finansijskom i sektoru investicija.

Institut Frejzer rangira zemlje po ekonomskim slobodama na osnovu 42 mere, a glavni kriterijumi su veličina vlade, zakonska struktura i bezbednost imovinskih prava, pristup stabilnoj valuti, sloboda trgovine sa inostranstvom, regulacija kredita, rad, poslovanje i slobodna konkurencija.

Globalno posmatrano, kako je saopšteno, ekonomske slobode u svetu su u padu. Hong Kong je i dalje u toj oblasti na prvom mestu u svetu, a slede Singapur, Novi Zeland i Švajcarska.Na dnu liste po ekonomskim slobodama su Venecuela, Angola, Mjanmar i Zimbabve.

Za razliku od mnogih drugih delova sveta, nivo ekonomskih sloboda u većem delu jugoistočne Evrope nije opao zbog ekonomske i finansijske krize. Međutim, jedine zemlje jugoistočne Evrope koje se nalaze među prvih 50 u svetu su Bugarska, koja je 36, na osnovu ukupne ocene 7,31, i Albanija, koja za zauzela 48. mesto sa ocenom 7,18. Obe države napredovale su pet mesta u indeksu ESS 2010.

Dok je jedan deo balkanskih država doživeo skok na listi, četiri zemlje jugoistočne Evrope -Bosna i Hercegovina, Grčka, Rumunija i Srbija, pale su u indeksu ESS.Grčka je pala jedno mesto, na 60, sa ocenom 6,95. BiH, zemlja koja najviše zaostaje u regionu, pala je sedam mesta, na 111. mesto, sa ukupnom ocenom 6,03.Ekonomske slobode takođe su zabeležile pad u Rumuniji, koja je bila pogođena globalnom finansijskom i ekonomskom krizom ubrzo nakon što je ona počela da se širi, krajem 2008. godine. Zemlja je pala devet mesta, na 85. mesto, sa ocenom 6,58.Srbija je pala deset mesta, na 97. mesto, na osnovu svoje ocene 6,31, što je druga najniža ocena u regionu posle BiH.

Na ovom skupu predstavnici VDL kompanije, koja je kupila “Ikarbus”, predstavili su zemlju u kojoj će se pomenuti autobus proizvoditi.Zvanično najbolji autobus u Evropskoj uniji postaće pravi srpski brend, koji će se proizvoditi za Beograd ali i za izvoz.

Autobus koji će se od januara 2011. godine proizvoditi u pogonima “Ikarbusa” jeste najmoderniji, bešumni autobus koji poseduje klima-uređaj i ekološki motor.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije Mlađan Dinkić potpisali su 17. septembra Sporazum o razumevanju sa predsednikom Upravnog odbora kompanije “VDL Bus&Coach” iz Ajndhovena, Vimom van der Legom. Sporazum Republike Srbije, grada Beograda i holandskog proizvođača autobusa odnosi se na zajedničko ulaganje i saradnju radi preuzimanja i modernizacije beogradske fabrike „Ikarbus”.Kompanija “VDL Bus&Coach” Vim van der Leg planira da u Srbiji godišnje proizvede 250 autobusa.

Zvaničnici Telekoma Srbija su naglasili da će i ubuduće, u skladu sa višegodišnjom podrškom polaznicima ove gimnazije, pružati novim talentima neophodnu materijalnu podršku za odlazak na takmičenja, nagrađivati uspehe i učestvovati u različitim vidovima edukacije kroz radionice i predavanja. Tako će Telekom Srbija dati podstrek praktičnoj nastavi u Srbiji i omogućiti mladim stručnjacima da njihova nova rešenja na najbrži način nađu put do krajnjih korisnika.

Podsećajući na uspehe iz prethodnog perioda, direktor Matematičke gimnazije, Srđan Ognjanović, rekao je da učenici te škole već godinama postižu izuzetne rezultate na međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike, informatike i astronomije, ali i kasnije pokazuju izvanredne rezultate u daljem radu na najprestižnijim naučnim institutima i kompanijama u svetu.

(Mikro)

Od osnivanja Fond je ostvario prinos od 7.4% (15.2% u 2009. godini), i udario temelj svim ostalim dobrovoljnim fondovima na srpskom tržištu.

“Dobrovoljni penzijski fondovi kroz krizu prolaze znatno bolje od ostalih aktera na tržištu. Nažalost, usled psiholoških efekata koje je kriza donela, proces omasovljenja i snažnog rasta penzijskih fondova je usporen, ali se nadamo da će se ubrzati sa daljim buđenjem privrednog sektora i poboljšanjem životnog standarda naših građana. Raduje nas činjenica da je svest o neophodnosti štednje za starost kao i potreba za dopunom državne penzije probuđena i zato očekujemo stabilizaciju i dalji rast tržišta“ – izjavila je povodom četiri godine poslovanja Fonda Nataša Marjanović, direktor Delta Generali Dobrovoljnog Penzijskog Fonda.

Inače, dobrovoljni penzijski fondovi predstavljaju treći stub penzijskog osiguranja i omogućavaju građanima da štednjom u dugom vremenskom periodu obezbede sebi dodatne prihode u starosti. U uslovima neodrživosti državnog sistema obaveznog penzijskog osiguranja, gde jednog penzionera izdržava tek nešto više od jednog zaposlenog, kao i ekonomske krize koja utiče i na češće promene poslodavaca i masovnu nezaposlenost, dobrovoljni penzijski fondovi pružaju mogućnost ljudima da preduzmu inicijativu i obezbede sigurne prihode za „treće doba“.

U ponudi će se naći i „Sucrazit“ u obliku tableta sa saharinom, sa 0 kalorija, koje ne sadrže aspartam i ciklamat. Ovi proizvodi su neškodljivi i pogodni za dijabetičare. Američka Uprava za hranu i lekove, odobrila je upotrebu sukraloze u preko 80 zemalja, uključujući Kanadu, Australiju, Japan, Evropsku uniju i Meksiko. Ovaj zaslađivač takođe poseduje preporuke izraelske Asocijacije za dijabetičare, kao i svih ljudi koji vode računa o pravilnoj ishrani ili se pak nalaze na dijetalnom režimu ishrane.

„Sastojak sukraloza bezbedan je i veoma inertan u organizmu, a mogu ga upotrebljavati sve kategorije stanovništva. Sukraloza je takođe pogodna za osobe koje boluju od bolesti prouzrokovanih poremećajima metabolizma ugljenih hidrata (dijabetes, reaktivna hipoglikemija, gojaznost i kardiovaskularna oboljenja…). Sukraloza ne utiče na metabolizam ugljenih hidrata, kratkoročnu ili dugoročnu kontrolu glukoze u krvi ili lučenje insulina“, izjavila je dr Marija Branković, magistar gastroenterologije i specijalista interne medicine, KBC Bežanijska kosa.

Proizvođač zaslađivača Sucrazit je izraelska kompanija „Biscol“, koja je osnovana daleke 1938. godine, a od 1940. godine ova kompanija proizvodi zaslađivače.

U emisiji OTV-a Otvorena TV posvećenoj poplavama 65 posto građana glasalo je za ostavkudirektora Hrvatskih voda Jadranka Husarića, a posebno ih nervira što Husarić i dalje izbegava konkretne odgovore na pojedina pitanja i što je neozbiljno odbijao da se izjasni po pitanju novog vodenog talasa koji bi trebalo da stigne za vikend.

Zvonko Marenić, direktor Vodnogospodarskog odjela Grada Zagreba takođe se ugledao na šefa Husarića i odgovor na konkretno pitanje u emisiji Otvorena TV na OTV-u o tome šta zaposleni Hrvatskih voda rade za prosečnu platu od 1600 evra bukvalno prećutao. Na ostala pitanja o stanju na terenu i odgovornosti Voda u celom slučaju odgovorao je isključivo demagogijom.

U kategoriju malih i srednjih spadaju firme koje imaju do 250 zaposlenih, čiji je godišnji prihod manji od 50 miliona evra i čija pojedinačna bilansa suma nije veća od 43 miliona evra.

Od ovogodišnjeg budžeta EU, koji iznosi 122,9 milijardi evra, gotovo polovina – oko 53 milijardi evra, namenjeno je za poljoprivredu, ekologiju i ruralni razvoj, istaknuto je na današnjem Info danu u PKS, koji je organizovan u saradnji sa Ministarstvom za nauku i Evropskom mrežom preduzetništva.

Željka Dukić iz Ministarstva nauke je istakla da je cilj Evrope da postane najkonkurentnija i da ima najdinamičniju ekonomiju zasnovanu na znanju. Ona je posebno ukazala da srpska preduzeća oraganizovana u konzoricjume mogu da konkurišu za programe koje svake godine finansira EU.

U svom obraćanju, Tadić je rekao:

„Srbija je politički, ekonomski i intelektualni centar jugoistočne Evrope. Mi smo izlaz na neka od najuzbudljivih rastućih tržišta na planeti…Mi smo dinamična, politički stabilna i ekonomski ambiciozna zemlja, spremna da učini sve što je potrebno da izaberete Srbiju kao mesto na kojem ćete investirati“.

Iako se mnogima čini čudna napomena da Srbija otvara put ka tržištu od milijardu ljudi, predsednik je objasnio da je naša zemljačlanica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini – CEFTA, da ima sporazume i sa Rusijom, Turskom i Belorusijom, te evidentno investitorima pruža pogodnosti koje može da ponudi svega nekoliko zemalja u svetu.“I kada to udružite sa činjenicom da proizvodi iz Srbije mogu da se izvezu u svih 27 zemalja EU bez carine, kao i da imamo jedan od najnižih privrednih poreskih režima u Evropi, to vam omogućuje pristup potencijalnom tržištu od blizu milijardu ljudi“, dodao je predsednik Srbije.