Neverovatno je koliko naši zvaničnici optimizma imaju – Mirko Cvetković tvrdi da se Srbija nalazi u takozvanom postkriznom periodu, što znači da je kriza iza nas i da privreda polako pokazuje određene znake oporavka.
„Takozvani postrkrizni period“ koji znači da je kriza iza nas izvukli su gledajući BDP koji je u drugom kvartalu porastao na dva odsto.
„Na putu smo da ostvarimo cilj dogovoren sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda od 1,5 odsto rasta BDP-a u ovoj godini. Prognoze govore da smo taj procenat dostigli u trećem kvartalu“, rekao je Cvetković.
On smatra da je ohrabrenje to što je rast BDP-a baziran na izvozu, što će dati dodatni impuls razvoju proizvodnje u Srbiji.
„Izvoz je za prvih osam, devet meseci rastao u proseku za 16 odsto, uvoz znatno manje. U ovom trenutku postigli smo stepen pokrivenosti našeg uvoza izvozom od 57 odsto, što je najveći stepen pokrivenosti od 1990.godine“, rekao je predsednik Vlade Srbije.
Inače, ovaj premijerov optimizam nije popustio još od predstavlja postkriznog modela privrednog razvoja Srbije koji se u principu bavi brojčanim prikazom onoga što ćemo postići u narednih deset godina ali ne i načinima na koji ćemo to postići. Možda neko od njih ima čarobni štapić, ali ako su i bez štapća i bez strategije Miroslav Prokopijević smatra da u narednim godinama možemo očekivati prosečne stope rasta do 2,5 posto, inflaciju od 5 do 12 posto,ulaganja oko 20%, a DSU najviše oko 3-4% od BDP. I to pod uslovom da posle finansijske ne dođe kriza državnih dugova.
Biznis i Finansije #71, oktobar 2010.
U raspravi koja se u javnosti uporedo sa otvaranjem Gotard bazičnog tunela povela, postavljaju se sve češće pitanja rentabilnosti i profitabilnosti ovog projekta, koji je do sada državu koštao više od 19,1 milijardi franaka (Gotard bažični i severno od Ciriha građen Ceneri tunel). Smatra se da će do 2070 godine troškovi održavanja ovog dela NEAT železničkog sistema, koštati blizu 18 miliajrdi franaka godišnje. Razloga za to ima bezbroj, tvrde eksperti. A njima odgovara ministar saobraćaja Lojenberg koji tvrdi „da je povećanje troškova održavanja pre svega posledica odluka Parlamenta. Naročito odluka kojom se tražilo uvođenje posebnih, oštrijih, i sigurnijih mera bezbednosti kako za putnike tako i za robe.
Ylva C.Vitorović: Super brend koristi kako firmama tako i konzumentima. Naime, kada neka roba ili usluga (firma) dobije status brenda ili super brenda ona je prepoznatljiva, a time budi i određenu sigurnost kod konzumenta. Dovoljno je samo pokazati deo logo-a ili pustiti par tonova iz reklamnog džingla da bi konzument prepoznao svoj omiljeni brend (ili super brend).