Posle planetarnog uspeha filma Avatar urađenog u 3D tehnologiji, sve više se priča o skorom uvođenju televizijskih kanala sa trodimenzionalnom slikom, a proizvođači polarizovanih naočara rade punim kapacitetima.
Prošle nedelje je u Engleskoj urađen i prvi direktan televizijski prenos fudbalske utakmice u 3D tehnologiji (Arsenal – Mančester Junajted), koja je mogla da se prati na ekranima u nekoliko pabova, a britanski televizijski kanal Sky objavio je da u aprilu planira da lansira svoj prvi kanal sa trodimenzionalnom slikom.
Međutim, medicinski stručnjaci upozoravaju da svi ljudi neće moći da uživaju u trodimenzionalnom prikazu slike. Procenjuje se da oko 4% ljudi neće moći da uživa u ovom vizuelnom doživljaju zbog urođene očne mane pod nazivom „ambliopija“ ili „lenjo oko“. Uzrok ovog poremećaja je dečji astigmatizam koji nije ispravljen na vreme. Posledica ove anomalije jeste nemogućnost fokusiranja oba oka na jednu tačku, zbog čega je nemoguć opažaj dubine slike. Oftamolozi tvrde da od tog poremećaja pate milioni ljudi širom sveta.
Kada se trodimenzionalna slika posmatra bez specijalnih naočara vide se dve slike, malo pomerene jedna od druge. Onima koji ne opažaju tu razliku neće pomoći ni 3D naočare, već moraju da imaju i druge, korektivne naočare. To znači da kratkovidi i dalekovidi, kao i oni koji imaju astigmatizam, moraju da isprave ove poremećaje kako bi mogli da uživaju u trodimenzionalnoj slici.
Još je veći problem kod onih sa tzv. „lenjim okom“, jer ti ljudi uopšte ne mogu da vide sliku u tri dimenzije. Kod ovih osoba oči se ne usmeravaju na istu tačku i zbog toga daju dvostruku sliku. Mozak to ublažava dajući prednost slici iz jednog oka. Ovaj poremećaj najlakše se ispravlja do sedme godine života.
Pored ovih problema vezanih za gledanje slika u tri dimenzije, postoje izveštaji u kojima su izneti podaci da su neki ljudi osetili muku, pa čak i doživeli epileptične napade gledajući stereoskopske projekcije. Međutim, stručnjaci tvrde da nije bilo mnogo takvih slučajeva, a i kada se dogode da ne ostavljaju trajne posledice. (A.S.)
Izvor: Mikro.rs
Kada potpisujete ugovore morate pažljivo čitati sve, a posebno sitne fusnote, jer se ništa ne „podrazumeva“. To i radim. Ali sve ostalo čitam ovlaš. Dosadilo mi je više i to čitanje, posebno onoga što dobijam na mejl, sve pozivi na koktele i otvaranje nekih objekata, gde teba da se dosađujete sa širokim osmehom na licu. Novinarima se međutim, pored koktela, često dešava da dobijaju pozive za učestvovanje u nekim manifestacijama. Tako je naša redakcija dobila od VIP-a poziv za turnir u ženskoj odbojci na Adi. Preletela sam ono pismo, i sa nostalgičnim sećanjima na sve sportske manifestacije u kojima sam učestovala, a s obzirom na činjenicu da je pozivnica za dve osobe, povela sam drugaricu koja voli da igra odbojku. Tako smo se nas dve, jednog toplog junskog dana, uputile na Adu, obučene kako i dolikuje odbojkašicama – u kratke šorciće i stare patike. No, ispostavilo se da ja nisam dobro pročitala ulaznicu, da smo došle ne da igramo, nego da gledamo utakmicu profesionalnih odbojkašica, i to iz vip lože. Ušle smo u ložu, kad ono – svi pristojno obučeni, a žene profi našminkane, u dugim haljinama. Tako se naš sportski dan sveo na sedenje u hladu iz kog se ni ne vidi utakmica, u odeći skoro pa za plažu, sa mišlju koja me je sve vreme kopkala – odakle mi ideja da će mene neko da pozove da igram odbojku na Prvenstvu Srbije. Od sada, kada dobijem pozivnicu, čitam sve što piše, gledam slike, a dodatno proverim i sajt organizacije koja me negde poziva.