март 2011

U svom novom izveštaju Svetska banka kaže da je donja vrednost provena štete od strane japanske vlade i privatnog sektora oko 2,5 odsto BDP-a, odnosno 122 milijarde dolara.

Glavni ekonomista za ovu regiju Svetske banke Vikram Nehru tvrdi da je nuklearna kriza zakomplikvala situaciju i da će ona uticati na ekonomski oporavak, i dodao: „U neposrednoj budućnosti najviše će biti pogođene trgovina i finansije“.

S obzirom na prognozu da će japanski rast BDP-a usporiti od 0,25 do 0,5 odsto do sredine godine, izvoz iz zemalja u razvoju iz istočne Azije može oslabiti od 0,75 do 1,5 odsto, jer one učestvuju u trgovini sa Japanom. Pad japanske industrije je već osetan u okolnim zemljama. U korejskim firmama su već skočile cene memorijskih čipova zbog toga što je Japan jedan od najvećih proizvođača ovih proizvoda (učestvuje sa 36 odsto u svetskoj proizvodnji). No, proizvođači energije poput Idnonezije, Malezije i Vijetnama mogu se na srednji rok okoristiti visokim cenama struje, dok Japan ne reši problem manjka energije zbog smanjenih kkulearnih kapaciteta.

Finansijski, zemlje iz regiona će takođe osetiti posledice katastrofe. Japan je značajan izvor stranih direktnih investicija za istočnu Aziju, a najveći investitor u Tajland, Filipine i Koreju.

Ispred vas su odgovori, a obzirom da je tema zaista opširna, razdvojili smo je u tri dela, od kojih je prvi deo pred vama, drugi deo će biti objavljen u sredu, 23. marta, a treći deo je na redu u petak, 25. marta.

Pročitajte ostatak na poslovnom portalu Novci: eBanking u Srbiji iz ugla banaka

Kako je istaknuto, razlog usvajanja novog zakona je pre svega regulisanje novih oblasti energetike, usaglašavanje sa direktivama EU kao i ispravljanje nedostataka iz Zakona iz 2004. godine. U novom zakonu akcenat će biti na zaštiti subjekata, kako potrošača, tako i proizvođača, kao i pravo pristupa treće strane, dalji razvoj tržišta, uspostavljanje berze i efikasnije odlučivanje o cenama.

Planirano je osnivanje posebne agencije koja bi se bavila pitanjima energetike i koja će davati saglasnost za regulisane cene, kao i osnivanje Fonda za obnovljive izvore energije.

Što se tiče usklađivanja sa EU direktivama, zakon je u potpunosti usklađen sa drugim paketom i delimično sa trećim paketom EU direktiva iz oblasti energetike. Kako je istaknuto, celokupno usklađivanje sa trećim paketom direktiva biće ostvareno kroz amandmane na zakon.

Konkretni ciljevi novog zakona su obezbeđenje bolje pouzdanosti i sigurnosti snabdevanja energijom, povećanje konkurentnosti, održivi razvoj, energetska efikasnost i nove investicije. Jedna od novih delatnosti koje zakon reguliše je i upotreba i proizvodnja biogoriva.

Možda najvažnija novina u Zakonu je da proizvodnja električne energije više nije stvar od opšteg interesa, kako je to nije ni u većini evropskih zakonodavstava. Ovo se ne odnosi na mrežnu delatnost prenosa i distribucije koja će i dalje biti stvar od opšteg interesa.

Licence će se izdavati na period od 30 godina, a energetske dozvole će biti 3 godine, umesto dosadašnje 2.

Što se tiče obnovljivih izvora posebno su regulisane vetroelektrane. Istaknuto je da potencijalni investitori i sada traže preveliko obezbeđenje svoje investicije i umesto 12 traže 15 ili 20 godina.

Cene će biti u dva režima, regulisane i slobodne, s tim što će se uvažavati inflacija evra. Regulisano je i tzv. snabdevanje poslednjeg izbora u kome Zakon garantuje snabdevača privrednom subjektu. Takođe, postojaće i beneficirane cene, kao i mogućnosti odloženog plaćanja i pripejd brojila.

Što se tiče gasa kao energenta, postojaće dva operatera, Srbijagas i Jugorosgas i obaveza „uzmi ili plati“.

Predviđeno je postepeno otvaranje tržišta. Tako će od 1. 1. 2013. svi kupci izgubiti pravo na javno snabdevanje.

Još jedna od novina je i u delu toplotnog snabdevanja gde će biti objedinjene delatnosti distribucije i snabdevanja.

Nacrt Zakona o energetici možete preuzeti sa sajta Ministarstva rudarstva.

Tim povodom u prostorijama foto studija REDakcija u ulici Svetog Save 32, dana 26. i 27. marta 2011. od 12-21h biće organizovana prodajna izložba nakita, odeće i aksesoara od recikliranih materijala, na kojoj će se predstaviti dvadesetak odabranih izlagača. Uz to posetioci će na licu mesta moći da se uključe u radionice o reciklaži i saznaju više o kompanijama i organizacijama koje se bave reciklažom u Srbiji.

Ovaj događaj će svojim prisustvom uveličati indijsko-vegetarijanski restoran Lila, vesnik zdravog načina ishrane.

Specifičnu pogodnost za ovakav način plaćanja premije osiguranja predstavlja popustod 10 odsto koji odobrava Delta Generali Osiguranje, kao i poklon osiguranje od nezgode zasve članove registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Takođe, godinama unazad, plaćanjempremije osiguranja poljoprivrede, registrovana poljoprivredna gazdinstva su sticala pravo na njenusubvenciju od strane Republike Srbije od 40%, što se očekuje i u 2011. godini. Plaćanjem premijeosiguranja kreditom Banca Intese, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva će odmahsteći pravo na subvencijju.

Procedura apliciranja za ovaj tip kredita je vrlo brza i jednostavna, a pri odlasku u bankusvi zainteresovani poljoprivrednici bi pored obračuna premije osiguranjapotvrdu o registraciji i aktivnom statusu gazdinstva, potvrdu o plaćenim poreskim obavezama izpoljoprivrede i ličnu kartu.

O trenutnoj ponudi kredita za poljloprivrednike više možete saznati ovde.

Mirela Jovanović, direktorka finansija te kompanije tim povodom je izjavila da je u njihovim fabrikama u Inđiji i Kruševcu godišnja proizvodnja iznosila 169.780 tona, od čega je u 12 evropskih zemalja izvezeno 70.256 tona, što je za 11 odsto više u odnosu na 2009. godinu. Menadžment Henkelapredviđa organski rast prodaje od 3 do 5 odsto u ovoj godini.

I dok u Srbiji trenutno ima 64.437 blokiranih preduzećaova firma je imala jednu od najuspešnijih godina od kad posluje u Srbiji. Rukovodstvo Henkela smatra da zahvalnost dugujeodržavanju balansa između ekonomskih interesa i visoke društvene i ekološke svesti u kompaniji. Održivo poslovanje, osim što manje šteti okruženju a dugoročno i nama samima, može se smatrati i jeftinijim uz upotrebu modernih tehnologija. Henkel je kao cilj za 2012. godinu zacrtao da smanji potrošnju energije pri proizvodnji za 15%, količinu otpada za 10%, potrošnje vode za isti procenat a broj nezgoda na poslu za 20%. Međutim, ti ciljevi su ostvareni prošle godine -potrošnja energije smanjena je za 21 %, potrošnja vode za 26 %, dok je količina otpada koji nastaje smanjena za 24 %. U istom periodu, broj nezgoda na poslu je opao za 29%.

U poslednjih nekoliko godina je u Kruševcu, gde Henkel ima proizvodne pogone, specifična emisija otpadnih voda smanjena za 69% po toni, dok su specifične ukupne potrebe za vodom smanjene za 67%. Slično, u Inđiji je potrošnja vode smanjena za 67%, a električne energije za 42%. U razgovoru sa g. Grasslom saznajemo da je sve ovo moguće ipak uz logistiku donešenu iz razvijenijih zemalja, kao i moderniju tehnologiju.

Samo zbog panike, od dana kada je Japan pogodio zemljotres, a zatim cunami, cene električne energije su porasle ukupno 28 procenata. Pored Nemačke, cene struje najviše rastu u Španiji i Francuskoj, koja je potpuno zavisna od nuklearne energije.

Nemačka vlada zamrzla je svoju odluku o produženju rada nemačkih nuklearki na tri meseca. U tom periodu bi trebalo da bude ispitana bezbednost tih elektrana, posebno kada je reč o mogućim terorističkim napadima. Konzervativno-liberalna vlada kancelarke Merkel je prošle jeseni, uprkos javnim protestima i neslaganju opozicije, donela odluku da atomske centrale u Nemačkoj smeju da rade osam do 14 godina duže nego što je predviđalo do tada važeće rešenje.

U Evropi su takođe porasle i cene gasa, jer su japanske energetske kompanije povećale kupovinu tog energenta u nastojanju da pokriju nedostatak energije iz nuklearnih elektrana.

Da podsetimo, Nemačka generiše 26% električne energije pomoću 17 nuklearnih reaktora, Velika Britanija 13%, Švedska 37% a Francuska je najzavisnija od nukleraki koje joj obezbeđuju 75% električne energije.