Zaokupljena islamom i njegovom potencijalnom ili stvarnom pretnjom, Evropa je propustila da identifikuje tihu kontrarevoluciju u vlastitom dvorištu. Tek zločin Andersa Brejvika iznenada je otkrio aktere koji prete da temeljno promene evropski kulturni prostor. Retorika nove desnice počinje da dominira u masovnoj kulturi, i doprinosi bujanju populizma. Otuda i strah mlade nemačke književnice Juli Zeh: „Ne bojim se neonacista, već razmišljanja običnih ljudi.”
I dok se u javnosti vode rasprave oko toga da li je Nemačka zaista stabilna ekonomija koliko se misli da jeste, ova zemlja beleži jako dobre rezultate – prošle godine zabeležila je visok trgovinski suficit od 158 milijardi evra, zbog rekordnog izvoza koji je rastao za 11,4 odsto.
I dok druge zemlje EUmuku muče sa stagniranjem ekonomije, nemački izvoz u njih prošle godine imao je najsnažniji rast sa vrednošću izvezene robe od 627.3 milijarde evra, a u zemlje van Unije izvezena je roba vredna432.8 milijardi evra.
Francuska, o čijoj stagnaciji ekonomije smo već pisali, imala je deficit od skoro 70 milijardi evra.
Sadašnji i bivši ministri Vlade Srbije priznaju da u resorima koje vode ili su vodili ima zaposlenih koji ništa ne rade. Procene su da bi, ako ne trećinu onda bar četvrtinu zaposlenih u javnoj i državnoj upravi mogli da otpuste a da to niko ne primeti. Samo u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi, što znači da je, prema ovoj proceni, učinak 9.000 njih za osam sati rada, ako i toliko provedu na poslu, ravan nuli.
Kako pišu Kamaticai Blic,i ministarza rad i socijalna pitanja Rasim Ljajićpriznaje da ima prostora za smanjenje broja zaposlenih, ali da treba voditi računao socijalnoj komponenti: „U mom ministarstvu smo prošle godine otpustili 60 zaposlenih i prema nekim našim procenama ima prostora za smanjenje broja bar za još 20“, kaže on.
Bivši ministar prosvete Gašo Knežević početkom 2000. godine zatekao je sličnu situaciju u svom resoru.
„Postojalo je relativno malo jezgro među zaposlenima koje je radilo, ostatak je otaljavao posao, čekao penziju i bio nezainteresovan. U državnoj službi neki se rukovode sistemom “radio ne radio svira ti radio”. Znate, sve je tu stvar motivacije, u to vreme plate su bile male, pa su valjda bili nemotivisani za rad, a s druge strane državna služba je sigurna para, što je bila motivacija da ostanu“, objašnjava svoja iskustva Knežević.
On kaže da je zaposlenog u državnoj službi teško otpustiti i pored toga što ništa ne radi jer ga Zakon o radu štiti onako kako radnike u privatnom sektoru nikada nije. „Za vreme mog mandata samo sam dva puta iskoristio pravo da nekome dam otkaz, i to zbog povrede radne discipline. Oba puta su me dobili na sudu“, priča Knežević.
Francuska ekonomija će stagnirati u prvom kvartalu ove godine, pošto i ova zemlja podleže usporavanjima širom evrozone, prognoza je Centralne Banke Francuske.
U svom mesečnom izveštaju Francuska Centralna Banka kaže da se indikator aktivnosti u industrijskom sektoru nije pomerio u odnosu na prethodni mesec, dok ovaj indikator za usluge opada.
Ukupan prihod Telenora u Srbiji u četvrtom kvartalu 2011. iznosi 9,712 milijardi dinara, što je 4,4 odsto više nego u istom periodu 2010. Udeo na tržištu mobilnih komunikacija je veći od 35 odsto, dok je broj korisnika na kraju ovog kvartala porastao na 3,137 miliona, ili 4 odsto više nego na kraju prošle godine.
„Drago nam je što smo ojačali tržišnu poziciju u 2011. godini, uz rast prihoda od više od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pored toga, ulaganje u renoviranje mreže znatno je poboljšalo našu geografsku pokrivenost i kapacitet i kvalitet mreže. Ekonomska perspektiva je puna izazova. Bez obzira na to, Telenor u Srbiji planira dalji rast u 2012, ali u manjem obimu od onog ostvarenog u 2011.“, kaže Erlan Neten (Erlan Netten), finansijski direktor Telenora u Srbiji.
Na globalnom nivou, Telenor je ostvario prihod od 25,4 milijardi norveških kruna u četvrtom kvartalu 2011, što predstavlja organski rast prihoda od 7 odsto. Nominalna dobit pre kamate, poreza i amortizacije iznosi 7,4 milijardi norveških kruna, marža nominalne dobiti pre kamate, poreza i amortizacije je 29,2 odsto, a protok operativne gotovine 3,8 milijardi norveških kruna. U četvrtom kvartalu, broj Telenorovih korisnika je porastao za više od 7 miliona.
S&T Serbia d.o.o. krajem oktobra potpisala je ugovor i započela Projekat SAP ERP implementacije za „Valjaonicu Bakra Sevojno“ i kompaniju East Point Metals.Osnovnu delatnost Valjaonice bakra Sevojno čine prerada bakra i legura bakra valjanjem, presovanjem i izvlačenjem u standardne poluproizvode. Najveći deo proizvoda se plasira na inostrano tržište, ukupno 87%, u čemu prednjaci tržište Zapadne Evrope sa ukupnim učešćem od čak 57%, dok domaće tržište podrazumeva svega 13%.
Miloš Mihaljević , IT Manager East Point Metals, istakao je sledeće:
S&T Serbia izabran je za realizaciju implementacije SAP projekta u VBS-u i kompaniji East point Metals. Uzimajući u obzir važnost i kompleksnost samog projekta koji obuhvata Valjaonicu Bakra Sevojno i sve pripadajuće kompanije Eeast Point Metals-a, veliku pažnju smo posvetili procesu odlučivanja o izboru implementacionog partnera.
Jedan od glavnih ciljeva projekta i očekivanja predstavnika VBS-a i East Point Metals-a su postizanje adekvatne podrške poslovnim procesima odgovarajućim poslovnim rešenjem sa ciljem pravovremenog, bržeg i racionalnijeg upravljanja svim resursima preduzeća.
Samo neke od mnogih koristi su :
– Kvalitetnije izveštavanje na operativnom i strateškom nivou
– Smanjenje troškova procesa (izbacivanje suvišnih radnji na procesu)
– Uspostavljanje pune kontrole nad procesima u smislu da se tačno zna odgovornost određene osobe za process (početak, rad na procesu i kraj, odnosno izlaz procesa)
– Kvalitetnije upravljanje promenama
– Kvalitetnije upravljanje rizicima
– Automatizovano usklađivanje podataka između kompanija (u početku između kompanija u EPM grupi, a kasnije i sa partnerskim firmama)
Projekat SAP ERP implementacije za „Valjaonicu Bakra Sevojno“ i “East Point Metals” podrazumeva pored Implementacije SAP ERP rešenja i isporuku SAP licenci, Roll-out-e, kao i paralelne implementacije potrebnih SAP ERP modula u ostalim VBS zavisnim preduzećima i u okviru East Point kompanija u Nemačkoj, Kipru i Rusiji.
Rame uz rame sa zemljama koje su odbile da primene ACTA-u, Beograd će u četvrtak biti domaćin rasprave otrgovačkom sporazumu ACTA i posledicama njegovog prihvatanja u Srbiji. U galeriji Ozon na ovu temu govorićeosnivač Piratske partije Srbije Aleksandar Blagojević, advokat iz oblasti IT prava Žarko Ptiček i specijalista za autorska i srodna prava Ognjen Uzelac.
Cilj beogradske rasprave je videti kako će potpisivanje ACTA-e od strane 22 članice Evropske unije uticati na njihovo internet tržište i na koji način se mogu o posledicama informisati i organizovati. S obzirom da češka vlada razmišlja o povlačenju svoje podrške ACTA-i a da je rumunski premijer priznao da nije zapravo znao njen sadržaj – prostora za dialog i pitanja očito ima.
Na tribinu u Beogradu se možete prijaviti putem Tweetvitea.
Norveški ekstremni desničar Anders Brejvik koji je ubio 77 ljudi, i dalje ne priznaje krivicu i traži da mu se dodeli vojni „orden časti“. O ovom, i sličnim slučajevima, pisali smo u aktuelnom štampanom broju.
Naime, on je priznao da je podmetnuo bombe koje su ubile sve te ljude, ali je ove akcije nazvao eliminisanjem „izdajica“ koje su podržavale imigraciju, koja je po njemu stvarala „islamski kolonizovanu Norvešku“. On je ubeđen da je zapovednik u militantnoj organizaciji koja ima cilj da sruši evropske vlade i zameni ih patriotskim.
Biznis i finansije je, prateći jačanje ekstremističkih pokreta, u februaru objavio više tekstova na ovu temu, analizirajući porast nasilja na ekstremnoj levici i desnici u Evropi i ekonomske osnove nasilja. Poseban prilog objavljen je o specifičnim uslovima u Srbiji u kojima raste nasilje među mladima.
Posle obustave poslovanja mađarskog nacionalnog avioprevoznika Maleva, na njegovim ostacima moda će biti konstruisan nov avioprevoznik, koji ne bi vukao repove iz prošlosti iako bi zadržao upravu Maleva.
Šanse za ovo su veće od 50 odsto, kažu iz mađarskog pralamenta.
Problem Maleva tek je skoro aktuelizovan, jer ranije nilo bilo uvida u njegovo finansijsko stanje, odnosno podaci nisu bili dostupni javnosti. Za prošlu godinu još se ne znaju podaci o poslovanju. Zbog velikih dugovanja ove kompanije, investitori nisu bili zainteresovani da bilo šta imaju sa njom, tako da joj praktično nije bilo pomoći.
Već nekoliko sajtova za deljenje sadržaja na internetu jezatvorenoa otpor antipiratskim zakonima je sve veći. Sada su poljske vlasti odlučile da odgoderatifikaciju ACTA,međunarodnog sporazuma za sprečavanje falsifikovanja i kršenja autorskih prava.
Ova odluka je pala posle velikih protesta građana uoči potpisivanja sporazuma. Tom prilikom, premijer Poljske je rekao da je ljut na saradnike pošto ga nisu dobro upoznali sa sadržinom ACTA-e.
Poljska međutim nije jedina zemlja u kojoj je narod ustao protiv ovog sporazuma. Potpisivanje ACTA-e podiglo je na noge zagovornike ljudskih prava, blogere, aktiviste i hakere uSloveniji, Grčkoj, Češkoj i Bugarskoj.
Glasovi nezadovoljstva čuli su se i iz Evropskog parlamenta, a među njima je najpoznatiji glas Kadera Arifa, parlamentarca iz Francuske, koji je dao ostavku na položaj pregovarača za ACTA-u posle njenog potpisivanja. On smatra da ovaj sporazumograničava slobodu interneta, ali i da je način na koji je sporazum potpisan, bez konsultacije sa civilnim društvom, nedemokratski.