фебруар 2012

Iako je opstanak evrozone trenutno pod znakom pitanja, preliminarni pokazatelji poslužili su kao osnov da se negativni trendovi za sedam od 15 zemalja evrozone modifikuju, dajući im pozitivan predznak. Zanimljivo je međutim, da svi podaci pokazuju loše ekonomsko kretanje Kine.

Studen je čini se zamrzla i robno-berzansko tržište. Prodaje i kupuje samo onaj ko ima i mora. Nedeljni količinski promet od 500 tona za 22,66% je manji od prošlonedeljnog. Istovremeno je i ukupna nedeljna dinarska vrednost prometa od 10.902.500,00 dinara za 21,01% manja u odnosu na prethodnu nedelju. Samo tri artikla su participirala u strukturi ukupnog prometa u okviru tek 7 zaključenih berzanskih ugovora. U pitanju su pšenica, kukuruz i soja.

Tržište pšenice je pod pritiskom tražnje domaćih mlinara cenovno eskaliralo. Isti su bili primorani da za hlebno zrno plaćaju 23,22 din/kg sa PDV-om (21,50 din/kg, bez PDV-a), što je za 2,38% više nego prošle nedelje. To je ujedno najviša cena ovog proizvoda kada je u pitanju prošlogodišnji rod. Pomenutom cenom kalkulacije mlinara su ugrožene, pogotovo kada se uzmu u obzir sumorne procene daljeg uzlaznog cenovnog trenda ovog artikla, na osnovu analiza domaćih bilansa pšenice i vlasničke strukture.

Na tržištu kukuruza cenovni „bum“ je još izraženiji. Njegova ovonedeljna cena startovala je sa 19,71 din/kg, sa PDV-om (18,25 din/kg, bez PDV-a), a na kraju nedelje zaustavila se na nivou od 20,30 din/kg, sa PDV-om (18,80 din/kg, bez PDV-a). Na dalji cenovni trend uticaće, sa jedne strane spremnost ponude da se aktivnije uključi u trgovanje, a sa druge prag rentabilnosti po kalkulacijama domaćih izvoznika u sprezi sa postojećim vremenskim uslovima i kursom domaće valute. Statistički posmatrano ovonedeljna ponderisana cena kukuruza od 19,89 din/kg, sa PDV-om (18,41 din/kg, bez PDV-a), viša je u odnosu na prethodnu nedelju za 3,49%.

I soja je svojom ovonedeljnom cenom od 41,58 din/kg, sa PDV-om (38,50 din/kg, bez PDV-a) doprinela ovoj uzlaznoj cenovnoj spirali. U odnosu na prethodnu nedelju cena soje je u porastu za 1,32%, a to je ujedno i cenovni rekord, kada se analizira nominalna cena ovog artikla još od maja 2009.godine.

Naime,Wizz Air smanjio cene određenih karata na2,500 forinti, a Ryanair je odgovorio puštanjem u prodaju 5,000 karata po trećini ove cene. Rukovodstvo Ryanaira tvrdi da će ubuduće nuditi upola jeftinije karte od svog konkurenta.

Tokom sezone2010/11 prihodi klubova godišnje su rasli tri odsto, međutim ima devet klubova koij su zabeležili dvocifren rast.

Za razliku od toga, rast privreda zemalja iz kojih dolaze ovi fudbalski klubovi, Italije, Španije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije bio je 1,3 odsto, na koliko je pao sa 1,7 odsto prethodne godine.

Najviše je prihodovao španski Real Madrid (685.2 miliona dolara), pa Barselona, Mančester Junajted, Bajern, Arsenal i td. Listu njihovih prihoda možete videti ovde.

Analiza koju je uradioPew Research Center pokazuje da 42 odsto Amerikanaca smatra da su mladi krizom pogođeni više od bilo koga, počev od teškoća nalaženja posla, pa do mogućnosti njihovih roditelja da ih školuju.

„Mladi radnici su na dnu lestvice, i verovatno je zato većina njih umešana u pokret Okupirajmo Vol Strit“, kaže Kim Parker, direktorPew’s Social & Demographic Trends orojekata.

Mladi glasači ove godine biće najviše zainteresovani za ekonomiju, jer statistika pokazuje da je mnogo njih u lošoj materijalnoj situaciji i da ne može da se izdržava – rekordan broj mladih Amerikanaca se vraća da živi sa roditeljima, odlažući brak i stvaranje porodice. Ova, uskoro „izgubljena generacija“ vraća se stinim, povremenim poslovima poput konobarisanja u iščekivanju da prođe kriza.

Nemačka dosta izvozi u zemlje u razvoju, poput Kine, ali EU ostaje njeno najveće tržište, koje je prošle godine platilo 627 milijardi evra nemačke proizvode.

Međutim, nemački Fajnenšl Tajms piše da se „izvoznom čudu“ uskoro bliži pad, jer će usporavanje evrozone, ali i Švajcarske i istočne Evrope, ostaviti traga na najjačoj ekonomiji starog kontinenta. Van Nemačke, već je uočljiv pad prodaje od 4,3 odsto, poslednji put viđen tokom recesije 2009.

Uvoz je pao za 15,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, međutim neki ekonomisti su zabrinuti jer misle da je to dokaz manje tražnje, a neki opet misle da je ovo samo privremeni, sezonski problem. Ministar trgovine rekao je da su i podaci o izvozu prilično pesimistični i pozvao se na prognozu MMF-a da će kriza evrozone prepoloviti kinesku privrednu ekspanziju.

Evropska komisija je nedavno poslala tri pisma vlastima u Mađarskoj sa pitanjima nezavisnosti centralne banke, penzionisanja sudija i nezavisnosti agencije za zaštitu privatnosti. Mađarska vlada mora odgovoriti do 17. februara, ali Kroes kaže da da je evropska briga dosta šira i odnosi se na opšta pitanja o ekonomiji, demokratiji i političkoj kulturi.