март 2012

„Ljudi će biti upitani da li žele da ratifikuju sporazum kako bi omogućili parlamentu da prilagodi zakone za njegovu implementaciju“, rekao je zamenik premijeraEamon Gilmore, i dodao da je predlog zakona za promenu Ustava spreman za objavu krajem ove nedelje.

Dok je irsko odbijanje da prihvati Lisabonski sporazum iz 2008. odložilo njegovu implementaciju, ovaj sporazum ne zahteva ratifikaciju širom EU.

„U prošlosti smo mnogo puta pomislili da je najgore od krize prošlo ali onda je naišao novi talas nestabilnosti. Dakle, nije vreme za zadovoljstvo“, kaže on i upozorava da će tržište istestirati da li političari misle sve što govore. Međutim, on unosi malo optimizma u ovu prognozu tvrdnjom da greše oni koji misle da će se propasti evro.

„Nije u interesu razvijenih tržišta da se vratimo na unipolarni sistem u kome je samo dolar sigurna valuta. Uostalom, ima još dosta ljudi koji veruju u evro, i ova valuta će još neko vreme biti sigurna“, tvrdi Smaghi.

Evrozona je međutim u lošoj situaciji zato što se posle Grčke pogoršava situacija i u Portugalu i Irskoj. Zato se i on zalaže za povećanje Evropskog fonda za stabilnost.

Da bi ova zemlja mogla da proda čak 2,8 milijardi evra dugova ove godine rekao je tim povodomBostjan Plesec, ispred slovenačkog Ministarstva finansija. Ministarstvo je potvrdilo da za organizaciju sastanaka sa investitorima u Evropi angažovaloBNP Paribas, HSBC, JPMorgan, Societe Generale i UniCredit.

Briga zbog bliskih odnosa Slovenije i Italije i njenog krhkog bankarskog sistema izazvala je povećanje prinosa na njene desetogodišnje obveznice na preko sedam odsto. Ipak, Sloveniju očekuju reforme i ona sada želi da iskoristi aktuelnu cenu obveznica kako bi smanjila deficit na tri odsto BDP-a u 2012. posle uvođenja mera štednje. Slovenija će međutim morati da pozajmi novac kako bi povećala investicije i možda dala finansijsku injekciju nekim privatnim preduzećima zato što se ekonomija smanjila za 0,2 odsto prošle godine, a ni ove godine prognoze nisu sjajne.

Britanska investiciona banka Berklijs je takođe skeptična prema Hrvatskoj i postavlja pitanje da li će ona uspeti da izgura potencijalno bolne socijalne reforme koje joj mogu unaprediti kreditnu sposobnost. Pohvalili su obećanje vlasti o smanjivanju potrošnje za 530 miliona evra, odnosno jedan odsto BDP-a.

Na ekonomsku politiku žale se i lokalne organizacije. Tako jeHrvatska udruga poslodavaca (HUP)saopštila da su rad i kapital previše opterećeni porezima, radno zakonodavstvo je loše i nefleksibilno, obrazovni sistem nije usklađen sa potrebama tržišta rada, pravosuđe je sporo i neefikasno, kao i država i lokalna administracija.

Pitanje je takođe i da li je ovogodišnji prognozirani rast za Hrvatsku od 0,8 odsto približno ostvariv, jer mnogi ekonomisti matraju da će ekonomija tonuti od 0,5 do dva odsto.

„Fokus naših razvojnih strategija je proizvodnja jeftine i čiste energije“. Tome je dodao da je Turska lansirala ambiciozan nuklearni program kojim će zadovoljiti potrebe zemlje na održiv način, zasnovan na principima Međunarodne agencije za atomsku energiju. „Ono što se desilo u Fukušimi podsetilo nas je na važnost bezbednosti nuklearnih postrojenja“, rekao je Erdogan.

Ministar energetike rekao je novinarima da Turska i Južna Koreja nisu uspele da postignu sporazum o gradnji druge nuklearne elektrane u Turskoj. Ali ipak će neke manje nuklearke biti izgrađene na ovom prostoru. Sada se pregovara o izvođaču radova.

Banka nije objavila brojke, ali je rečeno da je ekonomija u lošem stanju zbog smanjenja privatne potrošnje u januaru i februaru ove godine na nivoe koji nisu viđeni još od krizne 2010. Četvrta najjača ekonomija Evrope u poslednjem kvartalu prošle godine potonula je 0,3 odsto.

Premijer Mario Rahoj najavio je kontrakcije u privredi ove godine od 1,7 odsto, posle prošlogodišnjeg rasta od 0,7 odsto.

Ovaj datum je po grčkim zvaničnicima najbolji zato što će ovog meseca Atina završiti dogovor o novom paketu pomoći MMF-a i EU. Pomoć od 130 milijardi evra bi pomogla Grčkoj da se održi na površini, da ne potone.

Demokratska partija tehnokrate Papademosa vodi u istraživanjima javnog mnjenja ali ih socijalisti sustižu. Međutim, čak ni ujedinjene, obe partije možda ne uspeju da formiraju vladajuću koaliciju a ova situacija može ugroziti mere štednje, jer socijalistička PASOK jedina podržava aranžman sa MMF-om i štednju.

Inače zakazani za oktobar 2013. ovi izbori su ubrzani zbog dužničke krize. Lideri evrozone su međutim duboko skeptični po pitanju nastavljanja štednje po okončanju izbora.

„Ništa još nisam čuo o zajedničkom kandidatu“, rekao je jučeSudhir Vyas iz indijskog Ministarstva spoljnih poslova.

Svetska banka je 23. marta objavila da postoje tri kandidata za ovu poziciju – Hose Antonio Okampo, kolumbijski univerzitetski profesor, Ngozi Okonjo-Iveala, nigerijski ministar finansija, i Džin Jong Kim, američki dekan Darmut koledža.

Na samitu u Nju Delhiju, zvaničnici ističu da je za realizaciju ove inicijative potrebno vreme, pošto je neophodno usaglašavanje detalja, ali nagoveštavaju novi nivo povezivanja zemalja u kojima živi bezmalo polovina svetske populacije.

Situacija na Bliskom istoku i energetska bezbednost takođe će se naći među temama samita zemlaja BRIKS u Indiji, podseća Rojters.

Plan osnivanja zajedničke razvojne banka po šablonu Svetske banke, očigledno će biti najvažniji događaj samita.

Ova mera će zemljama omogućiti ujedinjenje finansijskih resursa za sprovođenje infrastrukturnih reformi, a sem toga u dugoročnoj perspektivi takva banka se može koristiti kao kreditna institucija u vreme svetskih finansijskih kriza.

Brazilski miistar trgovine Fernandu Pimentel je ranije, prošle nedelje rekao da će zemlje na samitu potpisati sporazum, kako bi pokrenule formiranje banke.

Sudhir Vijas, predstavnik ministarstva spoljnih poslova Indije, je rekao u ponedeljak da zemlje BRIKS moraju da preciziraju strukturu banke i način njene kapitalizacije, a da je za tako ambiciozan projekat potrebno vreme.

U Nju Delhiju se održava četvrti samit zemalja članica BRIKS, na kome čelnici pet mnogoljudih i prostranih država sa visokim stopama privrednog rasta, razmatraju politička, ekonomska i socijalna pitanja od zajedničkog i međunarodnog značaja.

(Tanjug)