It is a long established fact that a reader will be distracted by the readable content of a page when looking at its layout. The point of using Lorem Ipsum is that it has a more-or-less normal distribution of letters, as opposed to using ‘Content here, content here’, making it look like readable English. Many desktop publishing packages and web page editors now use Lorem Ipsum as their default model text, and a search for ‘lorem ipsum’ will uncover many web sites still in their infancy. Various versions have evolved over the years, sometimes by accident, sometimes on purpose (injected humour and the like).
Svi su izgledi da će Obama tesno pobediti na predsedničkim izborima, ali analitičari predviđaju da se suštinski stvari neće mnogo menjati. I do sada su republikanci imali hegemoniju u centralnim političkim oblastima, pa ako zadrže većinu u predstavničkom domu moći će zajedno sa pokretom Čajanka da otežavaju Obamino vladanje, kao i sve njegove reforme. Da podsetimo, članovi Čajanke su radikalni protivnici povećanja poreza, a samim tim i velikih promena u zdravstvenom i socijalnom sistemu.
Da Bil Klintonov slogan It’s the economy, stupid – važi i u ovoj izbornoj kampanji, Barak Obama bi već bio gubitnik, jer je nezaposlenost u Americi oko 8%. Mit Romni ove izbore može da izgubi samo svojom zaslugom. Tom ishodu će doprineti i njegov izbor tvrdog konzervativca Pola Rajana za kandidata za potpredsednika. Ukoliko milioni dolara Romnijevih pristalica ne promene njegov imidž ravnodušnog i odbojnog čoveka, Obama će odneti tesnu pobedu. Šta se onda može očekivati od njegovog drugog mandata?
Jedno je sigurno – neće biti novog razočarenja. Obamine pristalice su se otreznile, posebno one koje su u njemu videle levičara ili čak mesiju. Ispostavilo se da njegove grassroot organizacije nisu temelj obećane društvene promene, već su tu da bi omogućile njegov reizbor. I uprkos Nobelovoj nagradi za mir, Obama je ipak predsednik svetske sile, uključujući i napade bespilotnim letelicama.
Politički protivnici u Obami i dalje vide ekstremistu. Polarizacija američkog društva se dodatno zaoštrila posle njegove istorijske pobede. Ne zbog njegovog stila ili politike, već zato što on otelovljuje republikansku politiku straha, ustanovljenu kasnih 60-ih godina prošlog veka, kao odgovor na rastuće zahteve manjina za većim političkim i ekonomskim učešćem u američkom društvu. Prognoze kažu da će 2050. u SAD biti više pripadnika manjina nego belaca. Zato zahtev konzervativnog pokreta Čajanka glasi: „Vratite nam našu zemlju“.
Polarizacija Amerike nije rezultat jasne razlike u programima dveju najvećih partija. Ona je više posledica republikanske strategije podela, i strateških i programskih slabosti demokrata. Dok su demokrati godinama bili usmereni na izbornu pobedu i odbranu ostataka države blagostanja, republikanci su smišljeno gradili čitavu mrežu institucija, sa ciljem ukidanja tekovina njima mrskog Nju dila. Za to su dobijali velike sume novca od slojeva koji žele niže poreze i manju državnu regulaciju. Ali neophodni glasovi mogli su se dobiti samo pozivom beloj većini da se suprotstavi zahtevima manjina, prvo na jugu SAD, pa u bogatim predgrađima, a sada u celoj Americi.
Ova desno-populistička taktika republikanaca je uzela toliko maha, da oni danas najviše zavise od glasova belih radničkih i srednjih slojeva, od ljudi bez fakultetske diplome i sa godišnjim primanjima između 30 i 100 hiljada dolara, koji su sve vreme profitirali od ekonomske, socijalne i pre svega poreske politike demokrata. SAD će krenuti u pravcu etnički polarizovanog dvopartijskog sistema, ukoliko demokrati ne uspeju da na ekonomskim i socijalno-političkim pitanjima pridobiju sindikalno neorganizovane bele birače iz radničke i srednje klase.
Prvi mandat Baraka Obame jasno je pokazao hegemoniju republikanaca i taktičke slabosti demokrata. Uprkos početnoj ubedljivoj većini u oba doma kongresa, koja je mogla da osujeti blokadu republikanaca u senatu, demokratima su nedostajali jedinstvo i zajednička agenda. Dodatni problem je bila činjenica da oni nisu imali jasan mandat od građana, koji su, pod pritiskom finansijske krize, pre svega želeli da kazne katastrofalnu politiku Džordža Buša. Uprkos tome, ukazala se prilika, na primer, za reformu radničkog zakonodavstva, koja bi pomerila odnos snaga u korist sindikata, bez čije pomoći demokrati teško da mogu da dobiju bilo koje izbore, i koja bi ujedno zauzdala rastuću socijalnu nejednakost u zemlji. Međutim, bilo je dovoljno protivljenje samo jedne demokratske senatorke iz Arkanzasa, sedišta koncerna Walmart, koji je veliki protivnik sindikalnog organizovanja, pa da ovaj predlog padne u vodu.
Ali šta je sa reformom zdravstvenog osiguranja? Nije li ona istorijsko dostignuće? To je zaista najbolji (i paradoksalan) primer hegemonije republikanaca. Pravo na opšte zdravstveno osiguranje je ideja konzervativne Heritage fondacije. Cilj ove ideje bila je odbrana od predloga demokrata, koji je predviđao obavezu poslodavaca da zdravstveno osiguraju svoje zaposlene. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, demokrati su se protivili republikanskom predlogu. I tokom kampanje 2008, Obama je odbijao ovaj koncept, ali je ipak popustio kada su mu objasnili da drugačije ne ide. Posle usvajanja reforme, osiguravajuća društva, odana republikanska klijentela, dobile su milione novih mušterija. Mogućnost proširenja Medikera u neku drugu formu državnog zdravstvenog osiguranja nije ni razmatrana. Republikanci su izašli kao pobednici svih rasprava o ekonomskim, finansijskim i socijalnim pitanjima. Diskurs američke politike odvija se na njihovom terenu.
I u mnogim srodnim oblastima, republikaci samo treba da budu strpljivi. Iako je u bliskoj budućnosti privatizacija socijalnog osiguranja i Medikera malo verovatna, dokle god se finansiranje ovih programa ne prilagodi demografskim promenama i izmenjenoj raspodeli zarada, oni nezadrživo klize u krizu finansiranja, a samim tim i ka svojoj propasti.
Uprkos republikanskoj hegemoniji u centralnim političkim oblastima, postoje značajne razlike između ovih dveju partija i njihovih kandidata, koje su važne za mnoge građane SAD (i za one sklone da glasaju protiv svojih interesa), i koje su relevantne za svetsku javnost. Šta Obama želi, odnosno šta može da uradi ukoliko bude reizabran?
Republikanci će gotovo sigurno zadržati većinu u predstavničkom domu, a verovatno će i pokret Čajanka osvojiti veliki broj poslaničkih mesta, pa je izvesno da će se nastaviti blokada u Vašingtonu. Obama u kampanji pokazuje manju spremnost za kompromis i jasnije definiše pravac kojim želi da ide, ali to mu posle izbora neće biti od velike koristi, čak i ako ne odustane od tog oštrijeg kursa. U sistemu koji je institucionalno orijentisan na otežavanje vladanja, i u kontekstu političke kulture koja gaji skepsu prema državi, nespremnost na kompromis izabranih predstavnika mogla bi Ameriku vrlo brzo da dovede u situaciju u kojoj bi upravljanje državom postalo nemoguće. Već rasprava o budžetu za 2013. može da dovede predsednika, demokrate, na kompromis spremne republikance, a sa svima njima i kreditni rejting cele zemlje – u poziciju ideoloških talaca poslanika pokreta Čajanka, koji su radikalni protivnici povećanja poreza.
Institucionalne reforme ovde nisu od pomoći. Neophodna je pre svega suštinska debata o zajedničkim kulturološkim osnovama i vrednostima američke demokratije. Pri tome se ne sme zaobići američka velika tragična tema – rasizam. Barak Obama je do sada propuštao priliku da povede ovu debatu. Možda će se, ako pobedi, oslobođen pritiska reizbora, odlučiti na ovaj korak. Ostaje da vidimo da li će ga neko čuti.
Presuda vrhovnog suda u vezi sa reformom zdravstvenog osiguranja ojačala je Obaminu poziciju. Njegov najvažniji projekat je preživeo. Ali đavo je u detaljima obrazloženja presude, a postoje i mogućnosti blokade reforme na nivou pojedinačnih država. Mada čak i republikanski guverneri sprovode reformu zdravstva, ako ni zbog čega drugog, onda da ne trpe zvocanje sa saveznog nivoa. Velikim socijalnim programima, a i saveznom budžetu u celini, potrebna je reforma izvora prihoda, koja u ovom trenutku nije verovatna. Obama ostaje, kao i Klinton u drugom mandatu, maleni reformator.
Nekadašnje viđenje demokratskog kandidata
Iako se Obama donekle distancirao od Volstrita, ipak je baš bivšim sužbenicima i bankarima sa Volstrita prepustio rešavanje ekonomske krize. Ovo stanje može da promeni samo pritisak javnosti. Ali postoji opravdana sumnja da je Occupy pokret, koji deluje prilično dezorijentisano i drži se podalje od kampanje, u stanju da izvrši ovaj pritisak. Prednost za Obamu mogli bi da budu znaci oporavka auto industrije (iako je to pre svega posledica rasta troškova transporta i zarada u Kini). Suštinska pitanja, kao što su skandalozna nejednakost i porast siromaštva, ostaće i dalje nerešena, jer su baš ona na liniji razgraničenja dve polarizovane partijske politike. U ta pitanja spada i prikrivena rezervisanost belog stanovništva prema „drugima“, to jest prema onima koji, po njihovom mišljenju, ne zaslužuju pomoć društva.
Obama će možda uspeti da pokrene širu društvenu debatu o ovim pitanjima, mada stvarna promena može doći samo odozdo. A sindikati i druge slične organizacije trenutno nemaju snage za taj zadatak.
Godina 2011. bila je u svetu rekordna po broju čitalaca novina, ali su novine istovremeno zabeležile pad prihoda od oglasa, objavljeno je na godišnjem kongresu svetskog udruženja novinskih izdavača WAN-IFRA koji se održava u Ukrajini.
Ukupni prihodi od novinskog oglašavanja u svetu 2007. iznosili su 101,8 milijardi evra, a u 2011. su pali na 60,4 milijarde. Svetske novine samo 2,2% zarade od oglašavanja ostvaruju oglasima na internetu. Ukupno više od 2,5 milijarde odraslih dnevno čita neko štampano izdanje novina, a više od 600 miliona vesti čita u digitalnom obliku. U 2011. prodato je dnevno 512 miliona novina, što je za 1,1 posto više nego godinu dana ranije. Taj rast postignut je prvenstveno zahvaljujući rastu čitalaca u Aziji i na Bliskom istoku, tvrdi udruženje u čijem zaključku stoji da danas najveći problem ne predstavlja nedostatak čitalaca, već traženje adekvatnog odgovora na izazove digitalne ere.
*Izvor: http://bizlife.rs
Prema najnovijim podacima Eurostata evropski BDP nastavlja svoj pad u drugom kvartalu 2012. godine, i to 0,2% u zemljama evrozone i 0,1% u čitavoj EU.
Iako je u prvom kvartalu ove godine BDP EU stagnirao, pa su se pojedini ekonomisti ponadali da je to najava blagog oporavka, nova statistika govori suprotno. U poređenju sa istim periodom prošle godine, u evrozoni je BDP pao 0,5%, odnosno 0,3% u čitavoj EU.Moramo odlučno da se suočimo sa krizom, koja nije samo finansijska i ekonomska, već kriza vere u uspešnu budućnost EU i kredibilnost njenih ustanova“, izjavio je predsednik Evropske komisije Manuel Baroso tim povodom, napominjući da je tržište rada u EU pretrpelo veliki udar, pa sada domaćinstva u dve trećine EU zemalja beleže manje prihode nego lane.
Sudeći prema Dejvidu Blumu, rukovodiocu odeljenja za devizne strategijeHSBC, turbulencije na svetskom tržištu mogu dovesti do pomeranja fokusa sa problematike evropske valute na probleme američke.
„Labavljenje monetarne politike pomerilo je težište krize ka SAD“, tvrdi on. Zajedno sa ostalim fiskalnim problemima, labavljenje može da rezultuje nepoverenjem investitora u američke hartije od vrednosti.
„Ovo je svet rotirajućeg rizika duga i dalje labavljenje monetarne politike, izbori, i problemi likvidnosti vratiće nestabilnost valute na američki kontinent“, misli Blum. Takođe, Dragijeve ideje o pomaganju Italiji i Španiji da smanje kamatne stope za pozajmice mogu povratiti poverenje investitora u evropsku valutu, koji će onda više kupovati evre a manje dolare.
Nemački mediji pišuda se Evropska centralna banka širi i na prostor namenjen politici te da sve više liči na neku tajnu vladu. Predsednik ECB-a Mario Dragi konstantno kritikuje sporost političara i štampanjem novca pokušava da spasi evrozonu, zbog čega njegova moć i ugled sve više rastu.
U septembru bi Dragi trebalo da predstavi koncept za spas evrozone koji bi mogao uključivati kupovinu obveznica za pomoć posrnulim ekonomijama, čime bi bile smanjene kamatne stope za Italiju i Španiju. Rukovodstvo Nemačke centralne banke mu međutim prebacuje da se ovim meša u evropsku politiku.
Da podsetimo, moć ECB-a leži u činjenici da između ostalog, ona jedina može da štampa novac, ali sve veća pažnja je usmerena na njenog prvog čoveka kome je javnost nadenula nadimak Super Mario i koji sve češće kritikuje političare zbog njihove pasivnosti i koji „misli da je ova institucija paralelna vlada“ kako piše Süddeutsche Zeitung.
Agencija za izdavanje kreditnih rejtinga Fitch revidirala je prognozu za hrvatski kreditni rejting sa negativne na stabilnu, i ujedno potvrdila rejting ove zemlje za dugoročno zaduživanje u stranoj valuti na BBB- i u domaćoj valuti na BBB.
U saopštenju Fitcha se kao rizici ipak pominju slabi izgledi za rast hrvatskog BDP-a, potreba za smanjivanjem deficita i za strukturalnim reformama ekonomije.
Pozitivno je pak ocenjena poreska politika hrvatske vlade, uticaj objavljivanja „Liste srama“ na izmirenje obaveza dužnika, jednom rečju disciplinovanost Hrvata.
Nekada je američka sirotinja živela u zbijenim zgradama siromašnih gradskih četvrti ali u postrecesijskom svetu visoke nezaposlenosti siromaštvo je poprimilo drugu formu – u mestima poput zaliva San Franciska iz načičkanih zgrada siromašni se sele na prazna prostranstva na periferiji.
I dok je u na periferiji nekada živeo srednji sloj, u predgrađima San Franciska je od 2005. do 2009. porastao broj siromašnih na 16 odsto, što je duplo više od sedam odsto siromašnih u samom gradu.
Ovo je slučaj i u ostalim predgrađima, obično gradova u kojima cene nekretnina skaču. „Ovi ljudi su nova vrsta beskućnika, to su ljudi koji su izgubili poslove i ne mogu da plaćaju režije, bar ne u gradu“, kaže Majkl Po iz Armije spasa centralne Kalifornije. Armiji spasa tokom leta su čitave porodice dolazile na besplatan obrok, sada kada je počela škola deca dolaze ređe. „To mi je otvorilo oči – priča Po – ranije sam mislio da su beskućnici ljudi koji iz nekog razloga ne žele ili ne mogu da rade ali sada vidim da tu ima i penzionera, ratnih veterana, ljudi koji žive od minimalca – to su uglavnom ljudi koji su zbog krize izgubili poslove“.
U ovom regionu mnogo porodica je oštećeno kada je mehur nekretnina pukao, zato što je građevinska industrija bila predvodnica ekonomskog rasta u njemu. Neki ljudi su izgubili kuće jer nisu mogli da plaćaju rate kredita, a neki jer nisu imali za mesečne režije.
Kao podršku vladinom programu subvencionisanog kreditiranja preduzeća i preduzetnika Marfin bankaće odobravati sredstva na 18 meseci sa grejs periodom od 5 meseci, po kamatnoj stopi do visine referentne kamatne stope za dinarske kredite 10,5% i 3,5% za dinarske kredite sa valutnom klauzulom.
Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mala preduzeća je 30 miliona dinara, za srednja preduzeća 200 miliona dinara, dok velika preduzeća mogu podneti zahteve za 400 miliona dinara ili 600 miliona dinara za izvozne poslove. Jednokratna naknada banke iznosi do 0,5% od iznosa kredita.
Odobrena sredstva se mogu koristiti za održavanje likvidnosti, obrtna sredstva, izvozne poslove, refinansiranje postojećih kredita u Marfin banci, uz uslov da se ne može smanjivati broj zaposlenih tokom korišćenja subvencije.
Zbog velike zainteresovanosti za subvencionisane kredite za likvidnost, filijale Marfin banke su počele sa prijemom zahteva za odobravanje ovih kredita.
Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry’s standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.