октобар 2012

Branje grožđa i maslina, sakupljanje lišća, čišćenje vinograda, ali i radovi na gasifikaciji, samo su deo poslova kojima se, izvan visokih zatvorskih zidina, mogu baviti osobe na odsluženju kazne u šibeničkom zatvoru. Josip Višić, upravnik ovog zatvora, kaže da na rad izlaze samo uzorni zdravstveno sposobni zatvorenici, koji su odslužili dve trećine zatvorske kazne.

„Mnoge poslodavce moramo da odbijamo jer jednostavno nemamo toliko zatvorenika koji bi mogli obavljati takvu vrstu posla. Svi oni, da bi uopšte dobili mogućnost rada napolju, moraju prvo dati saglasnost da žele raditi, zatim se obavlja procena rizika, a saglasnost za rad mora dati i Uprava za zatvorski sistem“, kaže upravnik.

Istog meseca registracija novih automobila pala je 12. mesec zaredom na 1,099 miliona vozila, sa smanjenjem od 17,9 odsto u Francuskoj, 25,7 odsto u Italiji i 36,8 odsto u Španiji. U Britaniji je pak broj registrovanih vozila porastao za 8,2 odsto.

Od evropskih proizvođača najviše su pogođeni reno, čija je prodaja pala za 29,5 odsto, zatim Pežo sa padom od 8,1% i Folksvagen koij je prodavao osam odsto manje.

Banka će uplatiti svoju poslednju ratu od 1,4 miliona funti Šemi za zaštitu sredstava ove nedelje i tako napustiti ovaj program pomoći.

Šemu je inače osnovala država u januaru 2009. za spas Kraljevske banke Škotske i Lojd banking grup. Lojd je napustila ovaj vid pomoći posle samo mesec dana a KBS je nastavila da ga se prdržava. Šema joj je omogućavala osiguranje u slučaju gubitaka pri poslovanju sa toksičnim kapitalom, odnosno rizičnim investicijama, koje su u jednom trenutku vredele 282 milijarde funti. Međutim banka je u međuvremenu rasprodala rizični kapital smanjujući njegovu vrednost na 100 milijardi funti.

Obama se u raspravu uključio propitujući Romnijeve predloge vezane za ekonomsku i energetsku politiku, nazivajući ih nedorečenim planovima, skicama. Rivali se nisu složili ni po pitanju poreza, mera za smanjenje deficita i nejednakosti, i po pitanju zdravstvenog sistema.

Iako je Romni pokušao na aktuelnog predsednika da svali krivicu za smrt američkog ambasadora u Libiji, njegova bivša protivkandidatkinja, sada državna sekretarka Hilari Klinton preuzela je odgovornost na sebe. Obama je pak nastavio da tvrdi da je, pošto je predsednik, on za sve odgovoran.

Ova debata je inače održana na Univerzitetu „Hofstra“ i imala je format građanskog skupa. Grupa od 82 neopredeljena birača bila je u studiju i kandidati je trebalo njih da ubede da glasaju za Romnija ili Obamu.

Pošto je Obama prvu debatu u Denveru izgubio, a njegove pristalice zamerale su mu da u njoj nije bio srčan, ovaj put je bio prilično agresivan, neki kažu i previše.

Međutim, pokazalo se da je ovu debatnu rundu Obama nesumnjivo dobio i to pokazuju sve ankete objavljene sat vremena posle toga. Anketirani građani, pak, kažu da im se čini da bi Romni imao bolja rešenja za američku ekonomiju, dok Obama prednjači u spoljnoj politici.

U Srbiji je ove godine prvi put obeležen 7. oktobar Dan dostojanstvenog rada. U periodu od 7. do 16. oktobra širom Srbije su, uličnim akcijama, javnim skupovima, nastupima u medijima zaposleni motivisani da se kroz mrežu podrške bore glasnije za poštovanje svojih prava u sferi rada.

Obeležavanje nedelje dostojanstvenog rada deo je projekta „Crno na belo – Dostojanstven rad za svakog“ koju sprovodi Akcija za unapređenje uslova za dostojanstven rad, koalicija šest nevladinih organizacija, uz pomoć USAID preko Instituta za održive zajednice.

Koncept dostojanstvenog rada podrazumeva između ostalog i bezbedno i zdravo radno mesto. U Srbiji izuzetno visoka stopa nezaposlenosti dodatno snižava ionako nizak stepen poštovanja prava zaposlenih. Prema podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, u proseku u Republici Srbiji godišnje smrtno strada oko 40 zaposlenih, preko 1.000 doživi tešku, a preko 20.000 lakšu povredu na radu.

U fokusu projekta u okviru koga se sprovodi kampanja “Crno na belo – Zajedno smo glasniji” nalaze se najveći problemi sa kojima se građani Srbije suočavaju, a vezani su za oblast rada: rad na crno, bezbednost i zdravlje na radu, (ne)isplata zarada, diskriminacija prilikom zapošljavanja i na radnom mestu.

Na debati smo imali prilike da čujemo više o potrebi za fleksibilnim radnim mestima, koja najviše odgovaraju majkama koje žele da rade od kuće, ali i o rupama u zakonu kod postojećih oblika zapošljavanja, kao što je propis da u roku od osam dana od početka rada sa zaposlenim morate da potpišete ugovor o radu. Inspektori su potvrdili da se tako održava rad na crno, jer im radnici koje zateknu da rade bez ugovora uporno govore da im je to prvi dan na poslu i da još nije isteklo osam dana. Takođe, pomenuta je diskriminacija pri zapošljavanju po političkoj osnovi, odnosno zbog članstva u partijama, posebno kada se radi o javnim preduzećima.

Svi učesnici su se složili da treba menjati zakone iz oblasti radnog prava, i da treba olakšati građanima da se bore za svoja prava. Kada im se završi radni odnos građani često otkriju da privatni, ponekad čak i državni, poslodavac nije izmirivao sve obaveze prema njima, najčešće u vidu uplata doprinosa. Iako bivši zaposleni nisu krivi za ovo, na kraju oni ispaštaju – država je teret dokazivanja (na sudu) ove problematike prebacila na njih, iako su to često ljudi koji nemaju novca za advokate i za troškove suđenja, ako slučajno izgube. Takođe, nikad ne mogu biti sigurni da treba da se upuštaju u ovu avanturu, odnosno da će pobediti na sudu i da će poslodavac platiti sudske troškove jer ne postoji ujednačena sudska praksa. Drugim rečima, osim povreda na radu, rada na crno, mobinga, neplaćanja prekovremenih i drugih problema, radnike u Srbiji ne štite ni sudovi.

Klasično oročena štednja je standardni vid štednje koji je i najpoznatiji kod građana Srbije. Kamata se ovde pripisuje nakon isteka perioda oročenja i u većini banaka se nudi sa rokovima oročenja od 1 meseca do 36 meseci.

Štedeti se može u evrima, dinarima, dolarima, švajcarcima, funtama, ali kod pojedinih banka i u kanadskim dolarima, australijskim dolarima, danskoj, švedskoj i norveškoj kruni kao i japanskom jenu.

Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u evrima

Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u dinarima

Iako je štednja u evrima najpopularnija i najrasprostranjenija, kamatne stope na štednju u dinarima su i više nego stimulativne.

Ako se na to doda i činjenica da se na štednju u dinarima ne naplaćuje porez na dobit, koji je počev od oktobra povećan na 15 odsto za deviznu štednju, eto još jednog razloga da se sačuva vrednost viška dinara na neki kraći rok.

Ipak, uprkos svim kampanjama i strateškim planovima Centralne banke o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije, građani se i dalje najčešće odlučuju za deviznu štednju, Kao razlozi opredeljenja za štednju u stranoj valuti navodi se moguće slabljenje domaće valute, opadanje kupovne moći, kao i visoka inflacija.

Upravo ovo je najveći krivac za podatak da je nivo dinarske štednje u svim štednim ulozima na nivou od svega dva odsto.

Iako se naše štedne navike teško menjaju i teško se odričemo ovisnosti o evru, nesporno je da je na globalnom nivou i više nego aktuelna bojazan za sudbinu evra, Upravo zbog toga preporuka je štedeti u više valuta.

Staro pravilo je da je nabolje štedeti u najmanje tri valute i to – u evrima, dolarima i švajcarcima.

Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u dolarima

Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u švajcarcima

Iako je dolar odavno zaboravljen, a švajcarac omrznut zbog stambenih kredita koji sada mnoge koštaju drastično više nego što su planirali, štednja i u ove dve valute valutni rizik svodi na najmanju moguću meru i čuva vrednost ušteđevine.

Bez obzira na činjenicu da smo nacija koja i dalje novac čuva po „slamaricama“, iz godine u godinu sve veći broj građana štedi, Ukupna štednja građana u bankama dostigla je u septembru iznos od 8,5 milijardi evra.

Kako se procenjuje da građani upravo po slamaricama čuvaju još tri milijarde evra, sve veća svest građana o neophodnosti štednje je ohrabrujuć podatak i izazov za banke da dobrim štednim ponudama slamarice postanu prošlost.

Turska se pre ove manije za brkovima dokazala kao vodeća zemlja u regionu u presađivanju kose a sada je tu ponudu i proširila. Sve više pacijenata dolazi u ovu zemlju po brkove kakve su videli na svojim omiljenim turskim TV zvezdama. Arapi, a posebno njihovi političari, su najčešći nosioci ovih implanata.

Doktor Selahatin Tulunej, stručnjak za transplantaciju, tvrdi da mu pacijenti često dolaze sa fotografijama poznatih ličnosti tvrdeći da žele iste takve brkove. On dodaje da je ovaj vid turizma veliki potencijal Turske i da su oni zbog velike tražnje morali da potpišu ugovore o partnerstvu sa agencijama iz Dubaija i Iraka, kao i da otvore kancelarije u Evropi. Njihovi pacijenti preko ovih predstavništava bukiraju svoju posetu Turskoj u kojoj će presađivati brkove.

„Najviše zahteva za transplantaciju brade i brkova imamo iz Irana, Iraka, UAE, Egipta, Nemačke, Francuske i Irske, ali i iz drugih delova sveta uočavamo porast ovog trenda“, kaže Tulunej.

Delom za ovo Turci mogu da zahvale popularnosti svojih serija širom Bliskog istoka i severne Afrike, gde su njihovi glumci idoli populacije.