Da bismo sprečili bilo kakav vid zloupotrebe kartice, neophodno je pridržavati se nekoliko ključnih pravila. Prvo je da svoj PIN ne otkrivate nikome, a ukoliko vam banka pruža mogućnost da menjate lozinku, izbegavajte najčešće i lako pamtljive kodove – 1234, 1111 i 0000.
Stručnjaci procenjuju da će u ovoj godini cene ratarskih proizvoda biti povoljne za naše poljoporivrednike. Međutim, za solidnu zaradu neophodan je i dobar rod, ali agronomi za sada ne mogu da predvide koliko će priroda biti naklonjena ratarima.
EU namerava da prema Guglu postupi oštrije nego i same SAD. Komesar EU Žoakin Almunija preti američkom koncernu oštrom kaznom – zbog specijalne metode prikazivanja rezultata pretrage interneta
Iako formalno pregovori još nisu počeli, sve strane učesnice – preostale članice CEFTA, države i njihovi regionalni igrači su „kao napete strune“ jer izlazak Hrvatske iz ove grupacije i njen ulazak u EU otvaraju kombinatoriku „velikih brojki“ u preraspodeli tržišta duvana, šećera, i drugih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda. Od veštine pregovarača da zaštite svoje interese u tom procesu zavisiće budući poredak igrača iz pojedinih grana na regionalnom tržištu.
Zemljama regiona ostaje još oko pola godine da na tasove stave sve pogodnosti i izazove koje će im doneti ulazak Hrvatske u Evropsku uniju i za njih se valjano pripreme. Pristupanje najvećoj ekonomskoj zajednici na svetu pružiće Hrvatskoj brojne šanse. Veliko tržište, bolja poslovna klima, više investicija, nova radna mesta i lakši pristup novcu iz evropskih fondova samo su neke od njih. Neće, međutim, Hrvatska tek tako zaboraviti ni komšije iz okruženja s kojima je do tad delila tržište pod krovom CEFTA sporazuma.
Kada 1. jula 2013. Hrvatska postane punopravna članica EU prestaće, između ostalog, njeno članstvo u CEFTA i moraće da se pridržava propisa i pravila koja važe za ostale zemlje Evropske unije. Iako taj prelazak, prema tvrdnjama poznavalaca spoljnotrgovinskih tokova u regionu, neće ugroziti sve dosadašnje trgovinske veze između Hrvatske i drugih CEFTA zemalja, pa tako i Srbije, promena će ipak biti. Zapadni sused moraće prihvatiti režim trgovine koji Srbija ima sa EU, regulisan Prelaznim trgovinskim sporazumom (PTS) i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Istina, do hrvatskog ulaska u Uniju ovi sporazumi trebalo bi da budu adaptirani kako bi se njima ta zemlja obuhvatila kao jedna od članica EU. Za pregovarački sto sa predstavnicima Srbije (i drugih zemalja potpisnica CEFTA sporazuma) sešće predstavnici Evropske komisije, a od veštine pregovarača da zaštite svoje interese zavisiće i budući poredak igrača iz pojedinih grana na regionalnom tržištu.
Odmeravanje snaga
Na prvi pogled, Hrvatska će u trgovini sa Srbijom, prelaskom u zonu razmene regulisane PTS-om i SSP-om kojima je sa EU dogovorena asimetrična liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima u korist Srbije, doći u nepovoljniji položaj od onog koji danas ima u CEFTA. Srbija će, naime, od početka 2014. praktično imati neograničen bescarinski pristup tržištu EU za gotovo sve poljoprivredno-prehrambene proizvode, izuzev šećera, vina, pastrmke i junećeg mesa (popularnog baby beef-a) čiji je izvoz ograničen kvotama. To znači da će i na hrvatskom tržištu ovdašnji proizvođači imati povoljnije uslove nego što im trenutno dozvoljava CEFTA sporazum, s obzirom na to da Srbija danas ima potpuno slobodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa svim članicama CEFTA sem sa Hrvatskom.
S druge strane, i Hrvatska će kao članica EU od januara 2014, u skladu sa SSP-om, imati bescarinski pristup u Srbiju za većinu poljoprivrednih proizvoda. Takav režim neće se primenjivati za proizvode koje je Srbija zaštitila kao najosetljivije – rafinisano suncokretovo ulje, beli šećer i šećerni sirup i duvan. Na uvoz te robe iz EU i posle 2014. plaćaće se puna carina, koja će za hrvatske proizvođače biti nešto viša od onih koje trenutno važe u CEFTA, objašnjavaju za „Biznis i finansije“ u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Mogu li, međutim, takvu očekivanu sliku da poremete predstojeći pregovori sa Evropskom komisijom o reviziji prelaznog sporazuma sa EU? Predstavnici hrvatskog Ministarstva poljoprivrede za „Biznis i finansije“ kažu da je EU već počela konsultacije sa CEFTA zemljama o izmenama postojećih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju „na način da se u obzir uzmu postojeće hrvatske izvozne koncesije na CEFTA tržišta i da se u što je moguće većoj meri prenesu u pojedinačne SSP-ove sa tim zemljama“.
Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija u sektoru za multilateralnu trgovinu kaže da je adaptacija Prelaznog trgovinskog sporazuma, odnosno SSP-a, kojom se konstatuje pristupanje Hrvatske EU uobičajena procedura za sve zemlje koje su sa EU do sada potpisale bilo koju vrstu sporazuma. Kroz isti postupak su svojevremeno prolazile i Hrvatska i Makedonija 2004. kada je EU primila 10 novih članica, a i 2007. godine kada su se Bugarska i Rumunija pridružile Uniji.
„Odredbama Prelaznog sporazuma definisano je da će u slučaju pristupanja nove zemlje članice, Srbija i EU imati konsultacije uvažavajući međusobne interese. U skladu sa tim, predstavnici Srbije i EU su do sad održali dva sastanka, u oktobru i novembru ove godine, na kojima su razmenili mišljenja i stavove oko toga kako adaptirati Sporazum. Tom prilikom razmenjeni su i statistički podaci o robnoj razmeni između Srbije i Hrvatske”, objašnjava Todorović dodajući da formalno pregovori još nisu počeli, a da će „stav naših pregovarača kao i uvek biti maksimalna zaštita interesa domaće privrede”.
Gde ima dima…
Kako trenutno stvari stoje, Hrvatska bi kao članica EU trebalo da ima povoljniji pristup srpskom tržištu za, primera radi, svinjsko i živinsko meso, sveže mleko i neke vrste sireva, sveža i prerađena jaja, luk, karfiol, šargarepu, kupus, lubenice, jabuke, kajsije, južno voće, pšenicu, sirovo suncokretovo ulje, kobasice i druge konzervisane proizvode od mesa, džemove, vodu, uključujući i mineralnu. S druge strane, nepovoljniji pristup čeka, recimo, hrvatske proizvođače goveda i svinja, goveđeg, jagnjećeg i ovčijeg mesa, jogurta i maslaca, svežeg povrća i nekih vrsta voća, hibrida kukuruza, pšeničnog i kukuruznog brašna, belog šećera, voćnih sokova, vina, nekih žestoka pića i cigareta.
Upravo oko visine carina za uvoz cigareta mogla bi da se povede najveća „bitka“ tokom predstojećih pregovora sa Evropskom komisijom. U Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija očekuju da će najveći pritisak u pregovorima biti u oblasti duvanske industrije jer Hrvatska prema CEFTA sporazumu ima nekoliko puta nižu carinu za izvoz cigareta u Srbiju nego što to ima EU. Carina na uvoz hrvatskih cigareta u Srbiju trenutno je 15 odsto (uz kvotu od 25 tona za koju važi carina od 10 odsto), dok će prema SSP-u ta carina biti 57,6 odsto. Na izvoz cigareta iz Srbije u Hrvatsku primenjuje se carina od 38 odsto, a prema SSP-u Srbija će cigarete u Hrvatsku moći izvoziti bez carine.
„U nameri da se što bolje pripremimo za predstojeće razgovore, još tokom leta smo pozvali sve predstavnike duvanske industrije Srbije i saslušali njihove stavove u vezi sa adaptacijom Sporazuma. U tom smislu smo potpuno spremni, a insistiraćemo na tome da ulaskom Hrvatske u EU ne dođe ni do kakvog pogoršanja uslova poslovanja za naše privrednike“, kaže Bojana Todorović.
Izvesno je da se ni hrvatska duvanska industrija neće lako odreći tržišta Srbije na kojem je poslednjih nekoliko godina najveći količinski uvoz cigareta bio upravo iz te zemlje. Prema podacima PKS-a, Srbija je u 2011. iz Hrvatske uvezla 1.385 tona cigareta u vrednosti od 10,5 miliona dolara, što je činilo 16 odsto ukupne vrednosti srpskog uvoza cigareta ili oko tri odsto vrednosti ukupnog uvoza iz Hrvatske.
Carina na uvoz hrvatskih cigareta trebalo bi da bude povećana i u Bosni i Hercegovini sa nula na 15 odsto, a u Makedoniji sa 27 na 42 odsto što otvara prostor i drugim regionalnim proizvođačima da se uključe u borbu za veće parče tržišnog kolača.
S druge strane, najveći problem za Srbiju kada je reč o izvozu biće šećer. Za izvoz u EU Srbiji je određena kvota od 180.000 tona. Kada se Uniji pridruži i Hrvatska, količine šećera prodavane na tržištu te zemlje ući će u kvotu EU. To znači da bez povećanja kvote Srbija neće moći da održi izvoz šećera na sadašnjem nivou u Hrvatsku, koji je prema podacima PKS-a u 2011. iznosio nešto više od pola miliona dolara.
Ostali proizvodi za koje važi režim kvota u izvozu u EU (vino, junetina, pastrmka i šaran) neće bitnije uticati na bilans razmene sa Hrvatskom s obzirom na to da je njihovo učešće u razmeni malo, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije.
Bitka za tržište
U pohodu na bolju poziciju u CEFTA regionu nakon ulaska Hrvatske u EU, prvi izazov Srbiji moglo bi da bude tržište BiH koje je trenutno prema vrednosti izvezene robe drugo po važnosti za Hrvatsku, odmah iza Italije. Na tom tržištu, u skladu sa SSP-om, carine za hrvatske proizvode biće više za mleko i mlečne proizvode, meso i prerađevine, pšenicu, konditorske proizvode, pivo, med, duvanske prerađevine, voće i povrće, vode, sokove, šećer, alkoholna pića… Proizvođači hrane iz BiH koji danas izvoze u Hrvatsku nemaju, međutim, sertifikate za izvoz u EU, zbog čega bi se mogao pojaviti višak koji će oni pokušati da plasiraju u druge CEFTA zemlje, pa i u Srbiju.
Na tržištu Makedonije i Crne Gore, lepeza proizvoda za koje će se primenjivati više carine slična je kao i u BiH što otvara šansu proizvođačima iz Srbije u tim sektorima.
Uvoz poljoprivrednih proizvoda iz CEFTA zemalja u Hrvatsku nakon ulaska u EU biće u većini slučajeva količinski neograničen i bez carina. U Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske, međutim, podsećaju na posebne evropske propise (veterinarske, na primer) koje će CEFTA zemlje morati da zadovolje da bi ubuduće trgovale na tom tržištu.
„Prema prvim procenama, ulaskom u EU i promenom režima trgovine sa zemljama CEFTA očekuje se porast troškova poslovanja zbog povećanja carina. Ipak, hrvatska prehrambena industrija već danas ima ogromne investicije u pojedinim susednim CEFTA zemljama pa će i na taj način kroz proizvodnju u vlastitim pogonima uspeti da ublaži deo negativnog efekta. Zato očekujemo da neće doći do većih poremećaja na tržištu i do većih gubitaka naših kompanija“, kažu u hrvatskom Ministarstvu poljoprivrede.
Nadležni u trgovini Srbije očekuju, s druge strane, da će domaći privrednici maksimalno iskoristi činjenicu da će ulaskom Hrvatske u EU carine za to tržište biti niže nego što su danas i da će se sve necarinske barijere koje su do sada postojale, posebno prilikom izvoza cigareta u Hrvatsku, ukinuti.
U kojoj meri će Srbija i ostale članice CEFTA uspeti da iskoriste nove okolnosti zavisiće, ipak još od mnogo faktora. Neki od njih, prema rečima Bojane Todorović su ukidanje brojnih barijera u trgovini robom i uslugama, unapređenja logistike u trgovini, usklađivanje regulative sa pravilima EU i STO kako bi se povećala konkurentnost. Rezultati će zavisiti i od toga da li su zemlje CEFTA uspele da stvore povoljan ambijent za poslovanje i investiranje sa jasnim, stabilnim i predvidivim pravilima, kako bi privukle što više investicija u proizvodne sektore koji generišu izvoz proizvoda sa većim stepenom dodate vrednosti, kao i od stepena usmeravanja sa trgovine na kooperaciju, odnosno zajedničku proizvodnju u regionu, koristeći mogućnosti dijagonalne kumulacije porekla, radi plasmana “CEFTA proizvoda” na tržište EU i drugih zemalja.
Predsednik Upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista Srbije Danilo Tomić, govoreći nedavno o (ne)iskorišćenim šansama poljoprivrede Srbije na CEFTA tržištu, ocenio je, između ostalog da ovdašnji proizvođači moraju povećati konkurentnost proizvoda i bolje se organizovati. Neophodno je prilagoditi agararnu proizvodnju Srbije klimatskim promenama i zahtevima tržišta. Već decenijama se, prema njegovim rečima, govori da je šansa u izvozu finalnih proizvoda, a i dalje se uglavnom izvoze sirovine. Krajnje je vreme da se taj trend promeni.
Rivali
Na članice CEFTA odnosi se oko 30 odsto ukupnog izvoza Srbije. U ukupnom uvozu Srbije ove zemlje učestvuju sa oko osam odsto. Od početka primene bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini i CEFTA 2006, Srbija u trgovini sa članicama CEFTA ostvaruje suficit, koji je za 2011. godinu iznosio oko 1,5 milijardi dolara.
Trenutni izvoz u zemlje CEFTA čini 20 odsto ukupnog hrvatskog izvoza. Hrvatska je prošle godine izvezla proizvode u vrednosti od 1,66 milijardi evra, dva puta više nego što je uvezeno iz CEFTA u Hrvatsku.
Biljana Vukajlović
MSP: 1000 zašto 1000 zato, decembar/januar 2012/13
Prva, nepotpuna radna nedelja u ovoj godini protekla je u znaku malog obima trgovanja, ali i rasta cena onih roba kojim se trgovalo na Produktnoj berzi. Ni jedan ni drugi podatak nije iznenađenje. Naprotiv, sasvim očekivano je bilo da se u poluprazničnoj atmosferi tržište nije potpuno otvorilo, dok su se sa druge strane ostvarile procene da će cene od početka godine početi polako da rastu. Obim prometa roba u četvorodnevnoj radnoj nedelji iznosio je svega 485 tona, a njena finansijska vrednost iznosila je 13.905.400 dinara. Od upoređujućih podataka u odnosu na poslednju radnu nedelju u prethodnoj godini, prvi pokazatelj je u padu za 60,31%, a drugi za 62,12%.
Kukuruz, čiji je cenovni pad tokom druge polovine novembra i prve polovine decembra meseca bio iznenađujuće veliki, polako se oporavlja. Rast cene ove robe je na samom početku godine bio najočigledniji od svih trgovanih roba i iznosio je čak 4,06% u odnosu na prosečnu cenu trgovanja na samom kraju prošle godine. Prosečna cena ove robe na berzanskom tržištu je protekle nedelje iznosila 26,41 din/kg (24,45 bez PDV) a to je za čitav dinar veća cena od cene na zatvaranju berze u 2012. godini. Mnogo tržišnih faktora ide u prilog predviđanju daljeg cenovnog oporavka ove starteške primarne poljoprivredne kulture. Kojim tempom će taj rast ići to je pitanje na koje ćemo odgovor dobiti narednih nedelja.
Tržište pšenice je stabilno. Na naćem tržištu ovom robom se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 29,70 din/kg (27,50 bez PDV). To je neznatan rast u odnosu na upoređujući nedeljni podatak iz prethodnog perioda od 0,37%. Dakle, ne može se govoriti o nekom začajnijem porastu cene ili trendu, ali ovaj podatak svakako ukazuje da tržišni status ove robe nije ugrožen, te da se očekuju neki novi tržišni signali sa međunarodnih tržišta koji bi eventualno uticali na nova cenovna pomeranja.
Sojina sačma sa 44% proteina je treća roba koja je našla svoje mesto u prošlonedeljnom trgovanju na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu. Trgovanje je bilo simbolično, ali je cena od 61,20 din/kg bez OPDV za 1,18% veća u odnosu na poslednju zaključenu cenu u prošloj godini, koja je iznosila 60,50 din/kg bez PDV.
PRODEX
Nova kalendarska godina donela je očekivano skroman promet. Prvi berzanski ugovori skromno su startovali tek ove nedelje. Međutim psihološki faktor ulaska u novu godinu odrazili su se i na porast cena najzastupljenijih poljoprivrednih proizvoda, kao uostalom i mnogo puta do sada.
Pšenica je prošlu godinu završila cenom od 27,00 din/kg, bez PDV-a, a danas vredi 27,50 din/kg, bez PDV-a. Kukuruz je još više poskupeo i to sa 23,50 din/kg, bez PDV-a, s kraja prošle godine, na današnjih 24,40 din/kg, bez PDV-a.
Logična konsekvenca ovakvih cenovnih kretanja je i aktuelna indeksna vrednost PRODEX-a. On danas beleži vrednost od 256,57 indelsnih poena, što je za 3,86 indeksnih poena više nego prošlog petka, odnosno za isto toliko više u odnosu na kraj decembra 2012.godine. Ovo je ujedno i najveći nedeljni skok indeksne vrednosti ovog pokazatelja, još od kraja avgusta prošle godine.
Indeks S&P 500 dodirnuo je nov najviši nivo u pet godina a svi njegovi sektorski indeksi zaključili su u plusu što se najviše pripisuje snažnom rastu kineskog izvoza.
Dow Jones ojačao je 0,60 posto, na 13.471,22 boda, S&P 500 podignut je 0,76 posto, na 1.472,12 bodova dok je Nasdaq podignut 0,51 posto, na 3.121,76 bodova.
Herbalife je srezan 1,8 posto nakon što je CEO Michael Johnson u intervjuu CNBC-u pokušao da odbrani kompaniju od optužbi investitora Bila Akmena koji je kompaniju nazvao neodrživom „piramidalnom prevarom“.
Među gubitnicima dana bio je Tiffany koji je potonuo 4,5 posto nakon što je kompanija izvestila da su njegovi prodajni rezultati nepromenjeni u odnosu na godinu ranije što je ispod očekivanja analitičara.
Ford Motor bio je među dobitnicima dana (skok od 2,7%, na 13,83 dolara) što je rezultat udvostručenja kvartalne dividende na 10 centi po akciji, samo devet meseci nakon što je isplatio prvu dividendu u skoro pet godina.
Appleov CEO Tim Cook susreo se u Šangaju s predsednikom China Mobilea kako bi razgovarali o saradnji. Iako detalji razgovora nisu poznati, Appleove akcije ojačale su 1,2 posto, na 523,51 dolar.
Facebook je nastavio rast današnjim skokom od 2,3 posto, na 31,30 dolara a Nokia je katapultirana 10,8 posto što je rezultat bolji od očekivanja rezultata za četvrti kvartal.
Treći dan zaredom na najnovijim putničkim avionima kompanije Boing B787 Dreamliner javljaju se problemi – među najnovijima je pucanje prozora u kokpitu i curenje nafte na odvojenim letovima u Japanu. Nevolje koje prate ovaj novi model aviona poljuljale su poverenje javnosti u kompaniju Boing i ona sada verovatno neće uspeti da pretekne Erbas i postane najveći svetski proizvođač aviona.
Pre toga je i u Japanu otkazan let istog aviona zbog problema sa kočnicama. Ranije ove nedelje dogodile su se slične nezgode na Međunarodnom aerodromu Logan, u američkom gradu Bostonu. U ponedeljak, na parkiranom Dreamlineru izbio je manji požar kada je u sistemu za napajanje strujom eksplodirala baterija.
Danas je kompanija Nippon Airways saopštila da je ovaj avion uspešno sleteo uprkos pucanju prozora u prednjem delu letelice.
Boing i dalje polaže velike nade u Dreamaliner, prvi veći putnički avion sa trupom od stakloplastike koji može da ponese do 290 putnika i koji troši 20 odsto manje goriva od aviona slične veličine.
Međutim, ovo nisu prvi problemi koji prate Dreamliner koji košta 207 miliona dolara. Prve isporuke naručiocima bile su više puta odlagane zbog problema u proizvodnji. Iako je proizvodnja počela sredinom 2006, prvi avioni nisu isporučeni sve do kraja 2011. Prošlog meseca avioni tog tipa takođe su imali različite mehaničke i električne probleme.
Predsednik ECB-a Mario Dragi izjavio je da je evro „na putu oporavka“ i da je siguran u postepeno poboljšanje situacije u evrozoni ove godine. Podsetio je na pozitivne ekonomske trendove na starom kontinentu poput smanjivanja troškova pozajmljivanja širom monetarne unije i značajnog upliva kapitala u istu.
Iako sveži ekonomski podaci o rekordnoj nezaposlenosti u Grčkoj pokazuju da se periferne zemlje starog kontinenta i dalje teško oporavljaju od krize, Dragi je uspeo da se izbori da evro poraste za gotovo dva centa u odnosu na dolar i sada vredi 1,32 dolara. „Kada stvari krenu loše pesimizam je nekako zarazan, sada kada se situacija u evrozoni normalizuje, nadamo se da će se ljudi zaraziti i optimizmom“, rekao je guverner kojeg je Fajnenšl Tajms proglasio Ličnošću godine.
Mnogi međutim misle da još uvek nema razloga za zadovoljstvo. Kit Džuks, strateg u Société Générale kaže da je „Super Mario zvučao kao neko ko misli da je bitka dobijena“ a to može da bude opasno.
Novoizabrani japanski premijer Šinzo Abe odobrio je 117 milijardi dolara namenjenih za oporavak ekonomije i povećanja broja radnih mesta, što je najveći paket pomoćui od početka globalne krize.
Pod pritiskom premijera Abea Nacionalna banka Japana će najverovatnije smanjiti očekivanja za inflaciju na svojoj redovnoj reviziji krajem januara i ponovo razmotriti ublažavanje trenutne monetarne politike kroz povećanje javnog duga i daljom kupovinom aktive. Abeov recept da promeni trend višegodišnje deflacije jena kroz velike fiskalne troškove i otkupom duga od strane Banke Japana sa sobom nosi rizik jer je državni dug već preopterećen i među najugroženijim je među vodećim svetskim ekonomijama.
Dogovoreni stimulativni paket trebalo bi da bude uložen najviše u javne radove, korporativne investicije i pomoć malim preduzećima. Abeova vlad aočekuje da će rezultat toga biti otvaranje čak 600.000 novih radnih mesta i ekonomski rast od oko 2%.
Italija ima sve manji dužnički rizik, pa njeni troškovi pozajmljivanja padaju velikom brzinom, posebno u poslednja dva dana.
Čak i krajem decembra kada je Moody’s smanjio rejting ove zemlje njeni troškovi pozajmljivanja nastavili su da padaju. Na sajtu Blumberga možete pogledati dijagram petogodišnjeg kretanja italijanskih dvogodišnjih obveznica.