Rešenje za problem stočne hrane, odnosno mleka, zaraženog aflatoskinom, izgleda, sve vreme je – svuda oko nas. Zeolita, minerala za koji je Ministarstvo poljoprivrede preporučilo da se dodaje stočnoj hrani zbog antitoksičnog dejstva, ima u izobilju u nalazištima širom Srbije.
Srbija i Hrvatska će predložiti da sve zemlje u našem regionu imaju istu laboratoriju za analizu. Hitna pomoć farmama koje su zatvorene zbog povećane količine toksina
Evropska komesarka za digitalnu agendu Neli Kros (Neelie Kroes) zatražila je 26. februara formiranje jedinstvenog tržišta telekomunikacija kako bi se izbegle sumnjive prodaje frekvencija u članicama, a vlade zaustavile u daljem profitiranju od te aktivnosti. Ona je na Kongresu globalne mobilnosti u Barseloni, koji je najveća svetska konferencija telekomunikacionog sektora, rekla da 27 zemalja mora da ujednači pristup frekventnom opsegu mobilne telefonije i optičkoj mreži. Komesarka se nije otvoreno založila za jedno telo na nivou EU koje bi kontrolisalo podelu frekvencija, ali je nagovestila da bi to moglo da se desi u budućnosti čime je otvorila najosetljivije političko pitanje.
Srbija zaslužuje da počne pregovore o članstvu s Evropskom unijom jer je ispunile sva politička merila i uslove i čini sve da se nadje kompromisno održivo rešenje za Kosovo, a EU ne bi smela da joj postavlja nove uslove, izjavio je 27. februara bivši predsednik Srbije Boris Tadić u Evropskom parlamentu u Briselu. U raspravi koju je ogranizovala grupa socijalističkih stranaka u EP, Tadić se založio za celovitost Bosne i Hercegovine koja, kako je ocenio, mora sama da reši aktuelne probleme bez mešanja sa strane. Tadić je takodje pokazao zabrinutost zbog izjava albanskih političara o stvaranju „Velike Albanije“ i dodao da je u isto vreme protiv „Velike Srbije“ ili „Velike Hrvatske“.
Deca u Evropskoj uniji podložna su većem riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti nego odraslo stanovništvo (18-64 godina) i stariji sugradjani (stariji od 65 godina). Opasnost je najveća za decu kojoj je na raspolaganju manje od dve trećine prosečne zarade u zemlji, koja nemaju osnovne uslove za život ili im roditelji ne rade puno radno vreme. U 2011. baš kao i u 2010. godini, 27% dece u EU je ispunjavalo jedan od ovih uslova, u odnosu na 24% odraslih i 21% starijeg stanovništva. Istraživanje je takodje pokazalo da rizik zavisi od obrazovanja roditelja kao i od toga da li deca potiču iz migrantskih porodica.
Dve trećine gradjana Nemačke smatra da bi bilo ispravno ukoliko bi pravno brak istopolnih partnera bio u potpunosti izjednačen sa brakom muškarca i žene. Ispitivanje javnog mnjenja čije rezultate objavljuje magazin „Štern“ (Stern) pokazuje da je 74% Nemaca uvereno da bi tradicionalni brak u svakom pogledu trebalo izjednačiti sa homoseksualnim. U Nemačkoj je 2001. stupio na snagu zakon koji homoseksualanim parovima omogućava da stupe u, kako se zvanično zove, „registrovano partnerstvo“.
Dani su možda sve duži, ali u Nemačkoj nema još nijednog nagoveštaja prolećnog sunca. Vremenski podaci pokazuju da je ova zima najturobnija u poslednje 43 godine. Ako sunce ne počne uskoro da sija, to će biti najmračniji zima od kad se prate vremenski podaci.
Zima u Nemačkoj je obično sumorna stvar, mrak i obavijenost neugodnom vlagom koja prodire do kostiju – i, nažalost, do psihe. Ali mnogi stanovnici smatraju da je ova zima iznimno teška za podneti.
Meteorolozi kažu da je to zato što u četiri decenije nije bilo mračniji zime. Manje od prosečno 100 sunčanih sati evidentirano je do sada tokom meteorološke zime, koja traje od decembra do februara, saopštio je portparol Nacionalne meteorološke službe (DVD) Gerhard Luk u ponedeljak. Zimski prosek je dovoljno bednih 160 sati sunca, a zima 1970, sa prosekom od samo 104 sunčana sata, bila je do sada nasivlja otkad se, od 1951. vodi evidencija. Ali ako sunce ne pokaže mnogo više ove godine, zima 2012 – 2013, će „verovatno postaviti novi mračni rekord“ rekao je Luk novinskoj agenciji AFP.
Da bi stvari bile još gore, vreme je od početka zime iz dana u dan bilo sve sumornije. Dok su nivoi sunčeve svetlosti, na nacionalnom nivou, u decembru bili 10 odsto ispod proseka, u januaru su pali za 50 odsto a u februaru za 60 do 70 odsto u odnosu na uobičajene sunčane nivoe za ovaj mesec.
Novinski naslovi odražavaju očaj mnogih depresivnih nemačkih građana, i puni su jadikovki: „Gde je proleće?“ i „Kada će zima konačno završiti?“
Ali sunce nema pa nema na vidiku a meteorološka zima se zvanično završava krajem februara. Meteorolozi predviđaju još više oblačnosti, snega, sitne kiše i kiše do kraja nedelje.
Američki mediji nemilosrdnije od naših promatraju svaki korak koji njihovi političari naprave. Novom sekretaru države Džonu Keriju nije dugo trebalo da pred njima napravi svoj prvi gaf kada je izmislio novu zemlju Kirzistan.
Keri je pričao o američkim diplomatama koji u centralnoazijskoj zemlji rade na uspostavljaju demokratskih institucija misleći na siromašnu zemlju Kirgistan, ali mu je u ovu reč nekako uleteo početak reči Kazahstan, njihovog prirodnim resursima bogatog suseda.
Kirgistan je inače bio ključni saveznik SAD u ratu sa Avganistanom i jedan od najvećih primalaca američke humanitarne pomoći.
Zvanični Vašington se inače trudi da u ovoj zemlji konstantno promoviše razvoj demokratskih institucija, i zato čudi to što je diplomata imao problem sa izgovaranjem njenog imena.
Italijanski birači poslali su snažnu poruku protiv štednje i jak prekor postojećem političkom poretku na nacionalnim izborima u ponedeljak, što će zemlju uvesti u političku paralizu jer izborni rezultati nisu proizveli jasnog pobednika.
Analitičari kažu da će ishod takvog glasanja u najboljoj varijanti biti klimava koaliciona vlada, koja ce ponovo izložiti Italiju i evro zonu previranju, ako tržišta krenu da preispituju italijansku privrženost merama koje su držale budžetski deficit u okviru podnošljivih 3 odsto bruto domaćeg proizvoda. Vest o izbornom ćorsokaku izazvala je potrese u finansijskom svetu, i poslala Dau Džons Indeks nadole za više od 200 poena, piše Njujork Tajms.
Iako analitičari za političku močvaru Italije okrivljuju protesno glasanje i problematičan izborni sistem, rezultati se takođe vide kao odbijanje strategije brzog smanjivanja deficita koji su naložili Evropska komisija i Evropska centralna banka. To odbijanje je tim značajnije jer je reč o zemlji koja je prevelika da bi bila puštena da bankrotira i prevelika da bude spašena.
„Nema sumnje da Italija ima nesavršenu političku kulturu, ali ovi izbori su čini mi se logična posledica sprovodenja politike koja je drastično pogoršala ekonomsku i socijalnu sliku u Italiji“, kaže Simon Tilford, glavni ekonomista Centra za evropske reforme, Londonskog istraživačkog instituta.
„Bilo je ljudi koji su upozoravali da će, ako se nastavi sa takvom politikom štednje, biti političke štete“, dodao je on.“Ovakav loš ishod nije se mogao desiti u zemlji koja je od većeg strateškog značaja.“
U izborima obeleženim besom birača i niskim odzivom, levi centar Demokratske stranke izgleda da vodi u Donjem domu sa 29, 6 odsto, sa 99 odsto prebrojanih glasova, a u Senatu ima jednu trećinu glasova prebrojanih do ponoći po lokalnom vremenu.
Ali taj ishod nije dao demokratama jasnu pobedu jer desni centar Partija Narod slobode bivšeg premijera Silvija Berluskonija vodi u nekoliko naseljenih regiona koji nose više sedišta u Senatu, što mu potencijalno daje pravo veta i podiže izglede izazove politički zastoj.
Čak i pre konačnog rezultata, bila je jasna pobeda Five Star Pokreta bivšeg komičara Bepe Grilla, koji je u svojim prvim nacionalnim izborima uspeo da osvoji oko 25 odsto glasova u donjem domu. Italijani sa oba krila desnog i levog – i bogatiji sever i siromašniji jug – bili su privučeni protivljenjem Grilla merama štednje i povicima da treba svrgnuti postojeći politički poredak.
To je ujedno težak poraz za tehnokratskog premijera, Maria Montija, koji tek što je ušao u mutne političke vode čiji je slabašni građanski pokret osvojio oko 10 odsto u oba doma.“Grilo je imao razoran uspeh; ostatak situacije je veoma nejasan“, kaže Stefano Folli, politički kolumnista dnevnih poslovnih novina Il Sole 24 Ore (24 sata).
Ili će Demokratska i Berluskonijeva stranka „formirati veliku koaliciju posvećenu reformama i promeni izbornog zakona, što će biti veoma teško, ili će Italija biti nemoguća za upravljanje, “ kaze Folli. Fajnenšl Tajms je u svom jutranjem izdanju takođe objavio komentar u kojem zagovara veliku koliciju.
Prelazna vlada Marija Montija ostaće na svom mestu sa punim ovlašćenjima dok nova vlada ne bude formirana. U svom pojavljivanju na televiziji u ponedeljak uveče, Monti je rekao da oseća „ogromno žaljenje“ što tokom njegovog mandata političke stranke nisu bile u stanju da promene izborni zakon kako bi se garantovala veća politička stabilnost.“To je velika odgovornost političkih snaga“, dodao je on.
Zahvaljujući veoma složenom izbornom zakonu, izuzetno je teško da bilo koja partija dobije veliku većinu koja bi bila neophodna da bi se upravljalo jednom ekonomijom sa rastućom nezaposlenošću i u kreditnoj krizi, a kamoli da bi se progurale strukturne promene u okoštaloj ekonomiji. Umesto promene izbornog zakona, stranke su se opredelile za se priklone svojim oprobanim izbornim bazama.
Rezultati ovih izbora pokazali su još veću dubinu unutrašnjeg klinča i malo eksperata očekuje da će bilo koja partija uspeti da napravi vladu koja bi mogla iole duže da potraje. Nikolas Veron, ekonomista i viši saradnik na Brojgelu, istraživačkom institutu iz Brisela, kaže da bez obzira na to ko na kraju kontroliše poluge vlasti „, ključno pitanje je da li mi možemo imati ozbiljne strukturne reforme.“
Italija „je bila rad u nastajanju pre izbora,“ dodaje Veron, „i mislim da investitori razumeju da će to ostati još neko vreme.“
New York Times
Italijanske obveznice potonule su za pet odsto posle izborne noći, a troškovi pozajmljivanja za ovu zemlju ubrzano rastu. Fajnenšl Tajms i Gardijan prate izbore iz minuta u minut jer su njihovi rezultati uzrokovali veliku rasprodaju italijanskih obveznica.
Analitičari Biznis Insajdera pretpostavljaju da je ovo rezultat sada već poznatih političkih okolnosti – nedovoljno jake partije koja bi mogla formirati stabilnu koaliciju.
Da podsetimo, Alijansa levog centra Pjera Luiđija Berzanija osvojila je 31,63 odsto glasova, dok će Berluskonijeva desnica, zbog specifičnog sistema glasanja za senat, gde se mesta dodeljuju na osnovu broja glasova svojenih po regionima, imati 110 mesta, iako je dobila manju podršku na izborima (30,71 odsto). Iznenađenje je komičar Bepe Grilo čija partija je izbila na treće mesto u trci za Predstavnički dom.
Zapadni mediji pišu da će ako Italija ne dobije stabilnu vladu biti poljuljana stabilnost evrozone, a već sada ovi izbori predstavljaju šamar u lice Briselu zbog jačanja antievropskih snaga poput Berluskonija i Bepe Grila.