јун 2013

Veliki broj zaposlenih koji pripadaju tzv. Milenijumskoj generaciji nije uveren da je njihovo veliko angažovanje na radnom mestu u toj meri vredno da bi žrtvovali svoj privatni život. To je jedan od zaključaka sveobuhvatne studije, koju su sproveli na globalnom nivou PWC, Univerzitet Južne Kalifornije i London Business School, u kojoj su istraživali težnje, način rada i vrednosti zaposlenih koji pripadaju tzv. “Milenijumskoj generaciji” odnosno ”Generaciji Y” (rođenih između 1980. i 1995. godine).

Evropljani su “podesili sat na američko vreme“, i, po uzoru na Amerikance, ukinuli pravilo o poverljivosti računa svojih građana koji drže svoj novac u evropskim bankama. Ovo se prethodno pokazalo kao naročito uspešan metod u procesuiranju švajcarskih banaka. Da bi stupio na snagu, nacrt direktive mora biti prihvaćen u svih 27 zemalja članica Evropske unije, jednoglasno i javno.

U sredu 12. juna Evropska komisija je „otišla korak dalje u borbi protiv utaje poreza“, piše francuski dnevnik Le Figaro. Evropska komisija očekuje da usvoji predlog direktive kojom se proširuje automatska razmena fiskalnih podataka onih izvora prihoda koji trenutno nisu pokriveni EU zakonodavstvom, kao što je porez na kapitalnu dobit, dividende, provizije i bankovni saldo. Direktiva bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2015.

List dodaje da je, Evropa, usvajanjem evro-američkog FATCA programa, “podesila sat na američko vreme“. Ovim se aludira na Zakon o oporezivanju ino-računa, kojim se “omogućava da – kao u slučaju američke poreske službe (IRS) koja je ukinula zakon o tajnosti računa američkih građana u evropskim bankama – takođe ukine tajnost računa Evropljana koji poseduju račune u EU bankama, a što se pokazalo kao naročito uspešan metod u procesuiranju švajcarskih banaka“ koje su bile primorane da se prilagode ovim pravilima.

Figaro dodaje da “Svih 27 članica EU moraju jednoglasno usvojiti predlog direktive kako bi ova stupila na snagu. Austrija i Luksemburg pristaju da razmotre predlog ovog zakona, upozorivši da će uskratiti svoje potpise ukoliko princip automatske razmene podataka ne bude sasvim zagarantovan u svim zemljama potpisnicama, naročito u Švajcarskoj. […] Švajcarski alibi nije toliko čvrst kao što izgleda. (Švajcarskoj) Konfederaciji, koja je de facto već ukinula pravilo o tajnosti bankovnih računa kada su u pitanju američki građani, biće teško da odbije da isto to učini i kada su u pitanju njeni evropski susedi.

Takvi ugovori pokazali su se kao veoma delotvorni. Americi je, sklopivši ga s evropskim finansijskim prestonicama, doneo milione svežih dolara – švajcarske banke povinovale su se ovoj direktivi, pa se – umesto u Švajcarsku – u SAD “preusmerio” i slio dotad neprijavljeni novac. FCAT direktive trebalo da deluju i u slučaju Austrije i Luksemburga, jedine dve zemlje članice EU koje se još uvek protive zahtevima za podizanje rampe na tajnost bankovnih računa.
Pariz, Berlin i London predvode briselskim usvajanjem FATCA direktiva. Povod ovim merama je početno bio skandal s francuskim ministrom (i estetskim hirurgom) Žeromom Kauzakom koji je na svom blogu priznao da već 20god poseduje tajni račun. Glavni povod je, ipak, najnoviji skandal sa poreskim rajevima u kojima su se, kao finansijskim of-šor zonama, prale i utajivale ogromne sume novca deponenata. Francuski, nemački, španski, italijanski i britanski ministri finansija su, shodno ovoj situaciji, 9. aprila uputili pismo poreskom komesaru Algirdasu Šemeti da će, kao pilot-projekat, aktivirati automatsku razmenu poreskih informacija. Njihov cilj je “dovesti u red” svih 27 EU članica. Na isti način na koji su činili “informativne ustupke” Amerikancima, bankarski rajevi biće orimorani da “izađu u susret” i Evropljanima.

12. jun 2013 Le Figaro

Milijarder  Nik Hanauer priznaje da je srednja klasa glavni stub američke ekonomije a ne “bogataši, koje pogrešno nazivamo tzv. kreatorima novih radnih mesta”. Izveštava Tom Hartman

Hanauer, jedan od najbogatijih ljudi Amerike, upravo je uništio uporišne tačke sa kojih je trebalo da republikanci  krenu u pregovore sa demokratama, ne bi li sačinili zajedničku ekonomsku strategiju. Svedočeći pred pododborom američkog Senata za ekonomsku politiku, Hanauer je objasnio zašto bogati ljudi poput njega, u stvari, nisu pravi kreatori novih radnih mesta. On je rekao da „na isti način na koji gledamo na činjenicu da je Sunce a ne Zemlja centar Sunčevog sistema, takođe je činjenica i da su ljudi iz srednje klase – a ne bogati poslovni ljudi poput mene – središte američke privrede”. Hanauer je govorio o „začaranom krugu“, u kojem bi upravo potrošači iz srednje klase bili ti koji imaju dovoljno novca za kupovinu, čime bi se stimulisala ekonomija i stvorila nova radna mesta. Hanauer je, inače, prvi investitor u Amazon i osnivač kompanije Overstock. Na svedočenju je još rekao i da je on, kao investitor, pomogao desetinama kompanija da pokrenu biznis, dodavši međutim da „ako niko nije u stanju da priušti da kupi ponuđenu robu, onda i sve moje kompanije padaju, dok bi svi poslovi u trenu isparili”. Hanauer apelovao na povećanje poreza na bogate i korporacije, rekavši da bi taj novac trebalo uložiti u opstanak i razvoj američke srednje klase. On je rekao i da se „prosperitet gradi od srednjeg sloja, koji je osnova, šireći se na spolja, u ostale segmente. “ Hanauer shvata da Amerika mora da ulaže u svoj narod kako bi ponovo započeo privredni rast … još samo ostaje nada da će ga američki zakonodavci poslušati.

Ova godina je prekretnica – 2013, koja lako može biti proglašena simbolom ekonomske i klasne nejednakosti i “tačkom bez povratka”. Tokom prva tri meseca ove godine, direktori i bankari uknjižili su rekordne prihode, dok su radnici ti koje je pad zarada najviše pogodio – plate su u odnosu na životne troškove pale kao nikada dosad. I dok je američka bankarska industrija nadmašila sve rekorde, s rekordnih 40 milijardi dolara profita, radnici su gledali kako se njihove plate smanjuju za 3,8 odsto, uprkos povećanju njihove produktivnosti. Ovo je rekord, nažalost, ali i u padu radničkih plata, kakav nije zabeležen tokom proteklih 65 godina, koliko se beleži ovakva statistika. Trideset dve godine ‘Reganomije’ dovele su Amerikance do ove tačke, gde jedino bogati mogu postati bogatiji, dok ionako već osiromašeno radništvo radi još više i duže a za manje novca. Rekordni profit i prenaduvane CEO i menadžerske plate jasno pokazuju da kompanije mogu priuštiti bolje plate svojim zaposlenima, ali da pohlepa ima poslednju reč. Iz godine u godinu produbljuje se jaz i razlika u prihodima između onih jedan odsto bogatih na vrhu i “ostatka sveta” tj. radnika. Američkom narodu, širom zemlje, konačno su se otvorile oči – razbudila ih je ova nejednakost – te smo svedoci sve brojnijim štrajkovima i protestnim aktivnostima koje preduzima slabo plaćena radna snaga. Iz dana u dan je sve više Amerikanaca koji zahtevaju povećanje svojih primanja, odlučnih da do kraja istraju u borbi protiv ove nejednakosti.

…A najbolje od ostalih vesti je to što …
…Senator Berni Sanders želi da napravi veliku investiciju u buduće lidere Amerike. Ovaj visoki predstavnik države Vermont uskoro će objaviti predlog zakonskog akta ‘Posao za Mlade’, kojim će se omogućiti da tri milijarde dolara bude odmah upotrebljeno za zapošljavanje mladih Amerikanaca. Sanders je najavio predlog ovog zakona rekavši: „Moramo učiniti sve što je u našoj moći da mlade Amerikance uverimo kako imaju šansi da dobiju poslove kojima bi zaradili dovoljno da plate troškove svog obrazovanja, te da je moguće da ekonomskom lestvicom krenu naviše”. Senator računa da će obezbediti novac kao pomoć državama u nastojanju da stvore stotine hiljada radnih mesta za mlade koji su ekonomski ugroženi. Njegovim zakonom bi se takođe obezbeđivala sredstva za radno osposobljavanje kao i programe stažiranja i obuke, obezbeđujući mladima ovladavanje veštinama i znanjima potrebnim kako bi uspeli. Sanders je svestan koliko je važno rešavanje pitanja mladih ljudi, pa bi njegov zakon mogao biti velika investicija u buduće lidere.

Agencija za zaštitu životne sredine konačno je prepoznala prave društvene troškove zagađenja ugljenikom i njegovim jedinjenjima. EPA poziva na donošenje novog zakona kojim bi se nametnula veća taksa na emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu. U 2009. i 2010. su federalne agencije izračunavale troškove zagađenja, kao i faktoringa u budućim oštećenjima imovine, kalkulišući stanjem i promenama u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i rizicima po zdravlje ljudi: procena je da je cena neutralisanja tone ugljenika 22 dolara. Agencija je ove godine ažurirala svoje modele procene, koji sada uključuju rastući nivo mora i teškoće u poljoprivredi, povećavši cenu na 36 dolara po toni. Na portalu Discovery News neki ekonomisti pisali su kako je stvarna cena najmanje desetostruko veća od sadašnjeg iznosa. Naučnici i ekonomisti tvrde da korporativni zagađivači plaćaju daleko manje takse za toksine koje upumpavaju u našu atmosferu, te da bi ovi porezi trebalo da budu višestruko skuplji. Gledajući im kroz prste, mi, zapravo, subvencionišemo uništavanje naše planete. Prema procenama stručnjaka, primoravanjem velikih igrača da pokriju stvarne troškove zagađenja ne samo što bi doprinelo zaštiti naše životne sredine već bi nagnalo korporacije da se konačno prebace na „zelenu energiju”.

Tom Hartman, (truth-out.org)

(M.L.)