Premа podаcimа Republičkog zаvodа zа stаtistiku, potrošаčke cene su u mаju ostаle nepromenjene (0,0%). Međugodišnjа inflаcijа je zаbeležilа pаd i u mаju se vrаtilа u jednocifrenu zonu (9,9%). Upravo ovaj podatak je Narodna banka Srbije navela kao jedan od razloga za svoju prošlonedeljnu odluku da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na 11%, ali ekonomisti i dalje smatraju da je reč o iznenađujućoj odluci u trenutku kada na deviznom tržištu vlada nervoza.
Da li kultura može da čeka dok se ne reše važnije i urgentnije stvari? Da li je onda rodno mesto velikog broja naših problema ustaljeno nerazumevanje da je kultura investicija, a ne trošak, nužnost, a ne hobi, smislena delatnost, a ne luksuz, sve samo ne puka i isprazna zabava?
Kultura nije trošak, kultura je investicija.
Na prvi pogled, ova rečenica je opšte mesto. Ali, kako je verovao Jovan Hristić, opšta mesta nam govore nešto važno, i zbog toga su na takav način prisutna i u našoj retorici i u našem iskustvu.
Foto: forevertogethersisters.tumblr.com
Postoje, međutim, opšta mesta koja nisu toliko podrazumevajući izraz opšteg iskustva koliko su puki retorički alibi da se ne izađe u susret jednoj nužnosti. Tada u jeziku nastane nešto što, po pravilu, ne postoji u stvarnosti. Takav je slučaj i sa uvodnom rečenicom u kojoj se kulturi, na jedan delikatan način, odaje svako priznanje, ali iskustvo, mnogo bolji svedok od retorike, govori nam da se kulturi takav značaj inače ne pridaje u realnim odnosima svakodnevnog života ili pak u žanrovima javnog diskursa odnosno u pragmatici društvene zajednice kojoj pripadamo.
Na nivou društva i države, kultura je investicija zato što svako ulaganje u kulturu ima dalekosežne posledice po povećanje nacionalnog dohotka i po oblikovanje prihvatljivog i održivog društvenog ambijenta.
Društvo bez kulture ne može biti bogato društvo. Bez osmišljene i delotvorne kulturne politike, u društvu siromašnih ili čak rasturenih kulturnih i obrazovnih institucija, ne mogu se sprovoditi ekonomske i političke reforme. Niti se mogu očekivati preduzimljivi pojedinci i smele ekonomske aktivnosti od kojih će čitavo društvo imati samo korist.
Ali i za svakog pojedinca kultura je investicija. I to najisplativija, jedina investicija za čiji ishod ne mora da brine. Ne samo zato što obrazovan i kulturan čovek bolje razume svoje društvo i svoje vreme, svet i svoje mesto u njemu, pa tako u skladu sa tim može i da deluje korisno po sebe i po svoje bližnje, već i zato što su znanje i mašta, kultura, jednom rečju, jedino ono što mu niko ne može uzeti, jedino ono što istinski jeste njegovo, ali od čega i drugi mogu imati samo dobre strane.
I tu dolazimo do ključne tačke: kultura je kapital, i u stvarnom i u simboličkom smislu. Ne kažem da u našem društvu nije pomalo rizično izgovoriti ovakvu rečenicu, jer nas toliko toga uverava kako je kapital nešto sasvim drugo, dok su njegovi kontrolori utvrđeni u temeljnoj ignoranciji kulture. I zaista, inercija privremenosti i nimalo spontana prvobitna akumulacija kao da hoće da pokažu da smo iskoračili iz kulture u prostor elementarnog snalaženja u kome nijedno sredstvo nije suvišno, niti je ma kojom pričom osporeno. Na drugoj strani, laki žanrovi zauzimaju scenu ne bi li anestetizovali javnost. Jer, kultura izvodi iz haosa u polje uređenosti, omogućava prepoznavanje svog vremena, razumevanje svog društva, uvodi kriterijume i definiše društvene standarde. Kulturni kapital se, pogotovu u poslednjih stotinak godina, pokazao kao jedan od najsnažnijih faktora razvoja, bez koga je neobjašnjiva mogućnost ukupnog društvenog razvoja čitavog niza evropskih i vanevropskih zemalja.
Da li je onda rodno mesto velikog broja naših problema ustaljeno nerazumevanje da je kultura investicija, a ne trošak, nužnost, a ne hobi, smislena delatnost, a ne luksuz, sve samo ne puka i isprazna zabava?
Zašto se kultura doživljava kao dekor, a ne kao suštinska i izvorna potreba? Da li se kultura može prepoznavati kao stilizovani ukras? Ako se tako doživljava, onda će se uvek smatrati kako za kulturu ima vremena, kako kultura može da sačeka dok se ne reše važnije i urgentnije stvari. Da li je kultura možda najvažnija i najurgentnija stvar u ljudskom životu i u životu jedne zajednice, ono što tom životu daje smisao i uređenost, oblik i poželjnost?
Ako je kultura trošak, onda će se, prirodno, nastojati da taj trošak bude što je moguće manji. I ako pogledamo stanje stvari, onda ćemo videti kako logika troška prevladava nad logikom kulture kao osnovnog razvojnog potencijala pojedinca i njegovog društvenog okruženja. Ako, dakle, kulturu svedemo na troškovnu stranu, ako je pretvorimo u trošak, po mnogo čemu neželjen, onda će se i u oblasti kulture uspostaviti logika buvljaka, po kojoj nije važna vrednost, niti karakter nekog proizvoda, važno je da takav proizvod – ili još češće njegov surogat – postoje u kakvom-takvom obliku i da je njegova cena što niža.
A u kulturi sve zavisi od vrednosti. Kriterijumi oblikuju standarde, oni potom uspostavljaju horizont očekivanja. Na takvoj osnovi moguće je da kultura bude ključna razvojna snaga jednog društva, dovoljno podsticajna da pokrene zatomljene sile u njemu, dovoljno maštovita da kreativnost potvrdi kao neprocenjivu vrednost, dovoljno čak uticajna da se oblikuje kao društveni korektiv nasuprot atrofiji, mrzovolji, korupciji, obesti nove klase koja je u međuperiodu od komunizma do postkomunizma samo promenila ime ali je zadržala uticaj, samodovoljnosti, nihilizmu, ideološkoj rascepljenosti.
Preuzeto sa sajta Arhipelaga
Srpski PEN centar upozorava javnost na sistematsku marginalizaciju kulture u našem društvu.
Umesto vrhunske kulture, na javnoj sceni oživljavaju prevaziđeni koncepti, od zahteva da patriotizam bude prvi i najvažniji zadatak kulture, do favorizovanja prenaglašeno prigodnih i ispraznih državnih svetkovina kakvih danas nema ni u jednom evropskom društvu.
Državni budžet za kulturu predstavlja otvoreno ponižavanje srpske kulture i nedostojan je jedne evropske zemlje, a pogotovo vrhunskih rezultata koje ostvaruje naša savremena kultura.
U kulturnim institucijama na nacionalnom i na lokalnom nivou došlo je do smene ostvarenih i prepoznatljivih ličnosti naše kulture.
Kultura je potisnuta iz medija, a kulturni događaji iz javnog i svakodnevnog života. Prostor koji je suvereno pripadao kulturi ubrzano zauzimaju najrazličitije forme razobručenog i agresivnog populizma.
Mediji se ne bave preispitivanjem unutrašnje i spoljne politike vlasti, već medijsku scenu zloupotrebljavaju sadržaji koji vređaju osnovna ljudska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo i samom svojom prirodom onemogućavaju svaki javni dijalog o bilo kojoj suštinskoj temi našeg društva.
Država ne podržava ostvarene i prepoznatljive kulturne manifestacije, a pogotovo ne one koje imaju međunarodnu reputaciju i predstavljaju primer međunarodne afirmacije naše kulture.
Bez državne podrške ostaju kulturne manifestacije, između ostalih: Oktobarski salon i Nišvil, asocijacije pisaca i dramskih umetnika, međunarodni pozorišni i knjiiževni festivali, bez obzira na njihov značaj i delotvorni uticaj na naš kulturni i društveni razvoj.
Javne biblioteke ne mogu da nabave nove knjige, pozorišta nemaju nove predstave, galerije su na ivici opstanka, film je prepušten gašenju ili ličnoj preduzimljivosti producenata. Jedino je sigurno da će muzeji koji su do sada bili zatvoreni i dalje biti u tom statusu.
Odluke odgovornih u kulturnoj politici sistematski su usmerene protiv nezavisne kulturne i umetničke scene po kojoj je srpska kultura prepoznatljiva, jer su važni rezultati u proteklom periodu ostvareni upravo zahvaljujući kreativnosti i entuzijazmu njenih relevantnih predstavnika i institucija.
Ekonomska kriza ne može biti alibi za ovakvu bahatost vlasti prema kulturi. Umesto da kriza bude znak za uzbunu i mobilizaciju, da bude poziv na vrhunski odgovoran odnos, kod nas se ona rešava odustajanjem od najboljih vrednosti našeg društva. Nema primera da je neko pobedio vlastito siromaštvo ili rešio svoje ekonomske probleme tako što je uništio vlastitu kulturu.
O kulturi ne bi smeli da odlučuju oni koji neće biti zapamćeni po svojim ostvarenjima, već po šteti koju su joj naneli.
Svako ima pravo na lični izbor u svemu, pa i u kulturi, ali ako odlučuje o pitanjima od opšteg značaja, onda svoj javni izbor mora da podvrgava najvišim kriterijumima u oblasti kojom se bavi.
Srpski PEN centar zahteva od Ministarstva kulture i lokalnih samouprava da preispitaju svoje odluke čija bi primena izazvala dalekosežne štetne posledice. Istovremeno, Srpski PEN centar poziva kulturnu i ukupnu javnost Srbije da osudi ovu sistematsku marginalizaciju kulture, jer se tako podriva sam temelj našeg društva.
Upravni odbor Srpskog PEN centra
U okviru 9. godišnjeg SAP-ovog biznis foruma čelnici ove kompanije u regionu istakli su da je 2012. godina bila jedna od najuspešnijih u Srbiji, sa ostvarenim rastom od oko 25%.
Direktor SAP za Jugoistočnu Evropu Vojislav Genić istakao je da su poslovni rezultati kompanije u Srbiji u 2012. godini bili iznad svih očekivanja, te da je ukupno ostvaren rast od oko 25% u odnosu na prethodnu godinu, a čak 35% u segmentu softvera. „Naši poslovni partneri biraju SAP-ova rešenja jer su izuzetno prilagođena lokalnim tržištima, a dokaz za takvu praksu imamo prilike u lokalizaciji softvera u Hrvatskoj, sa automatski uračunatim fiskalizacijama, PDV-om i eurostatom pred ulaskom ove zemlje u EU“, rekao je Genić. Prema njegovim rečima 140 globalnih kompanija je partner SAP-a u Srbiji, a prema poslednjim podacima 35% državnog BDP u našoj zemlji ostvarile su kompanije koje koriste SAP-ova rešenja.
Prema tržišnoj kapitalizaciji SAP je treći svetski nezavisni proizvođač softvera, sa više od 238.000 korisnika u 188 zemalja i više od 65.500 zaposlenih i godišnjim prihodom od 16,22 milijardi evra.
Bjelovar, Ivanec, Pirot, Prijedor, Ruma, Sanski Most, Strumica i Veles prve su lokalne samouprave u jugoistočnoj Evropi koje su sprovedenim reformama i unapređenjima u radu administracije zaslužile da dobiju regionalni sertifikat koji potvrđuje da su to sada gradovi i opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem.
Sertifikati su čelnicima ovih lokalnih samouprava svečano uručeni danas na II regionalnom kongresu o povoljnom poslovnom okruženju održanom u Zagrebu na kojem su se politički i poslovni lideri iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije okupili kako bi sagledali izazove i mogućnosti lokalnog ekonomskog razvoja i saradnje u okviru CEFTA i šire, imajući u vidu predstojeće pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji. Dodelom sertifikata završena je pilot faza projekta „Sertifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE)“ koji su sprovele partnerske organizacije iz četiri zemlje – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (Srbija), Ekonomski fakultet u Rijeci, Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Ministarstvo razvoja, poduzetništva i obrta Federacije BiH, Zajednica jedinica lokalnih samouprava i Savez privrednih komora Makedonije. Realizaciju projekta finansijski je podržala Vlada Republike Nemačke preko GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga (GIZ ORF MMS).
U proces sertifikacije uključeno je još 10 gradova i opština (Banja Luka, Bujanovac, Crikvenica, Inđija, Ljubuški, Osijek, Rijeka, Stara Pazova, Struga i Štip) za koje se očekuje da do kraja godine takođe ispune zadate kriterijume i steknu sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju. Zbog interesovanja koje već sada pokazuju i druge opštine iz Hrvatske, BiH, Srbije i Makedonije, u toku je usaglašavanje infrastrukture koja će omogućiti da certifikacija opština zaživi kao samoodrživ projekat. Program sertifikacije osmišljen je i pokrenut 2007. u Srbiji i do sada NALED je sertifikovao 27 lokalnih samouprava. Projekat je pilot fazom stekao regionalni karakter sa ciljem da se uspostavi zajednički standard koji će kroz unapređenje i harmonizaciju lokalnih uslova poslovanja omogućiti poređenje opština i njihovih performansi i doprineti da se zajedničkim nastupom kao region lakše nametnu investitorima jer sa sertifikatom stiču pečat kvaliteta usluga koje pružaju privredi i građanima. Na putu do sertifikata neophodno je da ispune 12 kriterijuma i više od 80 potkriterijuma koji podrazumevaju uvođenje efikasnih i transparentnih procedura, osmišljavanje strategije razvoja, formiranje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, obezbeđivanje baza podataka i dr.
Da bi organizacijama omogućio da iskoriste svoje podatke, HP predstavlja analitičku platform HAVEn koja koristi HP-ov analitički softver, hardver i usluge kako bi kreirala novu generaciju analitičkih aplikacija i rešenja za velike količine podataka.
“Vrednost podataka se nalazi u sposobnosti organizacija da ih analiziraju u realnom vremenu i da donose odluke radi pružanja boljih usluga korisnicima i građanima”, rekao je George Kadifa, izvršni potpredsednik, Software, HP.
Platforma HAVEn kombinuje dokazane HP Autonomy, HP Vertica, HP ArcSight i HP Operations Management tehnologije, kao i ključne inicijative među kojima je i Hadoop. Ova platform korisnicima i partnerima omogućava da:
• Izbegnu vezivanje za jednog proizvođača zahvaljujući upotrebi otvorene arhitekture koja podržava različite analitičke alate;
• Zaštite investiciju uz podršku za više tehnologija za virtuelizaciju;
• Ubrzaju ostvarivanje vrednosti uz optimizovana hardverska rešenja, i;
• Ostvare vrednost od 100 odsto podataka, uključujući strukturisane, polustrukturisane i nestrukturisane podatke uz HP-ovu ponudu preko 700 konektora za HAVEn.
Na imanju Carnex Doo u Bačkom Dobrom Polju, održana je manifestacija povodom „Dana polja šećerne repe“, koju je organizovala kompanija Sunoko.
Tim povodom rečeno je da se u pripremama za narednu sezonu realizuju investicioni programi kompanije vredni preko 35 miliona evra, od kojih su najznačajnija ulaganja fabrici u Pećincima u pogon za odšećeravanje melase vredan preko 20 miliona eura i parna sušara repinih rezanaca vrednosti cca 10 miliona evra.
Ove godine je u Srbiji šećernom repom zasejano preko 55.000 hektara. Na osnovu ugovorenih površina od cca 30.000 ha kompanija planira da ove godine proizvede preko 230 hiljada tona šećera od čega će na tržište EU biti izvezeno cca 100.000 tona, istakao je mr Ljubiša Radenković, direktor kompanije Sunoko, koji je dodao da jedino zajedničkim doprinosom svih zaposlenih u Sunoku, možemo da proizvodnju šećera u našoj zemlji podignemo na evropski nivo.
OECD je u aprilu 2013. izmerio stopu nezaposlenosti od 8%, što znači da se ona nije znatno promenila u odnosu na protekli mesec.
To doduše ne važi za evrozonu u kojoj je nezaposlenost dostigla novi rekord od 12,2%, zbog rasta od 0,1%.
Međutim, na stagnaciju nezaposlenosti na svetskom nivou uticao je njen pad u SAD, za isti procenat za koji je ona rasla u Evropi. Nezaposlenost u SAD je u aprilu bila 7,5%, dok je u Kanadi i Japanu bila stabilnih 7,2% i 4,1%.
Noviji podaci pak pokazuju da je u maju ona u SAD porasla za 0,1% dok je u Kanadi pala za isto toliko.
U OECD zemljama u aprilu je bilo 48,5 miliona nezaposlenih, odnosno 200.000 više nego u martu i 13,7 miliona više nego u julu 2008.
Posle otkrića da američka služba NSA na internetu slobodno špijunira čitav svet Facebook i Google su, zabrinuti za svoju reputaciju, od američkog Ministarstva pravde zatražili dozvolu za publikovanje detalja o zahtevima vlasti za ličnim podacima svojih korisnika.
U pismu državnom tužiocu šef pravne službe Googlea Dejvid Dramond zatražio je dozvolu da objavi transparentan izveštaj o zahtevima za ličnim podacima, odnosno o njihovom broju i o tome koliko je njih bilo prihvaćeno. Po rečima Dramonda, to bi pokazalo da Google nije izlazio u susret ovakvim zahtevima američkih vlasti.
I Ted Uliot, pravni zastupnik Facebooka, sledio je njegov primer. I on je zatražio dozvolu da objavi podatke o tome koliko su zahteva ove vrste dobili i koliko njih su prihvatili.
NSA je objavila da su pored Facebooka i Googlea u najnovijem programu za praćenje PRISM još učestovali i Microsoft, Yahoo, PalTalk, AOL, Skype, YouTube i Apple.
Izvor: Gardijan