11. Beogradski festival u ponedeljak zatvara „Zapisnik sa lica mesta“ , baletski komad koji se bavi onim trenucima u našem životu u kojima sudbina u potpunosti menja njegov tok. Ovaj komad premijerno izveden 2010. godine, beogradska publika moći će da pogleda u ponedeljak, na sceni Opere Madlenianum.
Izašla je polugodišnja baza podataka MMF-a koja sadrži činjenice, procene i projekcije za 189 zemalja (podaci za Siriju i Ukrajinu ne sadrže projekcije jer im je budućnost u trenutku pravljenja izveštaja bila nepoznata), i za tridesetak parametara. Prema ovoj prognozi godišnji rast u Srbiji biće oko 1 odsto godišnje piše ekonomista Miroslav Zdravković na sajtu makroekonomija.org.
Na margini visoke politike i svetske, kao i domaće ekonomske krize, na polju obrazovanja nesumnjivo se odvija revolucija. Do ovog trenutka najmanje deset miliona osoba uključilo se u bar jedan od besplatnih kurseva koje nude neki od najprestižnijih univerziteta na svetu. Među njima su Stanford, Harvard, MIT i mnogi drugi, koji su širom sveta poznati kao oaze elitnog obrazovanja. Iako ova tema još nije ušla u javni diskurs profesionalne zajednice u Srbiji, domaći polaznici su je samostalno otkrili.
Večeras će posetioci zemunskog Madlenijanuma uživati u audio vizuelnom koreografskom spektaklu u kome 8 muških igrača nastoji da ukroti svoju impulsivnu prirodu. Andonis Fonjadakis i njegova francusko-grčka plesna Kompanija učestvuje u neizmerno moćnom, a istovremeno nežnom rukopisu ovog atinskog koreografa, koji je inspiraciju potražio u načinu na koji japanska umetnost tretira vreme, bez pokušaja da ga reprodukuje. Zahvaljujući iskustvu dugogodišnje saradnje sa koreografom Saburom Tešigavarom, Fonjadakisov rad je utemeljen na tehnici, osećaju za trajanje i ideji osavremenjavanja japanske umetnosti, čiju čistoću i preciznost on zahteva od svojih igrača.
Delo je inspirisano klasičnim japanskim umetničkim formama: kabuki pozorištem i haiku poezijom. Radnja podseća na klasične igre iz kabuki tradicije, kao i na brojne haiku poetske forme koje koriste opise prirode kao retorički uređaj za snimanje ljudskih emocija. Projekat se ne temelji na ponovnom stvaranju tradicionalnih klišea, već ima za cilj da uhvati smisao vremena, prefinjenost, snagu i stilsku gustinu ove umetnosti. “Wisteria Maiden” pokušava da stvori originalnu, savremenu fikciju, koja redefiniše mešavinu različitih kulturnih uticaja u savremenoj igri. Trodelna dinamika haiku poezije otkriva najmanje uočljive, pažljivo sakrivene pokrete duše i prevodi složene fraze u pokret. Suočena sa jezikom tela, poezija je uvek više sugestija nego izvesnost, a još je manje pogled na svet. Ona je svet u svojoj najzagonetnijoj i neosetljivoj dimenziji. Muški glumci koji igraju ženske uloge u kabuki teatru, takođe su inspiracija za ovaj komad. Onagate su otelotvorenje prirodnog, filozofskog i estetskog rafirmana, kroz zapanjujući spektar vekovima starih praksi.
Vaši svesni napori da budete prijatni čine vas neprijatnim. I što više sebe uveravate, dok se krećete na sceni, da je ovo zaista odlučujuc?e vreme i mesto da igrate ženu, sve muževnije zapravo izgledate …To je razlog zašto niko nikada ne može biti nazvan dobrim Onagatom, osim ako ne živi kao žena i u svom privatnom životu… U silnom nastojanju da predstaviš ženu, iako si muškarac, jeste prva prepreka: moraš se posvetiti vežbanju volje i moraš živeti kao žena. Onagata ne može napredovati ukoliko teži da kreira još jedno telo na sceni pored svog sopstvenog. Ono što je potrebno jeste proces oduzimanja: čovek mora biti uklonjen, zajedno sa snagom i energijom koja je po prirodi njegova. Želeti da prikažeš ženu, znači postati svestan razlike, odnosno postati svestan muškog tela, tako da ga možeš savladati u potpunosti, i zatim negovati svoju nežnost. Tokom procesa, još jedna gramatika pokreta će biti otkrivena, ženski privid pomeren daleko od ideja o ženstvenosti…
Kabuki glumac Yoshizawa Ayame (1673-1729), u slavu Onagate, pozorišne forme u kojoj glumci igraju ženske likove
Andonis Fonjadakis je odrastao u Jerapetri, na Kritu. Svoje igračko obrazovanje stekao je u Školi Niki Papadaki u rodnom gradu, i kasnije u Državnoj baletskoj školi u Atini. Na kraju školovanja, dobio je stipendiju Fondacije Marije Kalas, i nastavio svoje usavršavanje u Bežarovoj školi u Lozani. Kao igrač, bio je angažovan u Baletu Morisa Bežara, Baletu Opere u Lionu, kompaniji Sabura Tešigavare, i svojoj kompaniji Apotosoma. Tokom plesne karijere, imao je priliku da se sretne sa koreografima poput Magi Maren, Jiržija Kilijana, Vilijama Forsajta, Nača Duata, Matsa Eka, Morisa Bežara, Ohada Naharina, Frederika Flamana, Bila T Džonsa, Tera Sarinena, Sabura Tešigavare… Nakon nekoliko postavki za Bežar Balet i Balet u Lionu, 2003. godine u Lionu osniva svoju kompaniju Apotosoma, čije je naslove ubrzo videla publika Kuće igre i Bijenala igre u Lionu, Džojs teatra u Njujorku, londonskog teatra The Place, Festivala igre u Kalamati i Atinskog Festivala.
Kao slobodni umetnik i koreograf, sarađivao je sa Baletom Ženeve, Baletom Liona, Nacionalnom plesnom kompanijom Velsa, kompanijom Sociedade Masculina, Plesnom kompanijom Helsinkija, Nacionalnim baletom Grčke, Nacionalnim teatrom Severne Grčke, Kompanijom Benžamina Mijepjea, Vašington baletom, Bežar Baletom, Mladim baletom Ženeve, Helenskom plesnom kompanijom, Baletom iz Firence, kompanijom Ceder Lake, Baletom Sao Paola, kompanijom Dansgroup Amsterdam… Godine 2012., dobio je italijansku nagradu Danza e Danza za najboljeg koreografa, i to za postavku „Svadba“ u izvođenju trupe Maggio Danza. Od 2003. godine, sa svojom lionskom kompanijom Apotosoma, niže uspehe na gostovanjima u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Finskoj, Luksemburgu, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama.
Andonis Foniadakis zadužen je za umetničku direkciju i koreografiju, dok je dramaturgiju potpisala Nasja Fortuni. Svetlo je dizajnirao Sakis Birbilis a kostime Tasos Sofroniju scenografiju Eva Manidaki postavila je scenografiju, dok je dizajn zvuka Žilijen Taride.
Ovo je svetska premijera komada Wisteria Maiden.
igraju: Nican Avraham Margaliot, David Di Pretoro, Igal Žerom Cur, David Esing, Georgios Kocifakis, Pjer Magendi, Armando Disanto i Žoan Verkutere
Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga Standard & Poor’s potvrdila je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou „BB–“, s negativnim izgledima. Istovremeno, potvrđen je kreditni rejting Srbije za kratkoročni dug na nivou „B“.
Gledaoci se već vekovima identifikuju sa junacima o čijim doživljajima čitaju ili čije doživljaje gledaju. Do pojave video igara ta identifikacija je bila pasivna i nastajala je kao rezultat emotivnih procesa koji su se odigravali negde duboko u nama. Video igre emancipuju gledaoca u heroja, prepuštajući mu u velikoj meri odgovornost za moralne i druge izbore, dozvoljavajući mu da ne bude samo svedok događaja već njihov aktivni učesnik. Tolika sloboda plaši cenzore.
Ni blagi pad prosečne cene pšenice, ni kratkotrajni skok cene kukuruza na novi ovosezonski rekord, nisu pokvarili opšti utisak koji daje za pravo konstataciji da je tržište primarnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji već drugu nedelju za redom, relativno stabilno. Setveni radovi se zahuktavaju, a to po pravilu sezonski dovodi do blagog pada prometa roba na agrarnom tržištu. Količinski obim prometa roba kojim se trgovalo tokom nedelje na “Produktnoj berzi” je iznosio 1.409,75 tona i to je za 42,06% manje od fizičkog obima prometa iz prethodne nedelje. Finansijska vrednost prometa je iznosila 29.595.800 dinara ili 39,70% manje nego u nedelji koja je prethodila ovom izveštajnom periodu.
Dvanaest zaključenih kupoprodajnih ugovora u trgovanju kukurzom posredstvom berze u Novom Sadu, statistički su definisali prosečnu nedeljnu cenu trgovanja ove robe koja je iznosila 19,31 din/kg ( 17,55 bez PDV), što je za tek 0,51% više od prosečne cene trgovanja prethodne nedelje. Kukuruzom se trgovalo u rasponu od 17,50 din/kg bez PDV pa do čak 18,00 din/kg, što je bila vrednost kukuruza u jednom zaključenom kupoprodajnom aranžmanu i što je ujedno i nova najviša ovosezonska cena. Nije nevažno napomenuti da se cena ove najtraženije robe na našem tržištu u drugoj polovini nedelje stabilizovala na nivou donje granice ovonedeljnog trgovanja od 17,50 din/kg bez PDV.
Bez obzira što je sredinom nedelje cena pšenice roda 2013. dostigla svoj maksimum od 21,50 din/kg bez PDV, trgovanja sa početka nedelje po cenama 20,50 din/kg uticala su da prosečna cena hlebnog zrna bude na nivou od 22,92 din/kg ( 20,83 bez PDV), što je za 1,26% pad u odnosu na cenu koja je postignuta prethodne nedelje.
Kada se u aprilu mesecu trguje pšenicom novog roda, onda ta cena vrlo jasno indicira šta bi moglo da se očekuje od cene pšenice u vreme žetve. Trgovanje novom pšenicom već treću nedelju se stabilizovalo na nivou od 17,60 din/kg ( 16,00 bez PDV). Kada se zaračunaju troškovi angažovanog kapitala I očekivana zarada kupca ove robe na terminskom tržištu može se pretpostaviti I vrednost ove robe u vreme žetve. Procene su uvek nezahvalne, ali procene u ovom periodu imaju svoje jasno uporište u cenama trgovanja “na zeleno”.
Od ostalih roba na berzi se trgovalo i mineralnim đubrivom UREA po prosečnoj ceni od 39,00 din/kg, kao i posle višegodišnjeg odsustvovanja sa berzanskog tržišta sojinom pogačom i to po ceni od 67,10 din/kg ( 61,00 bez PDV).
I pored činjenice da se ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi”, skoro prepolovio u odnosu na prethodnu nedelju, tržište kukuruza i pšenice bilo je, što se cenovnih dešavanja tiče, veoma živo.
Cena pšenice već dosta dugo varira u širokom dijapazonu od 20,50 – 21,50 din/kg, bez PDV-a. Na današnji dan ona je na nivou svoje gornje granice oscilacije od 21,50 din/kg, bez PDV-a. Cena kukuruza, nakon prošlonedeljnog pada, u prvoj polovini nedelje beleži cenovni rast, od 17,50 do 17,80 din/kg, bez PDV-a, a u drugoj polovini nedelje pad na početni nivo od 17,50 din/kg, bez PDV-a, koliko se i danas plaća za jedan kilogram kukuruza. Ovome treba dodati i činjenicu da je u nedelji za nama, posmatrano iz perspektive pojedinačnih berzanskih transakcija, zabeležena i najviša cena kukuruza prošlogodišnjeg roda od 18,00 din/kg, bez PDV-a.
Ovakva dešavanja uslovila su rast indeksne vrednosti PRODEX-a. Ovaj agregatni pokazatelj cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, na današnji dan beleži vrednost od 222,28 indeksnih poena, što je za 1,14 indeksnih poena više nego prošlog petka.
U čak 25 od 34 država članica OECD u protekle tri godine došlo je do porasta poreza na lični dohodak, kaže se u najnovijem izveštaju ove organizacije. To je posledica smanjivanja subvencija i poreskih kredita u tim zemljama. Poresko opterećenje ličnog dohotka najveće je u Portugalu i Slovačkoj Republici, kao i u Sjedinjenim Državama (zbog isticanja prethodnog smanjenja doprinosa za socijalno osiguranje zaposlenih).
Prosečno poresko opterećenje zarada u OECD poraslo je dodatno za 0,2% u 2013. na sadašnjih 35,9%.
Najviše prosečno poresko opterećenje za pojedinačne radnike bez dece koji zarađuju prosečnu platu u svojoj zemlji zabeleženi su u Belgiji (55,8%), Nemačkoj (49,3%), Austrije (49,1%) i Mađarskoj (49,0%). Najniži su bili u Čileu (7%), Novom Zelandu (16,9%) i Meksiku (19,2%).
Najveće opterećenje za zaposlene koji su jedini privređivači u porodicama sa dvoje dece bilo je u Grčkoj (čak 44,5%) i Francuskoj (41,6%) i Belgiji (41,5%). Dok Novi Zeland ima najmanje opterećenje takvih radnika sa samo 2,4% poreza na lični dohodak.