Lazar Krstić Srbiji je do sada putem dinarskog, deviznog računa i „PayPal“, uplaćeno nešto manje od šest miliona evra kao pomoć za ugrožene od poplava i saniranje posledica. To je na sednici Vlade Srbije izjavio ministar finansija Lazar Krstić, navodeći da je to cifra zaključno sa 18 sati u ponedeljak (19. maja 2014. godine), kada je zatvoren platni promet. Krstić je naveo da je još dosta najava pomoći i da če ona još stizati, prenosi B 92.
Zbog obilnih padavina i poplava koje su se dogodile na većoj teritoriji Republike Srbije, Triglav Osiguranje Beograd, član Triglav Grupe očekuje povećani broj prijava šteta u narednim danima.
Svetska banka bi mogla da odobri Srbiji dve vrste pomoći za saniranje štete od poplava – u vidu bespovratnih sredstava od nekoliko stotina hiljada dolara i da delu već odobrenog kredita od 500 mil USD promeni namenu u dogovoru sa Vladom Srbije, izjavio je šef beogradske kancelarije Svetske banke, Toni Verheijen, gostujući na RTS. Verheijen je rekao da će prioriteti namene i način korišćenja pomoći banke biti definisan u saradnji sa ministarstvima finansija i privrede kada se definiše spisak za šta je pomoć neophodna, da bi posle toga mogla da se odredi novčana suma koja će biti odobrena Srbiji.
Kako to da je, pored ovih razarajućih poplava, reč nedelje ipak – nafta? Njeno praćenje u medijima naručili smo nedelju dana ranije kada je kao jedan od glavnih trendova koji će obeležiti vreme pred nama izbila očekivana rastuća cena nafte, koja bi mogla uticati na rast cena u celom svetu. Takav trend povezan je sa jačanjem dolara i jačarnjem privredne aktivnosti.
Kompanije, banke, udruženja i trgovinski lanci nastavljaju da šalju pomoć ugroženima i evakuisanima zbog poplava u Srbiji.
Od ukupno 121.000 preduzeća i oko 224.000 preduzetnika u Srbiji, u opštinama koje je zadesila nezapamćena elementarna nepogoda nalazi se oko 11.500 preduzeća i 26.000 preduzetničkih radnji, što je približno 11 procenata svih registrovanih privrednih subjekata u zemlji, prenosi E kapija.
Najviše firmi je iz sektora trgovine, poljoprivredno-prehrambene industrije i građevinarstva, pokazuju prvi podaci Kriznog štaba Privredne komore Srbije (PKS), koji je u stalnom zasedanju i koordinaciji sa Ministarstvom privrede od uvođenja vanredne situacije. Prema istom izvoru, najveću materijalnu štetu u katastrofalnim poplavama u Srbiji pretrpele su poljoprivreda i infrastruktura – saobraćajna, energetska, kao i vodoprivredni objekti.
Koliko su katastrofalne posledice po srpsku privredu, znaće se tek po povlačenju vode, potvrdila je juče ministarka uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i poručila ugroženima od poplava da nisu prepušteni sami sebi i da će komisije za utvrđivanje štete da krenu na teren čim se za to steknu uslovi.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskih materijala i stambenu privredu u Privrednoj komori Srbije Viktor Kobjerski u razgovoru za „eKapiju“ kaže da je posle poplava osnovno obezbediti infrstrukturu odnosno puteve i kanalizaciju, pa potom kuće, zgrade i proizvodne hale.
– Novonastale probleme trebalo bi rešavati u velikom zamahu. Moraju da se što pre oforme timovi da bi se videlo kolika je šteta. Prvo bi trebalo snimiti postojeće stanje, da se država opredeli za prioritete. Trebalo bi videti koliko stanova i kuća može da se useli i da se pomogne ljudima u saniranju šteta. Biće nam potrebna pomoć stranih država jer Srbija ne može samostalno da sanira posledice ovolikih poplava – ocenjuje Kobjerski.
On napominje da građani ne bi trebalo da ulaze u kuće i stanove pre provere stručnjaka koji će da proceni bezbednost objekta.
– Voda je verovatno oštetila dosta objekata. Takođe, u terenu koji je poplavljen mogu da nastanu velike rupe od vode koje se na prvi pogled ne vide jer su prekrivene tankim slojem zemlje. Građani treba da budu veoma obazrivi.
Kobjerski ističe da bi svaki region trebalo da ima svoju građevinsku operativu, koja je velika pomoć u situacijama obnavljanja zemlje.
– Došli smo do toga da su građevinske firme u kolapsu jer se nije obratila pažnja na njih i koliko su one potrebne društvu. Firme nisu mogle da naplate svoja potraživanja, imaju velike kredite i sada su u velikim problemima. Država mora da brine o tim firmama i da im pomogne da opstanu. Sada će te firme, nadamo se uz pomoć države, da učestvuju u sanaciji i izgradnji – objašnjava naš sagovornik.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore, rekao je E kapiji da je najbolje da se odmah krene u sanaciju infrastrukture.
– Naša komora je već zasedala i napisala predlog za akciju. Nema ništa od priča, okruglih stolova i samopromocije već esnaf da se organizuje. Operativa i stručnjaci odmah treba da deluju, nema vremena za bilo kakve procedure, tendere, projektovanje – ističe Rodić.
On navodi da bi trebalo da se okupe lokalna vodoprivredna preduzeća, „Srbijavode“, „Vojvodinavode“, „Energoprojekt“, „Planum“, „Mostogradnja“, „Putevi Užice“, i da naprave plan delovanja.
Rodić napominje da su veliki problem klizišta, koja nisu zahvatila samo stambene objekte već i puteve i mostove.
Zbog nezapamćenih poplava koje su zadesile Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, aviokompanija Turkish Airlines omogućila je putnicima da vrate karte sa kompletnim povraćajem novca. Putnici koji imaju rezervacije na letovima iz i za Beograd i Sarajevo u periodu između 15. i 20. maja 2014. godine, pod uslovom da su njihove karte orinalno kupljene pre 15. maja, mogu vratiti karte prema pravilniku o vanrednom otkazivanju letova.
Ministar privrede Dušan Vujović sa predstavnicom tima UN u Srbiji Irenom Vojackovom Solorano dočekao je danas na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ drugu pošiljku humanitarne pomoći Ujedinjenih nacija.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović zatražio je tokom današnjeg sastanka u Briselu sa komesarkom Evropske unije za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i krizne situacije Kristalinom Georgievom da Evropska unija nastavi sa pružanjem pomoći zemljama pogođenim poplavama u regionu, odnosno Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Situacija u Srbiji je tragična, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upravo procenjuje stanje pre svega pijaće vode, kako bi predložila mere za očuvanje javnog zdravlja, izjavio je visoki predstavnik SZO Oliver Šmol. On je objasnio da Evropski centar za prirodnu sredinu i zdravlje SZO pruža savete Institutu za javno zdravlje Srbije i Ministarstvu zdravlja o merama koje treba primeniti kako bi se očuvalo snabdevanje bezbednom pijaćom vodom i obezbedili sanitarni uslovi za održavanje javnog zdravlja u vanrednoj situaciji.