U Beogradu je danas predstavljen projekat „Beograd na vodi“ čija će prva faza početi marta 2015. godine, izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa.
EU je postavila Rusiji rok do ponedeljka da preduzme konkretne korake ka implementaciji mirovnog plana u istočnoj Ukrajini ili rizikuje sankcije protiv čitavih sektora svoje ekonomije , kao što su energetika , finansije i odbrana, prenosi FT.
Nakon dve godine negativnog rasta ekonomija Evrozone bi najzad trebalo da poraste za 1,1 odsto u 2014. godini odnosno 1,5 odsto u 2015. godini. Nešto brži oporavak usledio bi u periodu između 2016. i 2018. godine. Ovo je ključna novost koju donosi letnje izdanje EY Prognoze kretanja u Evrozoni (EY Eurozone Forecast) koju je pripremila revizorsko-konsultantska kompanija EY (ranije Ernst & Young).
Jačanje izvoza i postepen porast potražnje na domaćem tržištu dovešće do skromnog rasta investicija. Međutim, opasnost od deflacije i dalje postoji budući da je inflacija u Evrozoni iznosila samo 0,5 odsto u maju mesecu. Rasprostranjena deflacija ili mogući period veoma niske inflacije, dodatno bi otežao problem sporog rasta podizanjem realnih nivoa dugovanja i odložio odluke vezane za potrošnju i investicije.
Jedan od razloga za slab rast cena bila je snaga evra tokom poslednjih meseci. Kao odgovor na ovo Evropska Centralna Banka (ECB) je u junu donela niz mera koje bi, uz najavljenu strožiju monetarnu politiku SAD, trebalo da krajem ove i početkom naredne godine omoguće da evro oslabi. Shodno tome, EY Prognoza kretanja u Evrozoni predviđa porast inflacije što bi umanjilo opasnost od deflacije i otvorilo vrata širem oporavku investicija i potrošnje.
Tom Rodžers, viši ekonomski savetnik za EY Prognozu kretanja u Evrozoni kaže: „Nedavni događaji u Evrozoni pokazuju da se postepeni oporavak nastavlja ali je njegov intenzitet različit od zemlje do zemlje. One zemlje koje su najviše učinile kako bi poboljšale konkurentnost trenutno ubiraju plodove, dok druge nastavljaju da zaostaju. I dalje postoji zabrinutost zbog slabog rasta cena i mogućnosti da spoljni ili unutrašnji potresi gurnu Evrozonu u deflaciju. ECB je svojim najnovijim merama pokazala da ima kapacitet da deluje. Dodatno ohrabruje namera ECB da usmeri bilo koji program ubacivanja svežeg novca direktno na dugovanja nefinansijskih preduzeća.“
Mark Oti, Rukovodeći partner EY za Evropu, Bliski Istok, Indiju i Afriku kaže: „Tačno je da je Evrozona u daleko boljoj poziciji nego što je bila pre samo 12 meseci, ali njen ekonomski oporavak je i dalje problem koji čeka rešenje. Kao i mnogo puta tokom prethodnih šest godina, načine se dva koraka unapred i jedan unazad. Da, napredujemo, ali i dalje postoje mnogi izazovi.“
Razlike među ekonomijama u Evrozoni i dalje opstaju
Širom Evrozone i dalje se odvijaju različiti scenariji. Iako izgleda da će dosadašnji obrasci gde centralne ekonomije Evrozone nadmašuju one sa periferije biti manje očigledni ove godine, analitičari EY i dalje očekuju različite ekonomske učinke zemalja članica.
Grčka i Italija će ove godine biti među najslabijim ekonomijama u Evrozoni, pored Kipra i Finske. S druge strane, očekuje se snažan rast BDP-a u Španiji i Portugalu budući da su reforme implementirane tokom prethodnih godina počele da daju rezultate. Iako će rast BDP-a u ove dve zemlje biti blizu proseka Evrozone, obe ekonomije će nadmašiti neke slabije centralne ekonomije kao što su Francuska i Holandija, koje su sporo rešavale svoje fundamentalne ekonomske probleme.
I dalje postoji velika razlika između neiskorišćenih kapaciteta centralnih i perifernih ekonomija. EY Prognoza kretanja u Evrozoni procenjuje da ekonomija Nemačke trenutno radi skoro punim kapacitetom. Nasuprot tome, BDP u Italiji i Španiji je i dalje oko 6 odsto ispod svog kapaciteta a grčki jaz između mogućih i stvarnih rezultata će se verovatno dodatno produbiti.
U 2013. godini izvoz Evrozone je porastao za samo 1,4 odsto, što predstavlja najslabiji godišnji rast od početka globalne ekonomske krize. Iako jačanje evra u ovoj godini ukazuje na to da izvoznike očekuje još jedna teška godina, u EY očekuju da će izvoz Evrozone porasti do 3,5 odsto ove godine a zatim 3,8 odsto u 2015. godini, kako globalna potražnja bude nastavljala da raste.
Domaćinstva pokazuju manji oprez, a nezaposlenost je i dalje glavni problem
U većini zemalja Evrozone, potrošači i preduzeća suočavaju se sa teškim uslovima kreditiranja usled nastojanja banaka da poprave svoje finansijsko stanje pre nego što ECB u oktobru objavi rezultate pregleda kvaliteta sredstava. Uprkos tome, izgleda da će potrošnja stanovništva, koja je prošle godine počela polako da raste, tokom narednih kvartala biti u znatnom porastu. Indeks zadovoljstva potošača koji meri Evropska Komisija dostigao je najviši nivo od 2007. godine, a istraživanje kreditne aktivnosti banaka, sprovedeno od strane Evropske Centralne banke, ukazuje da je potražnja domaćinstava za kreditima u porastu.
Pored toga, postoje mogući znaci preokreta na tržištu rada sada. Iako je stopa nezaposlenosti još uvek blizu istorijskog maksimuma i iznosi nešto manje od 12 odsto, zapošljavanje je sada u porastu.
Srbija kuburi sa oporavkom
U Srbiji će privredni rast ove godine usporiti više nego što se prvobitno očekivalo, nakon poplava koje nisu zabeležene duže od jednog veka i koje su napravile ogromnu štetu na infrastrukturi i usevima. Rast BDP-a se već bio spustio na 0,4 odsto u prvom kvartalu ove godine, sa 2,7 odsto u poslednjem kvartalu 2013. godine. Poslednji kvartal je povećao godišnji prosečan rast na 2,5 odsto, što je bilo malo više od očekivanog. Međutim, labava fiskalna politika i monetarne olakšice iz 2013. godine ne mogu se ponoviti, tako da je EY Prognoza kretanja u Evrozoni zbog šteta od poplava redukovala očekivan rast u Srbiji na 1 odsto u 2014. godini, mada bi krajnji rezultat mogao da bude i slabiji.
Smanjenje kamatne stope za pola procentnog poena u maju i junu pomoći će investiranje u rekonstrukciju, ali nije dovoljno da nadoknadi štetu u ovoj godini. Početne procene štete od poplava iznose oko dvemilijarde evra, što je dovelo do toga da Evropska banka za obnovu i razvoj upozori da bi poplave mogle izazvati pad BDP-a Srbije u ovoj godini.
U Srbiji se očekuje oporavak rasta do 2,5 odsto u 2015. godini i postepen rast preko 3 odsto u periodu od 2017. do 2018. godine. Ovo su umerene stope rasta ukoliko se uzmu u obzir stope koje su još od 2006. godine bile u zoni stagnacije.
Rizici za oporavak
Iako šanse za unutrašnju eskalaciju krize u Evrozoni nastavljaju da opadaju, povećan rizik sada preti spolja. Najočigledniji kratkoročni rizik predstavljaju političke tenzije u Ukrajini. Eventualni poremećaji u snabdevanju energijom Evrozone ne samo da mogu dovesti do viših cena i nestašica, već mogu negativno uticati na poslovanje i raspoloženje potrošača te izazvati odliv kapitala iz perifernih ekonomija. U takvom scenariju, velika je verovatnoća da bi i onako krhki oporavak Evrozone na neko vreme bio potpuno zaustavljen.
Žetva pšenice je počela. Sve aktivnosti su podređene žetvenoj kampanji, pa i aktivnosti na tržištu. Posledica toga jeste neuobičajeno mali promet od svega 483 tone robe, čija je ukupna finansijska vrednost iznosila 9.026.380 dinara. Količinski obim prometa je manji u odnosu na prethodnu nedelju za 61,58%, dok je finanansijska vrednost prometa u padu za 70,53%.
Tržište pšenice je u centru tržišnih zbivanja. Cena pšenice roda 2014 na SPOT tržištu na berzi u Novom Sadu je startovala sa nivoa od 18,70 din/kg ( 17,00 bez PDV). Ova cena se nalazi u okvirima očekivanog i ne predstavlja iznenađenje. Indikativna je međutim činjenica da je ponuda naglo stala sa nalozima prodaje po ovoj početnoj ceni krajem nedelje i već istakla svoju nameru da pšenicu prodaje i po većoj ceni. Za sada nema odgovora tražnje za ove ponude, pa će rasplet događaja na ovom tržištu biti veoma interesantno pratiti narednih dana i nedelja.
Potpuno u senci zbivanja na tržištu pšenice odvijalo se trgovanje kukuruzom. Cena ove robe je varirala u rasponu između 17,00 din/kg bez PDV I 17,20 din/kg. Prosečna cena trgovanja je iznosila 18,81 din/kg ( 17,10 bez PDV) I to je za 0,53% veća cena u odnosu na prethodnu nedelju.
Još samo je stočni ječam novog roda bio predmet međusobnog trgovanja berzanskih učesnika. Cena ove robe se polako, ali primetno pomera na više vrednosti. Naime, prethodne nedelje prva trgovanja ječmom roda 2014 su startovala sa nivoa od 16,50 din/kg bez PDV, da bi se trgovanje nastavilo po ceni od 16,60 din/kg, a u nedelji za nama poslednji zaključen ugovor je realizovan po ceni od 16,70 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja je iznosila 18,34 din/kg (16,67 bez PDV), što je rast u odnosu na prethodnu nedelju od 0,67%.
PRODEX
Nova pšenica sa znatno nižom cenom od u odnosu na trgovanje pšenicom roda iz prošle godine ja dominantno uticala na pad berzanskog indeksa, koji na dan 27.06.2014. godine iznosio 214,06 indeksnih poena. U odnosu na vrednost PRODEX-a poslednjeg dana trgovanja u prethodnoj nedelji, to je pad za čitavih 6,32 indeksnih poena.
SVET
U SAD-u je došlo do pada cene kukuruza, na osnovu padavina koje su zabeležene u delovima Amerike, kao i očekivanja da će proizvodnja dostići rekord. Pšenica je pala na četvoromesečni minimum. Padavine na Srednjem Zapadu će povoljno uticati na razvoj useva kukuruza. Oko 74% useva kukuruza je ocenjeno sa dobar/odličan (76% prošle nedelje). Američki farmeri su prodali 8% ovogodišnjeg roda kukuruza, što je pad u poređenju sa petogodišnjim prosekom od 35%. Uzgajivači još uvek imaju da prodaju oko 30% kukuruza roda 2013. godine, što predstavlja najveće prenesene zalihe od 2005. godine. Amerika bi ove godine trebala da proizvede 13.935 milijardi bušela.
U odnosu na kraj prošle nedelje cena julskog fjučersa na kukuruz u Čikagu pala je za 1.73%, dok je cena fjučersa na pšenicu pala za 1.88%.
Cena soje je zabeležila najveći pad u poslednje četiri nedelje, na osnovu objave vlade da su usevi u dobrom stanju, iako su neke oblasti primile previše padavina.
Vrednost fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 1.16%, dok je cena fjučersa na sojinu sačmu manja za 3.17%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa avgustovskim fjučersom za 0.71%, dok je kukuruz sa julskim fjučersom skuplji za 3,39%. Cena pšenice sa novembarskom isporukom je u Parizu pala je za 0.80%, dok je avgustovski fjučers na kukuruz u Parizu pao za 1.42%.
Milk Shake sa ukusom karamela novi je proizvod iz asortimana Moja Kravica Milk Shake napitaka, pored postojećih Milk Shake-a sa ukusom jagode i Milk Shake-a sa ukusom vanile.
Čuva se na sobnoj temperaturi, a najbolji je kada se pre upotrebe rashladi i promućka.
Koncern Agrokor danas je uspešno zaključio proces kupovine većinskog udela Poslovnog sistema Mercator i postao njegov većinski vlasnik. Ukupna vrednost transakcije je 544 miliona evra, od čega su 324 miliona za sticanje stopostotnog vlasništva, 200 miliona za smanjenje finansijskih obaveza Mercatora, a 20 miliona evra za operativno finansiranje tekućeg poslovanja Mercatora.
Zajedno, dve kompanije će ostvarivati gotovo sedam milijardi evra godišnjeg prihoda, zapošljavati više od 64.000 ljudi, i biti vodeća kompanija u sektoru maloprodaje i proizvodnje hrane u regiji i šire.
Međunarodni AUGUR istraživački program je povodom sastanka članova Saveta EU objavio smernice kako bi se moglo izaći iz ekonomske stagnacije na starom kontinentu.
U pomenutom dokumentu je navedeno da ako se ovakva situacija nastavi Evropa može zapasti u novu krizu u kojoj bi ubrzo bio smanjen standard njenih žitelja, što bi moglo uticati čak i na demontiranje Unije.
Zato prioriteti EU moraju biti rebalans preraspodele dobara između njenih članica, jačanje konkurencije na tržištu i izvoza. Takođe, mora se obratiti pažnja na unapređenje obrazovanja, zdravstva i javnih usluga u siromašnijim zemljama zbog društvene kohezije i jačanja produktivnosti.
Tokom proteklih 12 meseci, posle određenih uspona i padova, cena zlata se stabilizovala iznad prošlogodišnjeg nivoa. Od tada su se prodavcima pridružili mnogi koji su nekada verovali u porast cene zlata, a kao rezultat zdrave korekcije cene, znatno je opala špekulativna aktivnost u sektoru. U odnosu na druge klase sredstava kao što su akcije i obveznice, ali i u odnosu na brojna čvrsta sredstva, i dalje izgleda da zlato ima atraktivnu cenu u sadašnjem okruženju. 12- mesečna ciljna cena za zlato je 1.500 USD.
Zlato je izuzetno potcenjeno
Kada je cena zlata dostigla dnevni rekord svih vremena od 1.920 USD, cena mu je bila daleko iznad 40-dnevnog kliznog proseka, pa je dakle bilo izuzetno precenjeno. Međutim, situacija se sada promenila. Tehnička analiza pokazuje da je iz dugoročne perspektive cena zlata već izuzetno potcenjena. To ukazuje da su najznačajniji investitori u međuvremenu prodali velike količine zlata koje su imali. Sadašnji korektivni period predstavlja treću rasprodaju po veličini od 1971. godine. Može se uočiti i da sadašnje optimistčko tržište karakteriše daleko niža kolebljivost u odnosu na onu iz 70-ih godina prošlog veka. To bi lako moglo da ukazuje da je faza ubrzanja uzlaznog trenda još uvek pred nama. „Od poslednjeg Izveštaja o zlatu, cena se oporavila za skoro 8 odsto, a od početka godine porasla je za 9 odsto“, kaže Hans Engel, stručnjak za svetske berze u Erste Grupi.
Novčana masa u odnosu na zalihu zlata
Poslednjih godina su mnoge centralne banke znatno povećale svoje bilansne sume. Od 2002. godine ECB je povećavala svoju bilansnu sumu, a s njom i novčanu bazu za prosečno 12,6 odsto godišnje. To je zapravo bilo donekle ograničeno u odnosu na Banku Engleske (20,5 odsto) ili Narodnu banku Kine (20,7 odsto). Poređenja radi, svetska zaliha zlata rasla je za samo 1,48 odsto na godišnjem nivou. To podvlači relativnu oskudnost zlata u odnosu na papirne valute. Kao rezultat tih mera monetarne politike i globalne devalvacije valuta, treba očekivati da će kurs između zlata i papirnih valuta nastaviti da raste.
Odakle dolazi tražnja za zlatom
Dugoročni silazni trend je netaknut, međutim sada beleži svoj minimum Izvor: Datastream, Incrementum AG Najveći deo fizičke tražnje za zlatom u današnje vreme dolazi sa tržišta u usponu. Prošle godine samo je „Chindia“ bila odgovorna za približno 62 odsto svetske tražnje. Treba napomenuti da od početka 20. veka količina zlata po glavi stanovnika oscilira između samo 0,6 i 0,85 unci (po osobi), dok je ukupna populacija doživela eksploziju sa 1,6 milijardi na 7 milijardi ljudi. Uprkos slabijoj kupovnoj moći, tražnja po glavi stanovnika je izuzetno visoka u tržištima u usponu. Ona već predstavljaju polovinu od prvih 20 kupaca zlata. Mnogi još uvek potcenjuju sve veću važnost azijske srednje klase i strasti za zlatom u Aziji. Ako se pretpostavi nastavak rasta prosperiteta u tom regionu, kao i niske odnosno čak i negativne realne kamatne stope, još jednom postaje jasno da će dobitnik u tim dešavanjima biti zlato.
Zašto je zlato smislena dopuna portfolija Investitori ne treba da ulažu u zlato samo na osnovu toga da li je njegova cena trenutno visoka ili niska. Zlato je „čista imovina“ i doprinosi boljoj ukupnoj diverzifikaciji portfolija, jer njegova korelacija sa drugim klasama sredstava iznosi u proseku samo 0,1. Osim toga, za njega nije vezan nikakav rizik partnera i ono je visokolikvidno, pa se stoga može prodati u bilo kom trenutku. U vremenima neočekivanih političkih ili ekonomskih događaja zlato se pokazalo i kao faktor stabilnosti za portfolije investicija. To potkrepljuju i brojne međunarodne studije. I dalje se preporučuje da se u zlato usmeri između 5 do maksimalno 10 odsto ukupnog bogatstva.
Perspektiva je pozitivna
Posle dugog razvučenog perioda na minimalnoj vrednosti, sada je perspektiva za cenu zlata pozitivna. Nominalno gledano, cena zlata možda još uvek izgleda visoka. Međutim, u odnosu na osnovnu novčanu masu ona je zapravo na minimumu svih vremena. To se može posmatrati kao odlična polazna tačka. Zlato ima atraktivnu vrednost ne samo u odnosu na akcije i obveznice već i u odnosu na mnoga čvrsta sredstva. Kao rezultat toga, često korišćen argument da kod zlata postoji mehur sagledava se iz prave perspektive. Sa tehničkog stanovišta treba očekivati da je cena zlata konačno došla do kraja dugog perioda konsolidacije. Izuzetno negativan sentiment, odnedavno uočljiva relativna snaga u akcijama rudarskih kompanija. a posebno jasno pozitivni podaci u vezi sa strukturom tržišta na berzama fjučersa plemenitih metala svi govore u prilog ovom tumačenju.
Novoizabrani kostarikanski predsednik Luis Giljermo Solis, koji je izbore dobio sa 78% glasova, upravo je dekretom zabranio stvaranje kulta ličnosti. Tako bar mediji tumače njegovu zabranu stavljanja slika i imena lidera na postere i druge informativne materijale o javnim radovima.
“Radovi se finansiraju iz novca poreskih obveznika a izvode ih građevinske firme, zato ne vidim nikakav razlog da se veliča bilo koja osoba iz vlasti”, rekao je predsednik tom prilikom.
On je takođe odbio da njegov portret bude okačen u javnim institucijama, što je do sada na Kostariki bila uobičajena praksa.
“Obožavanja lidera neće biti, bar za vreme moje vlasti”, izjavio je Solis.
Izvor: BBC
Podstaknuta uspehom inicijative za zapošljavanje mladih u Evropi „Nestlé Needs YOUth”, osmišljene kako bi pomogla rešavanje problema nezaposlenosti, kompanija je Nestlé sa svojim partnerima pokrenula drugu fazu projekta – „Savez za mlade“ („Alliance for YOUth”).
Do danas je inicijativa „Nestlé Needs YOUth” pomogla blizu 5.000 osoba mlađih od 30 godina u Evropi da pronađu posao ili stručno usavršavanje. Cilj programa „Savez za mlade” je da mobiliše i da u inicijativu uključi i ostale kompanije koje su odlučile da odigraju pozitivnu ulogu u zapošljavanju mladih u Evropi.
Izvršni direktor kompanije Nestlé za Evropu Loren Freks (Laurent Freixe) i Nestléovi poslovni partneri početkom nedelje u Lisabonu su se sastali sa predsednikom Evropske komisije Hoseom Manuelom Barosom (José Manuel Barroso), portugalskim premijerom Pedrom Pasosom Koeljom (Pedro Passos Coelho), potpredsednikom vlade Paulom Portasom i ministrom solidarnosti, zapošljavanja i društvene sigurnosti Pedrom Motaom Soaresom, kako bi se priključili projektu Evropske komisije „European Alliance for Apprenticeships”.
„Zahvaljujući više od 150 kompanija iz cele Evrope koje su se pridružile našoj inicijativi, „Alliance for YOUth” je prvi evropski poslovni pokret koji se obavezuje da unapredi mogućnosti zapošljavanja mladih osoba na izazovnom tržištu rada” – izjavio je Loren Freks, izvršni direktor Nestlé Evrope.
U sklopu Inicijative za zapošljavanje mladih, kompanija Nestlé je do sada otvorila 17 radnih pozicija u Srbiji, kako u sedištu kompanije, tako i u svojim fabrikama u Surčinu i Staroj Pazovi.
„U Adriatik regionu, u proteklih nekoliko meseci, pokrenuli smo razgovore sa deset naših najvećih dobavljača oko priključivanja projektu „Savez za mlade“, kroz stvaranje radnih mesta i mogućnosti za mlade ljude. Njihovim doprinosom ova bi inicijativa mogla prerasti u najveći projekat zapošljavanja osoba mlađih od 30 godina u ovom delu Evrope.“ – izjavio je Krunoslav Mervar, regionalni direktor za upravljanje lancem snabdevanja kompanije Nestlé Adriatic.
Nestléovi globalni partneri Adecco, Axa, Cargill, CHEP, DS Smith, EY, Facebook, Firmenich, Google, Nielsen, Publicis Groupe, Salesforce.com, Twitter i White&Case u Lisabonu su potpisali inicijativu, dok će partneri iz ostatka Evrope koji su se pridružili projektu „Savez za mlade“ biti objavljeni u septembru.