јул 2014

Oštar rast kamatnih stopa širom sveta u kombinaciji sa usporenijim rastom ekonomija u razvoju, mogli bi u narednih pet godina sniziti stopu rasta globalne privrede za čak dva procentna poena, upozorava Međunarodni monetarni fond.

U izveštaju koji analizira na koji način bi nacionalne politike pojedinih zemalja mogle „potkopati“ svetske ekonomije, MMF upozorava da bi sukob između Rusije i Ukrajine mogao pogoditi i ostatak regije, ako sankcije Rusiji eskaliraju i zahvate isporuke gasa prema Evropi i oslabe evropske banke. To bi moglo prouzrokovati dalja previranja na finansijskim tržištima, nasuprot mirnoj situaciji na tržištima u poslednje vreme, navodi se u izveštaju MMF.

Kao i u dosadašnjim izveštajima, MMF navodi i da bi zaoštravanje monetarne politike u bogatim zemljama imalo ograničeni negativni učinak na ostatak regije. Njihov uticaj, takođe, mogao bi biti prigušen ako i dođe do povećanja kamatnih stopa u SAD i Velikoj Britaniji uz paralelni nastavak ublažavanja monetarnih politika u evrozoni i Japanu, iako bi to „neusklađeno“ zaoštravanje moglo izazvati dodatnu globalnu volatilnost valutnih kurseva.

MMF je u protekle četiri godine snizio projekcije stopa rasta za tržišta u razvoju za ukupno dva procentna poena. Sada očekuje da će u idućih pet godina njihov rast usporiti na pet odsto. Imajući u vidu značajan i sve veći doprinos tržišta u razvoju globalnoj ekonomiji u proteklih nekoliko decenija, najnovije usporavanje tih privreda moglo bi imati dalekosežne posledice, upozorava MMF.

Izvor: SEEbiz, Bizlife

U afričkim zemljama zahvaćenim epidemijom Ebole među stanovništvom koje naseljava ruralne oblasti sve je više onih koji odbijaju medicinsku pomoć. Kao razlog tome navode da ne žele kontak ni sa kim jer gde god da su doktori do sada prošli, doneli su sa sobom bolest i zarazili pripadnike te zajednice.

Za zdravstvene radnike veoma je neobično što im stanovništvo ne ukazuje poverenje i oni navode da se sada bore protiv dvostrukog neprijatelja. Prvi jeste epidemija ebole koja je do sada već odnela više od 660 života, a sa druge strane strah koji je podstakao sve veći neprijateljski stav ljudi prema pomoći spolja. Samo prošlog petka u Gvineji je zabeleženo 14 novih slučaja. Stanovnici u panici posežu za mačetama, noževima i sa kamenjem u rukama blokiraju put medicinskim timovima koji dolaze iz potencijalno zaraženih mesta.
Bolesni i preminuli stanovnici sela kojima nije pružena pomoć prete da zaraze ostalo stanovništvo. Strah od radnika Crvenog krsta i ostalih medicinskih radnika i odbijanje pomoći samo pomažu širenje virusa i na taj način formiraju sekundarnu krizu. Dok stanovnici ruralnih mesta beže pred kamionom Crvenog krsta poistovećujući ih sa širenjem zaraze, oboleli se skrivaju bez ikakve zaštite i pružene pomoći. Iako se činilo da je u aprilu epidemija držana pod kontrolom, u prethodne dve nedelje centar zaraze preselio se preko granica Sijera Leonea gde je zabeležen porast umrlih.
Mesto udaljeno skoro 400 kilometara od glavnog grada Gvineje Konakrija, odakle je epidemija i krenula, jeste i mesto koje je zaraza najteže pogodila. Više od 80% tamo zaraženih je i preminulo, a Gvineja je zabeležila dvostruko više smrtnih slučajeva od drugih zemalja na koje se epidemija proširila.

Ono što možda podstiče strah ljudi jeste radna uniforma međunarodne organizacije „Lekari bez granica“ koji su prekriveni maskama i odelima koje nakon kontakta sa stanovništvom spaljuju. U ruralnim oblastima Gvineje široko je raspostranjeno i verovanje u tradiciju i religiju, te stoga većina stanovništva veruje da je čovek u ovom slučaju nemoćan i da je jedino Bog taj koji može da ih spase, pa je pored raširenog paničnog straha prisutno i nepoverenje prema lekarima koji mogu pružiti stručnu pomoć.

Izvor: New York Times

Gotovina popunjava tri kofera: ukupno pet miliona evra. Nemački zvaničnik zadužen za isporuku ovog tereta putovao je u praznom vojnom avionu na tajni sastanak sa predsednikom Malija, koji je ponudio rešenje Evropljanima za sve veći i uznemirujući problem. Zvanično, Nemačka je ovaj novac iz budžeta registrovala kao humanitarnu pomoć za siromašnu afričku zemlju. U stvarnosti, svim uključenim stranama jasno je da su koferi sa kešom namenjeni opskurnoj grupi islamskih ekstremista koja je držala 32 taoca iz Evrope, sudeći prema izjavama šest visokih diplomata direktno uključenih u ovu razmenu.

Koferi su ukrcani u kombije i odveženi stotinama milja dalje, severno u pustinju Saharu. Tamo su bradati ratnici na prostrtom ćebetu pažljivo izbrojali poslati novac, da bi potom oslobodili taoce. Ti otmičari su kasnije priznati kao zvanična ruka Al Kaide, a godina primopredaje je 2003. Međutim, 11 godina kasnije, ovakva razmena je već postala uobičajeni ritual.

Kidnapovanje Evropljana za otkup je postao globalni biznis za Al Kaidu. Iako vodeće evropske vlade negiraju isplate otkupnina, istražitelji New York Times-a su otkrili da je Al Kaida od kidnapovanja prihodovala oko 125 miliona dolara od 2008. godine, od čega samo u prošloj godini nekih 66 miliona. Skoro istovremeno, ministarstvo finansija SAD je saopštilo da je, prema njegovim nalazima, u istom periodu Al Kaida od otmica širom sveta zaradila čak 165 miliona dolara. Ove isplate izvšrene su skoro isključivo od strane evropskih vlada, kroz mrežu poslanstava i pomoćnika na terenu.
Novac za otkup je najčešće maskiran kao razvojna pomoć, i tu informaciju su novinarima potvrdili bivši taoci, pregovarači i neke diplomate iz 10 zemalja u Evropi, Africi i Bliskom Istoku.

U prvim godinama od osnivanja Al Kaida je većinu svojih sredstava dobijala od bogatih donatora, ali je vremenom, kako su rasle međunarodne anti-terorističke mere i sve se lakše ulazilo u trag velikim količinama novca, to prestalo da bude slučaj. Sada mreža Al Kaide u najvećoj meri finansira svoje regrutovanje, treninge i kupovinu oružja upravo preko kidnapovanja Evropljana.

U New York Times-u ističu da su otmičari vremenom postali znatno iskusniji pa sada znaju tačno koje evropske vlade su spremne da plate, a koje ne. Od 53 kidnapovane osobe u pet godina, skoro trećina su bili Francuzi. S druge strane, posedovanje pasoša Velike Britanije znači skoro sigurnu smrtnu presudu. To se najbolje videlo na slučaju Edvina Dajera, koji je ubijen 2009. godine pošto njegova vlada nije platila traženi otkup. Ostale žrtve otmice, koje su držane zajedno sa njim u zatočeništvu, oslobođene su za sumu od osam miliona evra, prema rečima jednog od pregovarača. Oni su svi imali švajcarsko ili nemačko državljanstvo. Ta konkretna otmica se desila u Maliju, koja je jedna od „najproblematičnijih“ zemalja, pa je u Švajcarskom budžetu te godine formiran i poseban trošak za „razvojnu pomoć“.

Prema podacima New York Times-a, u periodu 2008-2013. Najviše novca za otkup talaca uplatila je Francuska, 58,1 miliona dolara, na drugom mestu objedinjeno dele dve neevropske zemlje, Katar i Oman sa 20,4 miliona dolara, na trećem je Švajcarska sa 12,4 miliona, na četvrtom Španija sa 11 miliona…

Najveća dosad zabeležena epidemija ebole u istoriji odnela je do 20. jula 660 života u Zapadnoj Africi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sa smrtnošću iznad 60% obolelih.

Tokom vikenda predsednica Liberije Elen Džonson Sirlif donela je odluku o zatvaranju skoro svih državnih granica, osim nekoliko njih na kojima će biti postavljeni centri za testiranje svih ljudi koji ulaze ili izlaze iz zemlje. Najveća ikada zabeležena epidemija smrtonosnog virusa raširila se po zemljama Zapadne Afrike, a jedan smrtni slučaj zabeležen je i u nigerijskom Lagosu, gradu sa više od 17 miliona stanovnika.

Najpogođenije zemlje su Sijera Leone, Liberija i Gvineja. Eksperti iz Svetske zdravstvene organizacije su na terenu i u stalnom kontaktu sa ministarstvim zdravlja u 11 afričkih zemalja koje su pod najvećim rizikom. U Liberiji su takođe zabranjena i javna okupljanja, a hoteli i restorani rade pod posebnim režimom.

Iako ne postoji vakcina protiv ebole, ukoliko se ona leči na vreme, stopa smrtnosti opada. Ovaj virus može da dosegne smrtnost i od 90%, pa zvaničnici u Africi kažu da je sadašnjih 60% pokazatelj da su reagovali pravovremeno.
Izvor: CNN