новембар 2015

Svako kvalitetno rešenje počinje pravim pitanjem. U situaciji kada je položaj mladih sve teži zbog nemogućnosti da nađu posao u uslovima ekonomske recesije, pravo pitanje je kako najbolje povezati državne i pojedinačne inicijative za kvalitetnije obrazovanje i privredni rast, saglasni su domaći i međunarodni stručnjaci.

Da li je nedovoljno poverenje u sposobnost mladih da donose odgovorne odluke u Srbiji veći problem od nedostatka finansijske podrške za njihove poslovne ideje? Gde su mogućnosti za bolje međusobno razumevanje i saradnju između državnih institucija, obrazovnih ustanova, poslodavaca i mladih radi zajedničkog interesa da se obezbedi održivi rast i zapošljavanje? Zašto je važno u postizanju tog cilja dobro „izmeriti“ šta su dometi lične inicijative, odgovornost pojedinca, konkretne obrazovne institicije i kompanije, a šta uloga i odgovornost države u stvaranju povoljnog i podsticajnog društvenog i ekonomskog ambijenta?

Ovo su samo neke od tema o kojima se diskutovalo na međunarodnom simpozijumu „Zajednička vizija –zapošljavanje mladih u Srbiji“. Stručni skup je organizovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ povodom pokretanja Nacionalnog dijaloga za podsticanje zapošljavanja mladih u Srbiji. Na konferenciji je predstavljen i novi projekat „Podsticanje zapošljavanja mladih“, koji pod pokroviteljstvom nemačkog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) realizuje GIZ u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede i Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.

Državne mere

Trenutno, u Srbiji stopa nezaposlenosti među mladima uzrasta od 15 do 24 godine premašuje 48 odsto, neaktivnih na tržištu rada je više od 79 odsto, 20 odsto njih je socijalno isključeno, a čak tri četvrtine od ukupno nezaposlenih mladih je dugoročno nezaposleno.

Prema rečima Vesne Vidojević iz Ministarstva omladine i sporta, najveći problemi u prelasku mladih iz sveta obrazovanja u svet rada su neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, nedostatak profesionalnog iskustva i nedovoljna obaveštenost mladih o kretanjima na tržištu rada. Prepreke su i nedovoljna institucionalna saradnja sa privredom, nespremnost mladih da se sele zbog posla, kao i nedostatak podrške preduzetništvu. Stoga je povećanje zaposlenosti i zapošljivosti mladih jedan od prioriteta Nacionalne strategije za mlade u periodu od 2015. do 2025. godine, u kojoj su detaljno razrađene aktivne mere za prevazilaženje uočenih problema, rekla je Vidojević.

Podsticanje zapošljavanja mladih u ekonomski otežanim uslovima je i u fokusu Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2015. godinu, istakla je Jelena Vasić iz Ministartva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. Mere sadržane u ovom dokumentu kreirane su na osnovu ocene da mladi u Srbiji predstavljaju teže zapošljiva lica i spadaju među pet kategorija radno sposobnog stanovništva za čije zapošljavanje država obezbeđuje subvencije poslodavcima.

Bolja startna pozicija mladih na tržištu rada je prioritet i u sistemu obrazovanja, potvrdila je Snežana Marković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kroz sinhronizaciju aktivnosti u obrazovnom sistemu, aktivnih mera zapošljavanja i podsticanja preduzetništva. Ona je naglasila važnost razvijanja inicijative kod mladih i drugih veština preduzetničkog načina razmišljanja kroz nastavne programe i najavila još intenzivniju saradnju srednjih stručnih škola sa privredom po modelu kooperativnog obrazovanja, koji GIZ razvija u Srbiji kroz projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“.

Aktivnije uključivanje privrede

Govoreći o mogućnostima uvođenja elemenata dulanog obrazovanja u Srbiji, profesor Dieter Euler je istakao da su pokušaji nekih drugih zemalja da u celini prekopiraju dualni model kakav se sprovodi u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj završili nespehom. U tim zemljama dualni sistem se razvijao decenijama i integralni je deo ekonomije, društvenih i kulturoloških vrednosti tih država. Ono što je zajedničko svim dulanim sistemima je postavljanje strateškog cilja srednjeg stručnog obrazovanja, obezbeđivanje neophodne fleksibilnosti nastavnih planova i programa, kao i mehanizama za razvoj partnerstva, načina finansiranja, uspostavljanja kvaliteta i animiranja učenika. Prema oceni nemačkog stručnjaka, u daljoj modernizaciji srednjeg stručnog obrazovanja jedan od najvažnijih koraka je uključivanje većeg broja preduzeća u sistem obuke učenika na praksi i njihovo značajnije učešće u kreiranju obrazovnih profila.

Poslodavci u Srbiji imaju želju da se intenzivnije uključe u saradnju sa obrazovnim institucijama, kroz radnu praksu ali i kreiranje nastavnih programa, s ciljem da se tokom formalnog obrazovanja što više prate novi trendovi na tržištu, potvrdila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera. Osim ulaganja u mlade kadrove kroz različite edukativne programe i omogućavanje prakse za učenike i studente, kompanije kroz ovu asocijaciju učestvuju u više projekata za podsticanje zapošljavanja mladih, kao i osposobljavanje mladih za sticanje preduzetničkih veština. Bulatović je naglasila da je poslodavcima, osim primenjivih stručnih znanja, veoma važno da mladi izađu iz školskih klupa osposobljeni za inicijativu, samostalno razmišljanje, doživotno učenje i usavršavanje.

Poverenje u sposobnost mladih da donose odgovorne odluke i prihvatanje njihovog načina razmišljanja je polazna osnova za njihovu značajniju društvenu i ekonomsku integraciju, uverena je Dragana Zmijanac, mlada preduzetnica i partnerka u organizaciji Startit, koja se bavi razvojem tehnološkog preduzetništva. Prema njenom mišljenju, neophodno je da se promeni prercepcija šta je mladima najvažnije kao podrška: to nije novac, već poverenje u rešenja koja nude za izgradnju društva u kakvom žele da žive. Ova organizacija, koja je stasala uz podršku GIZ-a, do sada je pomogla osnivanje i razvoj oko 100 start-up kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, koje su prikupile više od dva miliona evra investicija za svoje projekte.

Značaj ekonomske stabilnosti

Upoređujući položaj mladih u Srbiji sa njihovim vršnjacima u EU, profesor Ronald Sultana, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje upozorio je na sve izraženiji trend kasnog osamostaljivanja mladih zbog nemogućnosti da nađu posao. Taj trend je posebno izražen u zemljama EU u kojima je ekonomska kriza proizvela najveće posledice, poput Španije, gde je svaki drugi mladi čovek nezaposlen. Po njegovoj oceni, u analizi uzroka sve su učestalije pojave da mladi ostaju da žive sa roditeljima, prevelika odgovornost se prebacuje na mlade, umesto da se traže konstruktivnija rešenja za izlazak iz ekonomske recesije. Govoreći o važnosti karijernog vođenja kao podrške mladima i o potrebi da se ono prilagodi ne samo različitim društvenim uslovima u svakoj zemlji, već i različitim grupama mladih, Sultana je naglasio da ono, međutim, ne može biti rešenje za visoku nezaposlenost u uslovima veoma teških i nestabilnih ekonomskih okolnosti.

Sa takvim stavom saglasan je i profesor ekonomije Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Republike Srbije. Vučković podržava podsticanje lične inicijative kod mladih, koji u Srbiji i dalje većinom priželjkuju državni posao, ali upozorava da su dometi takve inicijative veoma ograničeni ukoliko država upadne u finansijsku krizu. Prema njegovoj oceni, Srbija je počela da stabilzuje javne finansije, ali sa procenjenim ekonomskim rastom za ovu godinu od 0,5 do najviše jedan odsto ne mogu se obezbediti uslovi za značajniji rast zapošljavanja, za koje je potreban rast BDP između četiri i pet odsto. S druge strane, ono što država može da uradi u trenutno veoma nepovoljnoj geopolitičkoj situaciji, jeste da ukine administrativne prepreke na koje se žale preduzeća i unapredi ambijent za saradnju privrede i obrazovnih institucija.

broj 121, oktobar 2015.

Društvene vrednosti upisane u razvoj interneta kao javne komunikacione platforme od samih njegovih začetaka uobičajeno se izražavaju sintagmom – neutralnost interneta. Danas kad je ta neutralnost predmet zakonskih regulativa i obračuna različitih frakcija kapitala, nužno je shvatiti njene tehničke i političke aspekte kako bi se primerenije artikulisao demokratski i ekonomski interes korisnika – nas.

U aprilu 2014. godine Evropski parlament izglasao je zakonski paket “Povezani kontinent” koji bi trebalo da postavi okvir za objedinjavanje telekomunikacionih tržišta zemalja članica Evropske unije. Cilj paketa je da se deregulacijom na nacionalnom niovu telekomunikacionim oligopolima olakša ulazak u tržišta drugih zemalja, čime bi se konsolidovalo zajedničko tržište, omogućilo operaterima dalje ukrupnjivanje i učvrstila njihova pozicija u borbi na globalnom tržištu. Zauzvrat je zakonski paket korisnicima telekomunikacionih usluga obećao delomično ukidanje troškova međunarodnih poziva unutar Evropske unije i snažne garancije neutralnosti interneta.

U nastavku ovog zakonodavnog procesa krajem oktobra Parlament je izglasao novi paket “Jedinstveno telekom tržište” kojim su ponovno dotaknute te teme. Ukidanje rominga pomereno je sa kraja 2015. godine na eventualno sredinu 2017. (u zavisnosti od prethodne reforme veletrgovine roming prometom), dok je neutralnost interneta dobila pomalo nedorečene okvire. Operateri su temeljem načela neutralnosti dužni da osiguraju jednak tretman svim podacima, bez obzira na sadržaj, tehnologije spajanja i aplikacije koje se koriste za razmenu podataka. Dužni su i da upravljaju saobraćajem bez diskriminacije i bez komercijalnog prioritiziranja, kao i da transparentno obaveštavaju korisnike o merama upravljanja saobraćajem i ostalim tehničkim merama koje utiču na njihova prava. Nacionalne regulatorne agencije pak zadužene su za sprovođenje zaštite neutralnosti interneta.

Međutim, zakonski paket je ostavio i dosta nepoznanica, jer su usled žurbe oko odgođenog ukidanja rominga odbačeni amandmani koji su trebali jasnije da definišu preostale nejasnoće oko neutralnosti interneta. I to u tri pogleda. Prvo, u pogledu ograničenosti regulacije koja se odnosi samo na deo internet saobraćaja između operatera i krajnjih korisnika, ali ne i između operatera međusobno. Drugo, u pogledu praksi nulte tarife, takozvanog zero rejtinga, kojima operateri mobilnog interneta omogućuju besplatni pristup samo određenim internet servisima pritom diskriminišući ostale. I treće, u pogledu specijalizovanih usluga koje operateri sada mogu pružati pored osnovnih internet veza. Na ovo dopuštenje Deutsche Telekom odmah je pohitao s najavom novih brzih veza za specijalizovane usluge pod drugačijim komercijalnim uslovima, budeći slutnju da ćemo uprkos regulaciji neutralnosti interneta vrlo brzo doživeti internet dve klase. U kontekstu tih zakonodavnih promena želimo čitaocima da približimo šta je neutralnost interneta u tehničkom smislu i koja je cena njenog slabljenja ili ukidanja.

Neutralnost interneta u tehničkom pogledu

Brzina mreže zavisi od kapaciteta mreže – od maksimalne količini podataka koju vodovi mogu preneti u jedinici vremena i tehnološkim mogućnostima mreže da upravlja saobraćajem u trenucima kada kroz vodove treba da prođe više podataka nego što je njihov kapacitet. Kada kao korisnici plaćamo brzinu internet saobraćaja, primarno plaćamo pojasnu širinu koja nam je dodeljena, a ne samu brzinu prolaska podataka kroz mrežu (fizička brzina putovanja podataka kroz vodove je približna brzini svetlosti). No, u razdobljima najvećeg intenziteta saobraćaja mreža ne može propustiti sve podatke odjednom. Mreža mora odlučiti kojim podacima će dati prioritet, a koje će staviti na čekanje. Sa zagušenjem dolazi i do sve češćeg neuspelog prenosa podataka. Mreža tada iznova prosleđuje podatke za koje nije dobila povratnu informaciju da su stigli primatelju i time dodatno povećava zagušenost dovodeći do potencijalnog zastoja.

Na primer, ako imamo dodeljenih 3Mb/s prema našem kućnom ruteru, a mi paralelno “skidamo” veliku datoteku brzinom od 1.5 Mb/s, za ostatak aplikacija i korisnika na našoj mreži ostaje 1.5 Mb/s. Ako paralelno pokrenemo video stream sa YouTubea ili Skypea, netko drugi pokrene novi download i pritom učestvuje u MMO igri, vrlo brzo ćemo doseći puni kapacitet veze. Otvaranje mrežnih stranica tada će se usporiti, signal prenosa telekonferencijske slike i tona će se pogoršati, brzina downloada će se smanjiti. Najkasnije u tom trenutku oprema koja upravlja našom mrežom mora početi da daje prioritet jednom tipu saobraćaja naspram drugog kako bi sprečila zagušenje i zastoj.

Ključnu ulogu u prenosu podataka igraju protokoli – sistemi komunikacionih pravila u vidu kôdova koji upravljaju prenosom između fizičkog sloja mreže i aplikacija među kojima se razmenjuju podaci. U 1970-ima, kada su nastali temeljni protokoli internet komunikacije (poput TCP/IP-a), inženjerska rešenja uspostavila su niz implicitnih vrednosti koji su kasnije imali pozitivne društvene učinke: otvorenost tehničkih specifikacija, neutralnost u prenosu saobraćaja s obzirom na tip podataka, pošaljioca i primaoca i operacije sa podacima samo na krajevima mreže. Ta načela neutralnosti i otvorenosti omogućila su da se internet razvije u javnu komunikacionu platformu u kojoj su svi, bez obzira na tehničku potkovanost, na to što su imali da saopšte ili na ekonomski karakter komunikacionog delovanja, mogli ravnopravno da učestvuju. Kôd je imao normativni učinak, “postao je zakon“.

No, narav i količina podataka koji putuju mrežom od ARPANET-a do današnjeg interneta drastično su se promenile, pogotovo nakon eksplozije torrenta i nešto kasnije video streama. Protokoli su bili zamišljeni kako bi osigurali celovit prenos datoteka, ali ne i stabilan prenos u stvarnom vremenu, kakav je potreban streamingu videa ili telekonferencionom razgovoru. Zbog tih tehničkih nedostataka osnovnih protokola nužne su hardverske i softverske mere koje bi trebalo da osiguraju kvalitet usluge u trenutku kada mreža dosegne svoje kapacitete. Najjednostavnija mera je izgradnja kapaciteta mreže na nivou najvećeg opterećenja. No, kako ona zbog cene nije popularna kod operatera, češće su tehničke mere koje analiziraju pakete prema tipu servisa koje trebaju i prema tome ih prioritiziraju u redosledu izlaska na mrežu. Zbog tih tehničkih razloga kada govorimo o neutralnosti interneta ne možemo govoriti o apsolutnoj neutralnosti mreže. Ona je, u krajnjoj instanci, zavisna od ulaganja u infrastrukturu, tehničkih mera koje daju prioritet određenim tipovima podataka i tehnološkim, socijalnim i ekonomskim preferencama koje su ugrađene u njih.

Politički aspekti neutralnosti interneta

Međutim, kada govorimo o neutralnosti mreže u političkoj raspravi, govorimo specifično o mogućnosti da operateri tehnološki nadzor saobraćaja i raspodelu resursa oblikuju tako da bi pošiljaocima i primaocima ponudili različite prioritete u prenosu podataka u vidu različito naplativih usluga. Temeljni legitimacioni obrazac iza zahteva operatera za ukidanjem neutralnosti interneta je činjenica da veliki internet servisi crpe više mrežnih resursa nego manji i da svoje serverske farme i zakup specijalnih magistralnih linkova mogu da konfigurišu tako kako bi ostvarili prednost nad ostalima koji nude isti tip usluge. Googleov YouTube proizvodi daleko veći saobraćaj nego neka mala start-up platforma za streaming videa ili pak video klip koji sam ja postavio na sopstvenoj internet stranici, a mrežnoj infrastrukturi pristupa pod istim uslovima prioriteta kao i svi ostali.

Na kraju, svi mi solidarno plaćamo Googleovu dominantnu poziciju umesto da Google plati više iz pozamašnih prihoda koje ostvaruje. Internet servisi i tehnološki giganti ionako privlače mnogo veća ulaganja i ostvaruju mnogo impozantnije profite iz svojih oligopolnih tržišta nego uzdrmani telekomunikacioni oligopoli koji uglavnom ostvaruju stalne, ali sve manje i manje profite. Kada bi telekomi dobili mogućnost da učestvuju u tom delu tržišnog kolača, mogli bi više da ulažu u tehnološki razvoj i da ponude onima koji mogu manje da plate kvalitetniju uslugu na teret onih koji mogu i koji treba da plate više. Krajnji korisnici bi možda mogli dobiti i jeftiniji pristup internetu, a cenu korišćenja nekih usluga bi subvencionisali i sami ponuđači ili oglašivači. Insistiranje na neutralnosti mreže sprečava mehanizme tržišta da pravednije rasporede štete i koristi.

Međutim, iza te očigledne interesne borbe različitih frakcija kapitala u informaciono-komunikacionom tehnološkom sektoru treba sagledati šta su štete i koristi koje bi mogle nastati za javnost ako ih prepustimo redistribucionim mehanizmima deregulisanog tržišta. Tri su posledice neposredno sagledive. Prvo, internet je nastao prema modelu neutralne komunikacione infrastrukture. Kao kod zemaljske telefonske mreže operateri treba da ponude veze kojima svi imaju jednako pravo pristupa. No ako internet operateri dobiju mogućnost da razlikuju usluge prema tipu sadržaja i njegovom pošiljaocu ili primaocu, oni tehničkom ili cenovnom diskriminacijom mogu da utiču na strukturu sadržaja, odnose na tržištima internet usluga, tehnološku inovaciju, komercijalne modele i prava jednakog pristupa za različite skupine korisnika. Internet bi u tom slučaju postao sličniji mobilnoj telefoniji u kojoj operateri kontrolišu ne samo veze već i dobar do usluga, aplikacija i sadržaja.

Društvena cena zakidanja na neutralnosti

U tom razvoju događaja umesto načela javnog komunikacionog prostora koje je internet u ranim danima učinilo faktorom demokratizacije javnog govora dalje bi jačale sile komercijalizacije internet komunikacije. Primer savršenog spoja starog sveta zatvorene mobilne telefonije i novog sveta diskriminišućeg internet pristupa je inicijativa Internet.org koju je pokrenuo Facebook ne bi li navodno učinio internet dostupnijim u zemljama u razvoju. U Indiji je u ssradnji sa Reliance Telecomom pretplatnicima ponudio besplatni pristup, ali samo mrežnim stranicama po vlastitom izboru. Tek nakon kritika zbog povrede načela neutralnosti interneta Facebook je odlučio da ponudi pristup svim mrežnim stranicama koje zadovoljavaju opšte kriterijume koje međutim i dalje postavlja Facebook. Internet na kojem nekim otvorenim mrežnim stranicama i servisima moguće pristupiti uz nultu tarifu, a nekima samo uz naplatu, drastično produbljuje procese kontrakcije javnog komunikacionog prostora već uznapredovale usponom zatvorenih platformi kao što je uostalom Facebook. Novim zakonskim paketom takve prakse nisu zabranjene.

Drugo, mogućnost da oblikuju različite prioritete pristupa podstakla bi operatere da usmere tehnološku inovaciju i izgradnju mrežne infrastrukture kako bi maksimizovali prilike da naplaćuju češće i više, a smanje ulaganja u rezervne kapacitete. Pored sadašnje naplate pojasne širine pristupa, količine podataka i eventualne fiksne adrese, oni bi internet servisima mogli početi različito da naplaćuju prioritet prolaza podataka – na primer, velikim gigantima bi uz dodatnu cenu mogli da ponude brži prolaz podataka u vremenima zagušenja, a start-upovima niže cene za veći saobraćaj u vremenima niske aktivnosti. Dok bi to povećalo profitabilnost operatera, rezultiralo bi i time da oni internet giganti koji raspolažu sa najviše sredstava mogu ostvariti još veću polaznu prednost pred onima koji tek žele ponuditi konkurentnu uslugu.

Tržišta internet usluga pretežno su monopolska tržišta: Google dominira nad uslugom pretraživanja, online oglašavanja, webmaila i streaming videa, Amazon internet trgovinom na malo i serverskom infrastrukturom za druge internet servise, Facebook društvenim mrežama, Njuškalo hrvatskim tržištem malih oglasa, Moj-posao oglašavanjem radnih mesta. Za svaku od tih kompanija od životne je važnosti da spreče da novi igrači novim uslugama preusmere korisnike drugde. Zbog toga su itekako spremne da iskoriste svoju finansijsku moć da bi kontrolisale inovaciju i istisnule novu konkurenciju. Iako je za sada ta mogućnost kreiranja usluga koje diskriminišu sadržaje i korisnike legislativnim paketom Evropske unije i odlukom američke Federalne komunikacione komisije o neutralnosti interneta osujećena, ona predstavlja trajni cilj lobističkih napora telekomunikacione industrije.

Posledice nove runde komodifikacije

Treće, operaterima je u novom legislativnom paketu otvorena mogućnost da nude zagarantovane brze veze specijalizovanim servisima poput internet televizije (IPTV), telekonferencionih usluga ili medicinskih aplikacija, pod uslovom da ne utiču na kvalitet osnovne internet veze i da su “nužne”. Određenje te nužnosti prepušteno je nacionalnim regulatorima. Ovim je stvoren ekonomski podsticaj da operateri intenzivnije nude specijalizovane usluge saobraćaja brzim vezama, a da manje ulažu povećane prihode u razvoj osnovne internet infrastrukture. Kako su operateri često sami ponuđači usluga, kao što je recimo slučaj sa internet televizijom u slučaju hrvatskog monopoliste T-HT-a, nedovoljna regulacija specijalizovanih servisa bi im mogla omogućiti da se bolje pozicioniraju i brane svoj položaj na tržištu. Na kraju krajeva, razdvajanjem brzog i sporog saobraćaja prema tipu podataka sva šifrirana komunikacija, kod koje sadržaje ostaje skriven u proveri paketa, automatski odlazi u spori saobraćaj.

Operateri na ovim prostorima odavno su u rukama stranih, uglavnom evropskih telekoma. Korisnici stoga dele sudbinu ostalih korisnika u Evropskoj uniji. Ako namera unutrašnje konsolidacije EU tržišta ne zapne u zamkama zaštite tržišnog takmičenja, telekomi koji su uzdrmani zasićenim tržištima, prethodnim ulaganjima u izgradnju mreže i krizom, će na neko vreme racionalizacijom poslovanja možda povratiti profitabilnost. No čim taj ciklus propadne ili se završi, doći će trenutak potrebe za novom rundom komodifikacije. U tom trenutku, ako ne i ranije, neutralnost interneta naći će se ponovno na dnevnom redu, a za nas – korisnike – otvoriće se tri pitanja: Hoće li opstati demokratični komunikacioni prostor kojem svi imaju tehničku mogućnost da pristupe pod jednakim uslovima? Hoće li pravo jednakog pristupa, i sada nekima ekonomski nedostižno, postati raslojena sfera nejednakog pristupa temeljena na ekonomskoj moći? Hoće li se protivjavnosni karakter interneta utopiti u komunikacionom kapitalizmu kojim tehnološki i ekonomski dominira nekolicina megakorporacija?

 
Preuzeto sa Biltena

Budućnost štampe pripada inkdžet štampi, uveren je Akim Bukmakovski iz kompanije Epson, koja je u ovom trenutku vlasnik oko 50.000 živih patenata i svake godine registruje oko 5.000 novih. Kompanija u istraživanja i razvoj investira oko šest odsto godišnjeg prometa, što je oko 1,3 miliona dolara dnevno. Istraživanja se uglavnom fokusiraju na štampače, inkdžet tehnologiju, projektore i OLED.

Kompanija Epson nedavno je objavila rezultate istraživanja prema kojima bi evropske kompanije mogle da uštede više od 55 miliona evra godišnje upotrebom inkdžet štampača. U studiji se prognozira da će ova vrsta štampača do 2019. godine osvojiti više od trećine tržišta uređaja za štampu.

„Danas se Epsonovi profesionalni inkdžet štampači koriste u razne svrhe, između ostalog, za štampu grafičkih rešenja, reklamnih materijala, dekoracija za zid, tekstila za ukrašavanje enterijera, odeće, fotografije i nalepnica… Inkdžet glave štampača predstavljaju vodeću tehnologiju za reprodukciju slika, jer omogućavaju apliciranje različitih vrsta mastila na različitim materijalima i to sa velikom preciznošću“, objašnjava Akim Bukmakovski, regionalni menadžer prodaje u Pro Graphics segmentu za centralnu Evropu i Balkan, kompanija Epson Europe. Komentarišući prognoze da će digitalna štampa u narednih pet godina postati vodeća na tržištu profesionalne štampe, Bukmakovski navodi kao njene glavne prednosti brzu i efikasnu produkciju velikog broja kvalitetnih proizvoda, niske troškove eksploatacije nezavisno od obima štampe i mogućnost proizvodnje materijala prema specifičnim zahtevima korisnika.

Kako to izgleda u praksi mogli su da vide početkom oktobra i posetici sajma Grafima u Beogradu, na kome je Epson promovisao svoje štampače za reklamne materijale i tekstil. „Usredsredili smo se na to da pokažemo kompanijama kako mogu diversifikovati svoje poslovanje i povećati profit na konkretnim primerima. Posetioci su imali priliku da vide kako pomoću Epson inkdžet štampača mogu proizvesti najrazličitije proizvode prema želji kupca – majice, odeću, ukrase, promotivne materijale, zavese, jastuke, abažure, navlake za nameštaj… Početkom avgusta promovisali smo naš najnoviji štampač za tekstil SureColor SC-F9200, koji će na srpskom tržištu biti dostupan već od polovine oktobra“.

Kao bitnu novinu ovog uređaja u odnosu na ostale proizvode iz iste serije, Bukmakovski ističe HDK mastilo koje obezbeđuje intenzivnu crnu boju i guste senke. Uređaj omogućava brzu štampu velikog obima uz odličan kvalitet i jasnoću boja. „Sa njim možete štampati na odeći, sportskoj opremi, proizvoditi dekoraciju za kuću, kao i reklamne materijale i zastave. Visok kvalitet štampe omogućuju PrecisionCore tehnologija štampe i dve glave štampača. Dvostruki sistem za snabdevanje mastilom obezbeđuje duži ciklus neprekidne štampe i samim tim trošite manje vremena na dopunu, dok UltraChrome DS mastila dodatno smanjuju potrebu za održavanjem i čišćenjem“.

Više od milion dolara ulaganja dnevno

Nova, revolucionarna PrecisionCore tehnologija glave štampača je rezultat jedne od najvećih investicija u istraživanje i razvoj u istoriji kompanije, ističe Bukmakovski. Epson je u ovom trenutku vlasnik oko 50.000 živih patenata i svake godine registruje oko 5.000 novih. Kompanija u istraživanja i razvoj investira oko šest odsto godišnjeg prometa, što je oko 1,3 miliona dolara dnevno. Istraživanja se uglavnom fokusiraju na štampače, inkdžet tehnologiju, projektore i OLED.
Naš sagovornik dodaje da je razvoj inovativnih inkdžet tehnologija usmeren i na značajno smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, podsećajući da je Epson još 2008. promovisao cilj da do 2050. smanji emisije ugljen dioksida svih svojih proizvoda za 90 odsto. „Do 2014. godine smanjili smo emisiju ugljen dioksida za preko 39 odsto, proizvodnju otpada za gotovo 29 odsto, a potrošnju vode za više od 56 odsto. U tekućoj godini planiramo da ponudimo proizvode koji tokom životnog ciklusa imaju 50 odsto manji uticaj na okruženje, kroz smanjenje dimenzija i težine proizvoda, smanjenu potrošnju energije, izradu komponenti koje se mogu reciklirati i produžen radni vek“.

Nepunu deceniju ranije, nosioci razvoja digitalne štampe bile su Sjedninjene Države, Velika Britanija i odmah za njima Nemačka. Ali već tada su analitičari ukazivali da Japan, Kina i Indija ubrzano uvećavaju svoje učešće u ovom segmentu globalnog tržišta, zahvaljujući sve kvalitetnijim proizvodima po cenama koje su značajno pristupačnije u poređenju sa zapadnim proizvođačima. Komentarišući aktuelni raspored snaga u pogledu razvoja ove vrste tehnologija, Bukmakovski ističe da je inkdžet štampa vodeći trend „a inovacije u toj oblasti predvodi Japan, gde je Epson jedan od velikih igrača“. Samo u protekle dve godine Epson je predstavio 15 proizvoda za profesionalnu štampu „Sure“, među kojima su i „pioniri“ koji su zahvaljući unapređenom kvalitetu i multifunkcionalnosti kompaniji otvorili nova, i po rečima Bukmakovskog veoma važna tržišta.

Trenutno, na globalnom tržištu štampe, od pet ključnih oblasti Epson prednjači u dve. Prema učešću na tržištu vodeći je u segmentu matričnih štampača (69,7odsto) i projektora (21,7odsto), drugi u segmentu inkdžet štampača za poslovne korisnike (17,4 odsto), a treći po tržišnom učešću u oblasti inkdžet štampača za kućne korisnike (18,6 odsto) i štampača velikih formata (12,9 odsto). „Pri tom, Epson je jedina kompanija koja proizvodi svaku komponentu – od hardvera, glave štampača i mastila do softvera – koji zajedno daju najbolje performanse“, napominje Bukmakovski.

Podrška preduzetničkim idejama

Rezultati iz fiskalne 2014. godine pokazuju da kompanija generiše najveće prihode u oblasti proizvoda za standardnog korisnika, slede uređaji za prikaz slike, a zatim proizvodi za komercijalnu i vertikalnu industriju. Mada je štampa, najviše zahvaljujući digitalizaciji, odavno prerasla iz zanata u ogromnu industriju, Epson u svojoj poslovnoj strategiji posebno promoviše mogućnosti koje njegove tehnologije nude malim i srednjim preduzećima.

„Cilj Epsona je da malim firmama pruži mogućnost da istraže nove poslovne ideje za proizvodnju raznovrsnih personalizovanih proizvoda. Takve inovacije zahtevaju rešenja za manje obime štampe koja su pristupačna, pouzdana i jednostavna za korišćenje. Primera radi, naši proizvodi omogućavaju korisnicima da započnu profitabilan biznis štampanja na majicama uz minimalne troškove, ili produkciju najrazličitije promotivne robe, personalizovanih proizvoda i poklona, odeće i tekstilnih dekoracija za enterijer. Takođe, serija štampača velikih formata omogućava štamparima ne samo da štampaju grafička rešenja, reklamne materijale i banere, već i premium platna ili, na primer, zidne tapete“, nabraja Bukmakovski. On dodaje da je prednost Epsonovih proizvoda za male firme i veoma konkurentna cena. Na pitanje da li razlike u cenama iste serije proizvoda upućuju i na značajnije razlike u kvalitetu, naš sagovornik odgovara da je kvalitet isti, a da su razlike u broju dostupnih opcija i funkcionalnosti koje uređaj poseduje.

Bukmakovski ističe da će Epson nastaviti sa inovacijama koje su ga pozicionirale među vodeće igrače u industriji digitalne štampe, posebno na tržištima u razvoju i najavljuje planove kompanije da već do 2016. godine ponudi više od 30 profesionalnih štampača i pratećih mastila za tržišta štampe nalepnica, pakovanja, displeja, rešenja za prostorno obeležavanje, fotografija i tekstila.

broj 121, oktobar 2015.

Kao i milioni drugih, opsesivno sam pratio vesti iz Pariza, ostavio sve poslove i fokusirao se na taj užas. Upravo to je reakcija koju teroristi žele. Ali izgleda do to nije svima jasno. Uzmite kao primer izjavu Džeba Buša „da je to organizovani pokušaj da se uništi zapadna civilizacija“. To nije tačno. To je organizovani pokušaj da se poseje panika, što nije sasvim isto. Komentari koji zamagljuju ovu razliku čine da teroristi izgledaju jačima nego što jesu i pomažu ciljevima džihadista.

Pogledajte Francusku. To je zemlja sa svojim problemima – ko ih nema – ali je to zdrava, legitimna demokratija. Njen vojni budžet je manji od američkog, ali ona ima jaku vojsku i resurse da je učini još moćnijom (francuska ekonomija je oko 20 puta veća od sirijske). Islamska država nikada neće pokoriti Francusku. Nema načina da ISIS uništi zapadnu civilizaciju.

Šta je onda bio cilj pariskih napada? Nasumično ubijanje ljudi po restoranima i koncertnim salama je strategija koja razotkriva suštinsku slabost počinilaca. Ovi napadi neće uspostaviti kalifat u Parizu. Njihov cilj je širenje straha, zbog čega ih i nazivamo terorističkim, i nikako ne bi trebalo da ih udostojimo rečju rat.

Sada je važno da savladamo svoj osećaj užasa. Najveća opasnost od terorizma nisu sami napadi, već naš odgovor na njih. Veoma je važno da sada donesemo prave odluke. Bilo bi pogrešno ako bi sada Francuska i druge demokratije odustale od borbe protiv Islamske države nadajući se da će ih džihadisti ostaviti na miru. Znam da mnogi misle da je zapadni imperijalizam uzrok svog zla na svetu i da bi sve bilo u redu kada bismo prestali da se mešamo u poslove ostatka planete. Ali u stvarnom svetu, političari i vlade u principu ne izlaze u susret zahtevima terorista.

U SAD je većina prigovora zbog popustljivosti prema terorizmu usmerena prema liberalima, koje konzervatici optužuju za pomirljivu retoriku. U stvari, najgore bi bilo da zemlje koje su mete terorizma pokušaju da po svaku cenu postignu potpunu bezbednost uz eliminaciju svake zamislive pretnje. To bi neizbežno pogoršalo stvari, jer mi živimo u velikom i komplikovanom svetu, u kojem čak ni supersile ne mogu sve da dovedu u red. Donald Ramsfeld je 9/11 rekao svojim saradnicima: „Povežite sve što imate sa ovim napadima, bez obzira da li te veze postoje ili ne“, i predložio da se to iskoristi kao izgovor za invaziju na Irak. Posledica je bio katastrofalni rat koji je ojačao terorizam i pripremio teren za uspon ISIS-a.

Sa stanovišta sile, to je bila dobra procena. Terorizam može da se iskoristi u političke svrhe, na primer kao opravdanje za mali korisni rat. I zaista, spremnost da se ubijaju nevini civili neće umanjiti američku moć – ali će značajno doprineti povećanju broja terorista.

Terorizam je samo jedna od opasnosti u ovom svetu i ne bi trebalo da nam skrene pažnju sa ostalih važnih pitanja. Konzervativci moraju da shvate: predsednik Obama je u pravu kada klimatske promene opisuje kao najveću pretnju sa kojom se suočavamo. Terorizam ne može i neće uništiti našu civilizaciju, ali globalno zagrevanje može i hoće.

Kako onda da odgovorimo na terorizam? Pre zločina u Parizu, odgovor zapada je uključivao mešavinu mera policijske države, raznih predostrožnosti i vojnih akcija. Sa svakom od njih smo nešto izgubili: privatnost zbog nadzora, slobodu kretanja zbog bezbednosti, ogroman novac i rizike prekomorskih ratova zbog suzbijanja terorizma. I svima je bilo jasno da to nije dovoljno i da će se kad tad dogoditi novi teroristički napad.

Pariz je možda donekle promenio tu računicu, naročito kada je reč o evropskom odnosu prema izbeglicama, teškom pitanju u koje je sada uneta ogromna doza straha. Dobićemo i analize zašto nije sprečena do te mere složena teroristička operacija. Ali svi se sećamo izjava da će 9/11 promeniti sve. Pa nije – niti će to učiniti ovi zločini. Da sumiram: cilj terorista je širenje straha, jer samo to mogu, a najvažnije što naša društva treba da učine je – da se tom strahu ne prepuste.

Pol Krugman

Prevod preuzet sa Peščanika