Vlada Srbije donela je novu uredbu po kojoj će RTS u ovoj godini dobiti 3,1 milijardu dinara, a RTV 900 miliona dinara, saznaje „Blic“.
Uredbom od 14. januara koju je potpisao premijer Aleksandar Vučić predviđeno je dan javni servis u prvim mesecima ove godine dobije tri i po puta više sredstava nego u mesecima do kraja 2016.
Kako saznaje „Blic“, ovakvu dinamiku isplate je tražilo rukovodstvo RTS uz argument da se tek kreće s naplatom takse.
Izvor: eKapija, Blic
Deloitte predviđa da će virtuelna realnost dostići svoju prvu milijardu američkih dolara prihoda u 2016. godini, sa oko 700 miliona prodatih hardverskih proizvoda, dok ostatak čini prodaja nehardverskog sadržaja. Petnaesto izdanje Deloitte-ovog izveštaja „Predviđanja u sektoru tehnologija, medija i telekomunikacija za 2016. godinu“ procenjuje prodaju na oko 2,5 miliona setova – slušalica za virtuelnu realnost i 10 miliona prodatih primeraka igrica. Osim toga, izveštaj pokazuje da će najveći deo novca na virtuelnu realnost trošiti glavni korisnici, a ne povremeni igrači. To znači da dok svako sa smartfona može da isproba varijante virtuelne realnosti, većinu prihoda će u 2016. godini verovatno doneti desetine miliona pravih korisnika pre nego milijarde drugih korisnika.
„Dok se očekuje da virtuelna realnost u 2016. godini dosegne milijardu dolara – na duže staze će morati da vodi borbu kako bi dostigla razmere ili sveprisutnost pametnih telefona, računara ili televizora“, rekao je Žarko Mijović, partner u Deloitte-u. „Međutim, kako je tehnologija u obavezi da se unapređuje i donosi nova iskustva, moguća je i šira globalna primena“.
“Svedoci smo značajnog rasta potencijala kognitivnih tehnologija, kao što je kompjuterska vizija, obrada prirodnog jezika i mašinsko učenje. Očekuje se da ove godine 80 od 100 najznačajnijih softverskih kompanija koriste kognitivne tehnologije, oslobađajući potencijal interneta stvari; to čak može da transformiše svet kompjutera kakav poznajemo. Kognitivne tehnologije mogu da privuku manju trenutnu pažnju potrošača nego nove virtuelne naočare, ali verovatno će biti mnogo važnije za preduzeća i potrošače na duže staze.“
Osim predviđanja koja se odnose na virtuelnu realnost, izveštaj sugeriše da iako su tzv. milenijalsi „smartfon generacija“, oni mlađi (između 18 i 24 godine) će najviše koristiti PS od svih starosnih grupa u 2016. godini. U skladu sa istraživanjem Deloitte-a u proseku oko 85% mlađih milenijalsa u 13 razvijenih zemalja je koristilo laptop u 2015. godini. Ovi podaci pokazuju da milenijalsi od 18-24 godine vide smartfon kao dopunu računaru, a ne zamenu za njega, a razlog mogu biti manje cene laptopova (na tržištu se mogu naći za manje od 500 američkih dolara).
Južni tok, Turski tok, Sila Sibira, Severni tok 2 – to su projekti koje je, jedan za drugim, Gasprom ili u potpunosti otkazao ili je obustavio radove na njihovoj realizaciji, što može a ne mora biti etapa na putu ka otkazivanju projekta. Prvo, šta se to dešava sa Gaspromom i drugo – kakve su posledice (ili perspektive) za snabdevanje Srbije gasom?
Šta se valja iza Urala? Odgovor na ovo pitanje je svakako značajan za snabdevanje Srbije gasom. Ne ulazeći detaljnije u ovu problematiku, može se ipak pretpostaviti da je, po svoj prilici, na dnevnom redu sudbina Gasproma. Pre svega, Gasprom ima državni monopol na izvoz gasa iz Rusije. Taj status nije problem samo za Evropsku zajednicu sa stanovišta Trećeg energetskog paketa i zaštite od monopola već i za – najveće ruske kompanije, koje posluju u oblasti nafte i gasa. Još prošle godine ruskom Ministarstvu energetike podnet je predlog za podelu monopolskog biznisa sa gasom a predlog je podneo „Rosnjeft“ – najveća državna petrolejska kompanija na svetu. Ta kompanija prvo traži da se snize tarife za preprodaju gasa (čitaj: tarife Gasproma) a zatim da se razdeli monopol na izvoz gasa. Verovatno će se tom raspodelom zadovoljiti i evropski antimonopolski uslovi.
Sila Sibira: Za razliku od dva toka – Južnog i Turskog – ovaj gasovod nema praktičan značaj za snabdevanje Srbije ruskim gasom ali ima posredan značaj pa i uticaj, kroz sudbinu Gasproma. Posle dogovora sa Kinom, u Rusiji je pokrenut ovaj projekat, koji obuhvata i nalazišta gasa i gasovode do Kine i smatran je projektom od kapitalnog značaja po više osnova a vrednost mu je procenjena na preko 800 milijardi rubalja (više od deset milijardi dolara). Prvi var na gasovodu obavljen je u septembru 2014. godine a 30. novembra 2015 Gasprom je raspisao najveći tender u svojoj istoriji – vrednost je procenjena na 156 milijardi rubalja (oko dve milijarde dolara) za izgradnju preko 800 km gasovoda! Iznenada, posle sedam dana tender je otkazan bez ikakvog objašnjenja, mada se u ruskim novinama moglo pročitati da je ruska antimonopolska služba imala ozbiljan prigovor na tender. Par dana kasnije, Gasprom je najavio mogućnost kupovine gasa u inostranstvu za isporuke Kini ali mnogi se sećaju da je još u septembru došlo da razilaženja sa Kinezima u vezi sa – cenom gasa.
Severni tok 2: Posle svih pohvala i radosti što je Gasprom doskočio Trećem paketu EZ – jer, gasovod Severni tok 2 je podvodni pa ne potpada pod ove propise i tome slično – Gasprom je otkazivao tendere za izgradnju ovog gasovoda u dva navrata – prvo, krajem decembra tender na oko 2,9 milijardi rubalja (40 miliona dolara) a onda, odmah početkom januara i tender za tri deonice na trasi Uhta – Toržok 2, dužine 400 km i vrednosti oko 13 milijardi rubalja (oko 200 miliona dolara). I oba puta – bez objašnjenja odluke o otkazivanju tendera!
Južni tok: Početkom decembra 2014. godine Rusija je otkazala projekat „Južni tok“, navodeći nekonstruktivnu poziciju Evropske zajednice kao razlog. Istina, nisu baš svih prihvatili to objašnjenje ili bar ne kao jedino objašnjenje za otkazivanje projekta – mnogi smatraju da je cena tog projekta dostigla nerazuman iznos i da je zapravo nerentabilnost projekta glavni razlog za njegovu propast. Povremeno prizivanje tog projekta kao oživelog pre je zasnovano na izreci „trla baba lan da joj prodje dan“ nego na realnoj osnovi – sa najvišeg mesta – iz Kremlja – poručeno je ovih dana da „takav projekat ne postoji“.
Turski tok: Još u julu 2015 godine, znatno pre poznatog zahlađenja odnosa između Rusije i Turske, obustavljeni su svi pregovori o izgradnji „Turskog toka“. Iz turske vlade je tada zvanično poručeno da se ne vidi mogućnost za izgradnju tog gasovoda zbog visoke cene gasa, od koje Rusi nisu odustajali. Ti razgovori nikad nisu nastavljeni, Turci nikad nisu izdali dozvolu za gradnju gasovoda a onda je došla i decembarska ruska izjava da odustaju od tog projekta.
A gas za Srbiju? To je, svakako, najmanji problem Gasproma u ovoj situaciji. Pre svega, uporno se zanemaruje stav Rusije, a i direktno predsednika te države, koji je krajem decembra ponovio da „nema razloga da se prekida transport gasa preko Ukrajine“. A onda, kada se sve ovo gore završi sa Gaspromom, možda, ipak – neki Južni tok! Što da ne, ali ne za – te pare. Moraće da pojeftini. I tada će i gas za Srbiju biti jeftiniji.
Izvor: SENERGES
Sankcije Sjedinjenih Država prema Rusiji će najverovatnije ostati na snazi do kraja godine, dok bi sankcije EU mogle biti ublažene već sredinom godine. “Ukoliko to bude slučaj, može se očekivati pozitivnija situacija, ali sumnjam da će ruske kompanije ili banke videti značajnije promene u mogućnostima finansiranja“, smatra Evgenij Gavrilenkov, glavni ekonomista u Sberbank Rusija.
Čini se da se ruska ekonomija prilagodila ceni nafte koja je niža od 40 dolara po barelu, što je u skladu sa osnovnim predviđanjima Sberbank analitičara za tekuću godinu. „Biće primetan rast BDP-a do 2,5%, što će biti uslovljeno promenama cene nafte. Deficit ruskog budžeta u najgorem slučaju neće preći 4% odsto BDP-a, što se lako može pokriti kombinovanjem domaćeg zaduživanja i transfera iz fonda državnih rezervi. Uzimajući u obzir šokantan pad cene nafte, sa oko 100 dolara po barelu, ruska ekonomija se pokazala kao otporna“, kaže Gavrilenkov. Ona bi, prema njegovim rečima, u 2017. godini mogla imati jači ekonomski rast koji će se zasnivati uglavnom na porastu investicija i izvoza robe.
Profit privrednih subjekata porastao je u oktobru 2015. godine, međutim, kompanije su ukinule odluke o investicijama zbog izuzetno visoke promenljivosti cene nafte i nestabilnosti valute. „Ukoliko se cena nafte zaustavi na 40 USD po barelu, a promenljivost rublje umanji tokom godine, bićemo svedoci snažnog porasta investicija. Potražnja krajnjih potrošača ostaće na nižem nivou zbog servisiranja troškova domaćinstava i ponovnog zaduživanja“, dodaje Gavrilenkov.
Nakon jakog pada rublje u periodu od četvrtog kvartala 2014. do prvog kvartala 2015. godine i pada cene nafte, najveće ruske kompanije za proizvodnju nafte znatno su smanjile prihode, ali su uglavnom zadržale isti iznos dugovanja koji su imale krajem 2013. godine.
Analitičari Sberbank ne očekuju da će se Ministarstvo finansija Rusije aktivno zaduživati u inostranstvu 2016. godine, pošto je Vlada odlučila da smanji godišnji limit za izdavanje evroobveznica na 3 milijarde USD (sa 7 milijardi USD u periodu od 2013. do 2015. godine, na godišnjem nivou), odlučivši se za strateški pristup prikupljanja sredstava na domaćem tržištu. Prema mišljenju analitičara Sberbank očekuje se da se tokom godine plasira ukupno 10-15 milijardi USD u evroobveznicama, što bi, uzimajući u obzir ukupan iznos redovnog otkupa određenog za ovu godinu (12,7 milijardi USD), značilo da će tržište ostati, u najboljem slučaju, gotovo nepromenjeno.
Ruske banke morale su da se nose sa naglim skokom troškova finansiranja, što je rezultat porasta kamatne stope Centralne banke Rusije u decembru 2014. godine. Tokom 2015. godine, kako je Centralna banka Rusije postepeno smanjivala kamatnu stopu, banke su započele postepeno reprogramiranje nedospelih kredita, dok su se marže konstantno oporavljale.
Sberbank analitičari očekuju da će porast aktive ruskog bankarskog sektora biti umeren ove godine, imajući u vidu još uvek nestabilnu ekonomsku situaciju i manjak kvalitetnih dužnika. U pogledu poslovanja sa stanovništvom, vidljivi su prvi znaci stabilizacije kvaliteta aktive kao i početak oporavka potrošačkog kreditiranja, dok hipotekarno kreditiranje takođe može nastaviti da raste, usled pada kamatnih stopa. Sve u svemu, Sberbank analitičari očekuju u 2016. godini ukupan rast kredita od 5 do 10%. Uzimajući u obzir očekivani trend pada inflacije, Centralna banka Rusije će nastaviti da smanjuje referentnu kamatnu stopu što će pozitivno uticalti na marže banaka i niže troškove finansiranja.
Ukrajina
Nivo investicija u Ukrajini zasnivaće se na dva glavna faktora u 2016. godini: političkoj stabilnosti i ekonomskom oporavku. „Ekonomski rezultati Ukrajine biće bolji u 2016. godini, budući da se očekuje usporavanje ekonomskog pada sa 11% u 2015. na 3% u 2016. godini”, rekao je Gavrilenkov. Domaća potražnja će verovatno ostati pasivna, budući da će povećana inflacija ograničiti realne vrednosti plata i privatnu potrošnju.
Belorusija
„S obzirom na to da bi budžet trebalo da ostane izbalansiran, vidimo poboljšanje finansijske pozicije države. U tom slučaju, moglo bi doći do unapređenja kreditnih rejtinga Belorusije za jedan nivo u toku godine, naročito ako zemlja uspe da se finansira iz neruskih izvora i zadrži ukupan nivo spoljnog duga pod kontrolom”, kaže Gavrilenkov.
Kazahstan
Očekuje se da će u 2016. godini ekonomija Kazahstana biti pod veliki pritiskom, iako su poboljšanja moguća u nekim oblastima. Očekivano je značajno usporavanje ekonomskog rasta, ali koji će ostati pozitivan. Ukoliko i dođe do značajnijeg rasta, on najverovatnije neće preći 2 procenta. Usled pada kazahstanske tenge, ne očekuju se značajnije investicione aktivnosti. Inflacija se neće smanjivati pre četvrtog kvartala, međutim Narodna banka počela je sa snižavanjem kamata u cilju stimulacije ekonomskog rasta.
U decembru 2015. bili smo svedoci promene paradigme kada su Federalne rezerve SAD konačno donele odluku o prvom povećanju kamatne stope posle više od devet godina. Prognoza Sakso banke za prvi kvartal (Q1) je zato usredsređena na „obraćanje pažnje na razliku“ – ispitujući neto promenu kako različite klase sredstava reaguju tokom ciklusa povećanja kamatne stope.
„Prvo tromesečje će biti težak početak godine kojom dominiraju konfuzija, nestabilnost i mnogo premišljanja oko FED poteza. Šira slika ukazuje, međutim, da smo u tranziciji ka modelu marginalnog troška kapitala a to je dobra vest“, smatra Stin Jakobsen (Steen Jakobsen), glavni ekonomista Sakso banke. „Povećanje kamatnih stopa američkog Fed-a su znak ozdravljenja a ne bolesti i 2016. je određena da nudi velike mogućnosti investitorima koji žele da dožive rast svojih portfolija dok se tržište vraća u početni položaj.“
U tom kontekstu, prognoza Sakso banke za glavne klase sredstava za prvi kvartal 2016 glasi:
Berzanske robe
Q1 bi mogao biti najgori u ciklusu za namučenu naftu. Ukidanje sankcija protiv Irana moglo bi da uveća izvoz, u početku nafte koja se čuva u plutajućim skladištima a kasnije za 500,000 barela dnevno na već prezasićenom tržištu. U SAD zalihe imaju tendenciju rasta tokom prva četiri meseca a to bi moglo da poveća pritisak na Kušing (Cushing), čvorište za isporuku WTI sirove nafte koja se prodaje putem terminskih ugovora.
Prvi kvartal će takođe nastaviti da predstavlja izazovno okruženje za plemenite metale jer će investitori najverovatnije biti svedoci viših kamatnih stopa u SAD i nastavka kvantitativnog popuštanja u Evropi i Kini kao dobrom prilikom za kupovinu dolara.
Devizno tržište
Više nego ikada, sada kada Fed opet aktivno prilagođava politiku kamatnih stopa, prognoza za globalna tržišta i sve valute, velike i male, zavisi od budućih povećanja kamatnih stopa Fed-a i prilagođavanja iščekivanja tržišta tempu tih povećanja. Zvuči jednostavno za dolar da raste jer FED sada predvodi u razvoju izuzetno lake politike u godinama nakon globalne finansijske krize.
Obveznice
Sa ulaskom u novu godinu, jedna tema će dominirati agendom i zaokupljaće investitore širom sveta – kreditni faktor. A sa podizanjem kamatne stope od nule, troškovi kredita će oživeti performanse okruženja kako na nacionalnom, tako i na korporativnom nivou. U slučaju bilo kakvog iznenađenja i povećanja ekonomskih troškova tokom Q1, ima smisla dodati kratku poziciju na obveznice u kontekstu portfolija.
Akcije
Ako tržišta kapitala budu zaštićena od prelivanja kreditnog sloma iz energetike i rudarstva – što je naš scenario – onda će 2016. verovatno biti dobra godina jer se investitori suočavaju sa poravnanom krivom u USD prinosima, negativnim stopama evropskih državnih obveznica sa petogodišnjim rokom dospeća i kratkoročnim japanskim državnim obveznicama.
Makroekonomija
Globalna ekonomija će zastati suočena sa prvim američkim ciklusom povećanja kamatnih stopa u ovoj deceniji, ali prognoza naginje ka razvijenim ekonomijama i daleko od tržišta u razvoju. Međutim, za sada grananje rastuće cene kapitala neće biti isključivo negativno i globalni rast će biti neznatno veći.
Evropa
Poljska imala reputaciju čvrste, otporne na recesiju i dobro razvijene ekonomije već neko vreme. Nažalost, ostaje veoma ranjiva na veće troškove kapitala – posebno kada je reč o energetskom sektoru. Naš stav je da će ekonomski rast Poljske verovatno osetiti posledice u 2016.
Azija – Pacifik
Q1 označava kineska godina crvenog majmuna (koji pripada elementu vatre) – godina koja bi se mogla okarakterisati dodatnim nevoljama na tržištu, ambicijama i dodatnom nestabilnošću. Pomeranja na tržištu i rasparčavanja će biti još napornija u 2016. godini, sa visokim geopolitičkim rizikom na dnevnom redu i potencijalom za globalno ekonomsko usporavanje u već izazovnom okruženju.
Kineska ekonomija je, prema upravo objavljenim zvaničnim podacima, u 2015. godini rasla najsporije za poslednjih četvrt veka. Njen rast je naime iznosio 6,9% a očekivanja vlasti su bila da će biti bar 7%. Da podsetimo, u 2014. ekonomski rast Kine bio je 7,3%.
Stigli su i podaci o rastu BDP-a u poslednjem kvartalu prošle godine, koji je iznosio 6,8%, što je za 0,1% manje u odnosu na isti period u 2014.
Kineska ekonomija se pored toga suočava sa slabljenjem izvoza, visokim stepenom zaduženosti i smanjenjem investicija.
Ono što dodatno zabrinjava je i činjenica da neki analitičari ove godine očekuju još manji rast, od 6,5%.
Kina je nekada imala mnogo veći ekonomski rast, neko vreme čak dvocifreni, ali sada je u procesu strukturalne transformacije iz ekonomije koja je zavisila od industrijske proizvodnje i izvoza u uslužno orijentisanu industriju, stoji u saopštenju kineskog Nacionalnog biroa za statistiku koji između ostalog, time objašnjava ovo usporavanje.
Tokom prošle godine Kompanija „Dunav osiguranje“ ostvarila je iskorak u obimu i kvalitetu usluga putničkog zdravstvenog osiguranja, a ažurnost u rešavanju šteta u prvih jedanaest meseci dostigla je čak 99,88 odsto, piše u saopštenju osiguravajuće kuće.
U istom periodu Dunavu je prijavljeno 6.867 šteta, što je za 745 šteta više nego u celoj 2014. godini. Premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja do kraja novembra prošle godine iznosila više od 310 miliona dinara, dok je u čitavoj 2014. godini ukupna premija domašila sumu od oko 303 miliona dinara.
Do 30. novembra 2015. godine, putno osiguranje sa asistencijom dostiglo je iznos viši od 900 hiljada dinara, što je više od rezultata iz 2014. godine.
Osiguranje pomoći na putu na kraju 2014. inkasiralo je oko 2.7 miliona dinara, dok je za prvih jedanaest meseci lane iznos premije bio 3.6 miliona dinara.
Posebni uslovi prodaje paketa putnog i putničkog zdravstvenog osiguranja Kompanije „Dunav“ važiće do 29. februara ove godine. U zavisnosti od obima pokrića, osiguranici koji zaključe ugovor o paketu putnog osiguranja za poslovna i turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana stiču pravo na popust od 15 odsto na premiju osiguranja ukoliko se zaključi samo osnovno osiguravajuće pokriće.
Popust od 20 odsto na osiguravajuću premiju nastupa ako se uz osnovno pokriće ugovori jedno ili oba dopunska pokrića, i to za rizik od otkaza putovanja i za osiguranje prtljaga. Osiguranicima koji zaključe ugovor o putničkom zdravstvenom osiguranju za poslovna i turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 30 dana odobrava se popust od 10 odsto. Pored ovoga, klijentima su odobrene i dodatne pogodnosti, i to popust na cenu međunarodne karte osiguranja, koja iznosi 1.800 dinara, kao i 30 odsto popusta na premiju osiguranja pomoći na putu.
Na samom kraju 2015. godine usvojene su izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojima je uvedena važna novina vezana za oporezivanje nerezidenata u Srbiji. Novo pravilo, koje će početi da se primenjuje od 1. marta 2016. godine, propisuje da se porez po odbitku po stopi od 20% plaća na prihode koji nerezident ostvari od rezidenta po osnovu naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike Srbije.
Najtipičniji primeri slučajeva kada nerezident na teritoriji Republike Srbije pruža uslugu rezidentu jesu razne usluge upravljanja koje matične kompanije iz inostranstva pružaju njihovim zavisnim društvima osnovanim na teritoriji Republike Srbije, kao i slučajevi pružanja usluga po osnovu javnih nabavki.
Dok u ovim situacijama ne bi trebalo da bude velikih problema, u smislu da je nedvosmisleno da se usluga pruža/koristi na teritoriji Republike Srbije, značajni problemi se mogu javiti u slučaju usluga pruženih elektronskim putem.
Nažalost, zakonodavac nije uzeo u obzir da će propuštanjem da uredi kada se smatra da su usluge pružene, odnosno da se koriste na teritoriji Republike Srbije, ostaviti ovo važno pitanje nerešenim, što će dovesti do problema kako za nerezidente koji pružaju ove usluge, tako i za rezidente koji ih koriste. Ni jedni ni drugi neće biti sigurni da li na konkretnu uslugu treba obračunati i platititi porez po odbitku ili ne.
Izmene Zakona su inače prosleđene u parlament i usvojene bez javne rasprave, što je verovatno jedan od razloga zašto je učinjen propust da se ovo pitanje detaljnije uredi i što pokazuje štetnost usvajanja zakona na prečac, bez dovoljne analize predloženih izmena.
Još jedno pitanje koje se može otvoriti u vezi sa ovom izmenom jeste odnos ovog pravila i pravila o stalnoj poslovnoj jedinici. Naime, Zakona o porezu na dobit pravnih lica propisuje da je stalna poslovna jedinica svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentni obveznik obavlja delatnost.
Ukoliko nerezident pruža usluge na teritoriji Republike Srbije u određenom vremenskom periodu (pri čemu treba imati u vidu da propisi ne preciziraju dalje pojam “stalno” u formulaciji stalno mesto poslovanja), da li se može smatrati da ima stalnu poslovu jedinicu preko koje pruža te usluge?
U Zakonu postoji pravilo koje kaže da se ne plaća porez po odbitku u slučaju da se prihod isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidenta. Međutim, do kod trenutka postoji samo obaveza plaćanja poreza po odbitku, a od kog trenutka se ima smatrati da nerezident ima stalno mesto poslovanja? Ostaje da se vidi da li će se u praksi postaviti ovo pitanje i na koji način će biti razrešeno.
Nikola Đorđević, partner u JPM Janković Popović Mitić
Ekonomska situacija u Kini više nije bajna. Spektakularni rast polagano usporava i investitori na finansijskim tržištima su u strahu da bi to usporavanje moglo da se proširi na ostatak sveta pa možda čak i da uzrokuje novu globalnu recesiju.
Na osnovu usporavanja građevinskog sektora i neodrživog rasta cena akcija na berzi u Šangaju, u drugom delu prošle godine počela je masovna rasprodaja akcija koja još uvijek traje. Od početka godine referentni indeks Šangajske berze (Shangai Composite) pao je dodatnih 17% što je uzrokovalo značajni pad i na većini ostalih svetskih berzi.
Kineska valuta – renminbi (juan) slabi već dve godine, a u trenutku pisanja analize na platformama Admiral Markets-a kurs USD/CNY iznosi 6,5888, što je najslabiji kurs juana u posljednjih pet godina.
Panika na berzi na osnovu koje je samo u decembru iz Kine izvučeno preko 170 milijardi dolara stranog kapitala mogla bi dodatno da uspori ekonomski rast koji bi u poslednjem kvartalu 2015. godine trebalo da iznosi 6,9%.
Budući da je maksimalni mogući rast prioritet kineskih vlasti, centralna banka će preduzeti što god je potrebno ga ubrza. Najjednostavniji način za kratkoročno poboljšanje ekonomske situacije je povećanje izvoza, koji je već decenijama najvažniji motor kineskog rasta. Izvoz se može povećati slabljenjem valute, što dovodi do situacije u kojoj su kineski proizvodi u inostranstvu jeftiniji, a strani proizvodi u Kini skuplji. Podsticanje rasta na ovaj način naziva se valutni rat i poslednjih nekoliko godina praktički da nema važnije države koja su u njega nije uključila.
Dodatan razlog za slabljenje kineske valute je jačanje američkog dolara u odnosu na većinu drugih svetskih valuta. Budući da je kurs kineske valuta usko vezan za američki dolar, zajedno sa jačanjem dolara, jača i renminbi (juan) što iz kineske perspektive trenutno nije poželjno.
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da će kineska centralna banka, koja je već nekoliko puta u poslednjih godinu dana oslabila valutu, nastaviti sa istom praksom. Naizgledniji scenario je dodatno slabljenje juana od nekoliko odsto tokom 2016. Ipak, budući da svaka devalvacija, bez obzira koliko mala bila, uzrokuje paniku na finansijskim tržištima, postoji mogućnost da Kineska narodna banka neće hteti cele godine biti u fokusu finansijskih tržišta i smirivati ih, nego jednokratno devalvirati valutu za 10% ili više, i na taj način jednim potezom značajno pomoći svojoj ekonomiji.
Od 17. februara počinje operativni rad berze električne energije u Srbiji i jugoistočnoj Evropi Sepeks (SEEPEX), čime će se povećati obim trgovine električnom energijom u celom regionu, najavila je danas ta berza.
Kako se navodi u saopštenju, testiranje učesnika je uspešno obavljeno i rešavanje preostalih regulatornih pitanja je u finalnoj fazi.
„Pokretanje tržišta Sepeks biće veliki korak ka stvaranju uslova, odnosno odgovarajućeg rešenja za uspostavljanje regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi. To je korak koji se već dugo očekuje, kako od strane zainteresovanih strana u okviru zemalja Energetske zajednice, tako i od strane učesnika na ostalim tržištima električne energije u Evropi“, piše u saopštenju.
Podseća se da je Sepeks formiran kao zajedničko ulaganje srpskog operatora prenosnog sistema Javnog preduzeća Elektromreža Srbije (EMS) i Evropske berze električne energije EPEX SPOT u cilju osiguranja transparentnog i pouzdanog mehanizma za formiranje veleprodajne cene na tržištu električne energije, putem uparivanja ponude i potražnje po pravičnoj i transparentnoj ceni, uz sigurnost da će sve transakcije zaključene na toj berzi biti realizovane i plaćene.
Berza struje Sepeks je u julu 2015. zvanično registrovana u Agenciji za privredne registre Srbije i trebalo je da počne da radi krajem novembra.
Prema ranijim procenama, Srbija će trgovanjem strujom u regionu zaraditi oko 400 miliona evra.
Strujom na ovoj berzi će se trgovati kao akcijama na berzi, a isporučioci energije nisu samo proizvodjači, već i trgovci koji su prema važećim zakonima registrovani.
Izvor: Beta