јануар 2017

Uprkos nedavnom ekonomskom oporavku, neizvesnost će i ove godine biti dominantan element u globalnoj ekonomskoj klimi, a svetska trgovina je pod pretnjom protekcionizma, pokazuje nova analiza kompanije Coface.

Nakon dve uzastopne godine sporijeg rasta na svetskom nivou, perspektiva bi trebalo malo da se popravi u 2017. (sa 2,5% na 2,7%). Taj trend će biti vođen poboljšanjem poslovanja u zemljama u usponu (rast od 4,1%), zbog oporavka u Brazilu i Rusiji, što kompenzuje usporavanje u Kini. Razvijene zemlje će imati stabilan rast od 1,6%.

Slab razvoj u svetskoj trgovini (prognozira se 2,4% za 2017., u poređenju sa prosekom od 2,2% između 2008. i 2015. godine, do prosečnih 7,0% između 2002. i 2007. godine) može se dodatno iskomplikovati zbog oživljavanja protekcionističke merama, nakon izbora Donald Trampa. U kratkom roku, te mere će imati manji uticaj na američku ekonomiju na kraju ciklusa (+1,8%) nego što će imati na druge zemlje koje izvoze u velikoj meri u SAD: Centralna Amerika (naročito Honduras, El Salvador, Meksiko i Ekvador) i neke azijske zemlje (kao što su Vijetnam i Tajland).

S obzirom da se Meksiko veoma oslanjanja na izvoz u SAD (što predstavlja 7% BDP-a), u svetlu visoke inflacije i pada investicija, Coface je spustio svoju procenu rizika zemlje na B. Argentina će, međutim, biti relativno imuna na „Tramp efekat“ i, nakon teške godine, trebalo bi da počne da koristi pogodnosti svojih reformi. Coface stoga povećava svoju procenu rizika zemlje za Argentinu na B.

Globalni politički rizici na rekordno visokom nivou u 2017.

Među razvijenim ekonomijama, Evropa je ta koja se suočava sa najvećom političkom neizvesnošću, jer čeka ishod većeg broja odlučujućih izbornih bitaka, kao i detalje o tačnim uslovima Bregzita. Tokom prošle godine, evropski pokazatelj političkog rizika kompanije Coface porastao je u proseku za 13 poena za Nemačku, Francusku, Italiju, Španiju i Veliku Britaniju. Ako bi se pojavio još jedan veliki politički problem, razmera sličnih britanskom referendumu, evropski rast bi se mogao usporiti u proseku za 0,5 bodova.

Politički rizici u zemljama u usponu veći su nego ikada, vođeni socijalnim nezadovoljstvom i povećanim bezbednosnim rizikom. CIS (zbog Rusije, sa rezultatom od 63% od 100% u 2016.) i regiona Severne Afrike/Bliskog istoka (sa Turskom i Saudijskom Arabijom, obe na 62%) pokazuju najveće rizike među velikim ekonomijama u usponu. Povećanje političkih i socijalnih frustracija u Južnoj Africi delimično je krivo za sniženje rejtinga na C, u atmosferi veoma lošeg rasta.

Bezbednosni rizici, koji uključuju terorističke napade, sukobe i ubistva, predstavljaju novi faktor u nastajanju indikatora političkog rizika. Ne iznenađuje da su oni najveći u Rusiji i Turskoj.

Kreditni rizici: visok nivo duga je pretnja za bankarski sektor u zemljama u usponu

Ovaj povećani kreditni rizik može se pojaviti u različitim oblicima, u zavisnosti od zemlje. Nivo nesolventnosti kompanija trebalo bi da nastavi da opada u razvijenim ekonomijama. Negativan aspekt je, međutim, da je količina kreiranja kompanija često niža od nivoa pre krize (varijacija od -19,8% u Nemačkoj, -5,1% u Sjedinjenim Američkim Državama i -4,1% između 2015. i najvišeg nivoa pre krize). Krediti visoko zaduženih kompanija troše sredstva koja su na raspolaganju za brzo razvijajuće mlađe kompanije.

Prezaduženost kompanija je još jedan problem za zemlje u usponu. Kompanije u Kini imaju najviši nivo duga (ekvivalentno više od 160% BDP-a), a taj dug je porastao za 12 BDP poena između drugog kvartala 2015. i drugog kvartala 2016. godine. Stopa lošeg duga u bankarskom sektoru raste oštro u Rusiji, Indiji, Brazilu i Kini, a uslovi kreditiranja su sve strožiji.

Povećanje rejtinga u Evropi i podsaharskoj Africi

Ovo je prvi put od sredine 2015. godine da je Coface dodelio više povećanja od pogoršanja rejtinga u svojim procenama rizika zemlje.

Španija je unapređena na A3, dok su Island i Kipar (gde se rizici vezani za kapitalne kontrole smanjuju), sada dobili ocenu A2 i B. Zemlje centralne Evrope nastavljaju sa poboljšanjem u rangiranju, među 160 zemalja procenjenih od strane kompanije Coface. U Estoniji (A2), Srbiji (B) i Bosni i Hercegovini (C) došlo je do poboljšanja u poslovnim okruženjima i rast u ovim zemljama dostiže zadovoljavajući nivo. Bugarska (A4) je potvrdila svoj oporavak, zahvaljujući umerenom rastu i nastavku konsolidacije bankarskog sektora.

U podsaharskoj Africi, manje zemlje su odmakle dalje nego veće ekonomije. Dve najuspešnije zemlje u regionu su Gana (B), koji je položila test svoje demokratsku zrelosti u decembru, a sada ima dobar nivo upravljanja javnim finansijama, i Kenija (A4), kod koje se vidi podsticaj u turizmu i povećanju javnih investicija.

U „Elektroprivredi Srbije“ do sada je primljeno 1.880 reklamacija građana za pogrešno ispostavljene račune za električnu energiju za decembar 2016. godine, što je daleko manje od 3.500, koliko se smatra granicom za ispitivanje poslovanja firmi koje su unajmljene za očitavanje brojila.

„Ovaj broj reklamacija je ispod proseka za decembar u prethodne tri godine“, kaže Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS i dodaje da svi mogu da podnesu reklamaciju jer moguće je da je bilo grešaka prilikom očitavanja ali i „onih koje su napravili ljudi u elektrodistribucijama, odnosno odgovorni u elektrodistributivnom sistemu, bilo da oni pripadaju ODS „EPS Distribuciji“ ili EPS-u. Biće smenjeno osam direktora i šefova, odgovornih upravo za brigu o korisnicima“.

Ovu priču vezanu za povećane račune za struju prati nekoliko interesantnih pitanja.

Prvo je svakako – zašto će biti smenjeno osam direktora ako je broj reklamacija iznad proseka za ovaj period godine.

Drugo, i značajnije je – da li će biti obeštećeni samo oni koji su podneli reklamacije ili svi građani koji su dobili povećane račune. Blic je više puta u EPS-u postavljao ovo pitanje da bi konačno dobio odgovor da će ta kompanija sama ispraviti nepravdu odnosno da neće ostati „kratkih rukava i dugačkih računa“ oni koji ne ulože prigovor na decembarsku globu za struju.

“Uradićemo analizu svih računa izdatih za decembar kroz poređenje potrošnje u ranijem periodu, a posebno kroz očitavanje potrošnje za januar. Sa pojačanom kontrolom očitavanja stanja brojila za januar biće ispravljene sve eventualne greške koje su načinjene u čitanju za decembar. Na taj način u računu za januar, koji će kupci dobiti u februaru, biće utvrđena potpuno ispravna stanja. Građanima koji plate račune, a utvrdi se da je bilo propusta u prethodnom očitavanju, biće umanjeni računi za januar”, rekli su novinarima ovog medija u Elektroprivredi.

Iz EPS-a u međuvremenu zvanično saopštavaju da ovo preduzeće ima za cilj da reši problem svakog korisnika, ali opet naglašavaju da je 1.880 reklamacija zanemarljiv broj ako se ima u vidu da Elektroprivreda Srbije opslužuje 3,6 miliona korisnika.

Još jedno od pitanja koje je prethodnih dana zaintrigiralo građane je – kako to da privatne firme rade očitavanja brojila u domaćinstvima.

Odgovor stiže iz EPS-a: radna mesta čitači brojila u u ovoj kompaniji su ukinuta 2000. godine i poslednjih 16 godina na tim poslovima angažuju se različite agencije. „Do sredine 2015. godine kada je počeo proces centralizacije i korporativizacije u EPS-u, svaka elektrodistribucija raspisivala je svoje tendere i angažovala agencije. Sada sve te agencije čitaju zajedno. U otvoreno postupku javne nabavke angažovan je konzorcijum čiji je nosilac firma Sekvester i koji čita brojila po ceni od 39,9 din za celu Srbiju. Postoje razne spekulacije o ceni čitanja i tvrdim da sadašnja cena nije veća u odnosu na ranije. U prethodnom periodu pre korporativizacije, cena čitanja se kretala oko 61 dinara, a u nekim delovima ED Čačak i do 145 dinara odnosno čak i više od 300 dinara. Određene elektrodistribucije su raspisivale tendere gde se čitačima plaćalo čitačima na sat. U planinskim delovima za neke zaseoke bilo i potreno nekoliko sati da očitaju jedno, dva ili tri brojila i ta je cena je bila astronomska. Napravili smo dobar posao i ozbiljnu uštedu“, izjavio je Grčić.

Promenjeni osnovni globalni ekonomski, finansijski i operativni faktori i promena iz monetarnog programa kvantitativnog popuštanja ka novim fiskalnim politikama pripremili su teren višim prinosima tokom 2017.

Obveznice se nalaze na raskrsnici. Ova 2017. će najverovatnije biti prva godina od 2011. (sa malim izuzetkom 2013.) kada će se desiti da prinosi od desetogodišnjih obveznica američkog trezora probiju iznos od 3% na putu ka gore, ističe u svojoj analizi Simon Fasdal, direktor sektora za trgovanje fiksnim prihodima u Sakso Banci.

Ova projekcija zasnovana je na promeni globalnih osnovnih ekonomskih, finansijskih i operativnih faktora krajem 2016. godine i promenama u politikama monetarnih programa kvantitativnog popuštanja (ostali su bez municije) do novih fiskalnih politika koju su inicirale, na primer, SAD.

Naknadni uticaj na globalnu inflaciju biće bitan jer će značajan broj ovih faktora takođe biti u igri.

Ukupan očekivani rast će ponovo aktivirati uska grla u Sjedinjenim Državama i u nekim evropskim zemljama, što će dovesti do (zdravog) napretka u određivanju cena.
Efekat negativne inflacije na niske cene nafte (naročito poslednji pad na 26 dolara po barelu) će nestati i biće zamenjen neutralnim ili pozitivnim uticajem, sa rastom cena sa trenutnih nivoa od oko 50 dolara po barelu. Zajedno sa ostalim komponentama (uključujući rast cena hrane) će nastaviti da gura iznenadne indekse inflacije na gore, i tako podiže prinose američkih obveznica blizu 3%.

Sveukupni uticaj činjenice da se nekoliko regiona kreće ka višoj brzini rasta bi veoma lako mogao da bude potcenjen, naročito pozitivan uticaj na očekivanja od tržišta zemalja u razvoju koji proističe od većeg rasta na razvijenim tržištima u kombinaciji sa jačim dolarom i robama.

Autoput do pakla?

Da li ovo znači da će 2017. biti godina u kojoj bi se trebalo držati podalje od obveznica, pita se Fadal. Prema njegovim rečima, neće – međutim, ključne tačke na putu između potere za trajanjem odnosno kreditnih premija biće od najvećeg značaja i verujemo da će potera za premijama biti poželjnija sve dok prinosi ključnih globalnih obveznica rastu blizu nivoa od 3% za desetogodišnje američke obveznice.

Procene su da ima malo razloga za strah od ponovnog kraha iz 2013. godine na ostalim tržištima obveznica. Ukupna pozitivna prognoza, i za tržišta zemalja u razvoju, će stvoriti zdrave lokalne finansijske uslove, uz tržišta zemalja u razvoju koja će imati koristi od većeg priliva investicija i veće podrške.

Evropska centralna banka će najverovatnije nastaviti sa kvantitativnim popuštanjem bar tokom prvog kvartala 2017. godine, uz samo malu verovatnoću bilo kakvog komentara, ukupna kombinacija evropskog programa kvantitativnog popuštanja i ostalih mera politike (uključujući novu američku fiskalnu politiku) i veće inflacije će omogućiti zdravu ravnotežu za proizvode trgovane na razliku (obveznice) da imaju veoma dobar povrat od investicije, uprkos postepenom povećanju prinosa ključnih obveznica. Najveći rizik po ovaj scenario su značajno jači američki dolar, inflatorni šokovi (malo verovatni) i neizvesnost oko kineskog rasta.

Da li će Dragi postati Hudini?

Kako su prinosi od američkih obveznica već skočili a postoji rizik da nastave da dalje rastu, ako se pozitivni trendovi nastave i u prvom kvartalu, veliko pitanje će biti: Šta će učiniti predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi? Po najpozitivnijem mogućem scenariju, možemo biti svedoci bržeg nego što je očekivano napretka Evrope zbog jačeg dolara, poboljšanog globalnog rasta i očekivane fiskalne politike, što bi moglo da prebaci korporativnu Evropu u veću brzinu. U isto vreme, trenutna i očekivana inflacija bi konačno porasle, stavljajući tako Dragog izvan njegove zone komfora sa trenutnim programom kvantitativnog popuštanja.

Problem je kako izaći iz svega na otmen način? Biće veoma teško izbeći brze skokove u prinosima evropskih ključnih obveznica, čak i sa postepenim pristupom, i kako rastojanje između procena sveta kvantitativnog popuštanja i vrednosti stvarnog sveta bude raslo a jaz bude postao veći, uticaj će biti bitan. Dragi će iskoristiti svoje veštine da postigne postepeno povlačenje po „bilo koju cenu“, izvodeći tako jednu vrstu Hudinijeve tačke, koja će zahtevati puno priče i dodir iluzije.

U Sakso banci preporučuju oprez po pitanju prinosa evropskih ključnih obveznica u narednom kvartalu i izbegavanje dužeg rizika sa državnim obveznicama i drugim proizvodima u kojima se ne trguje na razliku. Rizik u prvom kvartalu bi trebalo najpre tražiti u proizvodima trgovanim sa velikom razlikom, u korporativnim deonicama u SAD ili na tržištima u razvoju, kao i kod odabranih evropskih sa kraćim trajanjem, koje se fokusiraju na kreditne premije. Pozicioniranje bi trebalo da bude usmereno na više različitih finansijskih sredstva, sa fokusom na hedžing mogućnosti.

U kasnijoj fazi prvog kvartala bi moglo doći do novih mogućnosti – trenutak u kojem ulazak na tržište obveznica u punom obimu postaje veoma atraktivno zbog dospeća rasta cena hartija od vrednosti, a tako i u suprotnosti sa zrelošću prinosa od obveznica.

Centralna banka Turske podigla je kamatnu stopu na odobrenje prekonoćnih pozajmica za 75 baznih poena.

To je poslednji u nizu poteza u nastojanju da pomogne oslabljenoj liri koja je izgubila četvrtinu vrednosti prema dolaru u protekloj godini.

Komitet banke za monetarnu politiku je saopštio da je kamatnu stopu na prekonoćne pozajmice povećao na 9,25 odsto sa 8,5 odsto, što je drugo povećanje te kamate od novembra prošle godine, prenosi agencija Frans pres.

Jednonedeljna REPO stopa je, međutim, zadržana na 8,0 procenata.

Budući da su tržišta očekivala još veće povećanje kamate, lira je posle saopštenja banke izgubila 1,25 odsto vrednosti prema dolaru, skliznuvši na 3,8 lira za dolar.

Lira je, kako navodi agencija Rojters, pala za osam procenata u ovoj godini, posle dvocifrenog pada u 2015. i 2016. godini, dok su investitori zabrinuti zbog političke neizvesnosti u zemlji i usporavanja turske ekonomije.

Izvor: Tanjug, B92