јануар 2018

Pojava novih tehnologija i rastuće geopolitičke tenzije, pre svega između Kine i Amerike, kao jednu od posledica imaju masivan, temeljan i radikalan remont svetske industrije finansija. Sve češće se ćuju pitanja u stilu „da li Svet mora sa papirnog da pređe na upotrebu digitalnih valuta? Da li je bitcoin samo refleksija finansijske krize ili konačno završnica ‘bitke’ u kojoj ‘van igre’ ostaju banke?“, “da li je u toku zamena kineskog juana za američki dolar kao rezervne svetske valute“…

Džes Stenli, CEO Berkli Bank Grupe podsetio je na početke razvoj finansija od pre par vekova. „Ne treba zaboraviti da je upravo razvoj finansijske industrije omogućio pravedniju raspodelu vrednosti u društvu. Postojanjem banaka i finansijske industrije omogućen je slobodan ekonomski i društveni rast, dostupan svima a ne samo privilegovanima Finansije imaju centralnu ulogu u očuvanju ljudskih sloboda i od njihovog postojanja koristi imaju svi“.

„Da bi odbranili dugoročnu stabilnost tržišta moramo da poradimo intenzivnije na socijalnoj inkluziji“, kategoričan je Mihael Koburn iz Citi grupe. Prema njegovim re;ima danas nam najveće pretnje po finansije svakako da dolaze iz domena novih digitalnih tehnologija i kriptovaluta.

„Upravo zato mi smo u Kini, tačnije naša Centralna Banka Kine, zabranili trgovinu bitcoinom. Mnogo je nepoznanica i dok sve ne proučimo moramo vrlo oprezno da pristupimo celom tom segmentu poslovanja. Naše tržište je najveće na svetu i ako do]e do bilo kakvog poremećaja ‘prodrmaće’ se ceo svet“, rekao je Fang Zinghai, potpredsednik kineske Regulatorne komsije.

Predsedavajući Udruženja švajcarskih banaka, CEO Vontobel Banke, Herbert Šajt tvrdi da je „problem kod kriptovaluta to što se tu sudaraju ‘regulisano’ bankarsko tržište i ‘neregulisano’. Kako da reagujete kada vam dođe klijent i kaže ‘želim da otvorim račun kod vas i prebacim pet miliona evra zarađenih trogivnom bitcoin-om’?. Kako sada da odredite poreklo kapitala i da ga oporezujete? Lično ne mislim da bitcoin treba zabraniti ili ograničiti, ali treba pronaći pravu meru i sprečiti da upravo iz tog digitalnog prostora dođe neki novi globalni finanijski udar koji bi razorio ceo finansijski poredak.“

Profesor sa Harvarda, Kenet Rogof kaže da svet jeste na putu izlaska iz finansijske krize ali da kriza još nije prevaziđena. Na primer, kamatne stope su veoma niske a još uvek niko ne može da kaže po kojoj zakonitosti smo došli do takvih kamatnih stopa. „U osnovi, omanuli smo sa simulacionim modelima jos pre deset godina jer nismo uspeli da procenimo kada će i kako nastupiti kriza iz 2007/8. Ali samo jedan tvit predsednika Trampa oko berzi, unese toliko nervoze među berzanske radnike i regulatore, da oni samo stanu i čekaju šta će da se desi. A to su jako opasni momenti koji mogu ozbiljno da utiču na fleksibilnost i pravovremenost reagovanja za slučaj neke nove finansisjke krize.“

Direktorka MMF-a Lagard još jednom je podsetila sve prisutne „da nema mesta samozadovoljnom trljanju ruku i uljuljkivanju u postojeće stanje blagog ekonomskog rasta. „Problemi su tu, treba ih hitno rešavati kako se u kratkoročnom i dugoročnom periodu oni ne bi pojavili kao jedna nova finansijska kriza.“

Prisutni podsećaju da se pre deset godina „moglo posegnuti“ za programima „kvantitavnog opuštanje“, tj. de fakto štampanja dolara i evra i time uticati na konsolidaciju krize. Naredni put, podseća i profesor Rogof, to nećemo moći da radimo.

Zoran Vitorović, Davos

Beogradska preduzeća su krajem 2017. godine ukupno dugovala na ime poreza na imovinu, lokalne komunalne takse i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta 14 milijardi dinara.

Najveći dužnik, od firmi koje rade, je Poljoprivredna korporacija Beograd čije su neizmirene obaveze oko 650 miliona dinara, objavila je Uprava javnih prihoda grada Beograda.

Drugi najveći poreski dužnik, prema objavljenom spisku od oko 150 preduzeća, je Novinsko izdavačko preduzeće kompanija Borba sa dugom od skoro 560 miliona dinara, a treći je Sava Centar koji na ime javnih prihoda iz nadležnosti lokalnih samouprava duguje oko 559 miliona dinara.

Dug društva sa ograničenom odgovornošću Arena (sportska hala) na Novom Beogradu za 2017. godinu iznosi skoro 300 miliona dinara.

Rekorder po dugu od preduzeća koja su u stečaju je fabrika Ivo Lola Ribar, koja ima neizmirene poreske obaveze od oko 974 miliona dinara. Sledi Industrija mašina i traktora (IMT) sa dugom od 875 miliona dinara, a zatim Prva srpska fabrika šećera Dimitrije Tucović, čije su neizmirene obaveze 618 miliona dinara.

Galenika, koja je prodata prošle godine, ima poreski dug prema gradu Beogradu od oko 321 milion dinara.

Kompanija Progres, koja se bavi spoljnom i unutrašnjom trgovinom i u reorganizaciji je, duguje oko 275 miliona dinara, International CG u stečaju (Genex) oko 480 miliona, Industrija motora Rakovica 264 miliona, preduzeće Trudbenik gradnja u stečaju 242 miliona, a Jugoslovenska izvozna i kreditna banka u stečaju 226 miliona dinara.

Preduzeće Mostogradnja u reorganizaciji duguje 169 miliona dinara, javno preduzeće Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda 164 miliona, akcionarsko društvo za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost Politika 141 miliona, a Verano motors u stečaju 131 milion dinara.

Vaterpolo klub Partizan nije izmirio poreske obaveze prema gradu Beogradu u iznosu od 30 miliona dinara, fudbalski klub Crvena zvezda duguje 37 miliona, a Sportski centar na Novom Beogradu 35 miliona dinara.

Na spisak dužnika dospeo je i Zavod za izgradnju grada Beograda sa dugom od 35 miliona dinara.

Poreske obaveze redovno ne izmiruje ni Crveni krst Srbije koji je dužan oko 56 miliona dinara.

Izvor: Beta

Predstavljajući prvi put u svojoj istoriji Ekonomski pregled van Vašingtona, direktorka MMF-a Kristina Lagard naglasila je da su „znakovi oporavka svetske ekonomije evidentni, ali da je sada na političkim liderima da iskoriste ovaj momenat i realizuju, hitno, neophodne strukturne i makroekonomske reforme kako bi se moglo najadekvatnije odgovoriti na nove udare neke nove finansijske krize“.

Osnivač Svetskog ekonomskog foruma foruma profesor Klaus Švab je dodao: „ Zahvaljujući kvantitativnom popuštanju uspeli smo da stabilizujemo krizu. Konjuktura se oporavlja ali ključni segment smo zanemarili – socijalnu inkluziju“.

Analitičari na Forumu rastuću socijalnu nejednakost definišu kao veliku opasnost koja vodi novim podelama, porastu populizma pa i izbjanja nekih novih ratova, ukoliko se korenite reforme hitno ne sprovedu. U osnovi traži se reforma liberalnog kapitalizma sa većim akcentom na socijalnoj ravnopravnosti i borbi protiv siromaštva.

Lagardova dodaje da su znaci ekonomskog oporavka „evidentni ali da njih prati pad prosečnih primanja po glavi stanovnika kod više od petine svetske populacije. Slobodno možemo reći da je ovde reč o tzv. cikličnom oporavku svetske ekonomije i sada je idealna prilika za političke lidere da se koncentrišu na tri ključna pitanja: hitno sprovođenje strukturnih i fiskalnih reformi kako bi ekonomije vratili na infrastrukturni razvoj, rast koji mora da bude inkluzivan ne samo na globalnom već i lokalno-nacionalnom nivou (npr. hitno započeti programe obrazovanja ljudi za primenu novih tehnologija što će svakako ubrzati socijalno poboljšanje prilika u nekoj državi) i rad na robustnom globalnom odgovoru na pitanja od kojih svi zavisimo kao što su borba protiv korupcije, poboljšanje uslova za globalnu trgovinu, rešavanje celog niza problema vezanih za klimatske promene i drugo. Fokus mora da bude na dugoročnim rešenjima“, zaključuje Kristina Lagard, direktorka MMF-a.

Njen kolega iz MMF-a,direktor istraživačkog departmana, g. Mauni Obsfeld, dodaje: „Iako imamo zabeležen rast svetske ekonomije od 3,9%, mehanizmi zaštite i sredstva za brze odgovore na nove finansijske krize još uvek nisu dovoljno razvijeni. Najveća zasluga za oporavak je na EU i Kini, nešto manje na Rusiji, Indiji i Turskoj. Poreske mere uvedene u Americi će kratkoročno dovesti i tamo do blagog ekonomskog rasta, ali takođe mogu ozbiljno da utiču na razvoj svetske trgovine“.

Analitičari pristuni na Forumu u Davosu kažu: „Sve je ovo lepo rečeno, ali suštinski na globalnom nivou mi još uvek nemamo unificirane svetske regulative vezane za finansijski sektor. Ako se doštampavanjem novca, pre svega u SAD i EU, tzv programima kvantitativnog popuštanja 1, 2, i 3 uspelo sa stabilizacijom krize to ne znači da su ključni problemi uklonjeni. Dobijeno je na vremenu za reforme, a već nekoliko godina upravo u Davosu se ponavlja kako evropske komercijalne banke „leže“ na jeftinom kapitalu dobijenom od Evropske centralne banke ali ga ne „puštaju“ u privredu. Znači realnih, opštih, dugoročnih strukturnih reformi još ili nema ili su prisutne sporadično i sektorski“.

„Istovremeno“, kažu analitičari, „Kina je prošle godine ostvarila rast od 6,9% i time de fakto spasila svetsku trgovinu. Ukoliko američki predsednik nastavi sa forsiranjem tzv. protekcionističkih mera lako se može skliznuti u kinesko-američki trgovinski rat“.

Isto je ponovio i član kineskog Politbiroa Komunističke partije zadužen za sektor finansija Liu He rekavši: „Kina će nastaviti sa otvaranjem prema svetu bez obzira na to da li će neko drugi nastaviti sa razvojem protekcionističkih mera. Te mere mogu samo da štete svetskoj trgovini.“

On je dodao da Kina sledi politiku koju je njen predsednik formulisao na poslednjem Kongresu KP Kine, rekvaši da se mora:

1. nastaviti sa otvaranjem ka svetu, pre svega finansijskog tržišta
2. otvoriti tržište za sektor usluga
3. raditi na pojačavanju mera za zaštitu intelektualne svojine
4. povećavati uvoz ali i potrošnja.

Drugim rečima Kina se i pored rasta od 6,9% sada koncentriše na makroekonomske reforme, povećanje kvaliteta produktivnosti, uvodi mere za smanjenje zagađenja i prioritet daje smanjenju siromaštva.

Sa više od 400 miliona ljudi koji sačinjavaju tzv. srednju klasu Kina u svakom pogledu nastavlja da bude „motor razvoja svetske ekonomije“.

„Globalizaciju ćemo nastaviti da podržavamo i razvijamo“, kažeg He, „pre svega kroz forsiranje razvoja Puta svile u 21 veku.“

Neko od prisutnih se upitao i da li je svet sada na prekretnici i da li nam slede godine u kojima će pored Trampovog „America first“ sada na delu biti „China first“ , „Russia first“, „India First“ i tako dalje. Ili, kako je nemačka ministarka odbrane Ursula fon den Lajen, danas istakla: „Na delu nam je tihi, puzajući hibridni rat koji uz pojačani populizam, bes i nezadovojstvo masa, lako i brzo na globalnom planu može prerasti u nešto mnogo gore.“

Zoran Vitorović

U zamku švajcarskog ski centra Davos traje 48. po redu Svetski Ekonomski Forum, za koji mnogi posmatrači kažu da je jedan od najznačajnijih u poslednjih desetak godina.

Suštinu ovogodišnjeg Foruma najbolje je oslikao njegov osnivač, prof. Klaus Švab, kada je u uvodnom govoru rekao „Naša globalna nesposobnost da obezbedimo inklusivni rast ekonomija i društva, kao i neposobnost da očuvamo prirodne resurse proizvela je sadašnjost u kojoj se suočavamo sa multiplikovanim globalnim problemima. Čovečanstvo mora hitno da se preusmeri ka razvoju novih modela saradnje, novih vizija, koji će prevazilizati uskogrude interese pojedinaca i država. Ovi odgovori moraju biti u interesu sudbine celokupnog čovečanstva“.

U prevodu, kažu posmatrači Foruma, svet je suočen sa galopirajućim razvojem multipolarnosti u kojoj dominiraju neke nove forme starog hladnog rata. Ovoga puta nije reč o sukobu dve, već daleko više država. Za sada reč je dugoročnim konfliktima niskog intenziteta koji veoma brzo mogu prerasti u nešto mnogo gore.

Ove tinjajuće sukobe prate rastuće nezadovoljstvo, bes, pa i ljutnja većine stanovnika planete što, uz postojeće socijalne probleme dodatno pogoduje rastu populizma i šovinizma. Uz sveprisutnu tzv. četvrtu industrijsku revoluciju, koju je veći deo čovečanstva dočekao nespreman i sa nedovoljno znanja i veština (upravljanje i upotreba modernih tehnologija) a u strahu od gubitka posla, rizici od erupcije unutar društvenih sukoba i njihova refleksija na međudržavne odnose danas su dostigli tačku koja preti da totalno uništi svet. Upravo zato politički lideri i vlasnici korporacija zajednilčkim snagama moraju hitno da se „uhvate u koštac“ sa socijalnim i humanitarnim problemima, kako lokalno tako i globalno.

U govoru na otvaranju ovogodišnjeg Foruma Premijer Indije Narendra Modi istakao je da su tri ključne pretnje po budućnost čovečanstva klimatske promene, terorizam i protekcionizam u sferi ekonomskog globalizma. „Mnoge države i društva današnjice postaju ‘samo-centrične’ i to stvara utisak da se globalizacija u odnosu na definiciju tog termina kreće retrogenim smerom. Protekcionističke mere u razvoju svetske trgovine su jedna refleksija takve globalizacije i ti negativni aspekti se ne smeju posmatrati kao manje opasne po globalnu stabilnost u odnosu na terorizam ili klimatske promene. Kako god bilo, očito je da ‘sjaj’ globalizacije polako nestaje“, istakao je Modi. „Na drugoj strani, terorizam jeste velika pretnja po sve nas, ali je još veća pretnja kada neko daje definicije poput dobrog ili lošeg terorizma.“

Učesnici ovogodišnjeg Foruma debatuju o sledećim svetskim problemima:

– kako poboljšati mehanizme globalnog upravljanja i unaprediti multilateralne procese poput, implementacije ciljeva održivog razvoja UN-a

– geopolitički problemi ukazuju da se svet nalazi u fazi novog hladnog rata, i kako u tim okolnostima pomoći liderima država da brzo i adekvatno odgovore na rapidne geopolitičke promene

– ekonomski problemi: još uvek prisutna smanjena stopa ekonomskog rasta, tinjajući pad produktivnosti, sve lošija obućenost radne snage

– definisanje novih ideja, inovacija pa i vizija koje će imati suštinski uticaj na oblikovanje globalnog društva a sa ciljem boljitka celokupnog čovečanstva.

Na ovogodišnjem 48. po redu Forumuu Davosu učestvuje preko 3.000 predstavnika političko-poslovne svetske elite, preko 70 premijera ili šefova država i više od 2.000 predstavnika medija. A sa velikom pažnjom čeka se petak,zadnji radi dan Foruma, kada će se učesnicima Foruma obratiti američki predsednik Donald Tramp.

Zoran Vitorović, Davos

„Srbija iz vrlo pragmatičnih razloga želi da postane punopravni član EU – pre svega, jer dve trećine svoje spoljnotrgovinske razmene obavlja sa zemljama članicama EU, a investitori iz EU su ubedljivo najveći ulagači u Srbiji“, izjavio je predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke dr Vladimir Krulj gostujući na britanskoj tv stanici Skaj Njuz u Londonu.

U razgovoru sa poznatim voditeljem Skaj Njuza Adamom Boltonom, dr Vladimir Krulj je istakao da je Srbija svima predočila da čvrsto stoji na putu evrointegracija sa jasnim ciljem, da stvori uslove za dinamičan privredni razvoj i bolji život svih građana Srbije, da obezbedi dalje smanjenje stope nezaposlenosti, koja je sada na najnižem nivou u poslednjih 20-25 godina, da obezbedi nove investicije i da poveća zapošljavanje pre svega mladih ljudi.

Dr Vladimir Krulj je istakao da je u političkom smislu u procesu evrointegracija za Srbiju veoma važna izgradnja kapaciteta političkih institucija, i da postoji jasna težnja Srbije da primeni evropske pravne tekovine i standarde, i da ispuni kriterijume iz Mastrihta.

Upitan za prognozu kada bi Srbija mogla da uđe u Evropsku Uniju, dr Vladimir Krulj je podsetio da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker istakao da smatra da je Srbija sposobna da završi proces pridruživanja do 2023. godine, odnosno da postane i formalno punopravan član Unije do 2025. godine.