SAVA NEŽIVOTNO OSIGURANJE a.d.o. Beograd je, na početku letnje sezone, svoju ponudu osiguranja proširilo sa Paketom putnih osiguranja.
Paket putnih osiguranja potencijalnim korisnicima omogućava da uz osnovno Putno zdravstveno osiguranje mogu ugovoriti dodatna osiguravajuća pokrića, i to: auto asistenciju, osiguranje gubitka prtljaga i/ili osiguranje troškova prevremenog prekida započetog putovanja.
Putno zdravstveno osiguranje obezbeđuje naknadu troškova nastalih tokom pružanja neophodne medicinske pomoći osiguraniku, zbog iznenadnih bolesti ili posledica nezgode, za vreme privremenog boravka u inostranstvu. Mogu se osigurati zdrava lica do navršenih 80 godina života, koji su državljani Republike Srbije, kao i strani državljani i lica bez državljanstva uz uslov da imaju prebivalište odnosno odobrenje za privremeni boravak ili su stalno nastanjeni u Republici Srbiji.
Kupovinom polise Putnog zdravstvenog osiguranja korisnik može izabrati, prema svojim potrebama, jedno, dva ili sva tri dopunska osiguranja:
1. Auto asitencija – obezbeđuje organizaciju pomoći, kao i pokriće troškova u slučaju da se osiguranik nađe u nevolji usled: kvara, oštećenja i uništenja vozila, saobraćajne nezgode, nestanka goriva, gubitka ili oštećenja ključeva i dr.
2. Osiguranje gubitka prtljaga – odnosi se na štete nastale usled gubitka, protivpravnog oduzimanja, uništenja putnog prtljaga na putovanju do ugovorene sume osiguranja.
3. Osiguranje troškova prevremenog prekida započetog putovanja pokriva neiskorišćeni deo aranžmana zbog nepredviđenog prekida započetog putovanja usled iznenadnh prepreka kao što su smrtni slučaj, teška bolest i teška povreda usled nezgode.
Bilo da putuju individualno, porodično ili poslovno građani Srbije sada mogu sebi obezbediti Paket putnih osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu, sa veoma širokim osiguravajućim pokrićem brojnih rizika.
Usluge Paketa putnih osiguranja Sava neživotno osiguranje pruža u saradnji sa Assistance April Beograd.
Monthly Archives
јун 2018
Telenor grupa potpisala je ugovor o prodaji 100 odsto vlasništva Telenor banke AD Beograd PPF grupi. Sticanje većinskog vlasništva u Telenor banci od strane PPF grupe uslovljeno je korporativnim i regulatornim saglasnostima Narodne banke Srbije što je najvažniji korak u daljem procesu, kao i Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije i Agencije za zaštitu konkurencije Republike Crne Gore.
PPF je najveća investiciona grupa u centralno – istočnoj Evropi koja ulaže u različite sektore, poput bankarstva i potrošačkih finansijskih usluga, telekomunikacija, nekretnina i biotehnologije.
Rubens Menin, MRV Engenharia proglašen je za EY Svetskog Preduzetnika godine™ 2018 u Monte Karlu
by bifadmin
Rubens Menin, MRV Engenharia proglašen je za EY Svetskog Preduzetnika godine™ 2018 u Monte Karlu
Radovan Milojević, Stublina d.o.o. kandidat Republike Srbije bio je jedan od 56 finalista za priznanje EY Svetski Preduzetnik godine™ 2018
Beograd, 17. jun 2017. godine
U subotu, 16. juna u Monte Karlu, Rubens Menin, predsednik i CEO kompanije MRV Engenharia proglašen je EY Svetskim Preduzetnikom za 2018. godinu na svečanoj ceremoniji. Ove godine u trci za najprestižnije priznanje u preduzetništvu našlo se 56 nacionalnih pobednika i nosilaca priznanja EY Preduzetnik godine iz 46 zemalja. Na takmičenju koje osamnaesti put organizuje međunarodna revizorsko-konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) Republika Srbija je šesti put imala svog predstavnika.
Našu zemlju na ovogodišnjem izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine predstavljao je Radovan Milojević, osnivač i vlasnik kompanije Stublina, šesti po redu dobitnik nagrade EY Preduzetnik godine u Srbiji. Kompanija Stublina iz Stojnika, uspešno posluje već 25 godina, a delatnost kompanije je proizvodnja velikog broja artikala iz oblasti okova za aluminijumsku stolariju. Radovan Milojević, ispred kompanije Stublina, poneo je nagradu u konkurenciji od 33 kandidata, a izabran je od strane nezavisnog žirija.
Rubens Menin, EY Svetski Preduzetnik za 2018. godinu osnovao je MRV Engenharia 1979. godine, a kompanija je sada vodeći graditelj stambenih nekretnina po pristupačnim cenama u Latinskoj Americi, što omogućava brojnim brazilskim porodicama da naprave svoj prvi korak ka useljenju u svoj dom. Kompanija zapošljava više od 24,000 ljudi i ima više od 300,000 objekata. Trenutno jedan u svakih 200 Brazilaca živi u imovini koju je izgradila kompanije MRV. Rubens Menin, prvi je EY Svetski Preduzetnik godine sa područja Južne Amerike.
„Cilj kome sam stremio čitavog života bio je da omogućim ljudima da ostvare svoj san i imaju svoj dom. Veoma sam ponosan što sam prepoznat na ovaj način, ali rad se ne završava ovde. Građevinska industrija je na dobroj poziciji da i dalje ima pozitivan uticaj na život građana, a nasledstvo kompanije MRV nastaviće generacije koje dolaze“ rekao je Rubens Menin, nosilac priznanja EY Svetski Preduzetnik godine 2018.
Mark Vajnberger, globalni predsednik i CEO kompanije EY zaključuje: „Jasna vizija Rubensa Menina, odlučnost i fokus pomogli su mnogim brazilskim porodicama da naprave prvi korak ka useljenju u svoj dom. Njegovo liderstvo, upornost i želja za uspehom tokom nacionalnih ekonomskih izazova i turbulentnih godina rezultirali su time što je MRV najveća kompanija za izgradnju nekretnina u Latinskoj Americi. Rubens je zaista inspirativni EY Svetski Preduzetnik godine “.
U toku je Svetsko prvenstvo u fudbalu, čijeg pobednika možemo samo da nagađamo. Bar što se tiče samog fudbala. Međutim, van takmičarskog dela postoje određene industrije koje su tokom održavanja ovakvih sportskih manifestacija sigurni dobitnici. Jedna od njih je i industrija klađenja.
Istraživanja pokazuju da je ona veoma razvijena u siromašnim zemljama, što i sami možemo primetiti po broju kladionica u Srbiji. Ipak, mi nismo šampioni ni u ovoj disciplini. Bosna i Hercegovina nas je u njoj pretekla. Naši susedi su naime prvi u Evropi po broju kladionica. U ovoj zemlji na svakih 1.000 stanovnika posluje po jedna kladionica. Analitičari tvrde da je svaki peti stanovnik BiH zavistan od neke vrste igara na sreću.
Ekonomisti smatraju da je ovo posledica osećaja beznadežnosti koji rađa život sa ograničenim materijalnim mogućnostima. Možda stanovnici Balkana nemaju dovoljno novca da voze bezbedne automobile ili da redovno letuju i zimuju, ali imaju bar za ulaganje u nadu da će do novca lako doći.
Iako je u razvijenim društvima klađenje manje popularan sport nego u siromašnim zemljama, i one imaju veliki broj kladionica, ali i zavisnika od ovakvih igara na sreću. Staro kockarsko pravilo da kuća uvek dobija važi i ovde – samo u velikoj Britaniji kladionice beleže godišnji profit od 13,5 milijardi funti, koji je svake godine veći za još jednu milijardu. Dakle, ipak se zna bar jedan od pobednika aktuelnog fudbalskog nadmetanja.
Uporedo s rastom turizma u ekpanziji je i hotelska industrija u Srbiji, ali i nedostatak odgovarajućih radnika. Premda se razvoj ove delatnosti povoljno odražava na smanjenje nezaposlenih koji su se za nju školovali, i u ovom slučaju je evidentan raskorak između onoga što hotelijeri traže i raspoložive radne snage jer su najstručniji otišli u inostranstvo. Primera radi, veoma je teško pronaći kvalifikovanog poslastičara, a za to radno mesto se često prijavljuju i kandidati iz potpuno drugih profesija.
Osim medicinskih radnika koji masovno odlaze u Nemačku i ostale razvijene zemlje Evrope, u poslednje vreme se i u mnogim drugim delatnostima sve češće žale da ostaju bez radne snage: od transportnih preduzeća, koja upozoravaju da je za samo nekoliko godina iz Srbije otišlo 5.000 vozača, do industrija u usponu, poput hotelske, u kojoj se na razne načine dovijaju kako bi zadržali odgovarajuće kadrove.
Rast turizma u našoj zemlji podstakao je i hotelsku ekspanziju, pa prema podacima Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES), od 2012. godine je izgrađeno 80 novih hotela vrhunskog kvaliteta, u hotelsku industriju uloženo je milijardu dolara, a u restoratersku 600 miliona. Uskoro bi Srbija trebalo da dobije još pet novih luksuznih hotela, kako bi se odgovorilo na potrebe tržišta, ali se postavlja pitanje ko će u njima raditi, obzirom da je prema rečima Georgija Genova iz HORES-a, u poslednje tri do četiri godine iz zemlje otišlo više od 20.000 turističkih i ugostiteljskih radnika, najćešće iz ekonomskih razloga.
Raskorak na tržištu radne snage
Dodatni problem za hotelijere, navode u HORES-u, predstavlja činjenica da rast turizma iz godine u godinu i proširenje smeštajnih kapaciteta ne prate promene u obrazovanju potrebnih kadrova, budući da u Srbiji i dalje postoje samo tri stručne turističke škole i još 80 škola koje imaju odvojene smerove za turizam.
S druge strane, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) ukazuju da nisu svi obrazovni profili u oblasti turizma i ugostiteljstva podjednako traženi. Prema evidenciji ove institucije za period od januara 2017. do marta 2018. godine, poslodavci iz turističke delatnosti najviše su tražili prodavce turističkih aranžmana, recepcionere, turističke tehničare, agente prodaje hotelskih kapaciteta. U pomenutom periodu bili su traženi i turistički animatori, viši referenti turizma, turistički menadžeri, turizmolozi, ekonomisti za turizam, promoteri, rukovodioci turističkih agencija i organizatori turističkih putovanja.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode i da uprkos primetnom rastu interesovanja za kadrove iz ove industrije, tražnja i dalje zaostaje u odnosu na broj nezaposlenih koji se nalaze na evidenciji. Premda je taj raskorak manji nego u mnogim drugim delatnostima, on je primetan i kod najtraženijih turističkih profila. Primera radi, u prva dva meseca ove godine poslodavci su Službi dostavili zahteve za zapošljavanjem 54 recepcionera i jednog organizatora ugostiteljsko-hotelijerskog poslovanja, a na evidenciji je bilo 70 recepcionera bez posla i 51 organizator ugostiteljsko-hotelijerskog poslovanja. Krajem februara 2018. godine, evidentirano je 21.473 nezaposlenih iz oblasti ugostiteljstva i turizma, a mesečno se do tada zapošljavalo u proseku oko 1.200 osoba sa evidencije.
Očigledan nesklad između apela predstavnika hotelske industrije za nedostajućim radnicima i evidencije o nezaposlenima iz te delatnosti upućuje na boljku koja prati i mnoge druge privredne grane. Prva je neravnomerni regionalni razvoj koji utiče i na neravnomernost ulaganja, pa u pojedinim opštinama i gradovima sa velikim brojem investitora radna snaga nedostaje, dok je u onima bez razvijene privrede ima na pretek. Dodatno, unutar Srbije mobilnost radne snage je minimalna, nasuprot trendu odlaska u inostranstvo. U razvijenije zemlje, pak, uglavnom idu oni koji su najstručniji, navode u HORES-u, pa je drugi problem u ponudi i tražnji za kadrovima pitanje koliko je raspoloživa radna snaga i odgovarajuća po svom kvalitetu za potrebe hotelijera.
„Poslastičari“ iz drugih profesija
Beograd prednjači i po broju turista i po broju novoizgrađenih hotela, ali je nedostatak ogovarajućih kadrova takođe „ u vrhu“ problema ovdašnjih hotelijera. „Iz godine u godinu sve je teže pronaći kvalitetne zaposlene, ali ’Metropol Palace’ još uvek uspeva u tome zato što kao članica sistema ‘Mariott International Inc.’ nudimo dobre radne uslove i na dobrom smo glasu u struci“, kaže za B&F Luka Vakić iz HR službe ovog hotela.
Ipak, Vakić takođe upozorava da sve veći broj turističkih radnika odlazi u inostranstvo, najčešće na kruzere i u hotele i restorane tokom letnje sezone. Ne privlače ih uvek samo razvijene zemlje – mnogi od njih odlaze da rade u primorskim zemljama u našem okruženju. Iz tog razloga „Metropol Palace“ povremeno ima problem sa pronalaženjem konobara za određene događaje, kada je potrebno unajmiti dodatnu radnu snagu. Ali to nije njihov najveći izazov.
„Najteže pronalazimo dobre poslastičare. Uvek kada smo oglašavali potražnju za ovom profesijom dobijali smo mali broj prijava, a među njima je često bilo kandidata koji nemaju tražene kvalifikacije i, štaviše, obrazovali su se za druge profesije, poput ekonomije“, kaže Vakić i dodaje da su hotelima visoke kategorije potrebni iskusni kadrovi sa dobrim praktičnim ali i teorijskim znanjima: „Nama je veoma važno da kandidati za posao dobro govore engleski, a poželjno je da znaju i još neki strani jezik. Kod nas odseda veliki broj gostiju iz inostranstva, kojima veoma prija kada im se obratite ili ih bar pozdravite na njihovom jeziku. Naravno, ne možemo insistirati da kadrovi koje zapošljavamo govore, na primer, kineski jezik, ali to postaje sve veći problem upravo zato što ubrzano raste broj turista iz Kine. Slična je situacija i sa porastom turista iz zemalja poput Izraela, Turske i Irana“.
Zadovoljan turista je najbolji promoter
„Metropol Palace“ je u potrazi za odgovarajućim kadrovima uspostavio saradnju sa Visokom hotelijerskom školom, čiji studenti često leti obavljaju obaveznu praktičnu nastavu u ovom hotelu. Iskustva su, prema rečima Vakića, veoma pozitivna jer studenti dolaze sa zavidnim nivoom znanja, zbog čega im hotel posle prakse često ponudi zaposlenje. Međutim, i među njima ima onih koji radije odlaze u inostranstvo. „To je razumljivo, jer osim ekonomskih razloga, mladi ljudi imaju i želju da se osamostale, da steknu nova iskustva i upoznaju različite kulture”, objašnjava Vakić. Dešava se i da hotel, u nedostatku kadrova, preko oglasa ili preporuka pronađe osobe koje imaju bar deo potrebnih kvalifikacija i sposobnosti, pa im ponudi mogućnost usavršavanja.
Naš sagovornik ističe da takvo „dovijanje“ ne može biti dugoročno sistemsko rešenje, te da je, između ostalog, potrebno i više promovisati kakve mogućnosti pruža ugostotiljska delatnost. „U Srbiji neprekidno raste broj turista, pa time i hotela, što pokazuje da cela ova industrija ima perspektivu na tržištu a što donosi i sve bolje uslove rada. Osim toga, meni lično, bilo bi drago kada bismo mladima koji se nalaze pred izborom budućeg zanimanja mogli da pružimo uvid u to šta sve ovaj posao nudi. Lep je osećaj kada se na kraju radnog dana setite koliko ste gostiju usrećili, koliko ste osmeha izmamili i kako ste predstavili svoju zemlju turistima iz inostranstva“, kaže Vakić.
Nažalost, dodaje, našu zemlju u inostranstvu i dalje neopravdano prati loš glas, stečen u ranijim vremenima. Reakcije stranih gostiju su, ističe – potpuno suprotne. „Strani turisti su oduševljeni ljubaznošću ljudi i bogatom turističkom ponudom Beograda, počev od kvalitetnih i pristupačnih restorana pa sve do kulturnih sadržaja. Gotovo uvek kući odu nasmejani, noseći lepe utiske sa sobom koje potom prepričavaju svojim prijateljima i poznanicima, i na taj način doprinose boljem imidžu naše zemlje”, zaključuje Vakić.
Tinjajuću polemiku ne samo među političarima, već i u medijima, ko je gubitnik a ko dobitnik po osnovu članstva u Evropskoj uniji, rasplamsala je najnovija analiza ekonomiste Tome Piketija. Naime, jedan od najpoznatijih istraživača nejednakosti u svetu tvrdi da se iz novih članica EU odliva daleko više novca nego što se u njih uliva iz evropskih fondova. Kao glavni razlog za takvu neravnotežu navodi to što su kompanije iz razvijenijeg dela Unije, a posebno iz Nemačke, svojim ulaganjima preuzele vlasništvo nad polovinom privrede, odnosno nad polovinom preduzeća u državama centralne Evrope.
Finansijska neravnoteža među članicama EU i kriza u odnosimeua koja iz toga proizilazi, ponovo je jedna od udarnih tema u vodećim evropskim medijima. U tekstovima se podseća kako se godinama tvrdilo da su države centralne Evrope, koje su nakon 2004. godine masovno ušle u Evropsku uniju, isključivo dobitnice evropskih integracija. Međutim, prošlih nekoliko godina ekonomisti i političari u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj sve manje govore o dobicima od Unije, a sve više o finansijskim gubicima. Mediji ističu da je to za pojedine analitičare jasan znak poremećenih odnosa i daljeg produbljivanja krize među državama članicama, jer kada članovi neke zajednice počnu da raspravljaju o tome ko od koga ima više koristi, to je upozorenje da duboko preispituju međusobne odnose.
Dodatni podstrek da ova tema ponovo bude u centru medijske pažnje dao je Toma Piketi, čuveni francuski ekonomista i jedan od najpoznatijih istraživača nejednakosti u svetu. Piketi je na svom blogu objavio grafikon koji pokazuje da pozamašan priliv novca iz evropskih fondova za srednjoevropske članice EU ne znači finansijski dobitak. Naprotiv, prema analizi Piketija, iz novih članica daleko više novca se odliva, nego što se u njih uliva iz evropskih fondova.
Bogati uzimaju više, a daju manje
Razlog za takvu neravnotežu jeste to što su kompanije iz razvijenijeg dela Unije, a posebno iz Nemačke, svojim ulaganjima preuzele vlasništvo nad polovinom privrede, odnosno polovinom preduzeća u tim zemljama, tvrdi Piketi. Na osnovu tog vlasništva, zapadni investitori izvlače zaradu u inostranstvo, a čiji ukupni iznos daleko premašuje novac koji zemlje članice iz centralne Evrope dobijaju iz fondova EU. Ukratko, bogati uzimaju siromašnima više nego što im daju, prenose novinari glavni Piketijev zaključak.
Poznati ekonomista navodi da je između 2010. i 2016. godišnji neto odliv profita i dohodaka od vlasništva iznosio prosečnih 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Poljskoj, u Mađarskoj 7,2 odsto, u Češkoj 7,6 odsto, a u Slovačkoj 4,2 odsto. To je značajno smanjilo nacionalni dohodak spomenutih zemalja. U isto vreme, godišnji neto priliv tih država iz evropskih fondova – a to je razlika između njihovih uplata i isplata iz budžeta Evropske unije – u Poljskoj je iznosio 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u Mađarskoj 4 odsto, u Češkoj 1,9 odsto, a u Slovačkoj 2,2 odsto.
„U Parizu, Berlinu ili Briselu, ljudi ne mogu razumeti to što zemlje, koje su imale koristi od ogromnih javnih transfera, nisu zahvalne“, kaže Piketi, misleći na novac iz fondova Evropske unije. „No, u Varšavi ili Pragu događaji se tumače potpuno drugačije“, dodaje francuski ekonomista, koji smatra da Uniju treba preurediti tako da se poveća kontrola nad ponašanjem kapitala, kako bi se smanjile nejednakosti unutar društava i među članicama EU.
Investitori nisu humanitarci
Međutim, prema mišljenju Žolta Darvaša, mađarskog ekonomiste koji radi u briselskom institutu Brojgel, takav način razmišljanja nije dobar, jer „pothranjuje raspoloženje protiv Evropske unije“, prenose mediji. Piketijevi podaci, „možda i nenamerno, sugerišu da članstvo u Evropskoj uniji pomenute srednjoevropske zemlje dovodi u finansijski gubitak, što je zaključak koji se iz tih podataka ne može izvesti“, kaže mađarski ekonomista i ocenjuje da Piketijeva metodologija nije odgovarajuća.
Kao temeljni argument protiv teze da ekonomski jače članice iskorišćavaju slabije, Darvaš navodi činjenicu da su strana ulaganja – zajedno s novcem iz EU fondova – uveliko doprinela ubrzanom i natprosečnom privrednom rastu u državama centralne Evrope. Darvaš ističe da je bruto nacionalni dohodak (BND) Češke skočio 37,4 odsto u razdoblju koji Piketi analizira, Mađarske 23,1 odsto, Poljske 61,8 odsto, Slovačke 67,1 odsto, a Nemačke – koja se proziva kao glavni profiter – 22,2 odsto.
Mediji prenose kako Darvaš podseća Piketija da investitori nisu humanitarci, već „očekuju povraćaj ulaganja“. Osim toga, dodaje Darvaš, srednjoevropske zemlje se i dalje takmiče u tome koja će od njih privući više ulagača, kroz snižavanje poreza i davanje drugih olakšica. Na taj način, njihove vlade dodatno povećavaju zarade stranih kompanija. Strani ulagači, takođe, najčešće daju radnicima plate koje su više od nacionalnog proseka.
Mediji u Mađarskoj, međutim, komentarišu da se u ovoj zemlji mnogi ne bi složili sa stavovima svog sunardonika u briselskom institutu, uključujući i premijera Viktora Orbana. Novinari podsećaju da je Orban više puta u proteklim godinama tvrdio kako je Mađarska nakon 1990. godine, i pored političkih sloboda, bila „ranjiva i eksploatisana“. Orban je tvrdio da je novac iz Mađarske izvlačen kroz nekoliko kanala, pri čemu je isticao „profite stranih banaka, naduvanu referentnu kamatnu stopu centralne banke, kao i kredite banaka vezane za stranu valutu“. No, Orban veruje da Mađarska, pod vlašću njegove stranke, ponovno vraća finansijsku i političku autonomiju, piše „Budapest Times“.
Evropa profitera i Evropa jeftinih radnika
U pojedinim medijskim komentarima se, pak, ocenjuje da se Piketi i Darvaš razilaze zato što imaju različite pristupe. I jedan i drugi zalažu se za jačanje Evrope, pri čemu Darvaš želi da zaštiti strana ulaganja, odnosno slobodu kretanja kapitala, a Piketi želi da ograniči slobodu za kapital zbog očuvanja socijalnog mira, odnosno smanjivanja nejednakosti. Darvašu je teško da razume zašto u vladama srednjoevropskih država jača raspoloženje protiv Evropske unije, iako su te zemlje od nje imale ogromne koristi. Odgovor se prema pojedinim komentatorima, može potražiti i u stavovima koje je izneo Lubomir Zaoralek, bivši ministar spoljnih poslova Češke, dok je vodio kampanju za parlamentarne izbore u oktobru prošle godine.
Zaoralek je, između ostalog, časopisu „Financial Times“, izjavio sledeće: „Statistika pokazuje da svake godine do 300 milijardi kruna, odnosno oko 11 milijardi evra, ili do 9 odsto bruto društvenog proizvoda odlazi iz zemlje. Ta dva problema – niske plate i izvlačenje kapitala – međusobno su povezani i dele naš kontinent na Evropu profitera i Evropu jeftinih radnika. To vidimo kao glavni problem naše zemlje. Ne želimo da budemo ekonomija niskih troškova“.
Indikativno je, pišu mediji, da su Češka i većina novih članica EU prošle godine omogućile znatno povećanje prosečnih plata zaposlenih, u rasponu od 7 do 15 odsto, kako bi smanjile iseljavanje na Zapad.
Polemika između Piketija i Darvaša pojavila se u trenutku kada se u Uniji vodi rasprava o mogućem smanjenju budžeta EU, koji iznosi gotovo 160 milijardi evra godišnje. Zbog odlaska bogate Britanije, nakon 2020. godine uplate u budžet će se smanjiti za 13 milijardi evra. U isto vreme, bogate članice poput Holandije, Austrije, Danske i Švedske već su dale do znanja kako nisu spremne da zbog toga povećaju svoje uplate.
Da li znate gde se nalazi Babušnica? To je malo mesto na jugoistoku Srbije koje je Dragan Ćirić, osnivač i vlasnik D-Company, učinio prepoznatljivim u velikom svetu auto-industrije. Proizvodnju kalupa za pneumatike je započeo sa nekoliko radnika, jednim strugom i glodalicom, a danas zapošljava više od 380 ljudi i izvozi svoje proizvode na četiri kontinenta.
U srpskoj auto-industriji teško se mogu pronaći proizvođači koji su veoma uspešni, a iza kojih stoji domaći kapital. Upravo takav primer predstavlja preduzeće D-Company iz Babušnice, koje godišnje proizvede oko 1.500 kalupa za skuter-moto, agro, industrijske i automobilske gume. Kompanija se bavi i obradom specifičnih proizvoda i komponenti i ujedno pruža veliki broj usluga u auto-sektoru, kao što su remonti, dorade i reparacije. Proizvodnju je, pri tom, započela pre nešto više od četvrt veka, odnosno u vreme koje je postalo sinonim za najgoru krizu u savremenoj istoriji naše zemlje.
„Opredelio sam se za pokretanje proizvodnje kalupa za gume zbog neposredne blizine Pirota i fabrike Tigar Tyres, koja je početkom devedesetih godina imala problema sa nabavkom kalupa iz inostranstva. Tada sam okupio nekoliko radnika i nabavio prvi strug i glodalicu, pa smo zajedno krenuli u osvajanje jedne veoma zahtevne proizvodnje“, objašnjava Dragan Ćirić, osnivač i vlasnik kompanije D-Company kako se odlučio za poslovanje koje će malo mesto sa jugoistoka Srbije učiniti prepoznatljivim u velikom svetu auto-industrije.
Koliko košta uspeh?
Ako se na prvi pogled čini da su sve priče o uspehu slične, odnosno da je presudno neprestano ulaganje u razvoj, način na koji se primenjuje ta „jednostavna receptura“ u konkretnom slučaju možda najbolje objašnjava šta je sve potrebno preduzeti kako bi se uvek načinio pravi korak. Stoga, iako Srbija nije u „epicentru“ svetskih inovacija, Ćirić je našao rešenje kako da prati razvoj tehnologije u delatnosti kojom se bavi, a što je, ističe, neizostavni činilac za upostavljanje saradnje sa svetski priznatim kompanijama, kao što je, na primer, francuski gigant Michelin, u čijem vlasništvu je danas i Tigar Tyres.
„Uvek morate biti spremni da odgovorite na najrazičitije zahteve klijenata. Zbog toga često posećujemo međunarodne sajmove tehnike na kojima se mogu videti sve novine koje izlaze na tržište, ali takođe pratimo naše konkurente i trudimo se da idemo u korak sa njima. Prilikom nabavke nove opreme obavezno ugovaramo i obuku naših zaposlenih, a budući da je u pitanju veoma skupa proizvodnja, godišnje u opremu ulažemo između dva i tri miliona evra, odnosno oko 15-20 odsto od ukupnih prihoda kompanije“, ističe naš sagovornik, i dodaje da je, pored praćenja tehnoloških dostignuća, neophodno investirati i u standardizaciju u svim segmentima poslovanja, kako bi i najzahtevniji kupci bili zadovoljni, a sama kompanija lakše funkcionisala.
Ovakav pristup ima visoku cenu ali se, zato, proizvodi iz fabrike u Babušnici danas prodaju ne samo na domaćem tržištu, već i proizvođačima guma u Francuskoj, Španiji, Rumuniji, Poljskoj, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Norveškoj, kao i u zemljama Severne i Južne Amerike.
Kroz višegodišnju komunikaciju sa velikim korporativnim klijentima, vlasnik D-Company je upotpunjavao i svoju sliku o tome šta sve zahteva uspešno poslovanje u auto-industriji. „Najveće svetske kompanije, kao što je Michelin, uvek idu korak ispred, pa kreiraju standarde i postavljaju nova pravila, u želji da maksimalno obezbede svoje poslovanje. Iz tog razloga one postavljaju visoke zahteve svojim dobavljačima, ali su takođe tolerantne i spremne da pomognu u novinama koje nameću kao kupci. Od njih smo naučili dosta o poslovanju – da poštujemo svoje procedure, da održavamo kvalitet, da se brinemo o zaposlenima i o bezbednosti na radu, ali i da štitimo životnu sredinu. Učili smo od najboljih i to je jedan od razloga za naš uspeh“, naglašava Ćirić.
Do odgovarajućih kadrova teže nego do zarade
S druge strane, jedna od otežavajućih okolnosti za ovu kompaniju je ta da najveći broj potrebnih sirovina mora da uveze, pre svega čelik i aluminijum. Uprkos promenama njihovih cena na svetskim berzama, Ćirić kaže da uspevaju da ostanu konkurentni sa svojim proizvodima i da dalje unapređuju svoju poziciju u svetu. U tome značajnu ulogu ima povoljan geografski položaj, „koji nam pruža prednost za tržište Evrope, jer smo konkurentniji sa rokovima isporuke od azijskih kompanija, a istovremeno imamo niže cene od onih koje nude proizvođači kalupa za pneumatike iz Evropske Unije“, objašnjava preduzetnik iz Babušnice.
U regionu koji je već godinama ekonomski ugrožen, uspeh koji ostvaruje D-Company doprinosi i razvoju celokupne lokalne zajednice. „U maloj sredini kao što je Babušnica postojanje jedne ovakve kompanije mnogo znači. Na prvom mestu, zapošljavamo ljude veoma različitih kvalifikacija i obrazovanja – od zanatskih do viskoobrazovanih kadrova, a pored toga uvek nastojimo da ulažemo u zajednicu kroz različite vidove donacija i sponzorstava“, navodi Ćirić, ali dodaje da postoje i druge osobenosti ove „poslovne geografije“, koje na žalost koče brži razvoj. Slično uspešnim preduzetnicima koji takođe rade u manje razvijenim područjima Srbije, i D-Company se suočava s poteškoćama koje donosi nedovoljno razvijena infrastruktura, a još veći problem je nedostatak odgovarajućih radnika.
Ćirić navodi primer da je, praktično, nemoguće pronaći već obučenog radnika za rad na numeričkim mašinama, jer u Srbiji veoma mali broj kompanija koristi ovakvu opremu na kojoj bi radnik tog profila mogao da se dodatno usavrši, ali još veći problem od toga je činjenica da takvi obrazovni profili nisu ni predviđeni za školovanje u srednjem stručnom obrazovanju. Osim toga, koliko god da su dobri, „uslovi koje nude male sredine ne privlače obrazovane i već obučene kadrove“, objašnjava vlasnik D-Company kako konstatacija na papiru o „neravnomernom regionalnom razvoju“ utiče na konkretno poslovanje.
Pošto nužda „zakon menja“, Ćirić kaže da je morao da iznađe nešto drugačiju strategiju. „Zapošljavamo radnike iz različitih struka, pa ih sami obučavamo u procesu proizvodnje, što uvek nosi rizik da se negativno odrazi na celokupno poslovanje, bilo da je reč o neplaniranom produžavanju rokova proizvodnje ili opasnosti da kvalitet ne ispuni postavljene standarde“. No, kada ste toga svesni, onda istovremeno uspostavljate i preventivni sistem da do takvih posledica ne dođe, ističe vlasnik D-Company.
A kada se rezimira šta je sve ovaj preduzetnik morao da preduzme i šta i danas čini kako bi svoju Babušnicu „širio“ na mapi svetskih igrača u autoindustriji, onda postaje i jasnije kako je došlo do toga da ova kompanija trenutno ima 380 zaposlenih iz Pirotskog okruga i stalni rast poslovanja koji bi, na osnovu zvanične regionalne statistike, malo ko očekivao.
Male firme danas teško mogu da pronađu svoju nišu
Komentarišući šanse srpskih proizvođača u auto-industriji da se uključe u moderne trendove, te na vreme prilagode industrijskoj i tehnološkoj transformaciji, Dragan Ćirić konstatuje da je malim kompanijama posebno teško da pokrenu proizvodnju, ili budu inovativne bez pomoći sa strane. „Za ovakvu industriju potrebno je dosta ulaganja kako bi se postigao kvalitet, što je malim firmama bez velikog kapitala veoma teško. Zbog toga su i veće šanse na strani velikih kompanija, koje su već ranije razradile svoje poslovanje.“
KOMPANIJA LESAFFRE SRBIJA POBEDNICIMA DRUGE PEKARIJADE DODELILA OZNAKE ZA NAJBOLJE PEKARE
by bifadmin
Od sada ćete znati koje su to pekare u kojima rade najbolji pekari Srbije
Po ugledu na najveće pekarske nacije, od ovog juna i građani Srbije će znati u kojim to pekarama rade majstori svog zanata – najbolji pekari Srbije.
Nakon što su posle višemesečnog takmičenja izabrani najbolji predstavnici pekarske struke, kompanija Lesaffre želela je da od sada pobednici imaju priliku i da u pekarama u kojima su zaposleni istaknu da su majstori svog zanata. Pekare u kojima se može probati najbolji burek u zemlji, slatko dekorisani kroasan, najukusniji tradicionalno obogaćeni hleb, najlepši obredni hleb, ali i proizvodi koji su delo najbolje mlade pekarke Srbije nosiće od sada jasnu oznaku da u njima rade pobednici Pekarijade – jedinog nacionalnog takmičenja profesionalnih pekara.
„Nije lako biti najbolji u svojoj struci, a toga smo mi u kompaniji Lesaffre svesni, obzirom da je tokom takmičenja kroz naš pekarski centar prošao veliki broj odličnih majstora. Zato smo želeli da oni koji su svojim talentom, predanošću i trudom zaslužili titulu najboljeg, imaju još jednu potvrdu svog uspeha. Ovo je način da dodatno podržimo ovaj plemenit poziv i da ohrabrimo i pobednike, ali i sve pekare Srbije, da budu što bolji i da se ponose svojom strukom“, rekla je Milena Obradović, marketing menadžerka kompanije Lesaffre Srbija.
• Velike promene u svetu plaćanja desiće se od septembra 2019, kada će banke morati da dopuste trećim licima da preko njih pružaju finansijske usluge
• Iako 45 odsto srpskih bankara smatra da će se bankarstvo promeniti iz korena u narednom periodu, tek 30 procenata njih je spremno da prihvati da treća lica preuzmu kanale plaćanja, pokazalo istraživanje norveškog finteka „Auka“
Mobilna plaćanja širom sveta će se u narednih pet godina utrostručiti, najavila je nedavno renomirana analitička agencija Forester. Sve je više izvora sa svih strana planete koji predviđaju brzi rast plaćanja za koje nisu potrebne kartice i terminali, već samo pametni telefon.
Kakva je situacija u Srbiji? Plaćanje u kešu je i dalje najpopularnije, kartice su na drugom mestu, dok su skoro svi platni terminali beskontaktni. Na način plaćanja i pružanje finansijskih usluga u našoj zemlji, kao i širom Evrope, uticaće Revidirana direktiva o platnim uslugama – PSD2, usvojena u EU početkom ove godine, koja omogućava trećim licima da pružaju finansijske usluga, bilo da su u pitanju fintek kompanije ili giganti kao što je GAFA (Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon).
Po ovoj direktivi, banke će morati da trećim licima dopuste pristup računima klijenata kroz aplikacione programske interfejse (API) i omoguće im da uobliče finansijske usluge zasnovane na podacima i infrastrukturi banaka. To će morati da se desi najkasnije u septembru 2019, kada će Regulativni tehnički standardi (RTS), koji regulišu PSD2, stupiti na snagu.
Rast mobilnih plaćanja u Srbiji može da bude i povoljan po privredu – uticaće na pad poslovanja u sivoj zoni, koja trenutno čini približno petinu BDP-a naše zemlje, kako je zaključeno u skorašnjoj studiji revizorske kuća „Ernst i Jang“ i kompanije „Masterkard“.
Šta će banke u Srbiji uraditi tim povodom?
U aprilu ove godine, norveška fintek kompanija Auka sprovela je istraživanje među 100 donosioca odluka iz banaka u Srbiji na temu novijih regulativa u vezi sa plaćanjem i mobilnim plaćanjima uopšte. Njihovi odgovori upoređeni su sa odgovorima više od dve hiljade evropskih bankara.
Trideset odsto bankara u Srbiji je reklo da će nakon usvajanja PSD2 regulative prihvatiti da treća lica preuzmu njihove kanale plaćanja (nasuprot 33 odsto evropskih bankara. Polovina njih (a 40 odsto evropskih) je rekla da će interakciju sa klijentima održavati lansiranjem „mobilnog novčanika“, dok petina srpskih bankara (23,5 procenata u Evropi) smatra da će komunikaciju sa potrošačima održavati poboljšanjem postojećih kanala za onlajn i mobilno bankarstvo.
„Naše istraživanje je pokazalo da polovina bankara u Srbiji veruje da njihovi kanali plaćanja mogu u narednim godinama da izdrže konkurenciju, bilo da su u pitanju druge banke, finteci i tehnološki giganti, a polovina ne. Nešto više od dve petine (42 odsto) ispitanih bankara iz Srbije ne zna kada će Regulativni tehnički standardi (RTS) stupiti na snagu i isto toliko njih je reklo da ne zna ili nije sigurno šta će to značiti za njihovu banku“, kaže Daniel Doderlein (Daniel Döderlein), direktor i osnivač kompanije „Auka“.
Nešto više od polovine anketiranih (53 procenta) reklo je da ih brine kakav će efekat PSD2 regulativa imati na njihovu organizaciju, dok oko polovine njih (47,5 odsto) misli da će njihovo radno mesto morati da se zbog PSD2 značajno promeni. U proseku, 45 odsto srpskih bankara smatra da će bankarstvo iskusiti fundamentalne promene u narednih pet godina.
Ko će biti pobednik mobilnih plaćanja u Srbiji?
Pod uticajem PSD2, otvoreno bankarstvo počinje da izaziva status quo u Evropi. Treća lica prepoznaju vrednost nezadovoljnih bankarskih klijenata i njihovih podataka i trude se da pokrenu platforme za mobilna plaćanja i steknu regionalni tržišni udeo.
„Sve je jasnije da biti na prvom mestu u finansijskim uslugama danas znači biti na prvom mestu u plaćanjima, a da biste bili ’broj jedan’ u plaćanjima, morate biti prvi u mobilnim plaćanjima. Mobilna plaćanja će omogućiti digitalno poslovanje u svakoj situaciji – brza su, jeftina i sigurna. Za njih je potreban samo telefon – najčešći i najbrže rastući digitalni uređaj u Srbiji i svetu“, ističe Doderlein.
GAFA (Gugl, Epl, Fejsbuk, Amazon) trenutno rade na tome da kreiraju sopstveni sistem za mobilna plaćanja. Instagram, uz Fejsbuk, pokušava da ugradi plaćanja u okviru svojih platformi. Amazon je, navodno, u potrazi za bankom partnerom. Gugl ima TEZ Indiju i novi Gugl Pej novčanik u Velikoj Britaniji i SAD.
Banke u Evropi su donekle zaštićene, ali samo do septembra naredne godine. Trenutno, nijedna treća strana, odnosno kompanija koja nije banka, ne može da ostvari jako uporište na tržištu mobilnih plaćanja u Srbiji dok banke ne otvore svoje API-jeve, što će morati da urade kada istekne period u kom Regulatorni tehnički standardi (RTS) upravljaju implementacijom PSD2.
Tetra Brik® Aseptic 200 ml Slim Leaf pakovanja na srpskom trzistu
Backa Palanka 12.06. – Kompanija Nectar je u godini jubileja kada obelezava 20 uspesnih godina svog poslovanja, predstavila uvodjenje nove tehnologije i investicije u dalji razvoj. Ovim povodom svecano je pustena u rad nova najsavremenija Tetra Pak linija za proizvodnju dve vrste modernih i inovativnih ‘on the go’ porcijskih pakovanja. Investicija u novu liniju iznosila je 1.5 miliona eura, i predstavlja dalji korak u razvoju najrazlicitijih kategorija proizvoda u malim pakovanjima u skladu sa svetskim trendovima.
Zahvaljujucci svom kompaktnom dizajnu, nova linija Tetra Pak A3/Compact Flex pruza maksimalnu fleksibilnost, omogucavajucci kompaniji da rotira proizvodnju izmedju razlicitih pakovanja.
Saradnjom kompanije Tetra Pak, vodece svetske kompanije u proizvodnji resenja za preradu i pakovanje prehrambenih proizvoda, i trzisnog lidera kompanije Nectar, srpskom trzistu je medju prvima u jugoistocnoj Evropi predstavljena inovativna Tetra Brik Aseptic 200 ml Slim Leaf ambalaza. Novi paket daje superiorno iskustvo za potrosace, sa svojim panelima u obliku listova i centralizovanom slamnom rupom za dodatnu diferencijaciju koja donosi inovativni izgled picca kao sto su sokovi, nektari, vocni smoothy i druga pica koja ne moraju da se cuvaju u frizideru. U ovu ambalazu velicine porcije pakovace se omiljeni Nectar Family i Kids 100% vocni sokovi, namenjeni konzumiranju u pokretu.