октобар 2018

Našu zemlju su na listi 500 najuspešnijih preduzeća Centralno-istočne Evrope u 2017. predstavljale tri nove kompanije. Time je broj rangiranih preduzeća narastao na 10, od kojih je doduše samo šest zabeležilo rast profita, ali se očekuje da će njihova brojnost na listi u 2018. rasti paralelno sa oporavkom ekonomije. Ovo jesu ohrabrujuće vesti, ali još nije vreme za slavlje, kažu stručnjaci, jer Srbija, iako je poboljšala svoju poziciju na listi zemalja rizičnih za poslovanje, i dalje spada u visokorizične, što svakako nije privlačno potencijalnim inostranim investitorima, u koje se mi u velikoj meri uzdamo.

Posle podužeg mršavog perioda, srpska ekonomija bi u 2018. trebalo da iskusi taj više puta najavljivani početak oporavka. Ove godine bi rast BDP-a trebalo da iznosi 3,2 odsto, pre svega zahvaljujući rastu privatne i javne potrošnje, tvrde analitičari Coface-a. Podizanje zarada u javnom i privatnom sektoru, ali i penzija za pet odsto, trebalo bi da se odrazi na veću potražnju za robom i uslugama, a samim tim i na poslovanje preduzeća na teritoriji Srbije.

Dodatni podsticaj potrošnji pružiće i pad nezaposlenosti koja bi, prema najavama zvaničnika, ove godine trebalo da se spusti ispod 12 odsto. Repubički zavod za statistiku je objavio da je zaposlenost trenutno na rekordnom nivou – iznosi 48,6 odsto od ukupne populacije. Ekonomisti međutim nisu saglasni oko uticaja zaposlenosti na rast ekonomije. Oni koji sumnjaju u zvanične podatke o rastu zapošljavanja ističu da je u periodu od 2012. do 2017. rast zaposlenosti iznosio 20 odsto ali se to nije primećivalo kroz ekonomske pokazatelje – BDP je tih godina često bio u padu, a ni potrošnja se nije isticala vanserijskim rastom. Drugi pak sugerišu da se zbog novih formi zapošljavanja (frilenserski rad, povremeni poslovi i sl.) i drugačijeg merenja produktivnosti rada ne mogu dovoditi u direktnu vezu stopa zaposlenosti i rast privrede. Međutim, dok ekonomisti sukobljavaju mišljenja po ovom pitanju, jedno je sigurno – zaposlenost nije jedini element uspeha bilo koje ekonomije, pa ni srpske.

Zato analitičari Coface-a navode još pozitivnih indikatora. Jedan od njih je očekivani rast kreditne aktivnosti, s obzirom na činjenicu da je sredinom aprila ove godine Narodna banka Srbije spustila referentnu kamatnu stopu na tri odsto. Ocenjuju da bi takav potez centralne banke mogao biti od koristi domaćim preduzećima koja posluju u otežanim uslovima zbog jake inostrane konkurencije i hronične nemogućnosti da se finansiraju po pristupačnim cenama.

I proizvodni sektor bi trebalo da doprinese oporavku, bar sudeći prema podacima iz prve polovine ove godine kada je industrijska proizvodnja porasla za 3,7 odsto. U navedenom periodu izvoz iz Srbije je povećan za 8,5 odsto a uvoz za 12,7 odsto. Izvoz odoleva brojnim izazovima među kojima najveći predstavlja jak dinar, ali ipak ne uspeva da pristigne rast uvoza podstaknut rastom tražnje.

Pozitivna vest je da je 2017. godine posle čitave decenije rizik poslovanja u našoj zemlji spušten sa visoke ocene C na relativno visoku B. Da podsetimo, rizik se meri oznakama od A1 (veoma nizak) do E (ekstreman), a Srbija se našla negde u sredini sa ocenom B. Ista ocena data je i poslovnom ambijentu u našoj zemlji. Da još moramo raditi na unapređenju poslovanja pokazuje i podatak da je od 12 zemalja Srbija najgore rangirana po riziku od nesolventnosti preduzeća, sa 4,6 odsto potencijalno nesolventnih kompanija.

Čudesna sudbina Srbijagasa

Iako je na Coface CEE Top 500 listi dobila još tri predstavnika, te sada ima ukupno 10 velikih i jakih preduzeća, Srbija je i dalje na desetoj poziciji od 12 analiziranih zemalja. Od ranijih predstavnika na ovoj listi Mercator, Telekom i Srbijagas su izgubili nekoliko pozicija, dok je Delhaize očigledno bolje poslovao te se našao na četvrtom mestu odmah iza neprikosnovene trojke: EPS-a, NIS-a i Fiata. Novi igrači na listi su HBIS Grupa u čijem vlasništvu je Smederevska železara, kompanija Nelt i Tigar Tyres.

“Neprikosnovena trojka” inače ne nosi taj epitet zbog izvanrednog i vizionarskog poslovanja, već zbog svoje veličine. Pomenute tri kompanije se, nažalost, ne mogu pohvaliti konstantnim rastom poslovanja. Tako je, recimo EPS, koji je već godinama na prvom mestu liste uspešnih preduzeća u Srbiji, u 2016. beležio pad profita od 20,3 odsto, a u 2017. od čak 61,1 odsto. S druge strane, NIS-u je pomogao oporavak cene nafte pa je ova kompanija, za razliku od prošlih, uglavnom negativnih rezultata, u 2017. povećala promet za 21,9 odsto a profit za značajnih 73,6 odsto. Treća u ovoj grupi neprikosnovenih je kompanija FCA Srbija koja već godinama beleži pad prometa ali i broja zaposlenih – u 2016. on se smanjio za 15,1 odsto a prošle godine za 16,6 odsto. Fiat je na kraju 2017. zapošljavao 2.364 osobe, što je otprilike za hiljadu manje nego pre pet godina.

Najveći rast prometa u 2017. imali su HBIS Grupa (122,3 odsto) i Tigar Tyres (60,8 odsto), a profita Srbijagas (674,8 odsto) i Delhaize (238,3 odsto). Zanimljivo je da je pomenuti Srbijagas godinama poslovao u “debelom minusu” da bi sada njegov profit činio polovinu ukupnog dobitka javnih preduzeća u Srbiji. Za sada niko nema potpuno objašnjenje kako se ovo preduzeće tako naprasno, poput ptice iz egipatske mitologije, iz sopstvenog pepela vinulo nebu pod oblake.

Septembar 2018, broj 153. 

Osnivač kompanije „Američki poštar“ Dejan Rakezić je olakšao život svima koji su tokom boravka u SAD morali da smisle kako će da nabave i dopreme nazad u Srbiju sve što su ih prijatelji i rodbina zamolili da pokupuju. Pre dve godine pokrenuo je internet servis čiji je cilj da olakša kupovinu i isporuku robe sa najvećeg i najkonkurentnijeg tržišta na svetu na kućnu adresu u našoj zemlji. U Srbiju, kaže njegova računica, iz celog sveta pristigne oko tri miliona paketa godišnje, a broj isporuka beleži rast iz godine u godinu, pa smatra da se radi o perspektivnoj poslovnoj niši u kojoj ima prostora za rast.

„Kada me je prijatelj zamolio da mu iz SAD donesem električni kontrabas, a ja sam u tom trenutku jedva smestio kofere u njujorški hostel, pomislio sam da mora da postoji bolji način da ljudi odavde kupe šta im zatreba sa američkog tržišta. I kako bih uopšte uneo kontrabas u avion?“ Tako Dejan Rakezić, osnivač i vlasnik odgovara na pitanje da li može da se priseti trenutka kada je definitivno počeo da razmišlja o onome što će prerasti u kompaniju „Američki poštar“, servis za kupovinu američke robe i njenu isporuku u Srbiju.

Iskustvo sa električnim kontrabasom, ali i situacije kada je ljudima bila potrebna roba koja jednostavno nije bila dostupna na srpskom ili evropskom tržištu, uverilo ga je da ušteđevinu odvajanu za pokretanje sopstvenog preduzetničkog poduhvata iskoristi baš za osnivanje servisa koji će takve, nedostajuće proizvode učiniti dostupnim.

Internet servis, čiji je cilj da srpski kupci na raspolaganju imaju sve prednosti kupovine na najrazvijenijem i najkonkurentnijem tržištu na svetu, funkcioniše tako što registrovani korisnici kupuju robu preko uobičajenih internet prodavnica, uključujući Amazon i eBay, ali kao adresu za isporuku navode adrese magacina u Kaliforniji i Oregonu, koje zakupljuje „Američki poštar“. Iz tih magacina paketi se zatim dopremaju u Srbiju i isporučuju na kućnu adresu. Zvuči jednostavno? „Kamo sreće“, smeje se naš sagovornik.

Iskustva s carinjenjem robe

Za početak, trebalo je odabrati skladišta u SAD, i to ne samo prema tome u kojim državama se plaća niži porez na promet, već i tako da dalje dopremanje kupljene robe u Srbiju bude logistički isplativo. „Američki poštar“ trenutno sarađuje sa dva magacina u Kaliforniji i Oregonu, ali Rakezić kaže da su u toku pregovori i sa kompanijom iz Delavera, koji će, ukoliko uspeju, doprineti da njihovi korisnici u Srbiji dobiju još povoljnije tarife za isporuku, a servis postane konkurentniji. Rakezić objašnjava da korisnici „Američkog poštara“ sami biraju transportne opcije, mesto i vreme isporuke, kao i to da li će osigurati pošiljku, a servis nudi i mogućnost uslužne kupovine, ukoliko internet prodavnica ne prihvata platne kartice iz Srbije.

Rakezić je, da bi sve pomenuto uspešno realizovao, morao da uđe do nasitnijih detalja i u „tajne“ poslovanja domaće poštanske carine čije usluge koriste. Analiza dosadašnjih iskustava sa pošiljkama pokazuje da se „u carinskoj ispostavi u Novom Sadu većina paketa carini, pa makar na njima pisalo da vrede samo dolar. U Beogradu se manje carine takozvane pismonosne pošiljke, dok u Nišu takve pošiljke carinici retko pregledaju. Analize, inače, sprovodimo jer od sledeće godine nameravamo da korisnicima ponudimo informaciju o verovatnoći da njihova pošiljka bude ocarinjena”, objašnjava Dejan Rakezić. Još jedna korisna informacija koju dele sa korisnicima je da pismonosne pošiljke u Nišu na carini „stoje“ oko dva dana, u Beogradu od nedelju do dve, a u Novom Sadu oko 10 dana, što bi oni koji očekuju pakete trebalo da uračunaju u očekivano vreme dostave ili da odaberu adresu u Srbiji na koju će roba biti brže isporučena posle carine.

Iako je „dobro korisničko iskustvo“ razlog zbog koga rezultate analiza uključuju u informacije o proizvodima na servisu, naš sagovornik primećuje da je na teži način naučio i da korisnike često treba štititi od njih samih. „Dešavalo se da ne napišu broj stana u adresu u višespratnici, ili da im ne piše prezime na poštanskom sandučetu pa poštari ne mogu da isporuče pošiljku. Dešavalo se i da naruče nešto, a onda odu na letovanje i zaborave da paket treba da stigne. Zato danas, posle dve godine prikupljanja iskustava, imamo ček listu u kojoj je nabrojano šta sve korisnici treba da urade kako bi im pošiljka što brže, sigurnije i povoljnije stigla na željenu adresu.”

Tržište koje raste

Da bi iskoristio sve mogućnosti povoljnog poslovnog ambijenta u SAD i pripremio teren za širenje „Američkog poštara“ sa tržišta Srbije i Crne Gore na tržište Hrvatske, Rakezić je kompaniju koja je vlasnik tog internet servisa registrovao u Sjedinjenim Državama. „Sa američkom birokratijom imam najviše jedan radni dan posla tokom godine, a sve formalnosti završavam preko interneta“, objašnjava i dodaje da je na čitavo njegovo preduzetničko iskustvo izuzetno uticalo vreme provedeno tokom studentskog aranžmana, kada je upoznao mentalitet, radnu i poslovnu filozofiju Amerikanaca.

Njihovu školu, koja počiva na tržišnom testiranju poslovne ideje, primenio je i pri stvaranju „Američkog poštara“, a jedna od osnovnih lekcija koje se uvek primenjuju je da se obavezno prate kretanja na tržištu. „ Neformalne procene kažu da u našu zemlju pristigne oko tri miliona pošiljki. Oko 90% je iz Kine, dok je ostatak iz Evrope i SAD, i njihov broj raste po stopi od oko 20% godišnje. Naši ljudi će u budućnosti sve više koristiti mogućnosti kupovine preko interneta, a kao i svaki kupac na svetu, tražiće što bolju ponudu za ono što ne mogu da nađu u Srbiji, ili je u našoj zemlji preskupo“, kaže Rakezić. Preko „Američkog poštara“ trenutno u našu zemlju stiže oko 250 paketa mesečno, a naš sagovornik veruje da uz ulaganja u dalje pojednostavljenje kupovine za korisnike, konkurentnije cene dostavljanja pošiljki, kao i u promociju, praktično ništa ne ograničava budući rast poslovanja ovog internet servisa.

Muškarci najviše troše na tehniku, žene na dečju i bebi opremu

Korisnici „Američkog poštara“ najčešće kupuju tehničku robu, na drugom mestu su odeća, obuća i aksesoari, a zatim slede kozmetika, nakit i dodaci ishrani. Muškarci preko ovog servisa troše duplo više novca nego žene, i to na satove, kompjutersku opremu, mobilne telefone, autoopremu i delove. Žene, sa druge strane, najčešće kupuju dečiju i bebi garderobu, aksesoare i kozmetiku. Zajedničko svim korisnicima je da su spremni da izdvoje više novca za kvalitetne i originalne američke proizvode, koji nisu dostupni u Srbiji ili su u našoj zemlji značajno skuplji.

oktobar 2018, broj 154.