Sberbank Srbija je za naredni period pripremila keš kredit po uslovima koji će omogućiti da svima bude stvarno super. Pored atraktivne nominalne kamatne stope od 7,9 odsto, odnosno EKS od 9,5 odsto i rokom otplate do 95 meseci, Sberbanka će svoje klijente obradovati i vraćanjem dela sredstava u visini do čak 7 odsto od iznosa kredita.
„Ukoliko razmišljate o dodatnim novčanim sredstvima ili načinu da refinansirate postojeće obaveze, Sberbank Srbija nudi rešenje koje će učiniti da i Vama bude SUPER. Ponuda Super keš kredita traje do 28. juna i pruža mogućnost da podignete kredit u iznosu do 3 miliona dinara, uz brz proces odobrenja i osiguranje od nepredviđenih životnih okolnosti. Poseban benefit Sberbank kredita je i mogućnost da klijentima bude vraćen deo sredstava. Na ovaj način želimo da obradujemo sve one kljente koji uredno i na vreme otplaćuju obaveze po kreditu. Klijentima će se svake godine, do kraja otplate kredita, vraćati deo sredstava na tekući račun otvoren u Sberbanci. Već nakon prvih 12 uredno otplaćenih anuiteta, klijenti će moći da se uvere u sve benefite našeg kredita. Takođe, važno je napomenuti da svi klijenti koji apliciraju online tj. putem našeg vebsajta, mogu to da urade bez troškova obrade.“ – rekla je Mirjana Đorđević, direktorka odeljenja za razvoj proizvoda u sektoru stanovništva Sberbank Srbija.
мај 2019
Pozitivne vesti o ekonomskoj situaciji tradicionalno uzrokuju rast vrednosti akcija i jačanje valute zemlje iz koje stižu dobre vesti, a vredi i obrnuto. No ponekad se dogodi izuzetak – tržište ignoriše vesti i cene akcija i ostalih finansijskih instrumenata počinju da se kreću u naizgled nelogičnom smeru. Upravo takva situacija može da ukazuje na veliku promenu trenda na tržištu, a investitori koji razumeju taj fenomen mogu da izbegnu velike gubitke, ali i da ostvare značajan profit na daljim kretanjima na tržištu.
Sudeći po kretanjima vrednosti američkih akcija i dolara, čini se da se upravo sada nalazimo u jednoj od opisanih neobičnih situacija. Naime, prošle nedelje su mnoge kompanije objavile poslovne rezultate za prvi kvartal ove godine. Čak 76% kompanija je objavilo rezultate bolje od očekivanja, uključujući najveću kompaniju na svetu – Apple.
Američke Federalne rezerve su takođe prošle nedelje donosile važnu odluku – o visini referentnih kamatnih stopa. Deo učesnika na tržištima se pribojavao da bi FED mogao da najavi dizanje kamatnih stopa što bi moglo negativno da utiče na dalji rast. Drugi su se pak pribojavali da bi FED mogao da najavi spuštanje kamatnih stopa, što bi značilo da stiže recesija. No FED nije napravio ništa. Smatra da je američka ekonomija u idealnoj fazi.
Nadalje, u petak su objavljeni redovni podaci o situaciji na američkom tržištu rada i bili su mnogo bolji od očekivanja. U aprilu je otvoreno čak 263 hiljade radnih mesta (očekivalo se 181.000), a stopa nezaposlenosti je pala na 3,6% (očekivalo se 3,8%).
Dakle, sve informacije o stanju američke ekonomije objavljene u proteklih nedelju dana su bile izrazito pozitivne, na temelju čega se može očekivati da će aakcije još neko vreme rasti, a dolar jačati. Ipak, dogodilo se suprotno. SP500 indeks, koji je dobar pokazatelj ukupne situacije na američkom berzanskom tržištu, je posle utorka počeo padati i sada se nalazi na najnižem nivou u posljednje dve nedelje, dok je dolar nakon početnog jačanja u petak nakon objave o nezaposlenosti okrenuo smer i počeo da slabi.
Pred kraj nedelje je takođe došlo do pada cene nafte i rasta cene zlata, što se ne bi trebalo događati pri objavi odličnih podataka iz najvažnije ekonomije na svetu.
Kako objasniti neobična kretanja na berzama?
Na berzama se sve svodi na ponudu i potražnju. Ako veća količina kapitala želi da napustiti akcije, nego što želi da uloži u njih, nikakve pozitivne vesti tu ne mogu pomoći i cene će padati. Čini se da smo sad u fazi u kojoj su svi koji su hteli da kupuju akcije to već i učinili, i ponestaje novog kapitala koji im može dalje podizati cene. Naime, SP500 indeks od Božića raste praktično bez predaha i do prošle nedelje je porastao čak 26%. Sa svakim novim procentom rasta, akcije postaju sve skuplje i privlače sve manje kupaca, a u isto vreme se sve više onih koji ih poseduju odlučuju na prodaju. Pojednostavljeno rečeno, pre ili kasnije broj prodavača nadmaši broj kupaca i cijena mora da padne da bi se tržište dovelo u ravnotežu.
Budući da velikim institucionim investitorima ponekad trebaju meseci kako vbi ukupili ili prodali sve akcije koje žele, ne menjaju svoje stavove o situaciji na berzi iz dana u dan. Upravo zbog toga i trendovi na berzama takođe često traju po nekoliko meseci. Na osnovu toga, moguće je da je pad SP500 indeksa u poslednjih nekoliko dana samo početak ozbiljnije korekcije poput one koja se dogodila pred kraj prošle godine, pri čemu je SP500 pao za čak 20%. No, na te velike pomake ne treba gledati kao na manu, nego kao na prednost berzanskih tržišta. Naime, upravo zbog tih velikih pomaka akcije često postaju potcenjene ili precenjene i upravo zbog toga je ulaganje u njih toliko unosno za one koji razumeju kako se tržišta ponašaju.
Izvor: Admirla Markets
UNIQA osiguranje sa ukupno ostvarenom premijom od 5,90 milijardi dinara i tržišnim učešćem od 5,91% zauzima čvrstu petu poziciju. Najveći rast ostvaren u osiguranju odgovornosti, imovinskim osiguranjima, dobrovoljnom zdravstvenom i putnom osiguranju.
UNIQA osiguranje je, prema izveštaju Narodne banke Srbije, sa učešćem od 5,91% u 2018. godini potvrdilo stabilnu petu poziciju na tržištu Srbije. Rezultati poslovanja obe kompanije – UNIQA životno i UNIQA neživotno osiguranje pokazali su da je ukupna premija u prethodnoj godini iznosila 5,90 milijardi dinara. To znači da je sa skokom od 8,1% u odnosu na 2017. Kompanija zabeležila veći rast od rasta tržišta osiguranja, koji je iznosio 7,3%. UNIQA je u prethodnoj godini u obe kompanije ostvarila ukupno 308 miliona dinara dobiti.
Sa premijom od 1,95 milijardi dinara i tržištnim učešćem od 8,2% Kompanija je u prethodnoj godini zauzela 5. poziciju u životnom osiguranju, dok se sa 3,95 milijardi dinara premije i 5,2% učešća našla na 6. poziciji tržišta neživotnog osiguranja. Ukoliko se posmatraju samo dobrovoljne vrste neživotnih osiguranja UNIQA je i u 2018. godini sa 8,93% učešća zadržala 5. poziciju i na tržištu neživotnih osiguranja.
UNIQA nastavlja strategiju rasta usmerenu na dobrovoljna osiguranja i poboljšanje servisa i usluge ka klijentima. Iz tog razloga, ulaganjem u nove tehnologije i proizvode zabeležen je rekordan rast onlajn prodaje za više od 60% i napredak u svim vrstama osiguranja. Najznačajniji rast ostvaren je u prodaji putnog osiguranja sa kojim je putovalo više od 300.000 građana Srbije i dupliranje prodaje domaćinstva u poslednja dva meseca prethodne godine.
Oslanjajući se na inovacije i superioran servis po kojima je prepoznatljiva, UNIQA je u 2018. godini još jednom potvrdila da zasluženo nosi titulu lidera u kvalitetu usluga. U prethodnoj godini prva i jedina na tržištu obezbedila je besplatan Viber broj korisnicima putnog osiguranja, online plaćanje rata osiguranja, kao i Video- procenu šteta. Pored putnog, omogućena je i online prodaja osiguranja domaćinstva, kao i Pomoći na putu. Prodajna mreža Kompanije je dodatno proširena i kroz nju se sada granaju 43 poslovnice, šest generalnih agencija i 15 mobilnih kancelarija širom Srbije.
Rezultati poslovanja u prethodnoj godini, pokazuju da su planovi ispunjeni, kako na nivou profitabilnosti, tako i na nivou svih relevantnih racija uspešnog poslovanja. UNIQA osiguranje u 2019. nastavlja strategiju organskog rasta u profitabilnim segmentima, čime se obezbeđuje dugoročna stabilnost.
Otvorene su prijave za prvi program podrške startapima u Srbiji koji razvijaju inovacije u oblasti sporta – Colosseum Sports Tech Serbia, a koji Naučno-tehnološki park Beograd realizuje u saradnji sa izraelskim Colosseum Sport.
Jedinstveni petomesečni program nastoji da poveže sportsku zajednicu sa inovatorima kako bi se unapredila iskustva i olakšala i ubrzala primena tehnoloških rešenja, a startapima u ranoj fazi razvoja obezbedila podrška za dalji razvoj njihovih ideja.
Timovi koji prođu selekciju će već od juna imati priliku da kroz radionice, individualne sesije i mentorstvo uče i povežu se sa najboljim stručnjacima iz sveta sporta i biznisa, dok će najbolji među njima tokom studijskog putovanja u Izrael dobiti dodatnu podršku za dalji razvoj svog startapa. Mogućnost da konkurišu imaju startapi koji razvijaju nova tehnološka rešenja u svim sferama sporta: razvoj sportista, analiza podataka, esport, prenosive tehnologije, wellness i ishrana, mediji i emitovanje sportskih događaja i sl.
Prijave su otvorene do 26. maja na zvaničnom sajtu programa www.colosseum-serbia.rs.
U nameri da se startapima omogući uvid u trendove i potrebe industrije, a istovremeno podstakne diskusija o uticaju i značaju primene tehnoloških rešenja u oblasti sporta, u Naučno-tehnološkom parku Beograd će 15. maja biti organizovan i Colosseum Sports Tech Summit, centralni događaj programa koji će okupiti vodeće međunarodne eksperte, sportiste, sportske organizacije i inovatore. Na Samitu će između ostalih govoriti i: bivši odbojkaš Vanja Grbić, sportski menadžer Miško Ražnatović, Dror Briger (Playsight), Ivana Đerisilo, Orel Greenfield (UEFA/FIFA referee), prof. Duško Iilć (DIF), Paul Kandel (Intel Sports), izraelska plivačica Adi Bichman, Mihajlo Džaril (Fortuna Esports) i drugi. Prijave za Samit su besplatne i dostupne na zvaničnom sajtu programa.
Sports-tech industrija napreduje neverovatnom brzinom, privlačeći sve veći broj investicija, a podrškom razvoju inovacija i startap ekosistema u ovoj oblasti, Srbija ima šansu da se pozicionira kao jedan od lidera u razvoju i primeni sportskih tehnoloških rešenja globalno.
Realizaciju programa Colosseum Sports Tech Serbia, podržali su i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije kao i Ambasada Izraela u Beogradu.
Dejan Škuletić, menadžer za razvoj poslovanja kompanije Kingston za područje Balkana, govori za portal bif.rs o globalnim trendovima na tržištu memorijskih uređaja, i vodećim tržišnim segmentima.
# Kao neko ko ima puno iskustva u industriji memorijskih proizvoda, da li možete da uporedite stanje od pre nekoliko godina i sada?
Škuletić: Kingston više od tri decenije aktivno učestvuje u dinamičnoj industriji memorijskih proizvoda, a broj jedan smo zadnjih 15-ak godina sa 2/3 udelom na tržištu, gde je prvi konkurent na ispod 5%. Do sada smo bili svedoci raznih promena u industriji, a ono što možemo da primetimo u poslednje vreme je porast u industriji poluprovodnika, koji je prošle godine u odnosu na pretprošlu na globalnom nivou iznosio preko 13 procenata. Ovo povećanje mahom je vođeno industrijom memorijskih proizvoda, koja predstavlja najveći deo u kategoriji poluprovodnika sa udelom od 34,8 procenata zabeleženim prošle godine, što je ta 3,8 procenata više nego što je to bio slučaj 2017. godine.
Velika promena koju vidimo ako uporedimo današnju situaciju sa onom od pre nekoliko godina je to što se memorijski proizvodi sada nalaze u znatno širem spektru uređaja.
#U kojim sve uređajima se danas mogu naći Kingstonova memorijska rešenja?
Škuletić: Kao kompanija koja ima veliko iskustvo u radu sa memorijskim proizvodima, a uzimajući u obzir to što za memorijom u današnje vreme postoji potreba u uređajima koji se nalaze svuda oko nas, i Kingston je danas prisutniji na tržištu više nego što to mnogi očekuju. Desktop i laptop računari, pametni telefoni, pametni satovi – to su uređaji koji svima prvo padaju na pamet kada pomisle na memoriju. Međutim, pored očigledne ekspanzije potreba za memorijom u pomenutim segmentima, današnje tržište naše proizvode potražuje i u robotskim usisivačima, uređajima za virtuelnu realnost, sistemima za zabavu u avionima, pametnim zvučnicima, uređajima za sigurnost doma, set top boxovima i drugim. Memorija više nije usko vezana za kompjutere i telefone, pa je i Kingston odgovorio na nove prilike koje su se pojavile na tržištu u poslednjih nekoliko godina.
#U kojoj od industrija se vide najveće promene, gde trenutno najviše rastu zahtevi za memorijom?
Škuletić: Ako pogledamo svetsko tržište, potrebe za NAND fleš memorijom značajno rastu. Kada se uračunaju integrisane sistemske i zamenljive memorija poput fleš kartica, tržište je u 2015. godini pokrivalo 87.113 petabajta. Procene su da će se do 2022 ova količina memorije povećati čak za deset puta. Daleko najveći rast očekuje se u računarskoj industriji i industriji mobilnih telefona i tableta. Još jedna od grana koja takođe beleži rast je gaming, a očekuje se da će i USB fleš memorije nastaviti sa rastom.
#Kakva je situacija u Srbiji, šta naši potrošači najčešće potražuju kada je u pitanju memorija?
Škuletić: Kada su u pitanju pojedine kategorije fleš proizvoda, primetan je porast u sva tri ključna segmenta prošle godine u odnosu na pretprošlu. UBS fleš memorijski proizvodi kao i memorijske kartice u Srbiji beleže rast od po preko 20 procenata, dok je potražnja za SSD uređajima značajno porasla, na celokupnom tržištu za 82 procenta. Kingston sa druge strane, kod nas beleži gotovo dupli rast u sve tri kategorije u odnosu na rast celokupnog srpskog tržišta, pa je tako na primer u našem slučaju za SSD-ove zabeležen skok od čak 175 procenata.
Korisnici u Srbiji već su postali svesni prednosti koje SSD donosi u odnosu na tradicionalne HDD uređaje, od kojih su u proseku i do deset puta brži. Takođe, čak i među SSD korisnicima, sve je više onih koji su svesni šta znači prelazak sa Sata na NVMe tehnologiju, koja donosi i preko dva puta brže performanse.
Sa druge strane, kada su u pitanju tržišta data centara i serverskih memorija, potražnja kod nas još uvek nije na nivou na kom su razvijena evropska tržišta.
#Danas kada se priča o memoriji, često se spominje i zaštita podataka. Da li očekujete da će u budućnosti ta tema biti još aktuelnija, naročito imajući u vidu nove zakonske regulative koje se primenjuju i u Srbiji?
Škuletić: Sistemi za sigurnost tradicionalno svoju praktičnu isplativost pokazuju na žalost tek onda kada je do problema već došlo, pa ih je i teško predstaviti ljudima kao nešto što im je potrebno sada, u trenutku kada do potencijalnog problema nije ni došlo. Do skoro su se i kompanije na sličan način odnosile prema bezbednosti poslovnih podataka, međutim GDPR je iz korena promenio stvari u Evropskoj Uniji. Bezbednost poslovnih podataka od nedavno zakonska je obaveza i u Srbiji, tako da i na našem tržištu rešenja koja nude enkripciju, bilo da se radi o prenosnim UBS fleš uređajima ili sistemskim SSD-ovima, sve više dobijaju na značaju. Kingston već par godina unazad nudi čitav portfolio memorijskih rešenja koja odgovaraju na najrazličitije zahteve korisnika.
#Da li očekujete veliki pomak i ekspanziju tržišta kada tehnologije kao što su 8K video sadržaji i 5G mreža postanu deo naše svakodnevice?
Škuletić: Svakako, 5G ekspanzija će biti velika stvar za mobilnu industriju. Memorija, odnosno u ovom slučaju njen prenos, ponovo je ključni činilac tehnološke ekspanzije, od koje se u narednim godinama očekuje još veći tempo nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Memorija je vrlo usko vezana i za nadolazeću ekspanziju 8k video sadržaja, gde količine drastično rastu ako ih uporedimo sa situacijom kakva je danas. Samo jedan minut video sadržaja zabeleženog u 8k rezoluciji može da premaši 200GB, ako uzmemo u obzir i ostale moderne video tehnologije poput High Dynamic Range (HDR) i Wide Color Gamut (WCG), kao i video klipove zabeležene u 60 frejmova po sekundi. To je više desetina puta veća količina podataka u odnosu na standarde na koje smo navikli u proteklih par godina, pa samim tim očekujemo da će ekspanzija 8K video sadržaja značajno uticati na memorijske proizvode u vrlo bliskoj budućnosti.
Srbija je poznata kao veoma plodna zemlja, barem kada je poljoprivreda u pitanju. Osim pšenice, šljive, suncokreta, jabuka, kukuruza, šljive, kao i domaćeg mesa, u poslednje vreme među privrednicima su sve popularnije sadnice oraha.
Srbija se prostire na 8.840.000 hektara, od čega je 5.734.000 hektara površina poljoprivrednog zemljišta. Drugim rečima, to je 70 procenata teritorije naše zemlje ili vam čak 0,56 ha po jednom stanovniku. Važan faktor za sve poljoprivrednike je i to što je umereno kontinetalna klima, koja vlada kod nas, jako povoljna po useve.
Sadnice oraha u nabavnoj ceni stoje između sedam i osam evra po komadu, dok je prodajna cena po kilogramu od pet do 11 evra. Međutim, orah je poznat kao biljka, čije gajenje zahteva strpljenje i malo veću površinu. Tradicionalne sadnice oraha najčešće posle desetak godina daju ozbiljnije prinose, koje omogućavaju jako pristojnu zaradu, a neke punu rodnost dosežu i tek posle dve decenije. Ali, poslednje sezone na srpsko tržište su zakoračile nove, modifikovane sorte koje znatno brže rađaju i višestruko su isplativije od tradicionalnih vrsta oraha. Dobar primer takve sadnice oraha je sorta Čendler, koju su godinama usavršavali turski i američki naučnici. Naime, orašari, ali i drugi privrednici se sve češće okreću baš Čendleru i to iz više faktora. Za početak, sadnica Čendlera košta isto kao i sadnice tradicionalnih vrsta oraha (između sedam i osam evra). No, Čendler plod donosi znatno brže.
On prve plodove izbacuje i već u prvih par godina, ali za prinose koji mogu da vam posluže za realnu komercijalnu upotrebu morate sačekati barem kraj četvrte godine, što je manje – više duplo brže nego kad je standardni orah u pitanju. Tako da se puna rodnost može očekivati već posle deset godina uzgoja. Još jedan veliki plus koji nude sadnice Čendlera je taj što zauzimaju mnogo manje prostora nego konvencionalne sorte. Čendler je mala biljka, koja raste do pet metara, ili drugim rečima – na mesto jedne standardne sadnice oraha mogu da stanu čak tri Čendlera. Kad se svi ovi faktori uzmu u obzir, jasno je da je Čendler višestruko isplativiji nego sađenje klasičnih sadnica oraha, pa nije ni čudno što se privrednici iz Srbije sve češće odlučuju za njega, odnosno orašarstvo generalno. Ako razmišljate o sopstvenom biznisu, a sve ovo vam zvuči zanimljivo, uzmite digitron u ruke i izračunajte koliko ulaganja je potrebno za koliku zaradu. Ko zna, možda zaista završite kao orašar.