„Dunav osiguranje“ pripremilo je za predstojeću turističku sezonu Letnju akciju popusta pri zaključivanju polise putničkog zdravstvenog osiguranja odnosno paketa putnog osiguranja, uz dodatne pogodnosti za još neke usluge najveće osiguravajuće kuće u Srbiji.
U periodu od 1. juna do 30. septembra, Kompanija pri ugovaranju putničkog zdravstvenog osiguranja, odnosno paketa putnog osiguranja, odobrava primenu sledećih popusta:
10% na premiju putničkog zdravstvenog osiguranja za poslovna i turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 30 dana ili
15% popusta na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se zaključuje samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode, i osiguranje od građanske odgovornosti), odnosno 20% popusta na premiju osiguranja u slučaju ugovaranja jednog ili oba dopunska pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtljaga); ovi popusti primenjuju se za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana.
Polisu putničkog zdravstvenog osiguranja moguće je zaključiti i onlajn uz 15% popusta, tokom cele godine, na sajtu Kompanije „Dunav osiguranje“, klikom na link Kupi online.
Uz ove pogodnosti, osiguranici/ugovarači koji zaključe ugovor o putničkom zdravstvenom osiguranju odnosno paket putnog osiguranja imaju priliku da koriste i dodatne pogodnosti:
zaključenje kratkoročne polise kombinovanog osiguranja domaćinstva za period trajanja godišnjeg odmora po specijalnoj ceni putem paketa „Letnja čuvarkuća“, ukoliko je početak perioda pokrića u akcijskom periodu;
30% komercijalnog popusta na premiju osiguranja pomoći na putu, ukoliko je početak trajanja osiguranja u akcijskom periodu;
kupovina međunarodne karte osiguranja po ceni od 1.800 dinara ukoliko u akcijskom periodu kod Kompanije zaključe i osiguranje pomoći na putu, pоd uslоvоm dа је kоd Dunava zаklјučеnо оsigurаnjе оd аutооdgоvоrnоsti, ili sе istо zаklјuči u аkciјskоm pеriоdu.
Najtraženija srednja škola u Srbiji prošle godina bila je Ugostiteljsko-trgovačka škola zbog smera kulinarski tehničar, gde je na jedno mesto konkurisalo čak 11 učenika, kaže Aleksandar Pajić, savetnik ministra prosvete za Politiku.
Popularnosti ovog obrazovnog profila posebno doprinosi to što učenici u završnoj godini, nakon regrutacije menadžera restorana, dobijaju priliku da svoje veštine usavrše i u restoranskim kuhinjama.
Kako pokazuju brojke, prošle godine ovaj smer kao prvi na listi želja stavilo je 319 đaka, a samo 30 malih maturanata ima priliku da bude na ovom profilu.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić, kaže za politiku da je veoma popularna i Vazduhoplovna akademija, koja je jedina škola tog profila u zemlji. Kako dalje navodi, diploma ove škole priznata je u zemljama Evropske unije, a za jedno mesto konkuriše i do 12 đaka.
Prema podacima Ministarstva prosvete u prvih pet najtraženijih škola bile su i medicinske i škole elektro-struke, posebno profili IT tehničari i administratori mreže.
Kada je reč o trogodišnjim školama, najpopularniji smerovi su maser, kuvar i ženski frizer, a kako Pajić savetuje najbolje je upisati one smerove koji će biti popularni u bliskoj budućnosti koji su povezani sa organskom hranom i poljoprivredom.
Izvor Politika
Ne(obavezujuće) mišljenje Ministarstva finansija o tome na koji način će od sada poslodavci morati da dokazuju da su zaposleni dobijenu naknadu za prevoz radi dolaska i odlaska s posla utrošili baš u te svrhe, može stvoriti u poreskoj praksi niz nedoumica, pa i veoma ozbiljne probleme za veće kompanije ili agencije koje se bave iznajmljivanjem radnika.
Ministrarstvo finansija je nedavno objavilo mišljenje kojim se bliže definišu obaveze poslodavaca u Srbiji u vezi isplate naknade za prevoz zaposlenima za dolazak i odlazak s posla. Iz nadležnog ministarstva poručuju da je neophodno da poslodavac obezbedi odgovarajuće dokaze koji će potvrditi da su isplaćena sredstva iskorišćena baš u te svrhe, odnosno da je potrebno priložiti račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i slično.
Ako poslodavac ne priloži neke od navedenih dokaza, ovaj trošak će se smatrati nedokumentovanim i neće biti priznat za potrebe obračuna poreza na dobit pravnih lica. Napomenimo da je mišljenje Ministarstva finansija objavljeno nekoliko dana pred samu isplatu zarada, pa su poslodavci koji ih redovno isplaćuju bili zatečeni kako bi trebalo da postupe.
Odmah po objavljivanju ovog stava nadležnog ministarstva, u medijima se pojavila informacija da se samo u Beogradu svakog dana „švercuje“ 250.000 ljudi prilikom odlaska i vraćanja s posla, što je izraženo u novcu svakako velika suma. Zato je, na prvi pogled, zahtev iznet u mišljenju Ministarstva finansija sasvim opravdan. Na drugi pogled, kada se detaljnije analiziraju ovako definisane obaveze poslodavaca sa stanovišta važeće regulative u ovoj oblasti, proizilazi da ove, kao i druge mere koje su donete „preko noći“, stvari više komplikuju nego što ih pojednostavljuju.
Novo zapošljavanje zbog novog mišljenja
Zakonom o radu je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu troškova koje iziskuje dolazak i odlazak s posla, bez detaljnijih obrazloženja na koji način i u kom iznosu će ova naknada biti isplaćena radniku. Naravno, svi poslodavci vode evidencije o dolasku zaposlenih i samim tim im se isplaćuje naknada samo za one dane kada su dolazili na posao.
U proteklom periodu poslodavci su Ministarstvu finansija u više navrata upućivali pitanje šta je validan dokument za isplatu ove naknade, a odgovor nadležnih je bio da se kao dovoljan dokaz može smatrati spisak lica koja su zasnovala radni odnos, odnosno ugovor o radu kao osnov za naknadu ovih troškova.
Zakonom o porezu na dohodak građana već godinama postoji oslobođenje od plaćanja naknade dolaska i odlaska s posla zaposlenima, do visine mesečne karte u javnom gradskom prevozu. Za naknade preko neoporezivog iznosa, plaća se porez na dohodak koji trenutno iznosi 10%. Na ovaj način, skinut je teret poslodavcima, odnosno ako su već u obavezi da nadoknade zaposlenima prevoz u gradskom prevozu, nisu u obavezi da plaćaju i porez na zaradu.
Međutim, shodno najnovijem stavu Ministarstva finansija da će se, ukoliko poslodavac ne pruži dokaz da je zaposleni dobijenu naknadu za prevoz utrošio u te svrhe, taj izdatak smatrati nedokumentovanim, proizilazi da će poreska osnovica poreza na dobit isplatioca biti veća za iznos mesečne markice (što je u Beogradu oko 3.200 dinara), odnosno da će poslodavac platiti porez u iznosu od 15% od te naknade po zaposlenom.
U prvi mah ovo ne deluje kao neka preterano značajna promena, ali šta ako jedan poslodavac ima 200 do 300 zaposlenih, od kojih polovina ne kupuje markicu preko firme nego se prevozi na drugi način? To bi značilo da ovaj poslodavac na mesečnom nivou mora da administrira najmanje 300 dodatnih dokumenata (ako računamo da po zaposlenom imamo samo dva računa/priznanice). Pored evidentiranja te dokumentacije, potrebno je da se za svakog radnika kome se isplaćuje naknada u novcu utvrdi tačno na koliku naknadu ima pravo, jer u krajnjem slučaju nemamo svi iste troškove i isti broj radnih dana u mesecu.
Kada stvari pogledamo iz ovog ugla, to znači da bi kompanija morala da zaposli novog čoveka koji bi se bavio samo ovim poslovima i dokumentacijom. Podsetimo da je prosečna bruto zarada u decembru 2018. godine iznosila 72.572 dinara, što se nikako ne može smatrati neznatnim troškom, naročito ako taj zaposleni celokupno radno vreme troši na posao koji ne doprinosi napretku poslovanja.
Od neobavezujućeg stava do krivičnog postupka
Alternativno, poslodavac može da se odluči da ne pribavlja dokaze od zaposlenih o namenski utrošenim sredstvima za prevoz i da jednostavno plati dodatni porez na dobit od 15%. Ovde se postavlja pitanje koji bi efekat na uvećanje poreza imale agencije koje se bave iznajmljivanjem radnika i koje na svom platom spisku imaju i po 1.000 zaposlenih? Za njih bi veliki problem predstavljalo već i samo prikupljanje dokumentacije od zaposlenih, jer oni rade na drugim lokacijama i ne dolaze na posao kod svog formalnog poslodavca.
Nesigurnost uvećava i činjenica da se Zakon o porezu na dohodak i Zakon o radu nisu menjali u ovom delu, pa novi stav Ministarstva finansija nije posledica promene zakona. S druge strane, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da su mišljenja Ministarstva finansija obavezujuća kako za poreske obveznike, tako i za postupanje Poreske uprave. Kako nadležni zakoni nisu menjani, ovo praktično znači da bi Poreska uprava u postupku kontrole mogla da izvrši kontrolu za period od pet godina unazad, koliko je propisano da iznosi rok zastarelosti za utvrđivanje neprijavljenih poreskih obaveza – i naplati porez na dobit.
Da stvar bude još nepovoljnija, pored toga što bi Poreska uprava mogla poslodavcu da naplati dodatni iznos po osnovu poreza na dobit zajedno sa pripadajućim kamatama zbog kašnjenja u plaćanju, ona je u obavezi da po službenoj dužnosti za svaki ovakav slučaj podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog iskazivanja niže poreske obaveze i da ga prosledi nadležnom sudu na razmatranje. Neki od poslodavaca, kao što su agencije koje se bave „lizingom“ radnika, ali i veliki privredni sistemi bi sigurno u ovakvom postupku prešli iznos od 500.000 dinara, što je prag za krivično delo utaje poreza. Ovaj proces uključuje još neke strukture državnog aparata, kao što su tužilaštvo i policija.
Neformalni stav Ministarstva je da se ovo mišljenje neće koristiti da bi se kontrolisali raniji periodi. Međutim, kada investitor koji je u Srbiji zaposlio nekoliko stotina ljudi pita da li možemo da budemo sigurni da se ta kontrola ranijeg perioda neće desiti, odgovor ostaje odričan.
Da li ćemo li uvesti i „cipelarinu“?
Do sada smo govorili o situacijama koje se mogu javiti kada je poslodavac lociran u nekom od gradova koji ima uređen gradski prevoz, ali šta se događa u sredinama koje ga nemaju? U manjim mestima bicikl je najpopularniji vid prevoznog sredstva, koji ne samo da se preporučuje kao ekološki prihvatljiviji, već se promoviše i kao daleko korisniji za ljudsko zdravlje i prema nekim analizama donosi i ekonomske uštede zbog manjeg broja bolovanja i nižih troškova lečenja. Trenutno tumačenje naknade za prevoz ne uključuje bicikl kao prevozno sredstvo za koju bi se mogla platiti naknada. Nažalost, ne postoji zvaničan način kako bi odredili amortizaciju bicikla za dolazak i odlazak sa posla, osim ako imate račun za krpljenje gume od vulkanizera.
Nekoliko poslovnih udruženja je već tražilo organizovani sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija, kako bi pokušali da izdjestvuju ili povlačenje ovog mišljenja ili njegovu dopunu koja bi dala objašnjenje i za one situacije koje trenutno nisu pomenute, kao na primer dolazak zaposlenih peške na posao. Da stvar bude apsurdnija, u susednoj Hrvatskoj ova naknada se naziva „cipelarina“, što je u krajnjem slučaju njena suština. Ostaje da vidimo da li će ta poslovna inicijativa uspeti, ili ćemo umesto sličica početi da sakupljamo fiskalne račune sa benzinskih stanica i račune od taksista.
Vladimir Deljanin, senior menadžer u poreskom odeljenju Crowe RS
Članak je prvobitno objavljen u aprilskom broju #160 časopisa „Biznis & Finansije“
Politički omiljeni direktori u Srbiji i ostatku Balkana trebalo bi da se zabrinu pred konkurencijom iz SAD i Velike Britanije. U ove dve zemlje, koje važe za rodonačelnike slobodnog tržišta i insistiraju na nevidljivoj ruci države u manje razvijenim zemljama, direktori kompanija koji su dobro povezani sa političarima zarađuju znatno više od svojih, politički „inferiornijih“ kolega. Povezanost sa aktuelnom vlašću u SAD i Velikoj Britaniji utiče i na velike razlike u prihodima samih firmi, jer one koje su „politički ljubimci“ ne samo da obezbeđuju veći povraćaj na ulaganja, već se moć unutar određene branše koncentriše u njihovim rukama i mogu da postavljaju sve teže barijere konkurenciji, ma koliko ona bila inovativna.
Jedan broj direktora poznatih svetskih kompanija je u klubu „povlašćenih“ čija primanja rastu daleko više nego zarade kolega unutar same firme, ali i u poređenju sa čelnim ljudima drugih preduzeća. Kao najčešći uzroci za takvu nejednakost u zaradama obično se navode tehnološke inovacije, promene regulative koje su podsticajnije za direktore koji mogu da obezbede kratkoročno veću dobit za akcionare i koje otvaraju mogućnosti za finansijske špekulacije, preko promena odnosa snaga na tržištu usled geopolitičkih faktora, pa do upliva nepredvidljivih događaja koji izazivaju jake poterse na tržištu i mogu imati posebno loše posledice po pojedine sektore ili kompanije. Jedan veoma bitan faktor se, međutim, neretko prećutkuje: povezanost sa aktuelnom vlašću.
Tu vezu dokazuje istraživanje hrvatskog ekonomiste Vuka Vukovića sa kojim je doktorirao na Oksfordu, a koje je objavio portal „Ekonomski lab“. Autor istraživanja je koristio bazu podataka svih korporativnih direktora javno izlistanih kompanija u SAD i Velikoj Britaniji od 2000. do 2015. godine, koja sadrži informacije o njihovoj međusobnoj povezanosti, o njihovoj dotadašnjoj karijeri, obrazovanju, kao i članstvu u raznim organizacijama.
Politička prednost važnija od inovacije
Podaci pokazuju da generalni ili izvršni direktor, ili član uprave kompanije, koji je u jednom trenutku u karijeri radio na visokoj poziciji u javnoj upravi, ili direktori koji su članovi istih organizacija kao i političari, poput Rotary klubova, nevladinih organizacija, dobrotvornih organizacija, fondacija, verskih grupa, profesionalnih organizacija, koriste uspostavljene veze kako bi jedni drugima činili brojne usluge daleko od očiju javnosti, a neretko daleko i od zakona.
Političar dobija donacije u kampanji i stiče razne lične koristi (putovanja, karte za utakmice i koncerte, skupi pokloni), a nakon završetka političke karijere često ima obezbeđen posao u nadzornim odborima firmi s čijim je članovima uprave bio u neformalnom prijateljskom odnosu i kojima je dodeljivao poslove dok je bio na vlasti.
Direktori kompanija traže povoljnije zakone i ugovaraju najprofitabilnije poslove s državom, a istraživanje potvrđuje da u poslednjim decenijama raste koncentracija visokih povraćaja na investicije najprofitabilnijim firmama, ali ne kao rezultat inovacija. Naprotiv, pomenuti trend je posledica političko-poslovne trgovine unutar elita koja pogoduje većoj koncentraciji tržišne moći najjačih firmi unutar branše, te rastućih barijera za ulazak konkurenata.
Nejednakost dohodaka se stoga stvara između firmi, gde one najbogatije generišu najveći porast nejednakosti plata. Problem kod takvih firmi je promena motivacije kod menadžmenta: umesto na inovaciji, akcenat je na ostvarivanju prednosti na političkom tržištu.
Navedene zaključke potvrđuju podaci o ukupnim zaradama politički „podobnih“ i „nepodobnih“ direktora u posmatranom periodu od 16. godina.
Slika 1: Plate i ukupne zarade (plate, bonusi i kapitalna dobit) top direktora firmi u SAD, 2000-2016. (u ‘000 dolara). Crvena linija prikazuje politički povezane direktore, dok plava linija prikazuje politički nepovezane.
Slika 2: Plate i ukupne zarade (plate, bonusi, kapitalna dobit) top direktora firmi u Velikoj Britaniji, 2000-2016. (u ‘000 funti). Crvena linija prikazuje politički povezane direktore, dok plava linija prikazuje politički nepovezane.
Postojane razlike
Koliko je snažan učinak povezanosti direktora sa političarima na razlike u zaradi? Analiza pokazuje da je on značajan. U SAD, politički „umreženi“ direktor može očekivati oko 13% veću zaradu od svog politički „inferiornijeg“ kolege. Na godišnjem nivou to je povećanje ukupne zarade od oko 150.000 dolara. Uticaj na samu platu je upola manji i iznosi 73.000 dolara koliko više dobije direktor sa dobrim političkim vezama od kolega unutar firme koji takve veze ne gaje. U Britaniji je učinak nešto slabiji, oko 5%. Tamo politički povezani direktori u proseku godišnje prihoduju od 50.000 do 70.000 funti više od nepovezanih.
Uočljive su i neke druge razlike između dve zemlje. U SAD je povezanost direktora sa političarima putem članstva u istoj organizaciji mnogo važnija od eventualne prethodne karijere u javnom sektoru. U Britaniji je potpuno suprotno: tamo je učinak članstva u istoj organizaciji daleko manje bitan, a meltene celokupni efekat veće plate direktoru donosi to što je perthodno bio funkcioner u javnoj upravi. Premda se iz priloženih slika vidi da politička povezanost direktora sama po sebi ne objašnjava rastući ili padajući trend plata, ono što je veoma jasno jeste to da je razlika u zaradama između onih sa jakim političkim vezama i drugih koji te veze nemaju – veoma postojana i to tokom svih 16 godina koje su analizirane u istraživanju.
Poreska uprava Republike Srbije obaveštava javnost da će kontrole ispravnosti obračuna troškova prevoza zaposlenih (saglasno odredbama Zakona o radu, Zakona o porezu na dohodak građana, kao i Mišljenju Ministarstva finansija od 1.2.2019. godine) sprovoditi u okviru kontrola poreza na dobit pravnih lica i kontrola poreza i doprinosa po odbitku, a ne kao posebne kontrole.
Poreska uprava Republike Srbije kontroliše ispravnost obračunavanja i plaćanja javnih prihoda od strane poreskih obveznika, u skladu sa planovima kontrola koji se donose na osnovu kriterijuma rizika, saopštili su iz Poreske uprave za eKapiju.
Podsetimo, Poreska uprava Republike Srbije odgovorila je početkom juna Privrednoj komori Srbije na zahtev za tumačenje u vezi kontrole ispunjenosti uslova za priznavanje isplate troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada, imajući u vidu mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-12/2019-4 od 01. februara 2019. godine a koje se tiče kupovine mesečnih karata za prevoz.
Podsećamo, Aleksandar Vasić poreski savetnik i računovođa, rekao je u razgovoru za eKapiju, da ukoliko se zakonsko pravo na poresko oslobađanje bude tumačilo restriktivno, kako se najavljuje, poslodavci neće biti u prilici da bez neprimereno velikog administrativnog opterećenja ispune sve što se zahteva.
E kapija
Veoma često se postavlja pitanje da li je neophodno da firma ima svoju web stranicu i koliko to utiče na uspeh u poslu. Bez obzira na to da li se radi o malom obrtu ili velikoj firmi, u 2019. godini je nezamislivo nemati web stranicu.
Mnogi ljudi koriste web stranicu kako bi promovisali svoje usluge ili proizvode. Velika prednost je to što se na vrlo lak način osoba sa bilo kojeg kraja sveta može informisati o onome što želi da kupi. Ukoliko svoje usluge predstavite na pravi način, sa što detaljnijim opisima, cenom, načinom upotrebe i tako dalje, veće su šanse da će one doći do kupaca i pomoći vam da ostvarite profit.
Web stranica je za firmu poput vizit karte koja je svima dostupna. Tu su osnovni podaci o radu firme, njenim postignućima, novostima, aktivnostima i slično. Svaki uspeh kompanije i pozitivna iskustva koja su podeljena na stranici povećavaju interesovanje trenutnih ili potencijalnih korisnika usluga te firme. Često je praksa da se na stranici dele i korisni saveti posetiocima, koji dodatno pojačavaju njihovo poverenje. Takođe su veoma popularne i stručne recenzije različitih proizvoda.
Web stranici možete pristupiti u bilo koje doba dana, bez obzira na to da li je vaše radno vreme završeno. Potencijalni klijenti ne moraju čekati novi dan da bi pronašli informaciju koja im je potrebna. Velika je prednost to što iz udobnosti doma mogu koristiti vaše proizvode i usluge i time dosta uštedeti svoje vreme.
Bitno je napomenuti i da sve više ljudi sada posluje online, upravo iz razloga koje smo naveli. Kupovina se više ne obavlja samo u prodavnicama, casino igre se više ne igraju samo u casinima, televizija se sada gleda online te se čak i računi plaćaju online.
Broj web stranica je drastično porastao, a upravo putem tih stranica su se i brojne industrije u Srbiji razvile. Primer za to je Igaming industrija, koja je doživela ekspanziju u regionu upravo zato što su online casino sajtovi ulagali dosta truda u njeno promovisanje. Ovo je samo jedan od primera koji pokazuju koliko su web stranice moćno oružje i neizbežne u poslovanju.
Srbija je jedan od lidera u Evropi u proizvodnji soje i sojinih proizvoda i kroz Dunav Soja sertifikaciju ima veliki izvozni potencijal na tržištima širom Evrope, istaknuto je na tradicionalnom, šestom po redu, Dunav soja Danu polja koje su zajednički organizovali Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kompanija Belchim i Dunav Soja udruženje.
Na Dunav Soja Danu polja održive proizvodnje soje, ove godine okupilo se preko 300 najvećih proizvođača, ali i prerađivаča, izvoznika i kupaca soje iz regiona i Evrope. U saradnji sa preko 20 partnera, predstavnikа vodećih semenskih i hemijskih kuća, kao i najsavremenije mehanizacije, prikazan je najbolji sortiment i najnovije tehnologije u održivoj proizvodnji soje u regionu i Evropi, preporučene od strane Dunav Soja udruženja. Tokom manifestacije, istaknut je značaj proizvodnje soje po Dunav Soja standardu kvaliteta za plasman soje na domaća i strana tržišta.
“Iz poslednjeg roda soje sertifikovano je i izvezeno na evropsko tržište preko 60 000 t soje u Dunav Soja kvalitetu, a ove godine potražnja za sojom sertifikovanom po Dunav Soja standardu je još veća i očekuje se nov porast količina, što je velika šansa za naše poljoprivredne proizvođače“, istakla je dr Jovana Đisalov, ispred Dunav Soja udruženja. Ona je dodala da svi vodeći kupci i korisnici soje u Zapadnoj Evropi, zahtevaju najstrožije standarde koji potvrđuju BEZ GMO kvalitet i evropsko poreklo soje i Dunav Soja standard je prepoznat kao takav na tržištima širom Evrope“.
O uslovima Dunav Soja standarda, problematici korova u proizvodnji soje i preporukama za proizvođače, govorio je Vladimir Vasojević, direktor kompanije Belchim koja nudi najnovija rešenja u zaštiti soje, pre svega u suzbijanju korova: “Na Dunav Soja danima polja predstavili smo dve kombinacije preparata našim proizvodjacima, koji predstavljaju sveobuhvatno i vrlo efikasno rešenje u proizvodnji soje. Naši preparati su ujedno i preporuka Dunav Soja udruženja proizvođačima, s obzirom da predstavljau praksu odobrenu u i Evropskoj Uniji, koja je i glavna destinacija za izvoz Dunav Soja sertifikovane soje”, izjavio je g. Vasojević.
Dr Svetlana Balešević-Tubić, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je značaj saradnje sa Dunav soja udruženjem: “ Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji postoji već više od osam decenija, predstavlja lidera u istraživanjima u poljoprivredi u Srbiji, kao i u regionu, što je potvrdila Vlada Republike Srbije dajući mu status Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Osnovna misija Instituta jeste unapređenje i razvoj poljoprivrede kroz transfer znanja, rezultata istraživanja i inovacija u praksu, a koliko je Institut uspešan u tome govori i činjenica da je u Institutu stvoreno i u našoj zemlji priznato 1.300 sorti i hibrida raznih poljoprivrednih biljnih vrsta, dok je preko 1.100 registrovano širom sveta.Dunav soja je prepoznala značaj Instituta na polju istraživanja i stvaranja sorti soje, te je Institut jedan od prvih članova ovog udruženja i do danas se odvija saradnja promovisanja i unapređenja gajenja soje u Srbiji i Evropi, što potvrđuje i da je Institut glavni partner Dunav soje na ovom Danu polja. Kada su u pitanju istraživanja vezana za soju, Institut je prepoznat, ne samo na evropskom nivou, već i od strane svetske naučne zajednice – biće organizator Svetske naučne konferencije o soji, 2020. godine, koja se po prvi put održava na teritoriji Evrope i to u Novom Sadu. Podršku za ovu konferenciju Institutu, upravo će dati Dunav soja, odnosno Europe Soya.”
Na ovogodišnjim Dunav soja Danu polja prisustvovali su i predstavnici kompanije Sodrugestvo Balkans, najvećeg prerađivača genetski nemodifikovane soje u Evropi i Dunav Soja sertifikovog kupca.
Paladijum je nedavno bio u središtu pažnje investotora jer su podaci ukazali na strukturalni deficit ovog metala izazvan rastućom potražnjom u industriji automobila. Ovi neočekivani i rijetki uvjeti potakli su rast cijene paladijuma iznad razine od 1.300 dolara za finu uncu, čime je paladijum postao vrjedniji od zlata.Ovi neočekivani i rijetki uvjeti potakli su rast cijene paladija iznad razine od 1.300 dolara za finu uncu, čime je paladijum postao vrjedniji od zlata.Paladijum se u automobilskoj industriji koristi za proizvodnju katalizatora koji se koriste za smanjivanje emisije štetnih plinova.Sve strože regulacije radi zaštite okoliša potiču veću potrebu za ovom robom. Potražnja za paladijom je dostigla nove maksimume paralelno sa rastom proizvodnje katalizatora za benzin nakon „dieselgate“ skandala koji je kompromitirao tvrtku Volkswagen, nakon čega je pala potražnja za vozilima na dizel.
Prema mnogim analitičarima, strukturalni deficit paladijuma je u 2019. godini ušao u desetu godinu, pri čemu je jedan od čimbenika rastućeg deficita štrajk radnika u južnoafričkim rudnicima. S druge strane, i dalje se očekuje da će potražnja za paladijom u Kini ostati na visokim razinama.
Izvor Dnevnik hr
Troškovi koji se odnose na kupovinu objekata smatraju se opravdanim troškovima ulaganja pod uslovom da ulaganje u kupovinu objekta predstavlja do 30% ukupnog ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva, navodi se u najnovijim izmenama uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja koje je Vlada Srbije usvojila 12. juna.
U prethodnoj uredbi koja je doneta u maju, troškovi koji se odnose na kupovinu objekata ne smatraju se opravdanim troškovima ulaganja.
Korisniku sredstava odobrava se povećanje iznosa bespovratnih sredstava iz člana 13. ove uredbe u visini od 20% opravdanih troškova za ulaganja u osnovna sredstva u iznosu do 30.000.000 evra u odnosu na prethodnu verziju uredbe kojom je taj limit bio tri puta manji tj. 10.000.000 evra.
Novina je da kod braunfild investicija odnosno adaptacije postojećeg objekta, korisnik podsticaja treba da priloži između ostalog i ugovor o zakupu objekta, odnosno ako ga je kupio dokaz da je izmirio kupoprodajnu cenu.
I zakupci starih hotela mogu da dobiju subvencije.
Izvor Nova ekonomija
Organizacija za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) objaviće 21. juna nova pravila za kompanije koje se bave kriptovalutama, a koja donose radikalan preokret na ovom tržištu. Predstojeći propisi nalažu da se ubuduće mora potvrditi identitet svih koji šalju i primaju digitalnu imovinu u vrednosti većoj od 1.000 američkih dolara ili 1.000 evra, što u velikoj meri eliminiše anonimnost trgovine kriptovalutama.
Mere međuvladine organizacije FATF uticaće na funkcionisanje berzi kriptovalutama i tokenima, kriptofondova i drugih kompanija koje upravljaju digitalnom imovinom. I pre nego što je FATF najavio nova pravila, potvrda identiteta onih koji trguju kriptovalutama je postala procedura u bankama, pa i na mnogim berzama kriptovaluta, ali ne na svim. Binance i Kraken, dve najveće kriptoberze na svetu, na primer, još uvek dozvoljavaju prenos imovine veće od 1.000 evra isključivo sa adresom e-pošte.
Kompanije koje omogućavaju prenos kriptovaluta, moraće da prikupljaju lične podatke pošiljaoca i primaoca kriptovaluta tokom svake transakcije i da dele prikupljene podatke sa drugim provajderima sličnih usluga.
Kako najavljuju u Organizaciji za kontrolu i sprečavanje pranja novca, nove mere će se primenjivati u svim državama, s tim što će o načinu njihove implementacije odlučivati nadležni organ u svakoj zemlji. Države koje ne budu primenjivale nova pravila, mogu se naći u nepovoljnom položaju i na kraju biti isključene iz međunarodnog finansijskog sistema.
Izvor: Bloomberg