децембар 2019

Marketing mreža, u proteklih nekoliko meseci, sprovela je temeljnu i dubinsku analizu agencija koje posluju u Srbiji u oblasti tržišnih komunikacija, pod nazivom #AgencyReport19.

Cilj ovog istraživanja bila je analiza tržišta za 2018. godinu, odnosno sticanje uvida u stanje u industriji, sakupljanje transparentnih podataka i rangiranje agencija po različitim kriterijumima. U pitanju je jedinstvena istraživačko – izveštajna platforma koja ima višestruku namenu i dalekosežne uticaje na tržište marketinških komunikacija u Srbiji.

Studija #AgencyReport19 pokazala je da je u periodu od samo godinu dana u Srbiji otvorena čak 31 nova agencija, od čega je najviše novootvorenih agencija za tržišne komunikacije (13), zatim agencija za digitalne komunikacije (9). U ovom trenutku u Srbiji u oblasti tržišnih komunikacija i marketinga posluje čak 319 pravnih lica (bez preduzetnika), što je u odnosu na 2017. rast od 10,76 odsto.

Agencije koje su bile predmet analize posluju u najvećem procentu (32 odsto) od 6 do 10 godina, kao i od 0 do 5 godina i od 11 do 15 godina (po 27 odsto).

Ukupan poslovni prihod na nivou cele industrije iznosio je u 2018. godini 48,27 milijardi dinara, što je povećanje od 8,23 odsto u odnosu na 2017. godinu. Ukupna neto dobit na nivou cele industrije u Srbiji u prošloj godini iznosila je 2,5 milijardi dinara, što je rast od 2,14 odsto u odnosu na 2017.

Po poslovnom prihodu u 2018. najveće tržišno učešće imale su agencije za zakup medija i programiranje plana oglašavanja 46,68 odsto. Ova grupacija agencija ostvarila je poslovni prihod od oko 22,53 milijarde dinara, dok je neto dobit nešto više od 1,48 milijardi dinara.

Agencije za tržišne komunikacije u prošloj godini, sa tržišnim učešćem od 25,86 odsto, prihodovale su na nivou grupacije od 125 pravnih lica skoro 12,5 milijardi dinara. Ova grupacija agencija zabeležila je pad neto dobiti za nešto više od 107% u 2018. godini.

Pad poslovnog prihoda na nivou industrije zabeležile su samo agencije marketinška i društvena istraživanja (-3,24 odsto). Najveće povećanje prihoda u prošloj godini zabeležile su agencije za digitalni marketing (22,46 odsto) i agencije za odnose s javnošću (18,30 odsto).

Kada je u pitanju broj zaposlenih na nivou industrije, agencije u Srbiji zapošljavaju preko 3.500 ljudi (bez preduzetnika). Broj zaposlenih na nivou industrije u 2018. uvećan je za 4,93 odsto. Najviše zapošljavaju agencije za tržišne komunikacije, iako su u 2018. jedine zabeležile pad broja zaposlenih u odnosu na 2017. godinu za oko -2,5 odsto. Broj novozaposlenih u agencijama za digitalni marketing u 2018. uvećan je za nešto više od 17 odsto, a u agencijama za zakup medija i programiranje plana oglašavanja za preko 14 odsto.

Zarade u oblasti tržišnih komunikacija iznad su prosečne plata u Srbiji. Prosečna neto zarada zaposlenih u agencijama za zakup medija i programiranje plana oglašavanja bila je najveća na nivou cele industrije, a iznosila je u prošloj godini oko 720 evra, dok agencije za tržišne komunikacije i agencije za marketinška i društvena istraživanja svoje zaposlene plaćaju oko 600 evra. Najmanje neto zarade su u agencijama za kliping i analizu medija oko 270, kao i u agencijama za organizaciju sajmova i drugih događaja oko 320 evra.

#AgencyReport19 analiza pokazala je da tržište marketinških komunikacija u Srbiji nastavlja da raste po svim finansijskih parametrima, ali je s druge strane primetan i veoma veliki procenat novoosnovanih pravnih lica u ovoj industriji, odnosno nastavak trenda usitnjavanja tržišta i otvaranja malih specijalizovanih agencija.

Agency Report dugoročan je projekat Marketing mreže, a prva studija sprovedena je prošle godine. Projekat je upotpunosti u skladu sa misijom i vizijom Marketing mreže u vezi sa transparentnošću, razvojem i usklađivanjem tržišta u Srbiji sa tržištima razvijenih zemljama sveta.

U Srbiji se godišnje obavi oko 120.000 kupoprodaja nepokretnosti i ostavinskih postupaka, a ukidanje podnošenja poreskih prijava u ovim situacijama ukinuće dva šaltera i smanjiti troškove građanima i privredi za najmanje 6,5 miliona evra u naredne četiri godine, pokazuju procene projekta „Uvođenje jedinstvenog šaltera za registrovanje nekretnina u Srbiji“, koji uz podršku Fonda dobre uprave Vlade Ujedinjenog Kraljevstva sprovode NALED i PwC Srbija, a koji je i inicirao njihovo ukidanje.

Izmenama Zakona o porezima na imovinu, usvojenim prošle nedelje u Narodnoj skupštini, od 1. januara biće ukinuta obaveza podnošenja prijava za poreze na imovinu, prenos apsolutnih prava i nasleđe i poklon prilikom zaključenja ugovora o kupovini stana ili kuće ili sprovođenja ostavinske rasprave. To znači da građani i privreda više neće imati razlog da odlaze na šaltere poreskih organa da podnesu poreske prijave.

Britanska ambasada u Beogradu je kroz Fond za dobru upravu, podržala ukidanje obaveze podnošenja poreskih prijava, u okviru projekta podrške reformi oblasti kupoprodaje nepokretnosti i njihovog upisa u katastar sa oko milion evra, u cilju pružanja podrške suštinskim reformama koje čine život građana lakšim. Britanija na ovaj način podržava i očuvanje životne sredine, jer svaka od tih poreskih prijava sadrži dva do četiri lista, tako da će ukidanje značiti i eliminisanje upotrebe najmanje 400.000 listova papira godišnje.

Direktorka za regulatornu reformu u NALED-u, Jelena Bojović, istakla je da će javni beležnici unositi podatke o prometu nekretnine ili ostavini u svoj elektronski sistem, a da će podaci iz tog sistema biti dostupni Poreskoj upravi i lokalnim poreskim organima, koji će po službenoj dužnosti utvrditi visinu poreske obaveze.

– NALED i PwC Srbija su u prethodnih godinu dana sarađivali sa kabinetom premijerke, Ministarstvom pravde i Ministarstvom finansija, Kancelarijom za IT i eUpravu, Gradom Beogradom, javnim beležnicima, Republičkim geodetskim zavodom i Poreskom upravom, da se ukinu poreske prijave i povežu čak četiri IT sistema za razmenu podataka. Javni beležnici će od 1. januara slati podatke poreskim organima što za građane znači još manje šaltera u njihovim životima – rekla je Bojović.

U prvoj fazi reforme koja je započeta u julu 2018. ukinuta je obaveza odlaska u katastar jer javni beležnik šalje isprave za uknjižbu katastru po službenoj dužnosti putem sistema eŠalter. U drugoj fazi, od januara 2020. javni beležnik zamenjuje još dva šaltera – Poresku upravu i lokalnu poresku administraciju. Sve informacije o pojednostavljenoj proceduri nalaze se na sajtu upisnepokretnosti.rs.

Konferencija posvećena cirkularnoj ekonomiji okupila je više od 70 učesnika, sa idejom da predstavi na koji način uvođenje inovacija, digitalizacija i korišćenje tehnologije mogu da olakšaju uvođenje cirkularnog modela poslovanja

Na koji način mogu dodatno da se unaprede uslovi za održivi rast u Srbiji, kako digitalizacija može da pomogne prelazak sa linerane ka cirkularnoj ekonomiji, koji su aktuelni strateški, zakonodavni i poslovni aspekti ove teme u Evropskoj uniji i koliko je važna kontinuirana podrška države i poslovnog sektora – glavne su teme konferencije „Zavirimo u BUDUĆNOST – Cirkularno kroz digitalno“, u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Uvodnu reč imala je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, koja je istakla da je dominantni, linearni način proizvodnje i potrošnje neodrživ i da negativno utiče na planetu i na lanac ishrane.
„UNDP u Srbiji je 2018. godine pokrenuo Platformu za cirkularnu ekonomiju kako bi stvorio prostor za dijalog i partnerstvo između institucija, privatnog sektora, obrazovnih institucija, kreativne industrije i civilnog sektora u izgradnji cirkularne ekonomije koja vodi ka održivom razvoju.“ Ova inicijativa bavi se identifikovanjem i uklanjanjem regulatornih prepreka sa kojima se kompanije suočavaju u unapređenju cirkularnosti svog poslovanja, promovisanjem dobrih praksi i modela cirkularnog poslovanja, kao i zajedničkom izradom mape puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji.

Učesnici panela „Digitalno i cirkularno – stvaranje uslova za održiv rast“ složili su se da u Srbiji oblast cirkularne ekonomije nije dovoljno istražena. Zaključili su i da bi Srbija mogla da iskoristi šansu za zdrav i pametan rast koju pruža tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji, kao i da digitalizacija može značajno da pomogne u jačanju konkurentnosti Srbije na međunarodnom tržištu, posebno imajući vidu potencijal IKT sektora u zemlji.

Svoje viđenje o različitim izazovima poslovanja i potrebi za prilagođavanjem privreda brzim promenama na tržištu, dali su eksperti Slobodan Perović, pomoćnika ministra zaduženog za strateško planiranje i projekte u Ministarstvu zaštite životne sredine, Stefan Šipka iz Evropskog centru za politiku, Ladeja Godina Košir iz Evropske platforme za cirkularnu ekonomiju, Tadej Slapnik iz Tolar HashNET iz Slovenije.

Prepoznajući značaj cirkularne ekonomije za životnu sredinu, ekonomski rast i stvaranje novih radnih mesta, UNDP je započeo projekat “Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji”.

Projekat se realizuje u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, privatnim sektorom, akademskim ustanovama, kreativnim industrijama i organizacijama civilnog društva.