Monthly Archives

јун 2023

Galenika dobitnik nagrade za razvoj inovacija u zemlji i svetu

by bifadmin 15. јун 2023.

Međunarodne izložbe pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna, Savez pronalazača Beograda je farmaceutskoj kompaniji Galenika dodelio Zlatnu plaketu sa zlatnom medaljom za doprinos razvoju i popularizaciji inovacija i inovativne delatnosti u zemlji i svetu.

Nagradu je, na svečanom otvaranju Međunarodne izložbe pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna ,,Pronalazaštvo – Beograd 2023’’, ispred kompanije Galenika primio Nenad Mirković, direktor sektora komercijalnih poslova.

“Drago nam je da ova nagrada predstavlja još jedan dokaz posvećenosti Galenikinog tima inovacijama kao i jasnu ilustraciju odlučnih koraka kompanije da jača brend Galenike koji znači poverenje i kvalitet, kako u zemlji tako i na međunarodnim tržištima na kojima poslujemo. Svaka naša inovativna inicijativa, bez obzira na sektor ili oblast poslovanja, ima jednu zajedničku stvar, a to je posvećenost ljudima i vernost zdravlju”, izjavio je Nenad Mirković, direktor sektora komercijalnih poslova u kompaniji Galenika.

Pored nagrade, kompanija je u okviru izložbe predstavila i svoj proizvod Easy Skin gel, koji je razvijen u oviru Galenikine službe za istraživanje i razvoj. U pitanju je proizvod u obliku gela za koji ne postoji paralela na domaćem tržištu, odnosno proizvod sličnog sastava za datu indikaciju.

Savez pronalazača Beograda (www.inventbg.org.rs) postoji od 1956. godine i predstavlja jednu od najstarijih i najrenomiranijih institucija na ovim prostorima čiji fokus je na unapređenju pronalazaštva, tehničko-tehnoloških, organizacionih i drugih inovacija. Savez je i član međunarodne federacije asocijacija pronalazača (IFIA, www.ifia.com). Između ostalog, Savez pronalazača Beograda aktivno učestvuje i doprinosi stvaranju i sprovođenju strategije tehnološkog razvoja zemlje, a pored toga značajan segment delovanja je i obrada patentnih rešenja u cilju plasmana istih na tržište.

15. јун 2023. 0 komentar

Evropske kompanije između SAD, Kine i Rusije: Da li Evropa gubi status stabilnog tržišta?

by bifadmin 15. јун 2023.

Ekonomski analitičari najavljuju donekle bolje okolnosti za globalni privredni rast, međutim, taj optimizam se ne odnosi na Evropu. O energentima i inflaciji se već mesecima naširoko govori, ali u javnosti se manje pominje činjenica da je, zbog ukrajinske krize, Evropi okrnjen status stabilnog tržišta. Zbog povlastica koje sada investitori dobijaju u SAD, postoji bojazan i da će evropsko tržište postati još manje atraktivno za ulaganja.

Posle pandemije, nestašice sirovina, problema sa transportom, izbijanja rata u Ukrajini, energetske nestabilnosti, visoke inflacije, ove godine nastupaju nešto bolje okolnosti, doduše u različitoj meri na različitim tržištima, predviđaju u globalnoj kompaniji Coface, koja se bavi osiguranjem potraživanja i upravljanjem rizicima. Ksavijer Durand, direktor ove kompanije je u najavi za publikaciju „Coface analiza rizika u državama i privrednim sektorima za 2023. godinu“ istakao da će se rast većine razvijenih privreda ove godine kretati oko nule, a Sjedinjenih Američkih Država nešto ispod jedan posto. „Rast globalne ekonomije će predvoditi zemlje u razvoju, posebno one proizvodne. Njima ’idu na ruku’ smanjene aktivnosti zapadnih centralnih banaka ali i otvaranje kineske ekonomije, odnosno ukidanje kovid ograničenja u toj zemlji“, naveo je Durand.

Kina je trenutno u centru pažnje celog sveta. Očekivalo se da će u najmnogoljudnijoj zemlji na planeti novi talas pandemije dostići vrhunac ovog proleća, ali da će se nakon toga situacija stabilizovati, što će pratiti ubrzavanje ekonomskog rasta. Oporavku će u velikoj meri doprineti rast domaće tražnje, budući da su kineski građani u proteklih nekoliko godina uštedeli novac koji će sa normalizovanjem zdravstvene situacije moći mnogo više da troše. Jačanje kineske ekonomije će se odraziti na ceo svet, pošto će proizvodni pogoni u toj zemlji trošiti i više energenata. Prema procenama analitičara, to je jedan od većih rizika za Evropu jer će morati da se nadmeće sa Kinom za energente na svetskom tržištu, posebno u drugom delu 2023. godine, za koji se najavljuje hladnija zima od ove koja upravo prolazi.

I to je samo jedan u nizu problema, naročito kada se prognozira situacija na Starom kontinentu. „Iako se predviđa blagi oporavak globalne ekonomije, i ove godine ćemo se suočavati sa inflacijom i energetskom krizom. Ovde je važno napomenuti da energetski problemi nisu posledica samo sankcija koje su uvedene Rusiji, već i nedovoljnih ulaganja u energetski sektor, što je, posebno u Evropi, postalo hronična sistemska boljka. Na energetsku krizu takođe utiče i težnja ka dekarbonizaciji. Kada govorimo o inflaciji, iako ona usporava, trebalo bi imati u vidu da to može biti samo kratkotrajan trend, i da bi cene posle potpunog otvaranja ekonomija mogle ponovo početi da rastu. Šta više, postoji mogućnost da ćemo ući u novi, strukturno viši režim inflacije“, tvrdi Durand.

Učesnici konferencije posvećene najvećim rizicima po svetsku ekonomiju u ovoj godini, koju je kompanija Coface organizovala u februaru, naveli su da Evropi prete i opasnosti kao što su geopolitička fragmentacija, klimatske promene, epidemijski rizici…

„Jedan od takvih rizika predstavljaju i sve veće tenzije između SAD i Kine zbog Tajvana, ali to nije jedino geopolitičko žarište. Imajući u vidu da je prošle godine porastao broj zemalja kojima su SAD i druge zapadne države uvele sankcije, ove godine nije isključeno da sankcionisane zemlje formiraju svoj energetski blok. Mislim na zemlje koje su veliki proizvođači energenata kao što su Rusija, Iran, Venecuela i druge“, naveo je na pomenutoj konferenciji Tomas Gomard, direktor Francuskog instituta za spoljne poslove.

Rat u Ukrajini promenio percepciju Evrope

Ono što se na makro nivou dešava u svetu još je vidljivije u Evropi, gde rastu netrpeljivost, nacionalizam, protekcionizam, ukratko – deglobalizacija u malom. Sve to se dešava na najvećem ujedinjenom tržištu na svetu, čiju stabilnost smo decenijama unazad uzimali „zdravo za gotovo“, ne pomišljajući da bi na njemu moglo da dođe do ovako velikih ekonomskih i političkih potresa kao što se sad dešava zbog izbijanja rata u Ukrajini, istaknuto je na konferenciji.

O energentima i inflaciji se već mesecima naširoko govori. Ali u javnosti se manje pominje činjenica da je, zbog ukrajinske krize, Evropi okrnjen status stabilnog tržišta, jer se na nju sada u svetskim razmerama gleda drugačije, bilo da su u pitanju obični građani ili investitori.

To potvrđuje i procena rizika za 162 tržišta koju Coface objavljuje svake godine, rangirajući rizike od veoma niskih do veoma visokih ocenama A1, A2, A3, A4, B, C i D. Naime, u 2022. godini dobar deo evropskih zemalja proglašen je rizičnijim nego u 2021. godini koja je prethodila ratu. Ukrajina i Bosna i Hercegovina su u obe godine važile za izuzetno rizično tržište (D), ali je u 2022. ovu neslavnu titulu ponela i Belorusija. Srbija je pogoršala plasman, pa je iz kategorije povišenog rizika prešla u status visokog rizika (C). U zoni povišenog rizika (B) našle su se Italija, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija i Grčka. I neke razvijenije zemlje, poput Austrije, Nemačke, Francuske i Španije, prešle su sa nivoa A2 na A3.

Ove skraćenice postaju jasnije ako se ima u vidu da svaka ocena rizičnosti koja je viša od A2 za investitore znači da moraju preduzeti mere predostrožnosti prilikom ulaganja. Dakle, veliki broj evropskih zemalja više nije tako perspektivan za investicije kao što je bio. U zelenoj teritoriji (A1 i A2, što znači veoma nizak i nizak rizik) ostale su samo Norveška, Švajcarska, Danska, Švedska i Finska. Poređenja radi, Sjedinjene Američke Države i Kanada se nalaze u zelenoj zoni, kao i Japan i Južna Koreja.

Pored toga što je Evropa postala rizičnija destinacija za ulaganja, investitore bi sa njenog tržišta dodatno mogla da odvuče i primena američkog Zakona o smanjenju inflacije, koji je usvojen prošle godine. Taj zakon kaže da će SAD izdvojiti 370 milijardi dolara za podršku kompanijama da smanje potrošnju energije ali i za druge „zelene“ povlastice. Evropska unija je, povodom ovakvog poteza SAD, sazvala sastanak ministara finansija svih zemljama članica koji su, između ostalog, zaključili da je najmanje devet tačaka pomenutog zakona u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine.

Evropski čelnici strahuju da će investitori otići tamo gde im je jefitnije poslovanje, što je već počelo da se dešava – kompanija Tesla je objavila da razmatra da li će nastaviti sa ulaganjima u Evropi, a slične najave stižu i od evropskih firmi poput Nortvolta, Linde, Folksvagena i drugih.

Šta kažu brojke?

Evropska komisija je krajem februara revidirala prognozu ovogodišnjeg ekonomskog rasta EU sa 0,3% na 0,8%, dok će u evrozoni on iznositi 0,9%. Navela je i da ne očekuje recesiju u prvom tromesečju godine, koju su analitičari prethodno predviđali. Ipak, u saopštenju se ističe da treba oprezno pratiti razvoj situacije. Razlozi za oprez su rast bazne inflacije u januaru, očekivanja da će kamatne stope nastaviti da rastu, kao i rizik da cene gasa, koje su nedavno pale, ponovo poskupe u zavisnosti od razvoja situacije u Ukrajini.

Prognoza Evropske komisije je približna prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, koji za evrozonu predviđa ekonomski rast od 0,7%. Međutim, kada se ova predviđanja uporede sa onima za globalnu ekonomiju, koja će u 2023. porasti za 2,9%, postaje jasno da Evropa ima zaista veliki balast na svojim leđima.

Biznis & finansije 207, mart 2023.

Foto: Bradyn Trollip, Unsplash

15. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji krenulo otpuštanje radnika iz IT sektora

by bifadmin 15. јун 2023.

Masovna otpuštanja u IT sektoru širom sveta počela su krajem 2022. godine.

Giganti kao što su Meta, Amazon, Google, Microsoft, redom su najavljivali rezove i u desetinama hiljada, i samo se čekala potvrda da se takav globalni trend preslika i na regionalno, a potom i na domaće tržište.
Po svemu sudeći, to se i desilo – jedan od domaćih giganata HTEC Group, nedavno je otpustio 200 svojih zaposlenih, piše Blic.

Kako objašnjavaju iz HTEC Group, izuzetno izazovna situacija na globalnom IT tržištu je nažalost prelila i na regionalno tržište i kompanija je uvela još početkom godine niz mera u pravcu racionalizacije troškova i jačanja timova u cilju očuvanja zdravog biznisa i daljeg rasta. U to je bio uključen i proces reorganizacije te optimizacije broja inženjera.

Više od 203.000 zaposlenih je otpušteno u IT sektoru širom sveta

„Kao neophodan odgovor na nepovoljne makroekonomske prilike, a sa ciljem postizanja veće agilnosti sa jedne strane, a sa druge strane fokusa na ključne oblasti rasta koje vidimo u narednom periodu, reorganizovali smo poslovne jedinice i optimizovali broj inženjera koji izvesno vreme nisu bili angažovani na projektima i čije znanje i veštine, nažalost, nisu odgovarajući za oblasti rasta koje očekujemo u narednom periodu“, kažu iz HTEC Group.

„Pored reorganizacije funkcionalnih jedinica, preusmeravanja ljudi i prekvalifikacija, nažalost, ovim procesom reorganizacije i optimizacije obuhvaćeno je oko 200 zaposlenih sa kojima smo morali da se raziđemo, što čini oko sedam odsto naše organizacije. Žao nam je što ove kolege nisu više deo našeg tima i činimo sve što je u našim mogućnostima da ih podržimo u daljem profesionalnom putu“, navode.

Ipak, kako napominju, paralelno sa otkazima, nastavlja se i proces zapošljavanja u ključnim oblastima rasta.

„Poslovanje kompanije je stabilno, u prvom kvartalu zabeležili smo rast prihoda od 30 odsto. Iako je ovo solidan rezultat, ispod je očekivanog nivoa i ambicija kompanije. Pored organskog rasta, i dalje aktivno istražujemo prilike za dalje strateške akvizicije koje bi kompaniji i njenim zaposlenim donele nove prilike, kako u regionu Jugoistočne Evrope, tako i na ostalim lokacijama gde firma posluje, a prevashodno u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji“, tvrde.

Prema podacima sajta Layoffs.fii, više od 203.000 zaposlenih je otpušteno u IT sektoru širom sveta od početka 2023. godine.

Taj broj je porastao skoro 8 puta od sredine januara, piše na sajtu. Podaci pokazuju i da je 2023. godina premašila 2022. Prošle godine, oko 1.024 globalne kompanije su otpustile ukupno 154.336 zaposlenih.

„To se ogledalo najpre u manjku projekata“

Masovni otkazi u IT sektoru širom sveta počeli su krajem 2022. Ovaj trend pokrenuli su svetski poznati giganti, Meta, Amazon, Google, Microsoft, i tom prilikom je na desetine hiljada ljudi ostalo bez posla. Više istraživanja pokazuje da je globalno, bez posla na ovom tržištu u 2023. ostalo više od 200.000 ljudi. Prema podacima sajta Tech crunch, samo tokom prvih pet meseci ove godine, otpušteno je 190.000 IT radnika.

Nije se dugo čekalo da taj trend stigne i od nas, ali se strahovalo i ozbiljno i mnogo ranije. Kompanija Quantox bila je prva koja je objavila da je morala da otpusti 170 radnika, dok je HTEC Group nedavno otpustio 200 zaposlenih.

Marko Vučetić, PR menadžer portala HelloWorld kaže za Blic da je posle dugo vremena sad već vidljivo da su krenuli IT otkazi. Na udaru su ljudi koja su već neko vreme bili na „benču“, što znači da su primali platu, ali kompanija nije imala i projekte na kojima bi radili.

„Neke oblike krize u IT industriji mi smo videli već sredinom prošle godine. To se ogledalo najpre u manjku projekata, a zatim i u smanjenju oglasa za posao. Kompanije koje se bave autsorsingom su se na neki način „uplašile“ i malo smanjile broj zapošljavanja. Iako su tada imali određeni broj IT stručnjaka na „benču“ tada ih nisu otpustil. Nadali su se da će se stvari promeniti i nisu želeli da rizikuju da ostanu bez radnika. Držali su ih tako 6 meseci, a onda kada su videli da ipak neće biti planiranih projekata, kompanije su morale da krenu u otpuštanja“, kaže Vučetić.

I globalna dešavanja dovela do otakaza u IT sektoru

Iako je IT sektor u velikoj meri ostao otporan na rat u Ukrajini, ipak neke posledice sada već počinju da isplivavaju. Prema rečima Marka Vučetića iz Hello World-a, to je jedan od faktora koji doprinosi masovnim otpuštanjima u ovoj industriji. Kako kaže ima uticaja i ekonomska kriza koja je i dalje prisutna, ali i veštačka inteligencija.

„Mislim da ima malo uticaja i veštačka inteligencija i optimizacija i automatizacija. Ne zamenjuje čoveka, ali ubrzava određene procese“, kaže Vučetić.

On ističe da u nekom smislu možemo da kažemo da je ovo kriza u IT sektoru, jer po prvi put vidimo ovakvu situaciju koja nije bila prisutna na domaćem IT tržištu, ali smatra da je ovo ipak više normalizacija tržišta.

„Ja bih ovo pre nazvao nekom normalizacijom svega u IT zato što nije bilo realno da godinama unazad beležimo veliki rast oglasa od 40, 50 pa i 60 odsto. Mislim da je ovo optimizacija unutar IT sektora, jer je posle pandemije bilo toliko projekata da su velike firme zapošljavale i „šakom i kapom“. Ovo je sada ujedno i velika šansa za male kompanije, jer one do sada od velikih giganata nisu mogle da dođu do kvalitetnog kadra. Sada po prvi put imaju ozbiljnu priliku da dovedu ozbiljne stručnjake koji mogu da im pomognu da unaprede poslovanje“, zaključuje Vučetić.

Izvor: Blic

Foto: Bing

15. јун 2023. 0 komentar

Promo

Goran Ivanišević novi brend ambasador UNIQA osiguranja za jugoistočnu Evropu

by bifadmin 15. јун 2023.

Najuspešniji hrvatski teniser i trener, Goran Ivanišević, novi je brend ambasador UNIQA SEE regiona koji čine Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Bugarska. Goran se u novoj ulozi zaštitnog lica UNIQA osiguranja predstavio na konferenciji za novinare održanoj u hotelu Kempinski u blizini Umaga.

Ispisavši hrvatsku tenisku istoriju kao jedini Hrvat koji je osvojio Vimbldon i 2021. godine postao član Međunarodne teniske kuće slavnih, Goran je tokom karijere ostao zapamćen, osim po snažnom i nepredvidivom servisu, po iskrenosti i harizmi koje su obeležile njegovu karijeru.

Pozivu UNIQA osiguranja da postane ambasador brenda u regionu jugoistočne Evrope Goran se odazvao prepoznavši u UNIQA osiguranju vrednosti koje deli i živi, kao što su zajedništvo, lična odgovornost, jednostavnost i integritet. Ugovor o saradnji sa UNIQA osiguranjem Goran je potpisao na period od tri godine.

„Kad su u pitanju saradnje s brendovima, pažljivo biram s kim ću sarađivati zato što moram biti kompatibilan s vrednostima koje ću promovisati. Kod UNIQA osiguranja odmah me je privukla njihova želja da svojim brojnim klijentima na ovim tržištima ponude ne samo najmodernije usluge, već i dodatne vrednosti koje će im omogućiti bolji život. Kroz ceo svoj život i karijeru, veoma dobro sam se upoznao s prednostima osiguranja jer život sportiste je neminovno, zbog napora kojima smo izloženi putujući i trenirajući, ispunjen brojnim rizicima. Porodica i zdravlje su mi oduvek bili prioritet i jedan od najvećih motiva za postizanje uspeha u ovom sportu. Zato istinski verujem da kroz ovu saradnju mogu da pomognem brojnim ljudima da osveste da im u očuvanju zdravlja, doma i generalno osećaja sigurnosti u životu UNIQA osiguranje može biti odličan partner“, rekao je Goran Ivanišević.

„Čast mi je i zadovoljstvo što smo u prilici da uspostavimo saradnju sa velikim sportistom, trenerom, ali pre svega čovekom koji je ostavio ogroman trag u sportskoj istoriji ne samo sjajnim rezultatima već i snažnim karakterom. Mislim da nismo mogli da izaberemo bolju osobu za regionalnog ambasadora. Goran je jedan od najvećih sportskih uzora na ovim prostorima i siguran sam da ćemo uz njegovu podrsku lakše ostvariti naše ambiciozne ciljeve: da postanemo jedan od top tri igrača na tržištu, udvostručimo broj klijenata, ostvarimo vrhunsko zadovoljstvo naših klijenata i zaposlenih i ulažemo u održivi razvoj i zajednicu“, istakao je predsednik UNIQA SEE regiona, Adel Bahtanović.

Adel Bahtanović Goranu je, kao punopravnom članu UNIQA zajednice, simbolično uručio polisu UNIQA dodatnog zdravstvenog osiguranja. Kako je objasnio, „Goran je planetarno poznat po svom servisu, mi isto to želimo da postignemo našim uslugama, a ovako će naš ambasador moći da se iz prve ruke uveri da svojim klijentima pružamo više od osiguranja – da smo tu za njih u svakoj životnoj situaciji. Saradnjom s legendarnim Goranom Ivaniševićem koji je prepoznatljiv u svim zemljama regiona i koji najbolje oslikava misiju UNIQA brenda da bude pozitivna, uticajna snaga u društvu, zajedno ćemo moći da se još snažnije posvetimo pružanju dobrobiti svim našim klijentima i zajednici“, zaključio je Adel Bahtanović.

Goran će u naredne tri godine biti uključen u sve kampanje, promocije brenda i ključnih proizvoda u SEE regionu. Učestvovaće u inicijativama koje će UNIQA organizovati za pomoć i doprinos zajednici i odgovornom ponašanju. Kao što je Goranova uloga trenera nezamisliva bez poverenja i razumevanja između trenera i igrača, tako i uloga osiguravača podrazumeva pružanje podrške i sigurnosti svim klijentima. Takav odnos uzajamnog poverenja i podrške sažet je u sloganu UNIQA brenda „Živimo bolje zajedno“.

15. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Predviđanja do 2040. godine: Gde ulagati i koga zapošljavati?

by bifadmin 15. јун 2023.

Ulaskom u treću deceniju ovog veka već su postale jasne tendencije koje će važiti i narednih 20 godina.

Veštačka inteligencija (AI) preuzima poslovnu i ostale realnosti i u narednom periodu svi će biti svedoci ubrzanog napetka ove grane industrije. Jedna od posledica biće i promena u potražnji za poslovima i profesijama, prenosi portal Bonitet.com

U koje oblasti je pametno ulagati? Koji poslovi će doživeti dupliranu potražnju?

Futuristi rekli svoje

Kako pišu futuristi i analitičari budućnosti, u narednih 20 godina desiće se eksplozija poslova u pojedinim industrijama.

Zanimljivo je da jedna futuristička struja predviđa da će dve decenije koje dolaze biti poslednje kada će se ljudi masovno zapošljavati. Predviđanja su da će veštačka inteligencija dovoljno napredovati da zameni veći deo tržišta rada.

Dovoljno je samo uporediti kompanije koje su danas najveće, sa najvećim prihodima, a pri tom na platnom spisku zaposlenih imaju mali broj ljudi.

Google, na primer, sa 250 milijardi dolara prihoda broji oko 170 hiljada zaposlenih.

Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp) prihoduje oko 86 milijardi dolara i trenutno zapošljava 72 hiljade ljudi.

Ako se ovi podaci uporede sa General Motors kompanijom (prihodi 127 milijardi, zaposlenih 157 hiljada), očigledno je bitno drugačiji raspored snaga. Recimo, 2014. godine GM je prihodovao 3 milijarde a na spisku je bilo 200 hiljada zaposlenih.

U kompanijama koje se zasnivaju na AI očigledan je ’disbalans’ među snagama prihoda i broja ljudi. I, kako stvari stoje, ’disbalans’ će biti sve veći u korist prihoda. Biće potrebno sve manje ljudi jer će veštačka inteligencija preuzimati poslove.

Gde ulagati?

Analitičari narednih 20 godina navode spisak oblasti u kojima očekuju najveći rast radnih mesta i navode da će to biti poslovi koji neće zahtevati posebne specijalizacije. Biće to navala poslova ’osrednjih’ stručnosti.

Obnova infrastrukture

Ako se pogleda svet u globalu, mostovi, brane, mreže puteva, vodovodne i kanalizacione mreže kao i električni sistemi ostavština su od pre 50 godina. Razumno je, a i potreba, da se infrastruktura obnovi. Ovo je sektor kome će u narednih 20 godina preko biti potrebni projekti i zaposleni.

Promena klime

Klimatske promene su neizbežne i, hteli ne hteli, prilagođavanje je neminovno. Ovo podrazumeva rad na zaštiti čitavih gradova, na prilazima velikim vodenim površinama, preseljenju čitavih naseljenih kompleksa, proizvodnji i primeni novih materijala koji bolje podnose visoke temperature, recimo. Možda zvuči ekstremno, kako to piše Dejvid Tal futurista, ali već se velike klimatske promene dešavaju u pojedinim delovima sveta i iz godine u godine biće sve prisutnije. Ovde se uključuju čitavi projekti uštede energije, od izolacije zgrada do ventilacija, gde će biti potrebni novi zaposleni i nova ulaganja.

Energija nove generacije

Pitanje aktuelno više godina unazad – hoće li se ugalj i nafta kao izvori energije zameniti vetrom i suncem? – traži ne samo odgovor već i nove snage, ideje i radna mesta. Ovde se postavlja čitav niz pitanja i problema. Ne samo da je zagađenje na listi argumentacija već i dotrajalost instalacija, zavisnost od napada, ratova i sukoba.

Masovna izgradnja

Futuristi posećaju da će na planeti 2040. živeti oko 9 milijardi ljudi. Postojaće velika potreba za mestima za stanovanje. A, isto tako, analitičari u potencijalnom talasu nezaposlenosti vide povećanu potražnju za prostorima za život koji se iznajmljuju. Stvoriće se potreba za brzim, efikasnim i ekonomičnim zidanjem.

Nega starijih osoba

Bejbi bumersi ulaze u poslednje dane života. Milenijalci ulaze u doba zrelosti pred penziju. Ljudski život je duži. Ovo je sasvim dovoljno razloga koji najavljuju potrebu za zdravstvenim kadrom i razvijanje oblasti koja se bavi negom starih. Zanimljivo je i zapažanje Tala da će porast broja bogatih pojedinaca koji će sebi moći da priušte posebnu negu u starosti, otvoriti nove projekte.

Peer-to-peer

Peer-to-peer pružanje usluga i dobara će nastaviti rast. Predviđa se značajan skok razvijanja i upotrebe ovakvih servisa. Najbolji primeri su Airbnb, Amazon, eBay, Uber, KupujemProdajem koji beleže porast transakcija.

Proizvodnja hrane

Kako statistika kaže, od 60-ih godina beleži se pad učešća stanovništva u proizvodnji hrane. Sada je na manje od 1%. Ovaj procenat će vrlo moguće biti veći, pišu analitičari, čak se očekuje iznenađujući porast. Svet će sigurno postati topliji i suvlji što će otvoriti prostor za inovacije u proizvodnji hrane. Recimo, mnoge biljne vrste koje se proizvode za ishranu ljudi i stoke, donosiće manje ploda upravo zbog toplijih dana i suše i moraće da se zamene otpornijim sortama. Poljoprivreda je sigurna prilika za ulaganje u narednih 20 godina, kažu i futuristi i analitičari.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

15. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Privreda i stanovništvo Srbije bankama duguje 3.368,4 milijarde dinara

by bifadmin 15. јун 2023.

Privreda i stanovništvo Srbije su na kraju maja bankama dugovali 3.368,4 milijarde dinara, što je za jedan procenat više nego pre mesec dana, navodi se u danas objavljenom kreditnom izveštaju za maj Udruženja banaka Srbije.

Dug stanovništva iznosio je 1.475,5 milijardi, što predstavlja povećanje za 2,5 odsto u odnosu na kraj aprila.
Stanovništvo je najviše dugovalo kroz gotovinske kredite i taj dug je iznosio 686,8 milijardi a na drugom mestu bili su stambeni i krediti za adaptaciju u visini od 655,7 milijardi.

Kada je reč o kašnjenju u otplati bankama, učešće docnje je kod stanovništva iznosilo 2,4 odsto, kod preduzetnika 5,2 odsto a kod pravnih lica 3,0 odsto.

Kašnjenje kod stanovništva i preduzetnika ostalo je procentualno isto kao i pre mesec dana, dok je kašnjenje kod pravnih lica neznatno smanjeno, sa 3,1 odsto na 3,0 procenata.

Na kraju maja tekućih računa je bilo 8,8 miliona a mesec dana ranije 8,5 miliona.
100.000 više korisnika usluga banaka

Povećan je i broj korisnika sa aprilskih 5,7 na majskih 5,8 miliona.

Za razliku od njih, smanjen je broj kreditnih kartica i njihovih korisnika, pa je broj kartica smanjen sa 1,17 miliona u aprilu na 1,16 miliona u maju, dok je broj korisnika smanjen sa 941.382 na 937.392.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

15. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija

Inflacija u SAD u maju: Najmanji rast u poslednje dve godine

by bifadmin 14. јун 2023.

U Sjedinjenim Američkim Državama inflacija je u maju rasla najsporijim tempom u poslednje dve godine, od samo četiri odsto.

To je usporavanje od 0,9 odsto u odnosu na april ove godine. Da podsetimo, inflacija u SAD pada već 11-ti mesec zaredom, zahvaljujući monetarnim merama kao što je povećanje referentne kamatne stope ali i padu cena energenata na svetskom tržištu.

Osim energije, u prethodnom periodu u Americi je padala i cena namirnica ali je u maju porasla za 0,1 odsto.

Međutim, ovo nije bio najveći udar na kućne budžete Amerikaca. Naime, njima su bile najveći problem cene stanarina koje su ostale iste, kao i cene polovnih automobila koje su čak i porasle.

Uprkos tome što je američka inflacija drastično niža od naše, tamošnji kreatori monetarnih politika još uvek nisu zadovoljni jer smatraju da je dvopostotna inflacija najbolji ambijent za razvoj ekonomije. Rast cena se ipak sada kreće ka tom procentu i to bi moglo značiti da FED više neće podizati referentnu kamatnu stopu. Do sada je to uradio čak 10 puta, što je bio svojevrsni presedan.

Foto: Pixabay

14. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Start api umiru tiho i polako, izvori finansiranja presušili

by bifadmin 14. јун 2023.

Rizični kapitalisti finansiraju gomile startapa i očekuju da će većina propasti. Potrebna im je samo nekolicina da postanu sledeći Meta ili Tviter, koji će generisati velike prihode.

Rizični kapitalisti vole da pričaju o tome kako je neuspeh suštinski važan za inovaciju. Uskoro će imati o mnogo čemu da razgovaraju.

Stopa neuspeha start apa počinje da raste, sa veštački niskih nivoa u 2021. godini, a moglo bi da dođe do talasa propadanja u narednoj godini, kada bi neuobičajeno veliki broj start ap kompanija mogao da se ugasi.

„Masovno odumiranje startapa je u toku“, navodi se u nedavnom tvitu Toma Lovera, generalnog partnera u IVP-u, koji je podržao kompanije uključujući KraudStrajk, Dejtadog, Diskord, Klarna, Slek, Snep i Tviter. „To je uglavnom fusnota u vestima. Nemojte da vas to zavara. Tržište se promenilo. Najave o finansiranju dobijaju mnogo naslova. Zahtevi za bankrot… manje.“

Kao što Lovero primećuje, start api umiru tiho i polako. Takođe se dosta njih ugasilo. Dok rizični kapitalisti tvituju o najnovijim spajanjima i akvizicijama ili o inicijalnim javnim ponudama, u njihovim portfeljima ima mnogo više mladih preduzeća koja propadaju u pozadini.

Ovo je način na koji rizični kapital treba da funkcioniše. Rizični kapitalisti finansiraju gomile start apa i očekuju da će većina propasti. Potrebna im je samo nekolicina da postanu sledeći Meta ili Tviter, koji će generisati velike prihode.

Dakle, postoji prirodna stopa neuspeha start apa. Problem je u tome što je bum rizičnih kapitalista koji je dostigao vrhunac 2021. izostavio ovaj prirodni poredak. Postojala je pomama ulaganja, gde su start api prikupili ogromne količine novca, a neka preduzeća su dobila sredstva koja možda i nije trebalo da dobiju. Stopa neuspeha je pala kako je novac rizičnih kapitalista dolazio sa svih strana. SoftBenk i Tajger Global su bili glavni akteri ovde, ali bilo je i mnogo drugih.

Izvori finansiranja su presušili

Sada su izvori finansiranja presušili (osim ako ste AI start ap). Toliko je novca prikupljeno poslednjih godina da start api imaju mnogo sredstava da prežive. Ali, u jednom trenutku, preduzeća koja se bore će ostati bez novca i niko više neće želeti da ih finansira.

Ovo će proizvesti niz rasprodaja imovine, teških dokapitalizacija, ultra-jeftinih akvizicija i jednostavno zatvaranja i bankrota. Ne možete da vidite ovaj proces upravo zato što start api nisu javna preduzeća.

Ako pogledamo bliže, postoje znaci Loverovog „masovnog odumiranja“:

– „WeWork“, oličenje velikodušnosti rizičnih kapitalista, izašao je u javnost preko SPAC-a 2021. Njegove akcije su sada pale sa oko 13 dolara na 18 centi. Eto u kolikom je problemu WeWork. SoftBenk je tamo bio veliki investitor.
– „Zume“, start ap za isporuku pica uz pomoć robota koji je prikupio 500 miliona dolara od investitora rizičnih kapitalista, od ovog meseca više neće raditi. To je još jedna investicija SoftBenka.
– „Plastiq“, koji je prikupio više od 140 miliona dolara od rizičnih kapitalista, uključujući „Kleiner Perkins“ i „Kosla Ventures“, podneo je zahtev za zaštitu od bankrota prošlog meseca.
– „Neeva“, koja je ponudila sjajan pretraživač, odustala je od takmičenja protiv Gugla, ugasila se i prodala se Snouflejku. Sekvoja i Grejlok su podržali Neevu.

„Crunchbase“ prati start ape koji su do sada propali ove godine, a ima ih 72. Biće ih još mnogo. Loverova firma, IVP, poziva osnivače da „hirurški smanje troškove“ kako bi sprečili izumiranje, prema internoj prezentaciji u koju je uvid imao Insajder.

„Kraj ’23. i ’24. učiniće da finansijska kriza iz ’08. izgleda simpatično za start ape,“ napisao je Lover.

Izvor: Euractiv.rs
Foto: Pixabay

14. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koji su rizici kupovine nekretnina i koliko je važan katastar

by bifadmin 14. јун 2023.

Čak 21.784 nekretnine koje su u Srbiji prodate tokom prošle godine nisu ispunjavale uslove da budu upisane u Katastar nepokretnosti i to je za 119 odsto više nego u 2019. godini, ističu iz specijalizovanog portala za nekretnine 4zida.rs.

Od 7,5 milijardi evra, koliko su vredeli svi stanovi, kuće i ostali objekti prodati prošle godine, sa više od trećine tog novca plaćene su nekretnine koje nisu imale sve neophodne papire, pokazuje statistika Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), napravljena na osnovu kupoprodajnih ugovora.

Tržište nekretnina cveta, na tri ‘vode’

– Kada se pogledaju ti ugovori, a bilo je ukupno 140.561 kupoprodaja, oko 16 odsto je sa delimično regulisanog tržišta. Međutim, kada se gleda udeo novca onda je taj procenat veći, jer je od 7,5 milijardi evra čak 2,5 milijarde evra sa delimično regulisanog tržišta, odnosno 34 odsto – kaže za 24sedam Aleksandra Mihajlović, PR menadžer 4zida.rs.

Promet nekretnina se u Srbiji odvija paralelno u tri sistema, regulisanom, delimično regulisanom i neregulisanom tržištu. Kupovina stanova na svakom od njih nosi određene rizike za kupca, kaže advokat Brane Krunić iz Subotice.
Krunić na portalu 4zida.rs objašnjava na šta bi kupci trebalo da obrate posebnu pažnju.

– Samo na regulisanom tržištu, koje je uređeno po zakonima i uredbama koji propisuju način na koji se nekretnine mogu kupovati i prodavati, kako se vode evidencije o njima i kako se plaćaju porezi i ostale obaveze, kupac i prodavac mogu biti sigurni – napominje Krunić.

On kaže da su u ovom sistemu sve nepokretnosti upisane u Katastar nepokretnosti. Zahtevi za upis u katastar na regulisanom tržištu, rešavaju se u zakonskom roku od pet radnih dana.
– Ovde potpadaju sve nekretnine koje imaju uredno izdatu građevinsku i upotrebnu dozvolu, uredno upisanu kvadraturu, adresu, broj i ne postoje bilo kakve zabeležbe ili druge oznake u smislu nedostatka na predmetnoj nepokretnosti. Kupac u svakom momentu može u Katastru nepokretnosti, ili kod javnog beležnika, da izvadi prepis vlasničkog lista i da se uveri šta je sve upisano od podataka na objektima na parceli/zemljištu, njihove površine, stanje vlasništva, eventualne terete/zabeležbe i drugo – objašnjava Krunić.

Advokat napominje da u slučaju nedostatka na predmetnoj nepokretnosti, ovo svakako predstavlja paljenje prve signalne lampice da se podrobnije mora utvrditi stanje, ali i dalja volja za kupovinom takve nepokretnosti.

Da li je delimično regulisano samo ‘malo rizično’

Delimično regulisano tržište obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u Katastar nepokretnosti, pa je samo delimično regulisano zakonima i uredbama.

– U praksi im za upis uglavnom nedostaje dokumentacija koja je nastala prilikom utvrđivanja međusobnih prava i obaveza. To se najčešće dešava kod stanova koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, gde najčešće nedostaje tačan opis nepokretnosti u tipskim ugovorima, opis parcela, objekat, broj stana i drugo. U takvim slučajevima ne postoje tačni rokovi koji bi mogli da budu utvrđeni radi rešavanja problematike ovakvih predmeta, jer su ovo komplikovanije procedure za utvrđivanje prava vlasništva – ističe advokat.

Ali, u novije vreme mnogo veću grupu nekretnina na delimično regulisanom tržištu čine stanovi u izgradnji, za koje investitori zgrade imaju samo građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu i kod kojih nije sproveden tehnički prijem.

Advokat napominje da se najveći broj transakcija delimično regulisanog tržišta nepokretnosti odigrava na primarnom tržištu, koje predstavljaju novoizgrađene nepokretnosti, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno kupoprodaje od investitora.

Prvi rizik kupovine ovih nekretnina je teži dolazak do stambenog kredita. Svaka banka, da bi uspostavila založno pravo na nepokretnosti, mora imati potpuno legalnu nekretninu, sa uredno izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom.

– Poslovna banka mora biti sigurna da će investitor završiti izgradnju stana i zbog toga ne ulazi u proces odobrenja stambenih kredita ako stepen izgrađenosti zgrade nije na minimumu od 80 odsto. Kupovina nepokretnosti u ovom sistemu, faktički nema dovoljno jaku garanciju za kupce. Svakako da niko ne može da garantuje da će investitor, koji je najčešće osnovan kao DOO, završiti zgradu ili da njegova firma neće otići u stečaj ili u novčane blokade – napominje Krunić.

Kako da se kupac zaštiti?

Advokat Krunić ističe da kupac mora svesno da prihvati stepen tih rizika, osim ukoliko ne postoji neki drugi vid obezbeđenja od strane investitora, što je vrlo retko u praksi.

Takvo obezbeđenje bi bila hipoteka na drugom izgrađenom stanu u vlasništvu investitora, ili lična menica investitora ili trećeg lica, koji garantuju završetak izgradnje stana/zgrade svom svojom ličnom imovinom, bankarska garancija ili slično.

– Vid zaštite kupca je i kada se predugovor ili kupoprodajni ugovor overe kod javnog beležnika, a kako bi kasnije sa punovažnim pravnim osnovom, pred sudom, mogao da zaštiti svoja prava – objašnjava Krunić.

Savet za kupce imaju i u Republičkom geodetskom zavodu. Oni navode da je vid zaštite kupaca i upis predbeležbe o kupoprodaji u Katastru nepokretnosti, na kojoj bi kupci trebalo da insistiraju.

Oni napominju da to donosi dodatnu sigurnost i garanciju upisa prava vlasništva u katastar nepokretnosti, što ima za krajnji cilj smanjenje broja transakcija na delimično regulisanom tržištu.

Kupovina ‘ispod radara’, rizik 100 odsto

Neregulisani sistem obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima kao ni sa pravnim okvirima koji regulišu tržište nepokretnosti, pa tako ni ne mogu biti upisane u Katastar.

Ovakve nekretnine su prilično „nevidljive“, te nisu pod kontrolom nadležnih državnih službi i institucija. Kupci su faktički najčešće izloženi riziku prevara, jer prilikom kupovine nekretnine nisu informisani, niti mogu biti, o pravom stanju nepokretnosti.

Svaki „papir“ mora kod notara

Advokat Brane Krunić ističe da kupoprodajni predugovori, konačni ugovori, ugovori o kapari i načelno svi ugovori vezani za promet nekretnina, moraju biti overeni od strane javnog beležnika, u formi solemnizacije ili javnobeležničkog zapisa, da bi kupac nakon prometa nepokretnosti mogao u potpunosti da zaštiti svoja prava.

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, u Srbiji ima oko 2,1 miliona takvih, nelegalnih objekata. Nekretnine koje potpadaju pod ovu kategorizaciju, bi trebalo da u nekom momentu budu legalizovane, odnosno ozakonjene ili srušene u celosti. Ukoliko bude prva varijanta, nakon sprovedenog celokupnog postupka od strane nadležne službe za građevinarstvo, rešenje o ozakonjenju po službenoj dužnosti predaje se u Katastar nepokretnosti radi uknjižbe.

Nelegalne nepokretnosti mogu biti predmet prometa, samo se postavlja pitanje do koje mere su nelegalne, odnosno šta im nedostaje da bi mogle da budu legalne.

– Postoje nepokretnosti koje nemaju građevinsku niti upotrebnu dozvolu, nisu ni ucrtane u Katastru, pa samim tim u slučaju prometa, formalno pravno kod opisa nepokretnosti, možete uneti samo parcelu/zemljište da čini predmet prometa, a da se naknadno podnese zahtev za ozakonjenje objekta. Međutim, i to je upitnog karaktera, s obzirom da u praksi često postoji objekat sagrađen na delu parcele/zemljišta na kom je u budućnosti, na primer, predviđeno proširenje saobraćajnice, ili javna površina, te se ni tada ne bi mogla u celosti ozakoniti – objašnjava ovaj advokat.

Kada je promet nelegalnih objekata moguć?

Krunić napominje da ipak ne treba da postoji veliki strah od kupovine nelegalne nepokretnosti, jer je to pravno moguće, ali ističe da bi kupac trebalo da prepusti da njegove pravne interese zastupa stručno lice, advokat.

– Postoje nekretnine koje imaju građevinsku, ali nemaju upotrebnu dozvolu i sproveden tehnički prijem objekta. Ovakve nepokretnosti su najčešće ucrtane u Katastru, mogu biti opisno na takav način i unete u ugovor te kasnije prometovane, ali sa naznakom da ne postoji upotrebna dozvola za predmetnu nepokretnost – navodi advokat.

On napominje da nepokretnosti koje su u postupku legalizacije mogu biti predmet prometa, s tim da je važno sagledati i u kojoj fazi se nalazi postupak legalizacije i da li će on u celosti moći da se okonča.

Ističe da ne čini sigurnost da će se objekat legalizovati samo to što je podnet zahtev za ozakonjenje nadležnoj službi za građevinarstvo. Međutim, veću sigurnost čini ako postoji odobreni projekat za gradnju sa elaboratom geodetskih radova.

– Svaki prodavac može preneti na kupca isključivo prava koja ima u momentu zaključenja ugovora, pa je zato bitno utvrditi u vlasničkom listu nepokretnosti kako je predmetna nepokretnost upisana i u kojoj je fazi legalizacije – kaže Krunić.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Bing

14. јун 2023. 0 komentar

EU mogućnosti Politika i društvo

Čist vazduh i dobro zdravlje, i za sineaste i za građane

by bifadmin 14. јун 2023.

Zaječar, Bor i još nekoliko gradova nalazili su se i prošle zime (previše) često na listi deset gradova sa najzagađenijim vazduhom u svetu. Mereno zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, kvalitet vazduha u Boru u nekim danima bio je tako loš da je važila preporuka „ne otvarajte prozor“.

Upravo iza jednog takvog prozora, Stevan Vojvodić (22), student produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, snimio je animirani film „Sivi dani“. On prati sudbinu bolesnog dečaka i ptice s kojom se sprijateljio jer zbog bolesti nije smeo da izlazi u prirodu. Kada ptica, na kraju filma, životom plati cenu slobodnog života u takvoj sredini, dečak se miri sa činjenicom da mora ostati u sobi čime sam sebi zatvara vrata „kaveza“.

„Želeo sam da ukažem na problem koji utiče na živote i zdravlje svih ljudi koje poznajem. Od jeseni do proleća moj Zaječar i susedni Bor su među najzagađenijima u Srbiji, a studiram u Beogradu, čiji žitelji takođe broje ’sive dane“, kaže Stevan, scenarista i reditelj.

Na „Sivim danima“ Stevan je imao pomoć Ane Nedeljković, animatorke evropskog renomea, i Miline Trišić, nagrađivane montažere i producentkinje. Za dizajn zvuka bio je zadužen student Dušan Banić.

Vojvodićev animirani prvenac nastao je u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini“, koji je finansirala Evropska unija, a realizovalo udruženje „Za česme“, sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

„Sivi dani“ premijerno su prikazani na Martovskom festivalu, jednom od najstarijih festivala u Evropi, koji je i ove godine podržan kroz program Kreativna Evropa Media desk. EU je kroz „Kreativnu Evropu“ u poslednjih šest godina finansirala 43 organizacije koje su realizovale 153 projekta. Podržano je 12 filmskih festivala u Srbiji, pomognuta snimanje i razvoj 23 filma: jedan animirani projekat, devet dokumentarnih i 13 igranih.

Kreativni stvaraoci, pisci, prevodioci, producenti, aktivisti ili zainteresovani građani – svi oni mogu da računaju na pomoć Evropske unije za razvoj svoje kreativne ideje. Potražite više informacija na www.eumogucnosti.rs ili dođite u MTS Dvoranu u Beogradu 21. do 26. juna na Evropsku nedelju mogućnosti.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

14. јун 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci