Juče je redakcija NIN-a podnela ostavku i najavila da će svoj posao nastaviti u novom nedeljnom listu. Ovaj potez deluje veoma hrabro s obzirom na činjenicu da se već godinama najavljuje nestanak štampanih medija. Ali, da li je štampa zaista na samrti?
Statistika pokazuje da je broj štampanih izdanja u poslednjih dvadesetak godina smanjen u celom svetu. Bar u odnosu na zlatno doba štampe. Ipak, pokretani su i novi štampani magazini a stari su nastavljali da privlače lojalnu publiku, i fizičkom prodajom i na svojim sajtovima gde čitaoci uredno plaćaju pretplatu da bi pristupili njihovom sadržaju.
Samo u SAD je u 2021. pokrenuto 122 štampana časopisa. Dakle, ne dnevnih novina, nego nedeljnika ili mesečnika. U Australiji je prošle godine njihova prodaja porasla za 4,1 odsto. Sve to i dalje nisu dobri rezultati u poređenju sa procvatom štampe u 20. veku, ali pokazuju da je štampa još uvek daleko od izumiranja.
Šta privlači čitaoce?
Mnogo je analiza koje se bave ovim fenomenom. Pojedini analitičari tvrde da nekim ljudima jednostavno više odgovara da čitaju papirna izdanja jer na drugačiji način primaju informacije kada okreću list za listom. Navodno im je i koncentracija prilikom čitanja “novina u rukama” bolja. Drugi podsećaju na pojam “digitalnog zamora” odnosno na rastuću prezasićenost digitalnim sadržajima. Ovo je sve vidljivije kod mlade čitalačke publike koja pripada Generaciji Z. Tu su i tvrdnje da je iskustvo “analognog” čitanja posve drugačije od praćenja vesti na internet portalima jer je estetika drugačija zato što se prilikom pripreme za štampu tekstovi prelamaju drugačije. Takav prelom često zahteva kreativnost pa se izgled tekstova razlikuje, dok se na sajtove oni postavljaju uglavnom po istom šablonu.
Ali ono što je možda i najbitnije – a što je važno i za novi časopis koji je najavila bivša redakcija NIN-a, ukoliko će on biti u štampanoj formi – je činjenica da se nedeljnici i mesečnici ne utrkuju u brzini objava, na uštrb kvaliteta objavljenih informacija. Oni su često namenjeni posebnim čitalačkim grupama, bilo da su politički, ekonomski ili specijalizovani za određene delatnosti. Zato se njihovi novinari razumeju u teme kojima se bave, što svakako doprinosi kvalitetu tekstova. Pored toga, njihovi novinari imaju vremena da provere informacije pre nego što ih objave, što nije mala stvar u dašanjem “klikbejt” svetu.
Jer, ljudima, posebno zauzetima koji nemaju vremena da proveravaju sve informacije do kojih dođu, je sve važnije da znaju kome mogu da veruju.
Izvor: The Conversation
Foto: Pixabay