фебруар 2025

Broj kompanija koje su u Evropskoj uniji proglasile stečaj u četvrtom kvartalu 2024. godine smanjen je za 0,7 odsto u poređenju sa trećim kvartom 2024.

Istovremeno, u istom periodu broj registracije preduzeća porastao je za 2,6 odsto u poređenju sa trećim kvartalom 2024. godine, pokazuje analiza Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat).

Podaci pokazuju da je u četvrtom kvartalu 2024. godine u svim sektorima privrede povećan broj registracija preduzeća u odnosu na prethodni kvartal. Najveći porast broja registracija zabeležen je u saobraćaju i skladištenju (+5,7 odsto), industriji (+3,5 odsto) i sektoru informacija i komunikacija (+2,3 odsto). Najmanji rast je bio u sektoru građevinarstva (+0,9 odsto).

Stečajevi su se smanjili u većini sektora, ali su porasli u obrazovanju i društvenim aktivnostima, pa je tako u četvrtom kvartalu 2024. godine rastući trend zabeležen u samo dva sektora, u poređenju sa prethodnim kvartalom, i to u delu obrazovanja i društvene delatnosti (+17,7 odsto) i industriji (+1,6 odsto).

Sa druge strane, najveći pad broja stečajeva zabeležen je u sektoru informacija i komunikacija (-25,6 odsto), uslugama smeštaja i ishrane (-12,2 odsto) i transportu i skladištenju (-10,1 odsto).

Prosečno vreme trajanja stečaja u Srbiji duže od tri godine

Podsetimo, prema poslednjim dostupnim informacija Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), prosečno trajanje stečajeva u Srbiji duže je od tri godine.

Kako pokazuju podaci iz januara, ukupno prosečno vreme trajanja aktivnih, obustavljenih i zaključenih stečajnih postupaka – kojih je ukupno 9.584 – je tri godine, dva meseca i 12 dana.

Prema Zakonu o stečaju, ovaj postupak sprovodi se bankrotstvom ili reorganizacijom. Stečaj bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije, i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika i otvara se kada se utvrdi da postoji najmanje jedan stečajni razlog propisan zakonom kao što su: trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost ili nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze ili ako potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja podrazumeva da stečajni dužnik verovatno neće moći da ispunjava svoje već postojeće novčane obaveze po dospeću. Razlog za proglašenje stečaja je i prezaduženost, tačnije kada je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay

Prema podacima Euromonitor International Macro Model najveća inflacija se očekuje u Argentini i to čak 54 odsto, sledi Turska sa 31,5 odsto, a zatim Iran sa 27 odsto, Nigerija sa 25,2, Egipat sa 17,1 odsto. Najmanja inflacija se očekuje u Švajcarskoj – svega 0,8 odsto.

Argentina je bila prošle godine rekorder po stopi inflacije koja je iznosila neverovatnih 300 odsto na godišnjem nivou. Cene su prosto eksplodirale.

Decembarski i januarski izgledi pokazuju da bi ove godine ona mogla da bude daleko niža. Jedan od glavnih ciljeva argentinske Vlade jeste snižavanje inflacije koja muči ovu ekonomiju. Postoje određene prognoze da bi ona ove godine mogla biti i niža od pomenute uz privredni rast od četiri odsto.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

Pokretanje sopstvenog biznisa predstavlja jedan od najvažnijih koraka u karijeri svakog budućeg privrednika. Iako se često može čuti da je pokretanje biznisa u Srbiji jednostavan i brz proces, stvarnost je nešto kompleksnija i zahteva temeljnu pripremu i planiranje.

Priprema pre registracije

Pre samog čina registracije firme, budući preduzetnik ili vlasnik privrednog društva mora da razmotri nekoliko ključnih aspekata svog planiranog poslovanja. Najvažniji korak je razvijanje održive poslovne ideje koja ima realan potencijal za uspeh na tržištu. Ovo podrazumeva detaljnu analizu tržišta, konkurencije i potencijalnih klijenata.

Biznis plan predstavlja temelj svakog uspešnog poduhvata. U njemu se definišu proizvodi ili usluge koje će nuditi, analizira se ciljno tržište i konkurencija, planiraju se izvori finansiranja i predviđaju potencijalni izazovi. Dobro pripremljen biznis plan često je presudan za dobijanje kredita ili privlačenje investitora.

Izbor pravne forme

Jedan od prvih formalnih koraka je odluka o pravnoj formi poslovanja. U Srbiji postoji nekoliko mogućnosti: preduzetnik, društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), ortačko društvo, komanditno društvo i akcionarsko društvo. Svaka forma ima svoje prednosti i mane koje treba pažljivo razmotriti.

Preduzetnici i DOO su najčešći oblici u Srbiji. Preduzetnici odgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze firme, dok DOO vlasnici odgovaraju samo do visine uloženog kapitala. Ova razlika često je presudna pri donošenju odluke o pravnoj formi.

Administrativni postupak

Sam proces registracije počinje u Agenciji za privredne registre (APR). Za preduzetnika, naknada za registraciju iznosi 1.670 dinara (1.560 ukoliko se prijava podnese elektronski), dok za privredna društva ona iznosi 6.780 dinara (6.150 dinara elektronski). Međutim, ovo su samo osnovni troškovi. Potrebno je računati i na troškove za dodatne usluge.

Nakon registracije u APR-u, firma dobija matični broj i poreski identifikacioni broj (PIB). Sledeći korak je otvaranje računa u banci i prijavljivanje u sistem PDV-a, ukoliko se planira godišnji promet veći od osam miliona dinara.

Finansijski aspekti

Finansijsko planiranje je ključno za uspešan start poslovanja. Potrebno je precizno izračunati početne troškove koji uključuju ne samo administrativne takse, već i troškove prostora, opreme, marketinga i početnog kapitala za poslovanje.

Za DOO je propisan minimalni osnivački kapital od 100 dinara, što je simboličan iznos. Međutim, realan početni kapital treba da bude dovoljan za pokrivanje svih troškova dok firma ne počne da generiše stabilne prihode.

Računovodstvo i pravna podrška

Izbor pouzdanog knjigovođe je jedan od kritičnih faktora za uspešno poslovanje. Dobar knjigovođa ne samo da vodi poslovne knjige, već može da pruži i vredne savete o poreskim obavezama i finansijskom planiranju.

Pravna podrška je takođe važna, posebno u početnoj fazi poslovanja. Advokat može pomoći u izbegavanju potencijalnih pravnih problema i osigurati da su svi ugovori i dokumenti pravilno sastavljeni.

Lokacija i prostor

Izbor lokacije i poslovnog prostora zavisi od prirode delatnosti. Neki preduzetnici mogu raditi od kuće ili na terenu, dok drugi zahtevaju poseban poslovni prostor. Pri izboru lokacije treba razmotriti dostupnost ciljnom tržištu, troškove zakupa ili kupovine prostora, kao i komunalne troškove.

Zaposlenost i radni odnosi

Ukoliko se planira zapošljavanje radnika, potrebno je upoznati se sa zakonskim obavezama poslodavca. Ovo uključuje prijavu radnika, obračun i isplatu zarada, plaćanje poreza i doprinosa, kao i poštovanje propisa o zaštiti na radu.

Dugoročno planiranje

Uspešno poslovanje zahteva dugoročnu viziju i strategiju. Potrebno je razmotriti mogućnosti za rast i razvoj, potencijalne izvore finansiranja i načine za prevazilaženje izazova koji se mogu pojaviti.

Takođe je važno pratiti promene u zakonskoj regulativi i tržišnim uslovima, te prilagođavati poslovanje novim okolnostima. Kontinuirano obrazovanje i usavršavanje u oblasti poslovanja takođe su ključni za dugoročni uspeh.

Otvaranje firme je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i pripremu. Iako administrativni deo može biti relativno brz, uspeh poslovanja zavisi od kvaliteta pripreme i sposobnosti privrednika da upravlja svim aspektima poslovanja. Uz dobru pripremu i podršku stručnjaka, ovaj proces može biti značajno olakšan, a šanse za uspeh povećane.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Klimatske promene nepobitno ugrožavaju naš ekosistem, a organska proizvodnja postaje sve važnija kao održivo rešenje. Nažalost, u Srbiji ovaj sektor napreduje previše sporo iako raste interesovanje za zdravom hranom.

Brojke najbolje oslikavaju trenutno stanje – samo 29.000 ha ili 0,6% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji obrađuje se po organskim principima. Snježana Mitrović, aktivna članica Terra’s-a, jednog od najstarijih domaćih udruženja koje okuplja proizvođače zrave hrane, ne krije razočaranje brzinom napretka.

– Sve nekako ide puževim korakom. Tako se od 2010. godine kada je usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji beleži stalni rast, ali je trenutno pod organskim površinama u Srbiji svega 0,6%. Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u 2023. godini se na oko 29.000 hektara odvija organska proizvodnja, što je povećanje za oko 4.000 ha u odnosu na godinu dana ranije. Od toga su 17.564 ha obradive površine dok su livade i pašnjaci na 11.437 ha. U prelaznom periodu je blizu 11.000 ha, a u organskom statusu oko 18.000 ha – kaže ona.

U odnosu na 2022. godinu, 2023. je zabeležen rast od 4.000 ha pod or­gan­skom proizvodnjom, ali to je mnogo ispod potrebnog. Vojvodina, nekadašnji predvodnik u organskoj poljoprivredi, pokazuje znake oporavka nakon prethodnih padova – prošle godine površine su povećane za 505 ha.

Proizvođači su posebno razočarani kašnjenjem državnih podsticaja. Iako je prošlogodišnjim pozivom maksimalni iznos podsticaja povećan na 2,52 miliona dinara za biljnu proizvodnju i predviđeno 55 miliona za stočarsku proizvodnju, ljudi jošuvek čekaju obećani novac.

– Prošao je skoro februar, a većina proizvođača nije videla ni dinar – dodaje Mitrović.

Planovi za Vojvodinu predviđaju povećanje površina pod organskom proizvodnjim na 10.500 ha do 2030. godine, ali za ostvarenje tog cilja potrebna je sistemska podrška – od finansija do edukacije. Organska proizvodnja mora postati važan deo poljoprivredne strategije jer predstavlja ključ očuvanja zdravlja budućih pokolenja.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Danas je manje verovatno da većina nas ima gotovinu pri ruci. Uostalom, većinu kupovina koje obavljamo možemo obaviti karticom ili čak samo dodirom telefona. No, finansijski stručnjaci savetuju da uvek nosite barem malo gotovine—i čak preporučuju da je koristite za određene kupovine.

1. Stvari koje možete vratiti

Ako znate da biste na kraju mogli vratiti nešto što ste kupili, svakako koristite gotovinu, kaže Steven Holmes, finansijski stručnjak i viši investicijski savjetnik u iCash-u.

Prema Holmesu, mnogi ljudi odustaju od isprobavanja stvari u trgovini i umesto toga će kupiti dve ili tri veličine iste košulje ili pantalone, isprobati ih kod kuće i vratiti veličine koje im ne trebaju. No verovatno ćete morati pričekati da dobijete svoj novac natrag ako ste platili bilo čime osim gotovinom. Većina trgovina će vam automatski vratiti novac prema izvornom obliku plaćanja koji ste koristili za trgovinu.

“Bio bi vraćen na vašu kreditnu karticu ako ste je koristili, a novac se ne pojavi uvek na vašem računu nekoliko dana. Ali, ako vaš račun pokazuje da ste kupnju obavili gotovinom, trgovina će vam nadoknaditi isti iznos. Gotovinska plaćanja vraćaju se odmah nakon što se proizvodi vrate “, objašnjava Holmes.

2. Kupovine koje obavite tokom putovanja

Kada se odlučite s nečim počastiti na odmoru, korišćenje gotovine može vam pomoći da izbegnete neke ozbiljno šokantne troškove. Carter Seuthe, finansijski savetnik i glavni izvršni direktor Credit Summita, kaže da je pametnije plaćati gotovinom kada putujete jer bi vam plaćanje karticama moglo doneti dodatne naknade.

“Ako se nalazite u drugoj zemlji, korišćenjem kreditne kartice mogla bi vam se naplatiti pozamašna naknada za inostrane transakcije”, upozorava.

Korišćenje gotovine takođe vas može sprečiti od slučajnog prekomernog trošenja tokom putovanja, prema Seutheu.

“Ako idete na odmor i želite potrošiti samo određenu količinu novca, to u gotovini takođe vam može pomoći da budete na pravom putu da ispunite svoje proračunske ciljeve”, objašnjava.

3. Vaša mala svakodnevna potrošnja

Međutim, gotovina ne bi trebala biti samo vaša valuta kada putujete. Takođe biste trebali koristiti ovaj oblik plaćanja za mnoge svoje svakodnevne transakcije, smatra Michael Collins, CFA, profesor financija na Endicott Collegeu u Beverlyju, Massachusetts.

“Male trgovine, poput namirnica, trebale bi se obavljati gotovinom. To je zato što je iznos novca koji se razmjenjuje minimalan, a korištenje gotovine odvraća ljude od veće trgovine, kaže on.

Korišćenje gotovine može vam pomoći da učinkovitije proračunate svoju svakodnevnu potrošnju i sprečiti vas da preterate. “Takođe je važno koristiti gotovinu za male trgovine kako biste izbegli naknade za prekoračenje povezane s debitnim i kreditnim karticama”, dodaje Collins.

4. Kupovina polovne/second hand robe od online prodavca

Mrežna tržišta poput Facebook marketa ili Njuškala mogu biti izvrstan način da ljudi uštede na skupim proizvodima kupujući polovne od nekoga drugoga. No Jake Hill, finansijski stručnjak i izvršni direktor DebtHammera, upozorava da se za te transakcije ne koriste bilo kakve metode plaćanja.

“Kupovine na Craigslistu ili velike trgovine preko stranca uvek su najbolje s gotovinom. Pružanje osetljivih informacija ljudima koje ne poznajete nikada nije dobra ideja”, kaže Hill.

5. Gorivo

Sledeći put kad plaćate gorivo, posegnite za gotovinom umesto karticom, savjetuje Bill Ryze, certifikovani finansijski konsultant i savetnik uprave u Fioni. “Možda ste primetili da većina benzinskih pumpi nudi popust za gotovinsko plaćanje”, kaže.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay