Home Archives
Monthly Archives

јул 2025

EkonomijaVesti

Koje su profesije otporne na veštačku inteligenciju

by bifadmin

Veštačka inteligencija nastavlja da menja tržište rada, ali nisu sva zanimanja podjednako ugrožena. Poslovi koji su manje podložni uticaju automatizacije su uglavnom oni koji zahtevaju interakciju s ljudima, rešavanje složenih zadataka i u kojima postoji potreba za ljudskim prosuđivanjem.

Od tehničara hitne pomoći do HR menadžera, najotpornija zanimanja uglavnom uključuju međuljudsku komunikaciju, rukovodstvo ili praktične veštine koje je teško zameniti AI sistemima.

Podaci za ovu analizu dolaze iz istraživanja kompanije Esquimoz a donosi nam ga Visual Capitalist. Kombinuju ocene rizika od automatizacije sa stepenom javne interakcije kako bi identifikovali zanimanja koja su najotpornija na uticaj veštačke inteligencije.

Ljudska interakcija štiti hitne službe

Tehničari hitne pomoći i socijalni radnici u zdravstvu su na vrhu liste, sa 100% javne interakcije i veoma niskim rizikom od automatizacije njihovog posla. Ove profesije zahtevaju donošenje odluka u trenutku, emocionalnu inteligenciju i brzu reakciju – osobine koje AI još ne može da oponaša.

Menadžerske pozicije ostaju teško zamenjive

Rukovodeće funkcije poput HR menadžera, operativnih direktora i građevinskih nadzornika visoko su rangirane jer zahtevaju strateško razmišljanje, prosudbu i koordinaciju timova. Iako se pojedini zadaci mogu automatizovati, suštinski ljudski element ostaje ključan.

Zanatske veštine i dalje otporne

Zanimanja poput radnika na održavanju i građevinskih nadzornika i dalje odolijevaju automatizaciji zbog fizičkih zahtjeva i kompleksnosti situacija u kojima se rade. Ta zanimanja podrazumevaju promenjive uslove rada koje AI još nije sposoban efikasno da reši.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Najbolji televizijski sadržaj na modernizovanoj platformi

by bifadmin

Od danas,Yettel u ponudi ima sav relevantan informativni, dečiji, zabavni i premijum sportski sadržaj. Kroz dva nova tarifna paketa, kompanija uvodi 29 dodatnih kanala, zajedno sa N1 i Nova, koji su uključeni u novi osnovni paket.

„Ovo je dobar dan za sve ljubitelje sporta, vesti i zabave u Srbiji i deo je našeg puta ka objedinjavanju ponude Yettela i SBB-a. Od sada, korisnici mogu da uživaju u svom relevantnom TV sadržaju dostupnom na dve vodeće platforme, sa istim redosledom kanala, i istim cenama“, izjavio je Majk Mišel, generalni direktor Yettela.

Yettel i SBB uvode dva nova tarifna paketa: Net TV Basic i Net TV Premium. Prvi, Net TV Basic nudi mnoštvo novih kanala, uključujući i United Media kanale N1 i Nova, kao i raznovrstan sportski sadržaj na deset Arena Sport kanala. Korisnici koji se odluče za Net TV Premium u okviru paketa imaće sve Arena Premium kanale, dva dodatna nova Arena Premium kanala (4 i 5) sa najekskluzivnijim sportskim događajima, kao i Arena Tenis i Arena Adrenalin na kojima će moći da prate najbolji svetski tenis i moto sport.

Novi tarifni paketi dostupni su novim i svim postojećim Yettel i SBB korisnicima koji žele da pređu na ovu ponudu. Kanali će biti dostupni odmah nakon što postojeći korisnik promeni paket, odnosno nakon što se novom korisniku instalira usluga.

Sav sadržaj biće ponuđen na novoj i modernizovanoj Yettel TV platformi, sa istim rasporedom kanala kao i na SBB -u koji je logički organizovan tako da su nacionalni kanali prvi, zatim slede opšti, informativni, zabavni, sportski i specijalizovani sadržaji. Platforma donosi i nove funkcionalnosti koje poboljšavaju celokupno iskustvo gledanja. SBB korisnici nastavljaju da koriste EON platformu.

Takođe, SBB od sada svojim korisnicima nudi pristup striming platformi VOYO, koja sadrži više od šest hiljada sati vrhunskog lokalnog, regionalnog i međunarodnog sadržaja, bez reklama. VOYO servis dostupan je korisnima novih Basic i Premium paketa, tokom promotivnog perioda.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Bolji uslovi na Novosadskom sajmu za izlagačе i posеtiocе

by bifadmin

Prеdsеdnica Pokrajinskе vladе Maja Gojković uručila jе dirеktoru Novosadskog sajma Slobodanu Cvеtkoviću ugovorе o dodеli srеdstava za radovе na invеsticionom održavanju Halе „Mastеr“.

Sa ukupno 22,5 miliona dinara iz pokrajinskе budžеtskе rеzеrvе finansirana jе modеrnizacija klimatizacijе, uvođеnjе novog osvеtljеnja i drugi radovi na adaptaciji halе.

Gojkovićеva jе istakla da od osnivanja Mastеr cеntra nijе bilo ovakvog ulaganja u modеrnizaciju Novosadskog sajma ni sa jеdnog nivoa vlasti.

„Ovo jе prvi put da Pokrajinska vlada izdvaja srеdstva da sе na ovaj način unaprеdе uslovi rada na Novosadskom sajmu, jеdinom objеktu tako vеlikog kapacitеta koji možе da primi vеliki broj posеtilaca i budе domaćin značajnim manifеstacijama“, naglasila jе prеdsеdnica.

Ona jе ovom prilikom najavila i novu sajamsku manifеstaciju – Sajam žеnskog prеduzеtništva, koji ćе prvi put biti održan 5. i 6. dеcеmbra ovе godinе upravo na Novosadskom sajmu.

„Rеč jе o pilot-projеktu koji ćе u potpunosti finansirati Pokrajinska vlada. Ova idеja jе nastala iz razgovora sa prеdstavnicama žеnskih udružеnja, kao i iz zajеdničkog rada sa njima i žеljе da im ponudimo konkrеtnu podršku“, naglasila jе Gojkovićеva, dodajući da ćе nakon rеbalansa budžеta biti objavljеn javni poziv za svе prеduzеtnicе iz Srbijе i Rеpublikе Srpskе da učеstvuju na ovoj manifеstaciji.

Prеdsеdnica jе navеla da ćе tokom ovog dvodnеvnog sajma, osim prеzеntacijе proizvoda i usluga, biti organizovani i poslovni sastanci (B2B), tribinе i panеl-diskusijе.

Prеma rеčima gеnеralnog dirеktora Novosadskog sajma Slobodana Cvеtkovića, u susrеt Evropskom prvеnstvu za vеtеranе u stonom tеnisu, kada sе i Grad Novi Sad kandidovao za Evropski grad sporta, Novosadski sajam nijе apsolutno do kraja bio sprеman da u tеhničkom smislu ispuni svе zahtеvе za održavanjе takvog događaja.

Cvеtković jе navеo da sе u razgovoru sa prеdsеdnicom Gojković i sеkrеtarom Ivanišеvićеm došlo do rеšеnja da sе iz tеkućе budžеtskе rеzеrvе izdvoji 22,5 miliona dinara za Novosadski sajam.

„Mi smo ta srеdstva iskoristili da postavimo osam toplotnih pumpi i rasvеtu u Hali „Mastеr“, koja jе prilagođеna dosta strogim uslovima održavanja tog događaja, ali jе i daljе na tеstiranju. Ono što jе za nas bitno jе da su ovo trajnе pеrformansе kojе sada dobijaju Hala „Mastеr“ i „Mastеr“ cеntar i omogućava Gradu Novom Sadu i Novosadskom sajmu da konkurišе za svе događajе u narеdnom pеriodu.

Ovo jе prava novosadska priča, da sačuvamo brеnd Novog Sada, nеšto što ima vеliku tradiciju. Još jеdnom sе zahvaljujеm, a nadam sе da ćе i drugi nivoi vlasti prеpoznati potrеbu da sе Novosadski sajam tеhnički i tеhnološki oprеmi za nеkе narеdnе događajе“, rеkao jе Cvеtković.

Pokrajinski sеkrеtar za privrеdu i turizam Nеnad Ivanišеvić rеkao jе da su rеsorni sеkrеtarijat i Pokrajinska vlada prеpoznali potrеbе Novosadskog sajma kao institucijе od izuzеtnog značaja za privrеdu i turizam AP Vojvodinе, tе da sе ovim ulaganjеm rеšavaju problеmi svih koji na Sajmu boravе i radе tokom manifеstacija.

„Ako iko zaslužujе oznaku „Najboljе iz Vojvodinе“, onda jе to Novosadski sajam. Ovo jе samo nastavak tе prirodnе saradnjе. Siguran sam da ćе izlagači i posеtioci imati boljе uslovе i da ćе to znatno podići nivo događaja“, istakao jе Ivanišеvić.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Na valjevskom aerodromu otvoren prvi srpski digitalni detoks park

by bifadmin

U mestu Divci, odnosno na istoimenom sportskom aerodromu, svakog vikenda goste prima naš prvi digitalni detoks park, otkriva portal Priče sa dušom.

Park se zove Wood play Divci, a otvorila su ga dvojica drugara iz detinjstva – Nikola Stojanovski i Vladimir Ilić. U njemu deca ne koriste nove tehnologije, već se igraju starih zaboravljenih igara i provode vreme na travi. Dok se mališani zabavljaju, rekreiraju ili slave rođendane, neretko i satima ne uzimaju telefone u ruke, niti traže bilo šta od mama i tata, a roditelji se za to vreme odmaraju u ležaljkama ili sede za stolovima u hladovini.

Međutim ovo mesto nije namenjeno samo porodicama. Na njemu se okupljaju i ljubitelji prirode, aviona i jedrilica, kao i svi ostali koje vole da u prirodi provedu vikende, ali samo subotom i nedeljom, jer jedino tada radi ovaj ugostiteljski objekat.

Kada su otvarali park, dvojici mladih preduzetnika cilj je bio da se ljudi povežu direktno, a ne preko vajfaj signala, a da bi se to desilo potrebno je bilo da imaju zabavu van interneta.

Zato on raspolaže brojnim mogućnostima za zabavu i rekreaciju. U njemu se, primera radi, nalaze ručno pravljeni stolovi za igru od dve vrste materijala, od ekološkog recikliranog tetrapaka i od šperploče, kao i tereni za različite sportove.

„Odmah pored u jednom malom jezeru su i patke, a tu su i kokoške, tako da je deci i to zanimljivo“, tvrde dva poslovna partnera.

Kontakt sa ljudima ali i sa dobrom hranom

„Mislim da smo uspeli u svojoj nameri, jer se sada ljudi igraju kao nekada”, kaže Vladimir i dodaje da se u parku Wood play Divci sprema i hrana, kao i da je za gurmanske specijalitete zadužen Nikola, profesionalni kuvar koji je tokom 20 godina kulinarske karijere radio u brojnim restoranima i na brodovima.

„Sve što nudimo u našem lokalu je domaće, jer meso, povrće i sokove uzimamo od lokalaca koji su ih napravili sa svojih deset prstiju“, tvrdi on.

„Za odrasle smo spremili dva specijaliteta po kojima ćemo, nadamo se, postati poznati, i koje mi lično pravimo. To su domaća jagnjeća pljeskavica i roštiljske kobasice od mangulice. Svakog vikenda pre otvaranja nabavljamo sveže meso i ništa ne zamrzavamo“, kaže Nikola za Priče sa dušom i dodaje da za decu imaju burgere i pileće medaljone, poznatije kao nagetse.

Ceo tekst i prateće fotografije možete pogledati na portalu Priče sa dušom

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Američke sankcije NIS-u odložene peti put

by bifadmin

Primena američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložena je peti put za još 30 dana, javlja BBC.

Da podsetimo, američko Ministarstvo finansija objavilo je 10. januara sankcije ruskim energetskim kompanijama koje će se odnositi i na Naftnu industriju Srbije, u većinskom vlasništvu Gasproma, ali primena nije počela.

Sankcije američkog Sekretarijata za finansije u sklopu mera protiv ruske kompanije Gaspromnjeft prvobitno je trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali su pomerene za mesec dana.

Vlada Srbije je zbog toga 24. marta, nekoliko dana pre isticanja roka, uputila pismo američkoj administraciji, u kojem je podržala zahtev NIS-a da im se ponovo odloži primena sankcija.

Ko je sve vlasnik NIS-a?

Iz Beogradske berze objavili su krajem februara dokumente koji pokazuju da je Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, vlasnički udeo u NIS-u smanjio sa 50 na 44,85 odsto.

Istovremeno je Gasprom, koji ne potpada pod američke sankcije, sopstveni udeo u NIS-u povećao sa 6,15 na 11,30 odsto.

Gaspromnjeft, kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu, pod sankcijama je Amerike od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, zbog povezanosti sa Kremljom.

Prebacivanjem poslovanja na krovnu firmu Gasprom, sa kojom zemlje Evropske unije imaju ugovore o isporuci gasa i nafte, Rusija je dosad pokušavala da zaobiđe sankcije.

Odluka o uključivanju imovine Gaspromnjefta na američku listu sankcija je neosnovana i nelegitimna, ali će rad biti nastavljen, saopšteno je iz kompanije.

Šta sankcije znače za NIS, Srbiju i stanovništvo?

Jedna od direktnih posledica moglo bi da bude zatvaranje Jadranskog naftovoda (JANAF) sa sedištem u Hrvatskoj, preko kojeg uglavnom dolazi sirova nafta do Srbije.

A „ukoliko sankcije dugoročno ostanu na snazi, moguća bi bila i destabilizacija privrede“, izjavio je u januaru energetičar Miodrag Kapor.

„Inflacija bi porasla, smanjila bi se potrošnja, izvoz bi nam bio skuplji, strane kompanije bi bile obeshrabrene da dolaze u Srbiju, ali ipak ne bih očekivao neke posledice sankcija poput onih 1990-ih u Jugoslaviji“, kaže.

Iako saradnja sa NIS-om donosi „najveći prihod“ hrvatskoj kompaniji koja upravlja naftovodom, „ona ne bi rizikovala sopstveno poslovanje održavanjem saradnje sa NIS-om“, smatra on.

„Čak i da Evropska unija ne uvede sankcije, bilo koja firma iz EU ne bi rizikovala poslovanje sa kompanijom pod američkim sankcijama, kako i sama ne bi posledično dobila sankcije“, objašnjava energetičar.

Iz JANAF-a kažu da će pokušati da nađu rešenje za nastavak saradnje sa NIS-om, njihovom „dugogodišnjim i najvećim poslovnim partnerom, s kojim ima sklopljeni ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do 31. decembra 2026. godine.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da već nekoliko nedelja traje komunikacija hrvatske vlade i američkih vlasti zbog sankcija Gaspromnejftu i NIS-u koje pogađaju JANAF.

Podsetio je da 95 odsto nafte koja dolazi u Srbiju ide kroz JANAF, koji je zbog toga važan za energetsku i ekonomsku sigurnost zemlje.

„Mi želimo da JANAF i dalje snabdeva Srbiju, jer želimo i ekonomsku i energetsku stabilnost našeg suseda, što srpske vlasti znaju i ovo govorim zbog građana“, rekao je Plenković.

U ugovoru hrvatske i srpske kompanije postoji „klauzula o višoj sili“, koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u takvim okolnostima, prenosi list Danas.

Kako bi se naša zemlja snabdevala naftom pod sankcijama?

Uprkos važnosti ovog naftovoda za Srbiju, sankcije NIS-u ne bi nužno direktno uticale na sigurnost snabdevanja tržišta u kratkom roku, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za ekonomiku energetike, za BBC na srpskom.

„Ima dovoljno instrumenata i učesnika na tržištu da se očuva ili poboljša sigurnost snabdevanja, ali je očigledno da sigurnost snabdevanja zahteva više pažnje i više sredstava Vlade Srbije“, dodaje.

Srbija oko tri četvrtine nafte dobija iz uvoza, najviše iz Iraka (52 odsto) i Rusije (47 odsto).

NIS je uz Elektroprivredu Srbije kompanija sa najvećim prihodom na domaćem tržištu, pokazuju podaci za 2023. godinu Agencije za privredne registre.

Ta firma učestvuje sa devet odsto u državnom budżetu, govorio je Vučić.

„Posledično bi moglo da dođe i do nestašice goriva, jer NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji. Mi imamo strateške rezerve za oko dva meseca, ali bi nakon toga usledila destabilizacija“, rekao je Kapor u januaru.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu BBC-a

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Veštačka inteligencija negativno utiče na posetu kompanijskih sajtova

by bifadmin

Korisnici interneta sve češće postavljaju pitanja četbotovima umesto da “guglaju” o temama koje ih zanimaju. Da li to znači da je tradicionalnim vebsajtovima odzvonilo?

ChatGPT je u maju 2025. imao 500 miliona mesečnih korisnika. Prema istraživanju think thanka pod imenom Pew Research Center svaka peta pretraga na internetu danas se sprovodi pomoću veštačke inteligencije. Još je interesantniji podatak Adobea da je ovog leta u odnosu na prošlo saobraćaj od četbotova ka sajtovima koji se bave prodajom porastao za 1.200%.

Ali ne vodi svaki bot na svaki prodajni sajt, što je veoma loša vest za kompanije. Šta više, Pew Research Center kaže da se zapravo smanjuje broj kliktanja na internetu jer njegovi korisnici odgovore na najveći broj pitanja dobijaju na jednom mestu – u razgovoru sa četbotom.

Drugim rečima, kada Google korisniku izbaci odgovor na njegovo pitanje koji je pripremila veštačka inteligencija, taj korisnik će samo u osam odsto slučajeva kliknuti na neki drugi sajt.

Šta sve ovo znači za “marketingaše”?

Takav razvoj situacije predstavlja noćnu moru za marketinške stručnjake ali i vlasnike kompanija jer se ranije saobraćaj na sajtove mogao privući dobrom optimizacijom i viralnim sadržajima na društvenim mrežama, za šta su postojale smernice kako se postiže. Međutim, četbotovi su nepredvidivi i ne možete znati da li će potencijalnog kupca vaše robe dovesti na vaš ili sajt vaše konkurencije.

Stručnjaci zato preporučuju promenu načina objava. Naime, ono što se do sada unosilo u ključne reči kao na primer “patike za trčanje” sada bi moralo biti preciznije opisano poput “najbolje patike za trčanje za ravna stopala sa podrškom za stopalo koje koštaju manje od 150 dolara”.

Ovde dakle ne pomažu ni ključne reči ni linkovi, već preciznost i nuđenje konkretne robe koja je potrošačima potrebna. Ali šta to zapravo znači za sve one kompanije i ljude koji se bave digitalnim marketingom, koji su mislili da rade u industriji budućnosti i da će u narednim decenijama imati siguran posao?

Oni koji ne uspeju da se prilagode novom modelu poslovanja verovatno će morati da se preorijentišu na neku drugu delatnost, piše Kvarc. Jer, ovde nema popravnog – kompanija se ne može naći čak ni na drugoj stranici Google pretrage, što je nekad važilo za strašan promašaj, pošto ChatGPT ili ju je pomenuo odgovarajući na nečiji upit ili nije. Dakle, ona ima samo jednu šansu da dođe do željenog potrošača.

No, nije sve tako crno. Ne treba zaboraviti da se internet dobrim delom finansira od reklama. Tako i kompanija OpenAI, koja stoji iza ChatGPT-a, razmatra uključivanje reklama u svoju ponudu. Ukoliko se to obistini, marketinški stručnjaci će pred sobom imati makar jedan alat na koji su navikli.

Izvor: Kvarc

Foto: Chris_and_Ralph, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Koja se HPV vakcina koristi u Srbiji?

by bifadmin

Kratak odgovor na ovo pitanje bio bi Gardasil 9, vakcina koja sprečava zaražavanje najčešćim tipovima izazivača raka grlića materice.

U poslednjih nekoliko godina vakcine su na udaru velikih kritika javnosti, zbog čega se stručni mediji sve više trude da pojasne kako one funkcionišu. Iz tog razloga portal Stetoskop pojašnjava sve što ste želeli da znate o HPV vakcini a niste imali koga da pitate.

Vrste HPV virusa

Naime, humani papiloma virusi (HPV) čine veliku grupu (familiju) virusa. Postoji više od 200 različitih sojeva ovog virusa od kojih se preko 40 sojeva prenosi direktnim kontaktom koža na kožu.

Međutim, sojevi 6 i 11 su niskorizični i izazivaju genitalne bradavice.

Visoko rizični sojevi HPV su 16 i 18, zatim 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58 i 59, što je ukupno 12 sojeva. Oni su onkogeni, što znači da izazivaju karcinom grlića materice i druge maligne bolesti kod žena i muškaraca.

Kako se prenosi ovaj virus?

HPV infekcija je najčešća seksualno prenosiva bolest, širi se seksualnim putem i to vaginalno, analno i oralno.

Pretpostavlja se da najmanje 80% seksualno aktivnih osoba oba pola tokom života ima HPV infekciju. HPV infekcija često ne pokazuje nikakve simptome, pa ga zaražene osobe mogu bez znanja preneti drugima.

U retkim slučajevima, ukoliko majka ima HPV infekciju, prolaskom kroz porođajni kanal kod deteta se u ustima i disajnim organima može javiti HPV infekcija i bolest koja se naziva rekurentna respiratorna papilomatoza.

Najrizičniji sojevi

Opasni sojevi HPV-a mogu da dovedu do malignih bolesti, i to kod žena do:

  • karcinoma grlića materice,
  • karcinoma vulve,
  • karcinoma vagine
  • karcinoma anusa
  • genitalnih bradavica (kondiloma).

Kod muškaraca HPV infekcija može da izazove:

karcinom anusa

karcinom penisa

genitalne bradavice.

Prema podacima GLOBOCAN iz 2020. godine, Srbija je na trećem mestu u Evropi (iza Crne Gore i Rumunije) po incidenci karcinoma grlića materice i mortalitetu (7,9 na 100.000). Prema podacima Instituta Batut za 2019. godinu, u Srbiji je tada postavljena dijagnoza cervikalnog karcinoma kod 1.044 žena a 438 njih je izgubilo život od ove bolesti.

„Gotovo svi slučajevi karcinoma grlića materice su uzrokovani HPV infekcijom i uglavnom prolazi oko 20 godina bez simptoma od početka HPV infekcije do nastanka maligne bolesti”, objašnjava za Infostud doktorka Nevenka Raketić.

Koje sve vrste prevencije postoje?

U prevenciji HPV infekcije se preporučuju mere zaštite (kondomi) od seksualno prenosivih bolesti, kao i skrining za cervikalni karcinom (Papanikolau test), najbolje već od od 21. godine.

Za uzrast od 21. do 29. godina se preporučuje Papa test svake 3 godine.

Od 30. do 65. godine se pored toga na svakih pet godina preporučuje HPV tipizacija (HPV DNA) za visoko rizične sojeve HPV.

„Rutinski programi skrininga su doprineli smanjenju karcinoma grlića materice kod žena, ali ne postoji rutinski skrining na HPV za muškarce”, navodi dr Raketić.

Vakcine protiv HPV virusa

Veoma važan deo prevencije od HPV infekcije je i vakcinacija. Vakcina ne štiti protiv drugih seksualno prenosivih bolesti ili protiv HPV sojeva koji se ne nalaze u vakcini.

Ona se sastoji iz virus-like partikula (VLP) koji su zajedno sa rekombinantnim HPV površinskim proteinima. Prirodni virusni kapsid se sastoji iz dva proteina: L1 i L2 (late), a u vakcini je samo L1 protein.

Gardasil, vakcina koja se daje u Srbiji, sadrži inaktivne L1 proteine 4 različita soja HPV, koji su proizvedeni na kvascu Saccharomyces cereviciae. Volumen vakcine je 0,5 ml i pored HPV sadrži pomoćne supstance i to 225 ug aluminijuma, 9,56 mg NaCl, 0,78 mg L-histidina, 50 ug polisorbata 80, 35 ug Na-borata i vodu. HPV vakcine su dizajnirane da podstiču neutrališuća antitela za virus, koja preveniraju HPV infekciju.

S obzirom da nisu svi sojevi HPV pokriveni vakcinom, u toku je istraživanje sa ciljem pronalaska nove vakcine, koja će sadržati i L2 protein. Pored preventivnih vakcina Gardasil i Cervarix, u toku su istraživanja za pronalazak terapeutske HPV vakcine, koja će podsticati imunski odgovor na HPV infekciju kao i na karcinome uzrokovane HPV virusom. Ove vakcine se baziraju na zaštiti od dva glavna proteina E6 i E7 (early) sojeva 16 i 18, čija je ekspresija neophodna za rast malignih ćelija cervikalnog karcinoma, kao i polnih bradavica.

Efikasnost vakcina

Vakcine koje su na tržištu štite protiv dva, četiri ili devet sojeva HPV. Sve vakcine štite protiv sojeva 16 i 18, koji u najvećoj meri uzrokuju cervikalni karcinom. Vakcina pruža zaštitu u 70% slučajeva karcinoma grlića materice, 80% karcinoma anusa, 60% vaginalnih karcinoma, 40% vulvarnih karcinoma i izvesnu zaštitu kod oralnih karcinoma (karcinoma baze jezika i orofarinksa i krajnika). Vakcine sa 4 i 9 sojeva (Gardasil i Gardasil 9) štite i protiv genitalnih bradavica zahvaljujući sojevima 6 i 11.

Vakcina se daje od uzrasta 9. do 26. godina, u dve ili tri doze u zavisnosti od uzrasta i imunskog statusa i pruža zaštitu najmanje pet do deset godina.

U Srbiji se prima Gardasil 9 koji ima efikasnost od 97% u zaštiti od zaražavanja tipovima 31, 33, 45, 52 i 58 koji izazivaju karcinome cerviksa/vagine/vulve visokog stepena maligniteta. Ranije verzije vakcine su pokrivale samo sojeve 16 i 18, koji su odgovorni za 70% cervikalnih karcinoma. Međutim nova, 9-valentna vakcina pokriva dodatnih 15 do 20% cervikalnih karcinoma i još 5 do 20% drugih karcinoma uzrokovanih HPV-om. Ipak, ovde treba dodati da i tom vakcinom nisu pokriveni svi onkogeni HPV sojevi, te je u toku dalji razvoj vakcine.

Muški pol i imunizacija

HPV vakcina se preporučuje i kod muškog pola u devet zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Irsku, Australiju i Novi Zeland.

Gardasil smanjuje rizik od polnih bradavica i prekancerzonih lezija uzrokovanih HPV, čime se smanjuje mogućnost karcinoma penisa i anusa. Za muški pol su preporučene vakcine Gardasil i Gardasil 9, ali ne i Cervarix, pre svega zato što ne štiti od polnih bradavica. Karcinomi genitalija kod muškaraca su mnogo ređi nego cervikalni karcinom kod žena, zbog čega se HPV vakcina ne preporučuju u svim zemljama.

Istorijat vakcine

Prva vakcina ove vrste napravljena je na Univerzitetu Kvinslend u Australiji. Nemački istraživač Harald zur Hausen je otkrio HPV DNK u cervikalnim kacinomima i utvrdio da su neki sojevi HPV onkogeni, što je imalo za posledicu istraživanje i proizvodnju vakcine i za to otkriće je dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

FDA je 2006. godine odobrila HPV vakcinu koju je proizveo Merck u SAD pod imenom Gardasil. Na početku 2007. godine je GSK proizveo vakcinu Cervarix, koja je iste godine odobrena u Australiji i u EU, a od 2009. godine se koristi i u SAD. FDA je 2014. godine odobrila Gardasil 9, za zaštitu devojčica i žena od 9. do 26. godina i dečaka od 9. do 15. godina. Gardasil 9 pruža zaštitu od 4 soja HPV koji se nalaze u Gardasilu, kao i još 5 sojeva HPV koji su odgovorni za još 20% cervikalnih karcinoma.

SZO je uvrstila HPV vakcinu na Listu osnovnih (esencijalnih) lekova zbog bezbednosti i efikasnosti u zaštiti zdravlja svetske populacije i preporučila da bude obavezna vakcina u svim zemljama i do sada se primenjuje u oko 100 zemalja širom sveta.

Iako je HPV vakcina uvedena u program imunizacije u SAD 2006. godine, to je i dalje jedna od najskupljih vakcina, koju ne pokrivaju sva zdravstvena osiguranja.

„Roditelji dobijaju oprečne ili šture informacije o HPV vakcini, a lekari nisu često zainteresovani da objasne njene prednosti. Pokazalo se da je veći odziv na vakcinaciju ukoliko lekar predloži da se vakciniše dete zajedno sa DTPer ili meningokoknom vakcinom. Zbog toga je potrebna detaljna obuka medicinskog osoblja o HPV vakcini”, navodi dr Raketić.

Glavna zabrinutost roditelja je u vezi bezbednošću vakcine, no treba imati u vidu da je ona ispitivana na preko tri miliona vakcinisanih osoba i da je potvrđeno da je bezbedna. Takođe roditelji smatraju da deca ne moraju da se vakcinišu ukoliko nisu seksualno aktivna, a nekada nemaju uvid o seksualnim navikama dece. Pokazalo se da HPV vakcinacija ne povećava broj seksualnih partnera kod vakcinisane dece odnosno nije u korelaciji sa promiskuitetom.

Ceo tekst možete pročitati na Infostudu

Foto: whitesession, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kad kirija pojede platu: Gradovi u Evropi gde je stanovanje postalo luksuz

by bifadmin

Stanarine zauzimaju sve veći dio porodičnih budžeta širom Evrope, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Posebno su pogođeni građani sa niskim primanjima i oni koji primaju minimalnu zaradu, jer visoke cene zakupa stanova u gradskim centrima dodatno pritišću mesečni budžet.

U nekim evropskim gradovima, kirija za jednosoban stan u centru može “pojesti” čak celu platu. Prema izveštaju Deutsche Bank Research Institute, u pojedinim slučajevima ni prosečna neto zarada nije dovoljna da pokrije osnovne troškove stanovanja.

Euronews Business donosi analizu najnovijeg globalnog izveštaja “Mapping the World’s Prices”, koji upoređuje neto mesečne plate i stanarine u 69 gradova širom sveta — uključujući 28 evropskih metropola.

Gde su najviše plate u Evropi?

U 2025. godini, prosečne mjesečne neto zarade kreću se od svega 151 eura u Kairu do 7.307 eura u Ženevi, dok je Cirih odmah iza sa 7.127 eura. Švajcarska je tako i dalje neprikosnoveni lider po visini zarada.

Na evropskom dnu su Istanbul (855 €) i Atina (1.044 €), dok se najviše plate beleže u Luksemburgu, Amsterdamu, Kopenhagenu i Frankfurtu – sve iznad 4.000 eura.

Od velikih evropskih prestonica, Rim ima najnižu prosečnu zaradu (2.046 €), odmah iza je Madrid sa 2.193 €, dok su Berlin, Pariz i London iznad 3.500 eura.

Gde su najskuplje kirije?

Stanarine za jednosobne stanove u gradskim centrima variraju drastično – od 189 eura u Kairu do čak 3.792 eura u Njujorku.

U Evropi, London prednjači sa 2.732 eura mesečno, dok je najniža kirija u Atini (595 €).

U Ciriha, Dublinu, Amsterdamu i Ženevi, kirije premašuju 2.000 eura, dok su ispod 900 eura u Istanbulu i Budimpešti.

Gradovi gde plata nije dovoljna ni za kiriju

Ključni pokazatelj je odnos kirije i plate (rent-to-salary ratio) – tj. koliki procenat zarade odlazi samo na stanovanje. Tu slika postaje još poraznija.

U Lisabonu, prosečna zarada ne pokriva kiriju – odnos je 116%, dok je u Istanbulu 101%, što znači da se mora naći dodatni izvor prihoda samo za stan.

Situacija je ozbiljna i u Londonu (75%), Barseloni i Madridu (74%), Milanu (71%), Rimu (65%), Dublinu (62%), Atini (57%), Varšavi (56%), Pragu (54%) i Budimpešti (52%).

Gde najviše ostane nakon plaćanja kirije?

Najveći raspoloživi prihod posle plaćene kirije beleže:

Ženeva: 5.174 €

Cirih: 4.638 €

Luksemburg: 3.725 €

Frankfurt: 2.726 €

Kopenhagen: 2.421 €

Amsterdam: 2.194 €

Oslo: 2.140 €

Helsinki: 2.021 €

S druge strane, Lisabon je u minusu: prosečna plata nije dovoljna ni za kiriju – nedostaje 202 eura, dok u Istanbulu fali 13 eura.

Najpovoljniji odnosi kirije i plate u Evropi

Jedini evropski grad sa rent-to-salary odnosom ispod 30% je Ženeva (29%). Slede:

Luksemburg i Frankfurt: 34%

Cirih i Helsinki: 35%

Beč: 38%

Berlin: 40%

Pariz: 45%

Amsterdam: 49%

Kopenhagen: 43%

Oslo: 42%

Ovi podaci ne znače da je kirija u tim gradovima niska – već da su plate znatno više, pa se manji procenat prihoda izdvaja za stanovanje.

Kritično i van Evrope

Evropski gradovi nijesu jedini u krizi stanovanja. U Bogoti (120%), Meksiko Sitiju (118%), São Paulu (102%), prosečne plate ne pokrivaju stanarinu.

U Njujorku, 81% prosečne plate odlazi na kiriju – što je najviše među američkim gradovima.

Portal Investitor.me iz ovih podataka zaključuje da stambena kriza nije problem samo Balkana, već i bogatih metropola širom Evrope i sveta. Iako su zarade visoke u gradovima poput Ciriha i Luksemburga, realni standard diktira koliko se zaista ostaje nakon što se plati krov nad glavom.

Za mnoge Evropljane – posebno one sa nižim prihodima – stanovanje u centru grada postaje luksuz koji sebi više ne mogu priuštiti.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Biodistrikt Kolubara: I kod ljudi je važan kvalitet za rast

by bifadmin

„Kada pričamo o kolubarskom kraju, nije samo priroda ta koja mu daje lepotu, ljudi su ti koji daju poseban kvalitet celom mestu. To su vispreni, sposobni ljudi koji žele da rade, bez takvih ljudi nije moguće praviti bilo kakve planove. Izuzetan je osećaj kada vi kao organski proizvođač stanete iza ostalih organskih proizvođača koji su iz istog kraja, to znači da verujete svakom od njih“, opisuje koordinator Biodistrikta Kolubara Pavle Đorđević šta je najveće bogatstvo prvog ekološkog regiona u Srbiji.

„Prema poslednjem popisu iz 2023. godine, skoro polovina vlasnika poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je starija od 65 godina, a preko petine ima između 55 i 65 godina. Kada saberete te cifre, dobijete rezultat da je to mnogo više od polovine ljudi od kojih trenutno zavisimo u proizvodnji hrane. Ko će u Srbiji proizvoditi hranu za pet do deset godina? Stalno pričamo o tome kako je neophodno da se mladi vrate na selo i uključe u poljoprivrednu proizvodnju, ali ako za to ne stvorimo uslove, od tih apela neće biti ništa“, upozorava Pavle Đorđević, koordinator Biodistrikta Kolubara.

„Nama u biodistriktu je upravo to bio cilj – da u našoj sredini zajednički obezbedimo uslove da mladi ostanu i da dođu neki novi“, ističe Đorđević. Ovaj rođeni Beograđanin spada u te nove, koji su zamenili grad za selo.

Pavle je u Beogradu živeo i školovao se, doktorirao je na Poljoprivrednom fakultetu i radio u Institutu za multidisciplinarna istraživanja, a zatim u Institutu tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti. Dok se bavio naukom, uporedo je maštao da jednog dana započne proizvodnju organske hrane.

Bašta koja može svašta

Kada je 2017. godine pronašao napušteno gazdinstvo u Gornjoj Bukovici u Kolubarskom okrugu, renovirao ga je uz pomoć porodice. Onda je „zarazio“ i druge mlade, fakultetski obrazovane ljude iz grada da mu se pridruže i osnovali su preduzeće „Organela“, za sertifikovanu organsku proizvodnju i preradu voća i povrća. Ovaj poljoprivrednik, rođeni Vračarac, osnovao je i jedinstvenu baštu pod nazivom „Bašta može svašta“, iz koje se besplatno hrane deca obolela od raka.

„Kao što sam se ja zaljubio u kolubarski kraj, to se desilo i drugima. Ovde sve više dolaze ljudi iz drugih delova Srbije“, priča Pavle o tome kako se polako uvećava broj organskih proizvođača, što „autohtonih“, što onih koji pristižu „sa strane“. To je jako važno, jer osnovu svakog biodistrikta čine organska gazdinstva.

„Kada govorimo o organskim proizvođačima, pored sertifikovanih gazdinstava imamo mnogo više onih koji rade po organskim principima, ali nemaju sertifikat. Zato je uloga biodistrikta da kroz zajednički rad podstaknemo i ta domaćinstva da pređu na sertifikovanu proizvodnju“; navodi Đorđević.

Zašto se na tome insistira? „Sertifikat nije samo formalnost. Velika je razlika kada ono što radite bude podvrgnuto kontroli, kada vam dođe inspektor i uzme uzorke sa terena. Vi onda imate potvrdu ’crno na belo’ da zaista sve radite kako treba. Sigurni ste vi kao proizvođač, siguran je vaš komšija koji želi da vas preporuči turistima i drugim kupcima, a sigurni su i oni koji od vas kupuju hranu da je ona zdrava i bezbedna za njih i njihovu decu“, podvlači koordinator Biodistrikta Kolubara.

Tek kada nešto upoznate, možete da ga zavolite

Ovaj doktor nauka nastanjen u Gornjoj Bukovici, pored prirodnih i privrednih potencijala, vidi veliku šansu za razvoj kolubarskog kraja u povezivanju lokalnih aktivnosti sa obrazovnim i naučnim institucijama. Počev od malih nogu.

„Odlično sarađujemo sa lokalnim školama. Znamo kako nastavnici rade s decom, da to nije samo formalno obrazovanje, već da se trude da prošire njihovo znanje na terenu. Ovde je i Istraživačka stanica Petnica, koja je usavršila mnoge učenike i studente kroz dodatno obrazovanje. Bez temeljnog obrazovanja nema daljeg razvoja“, uveren je Pavle, „jer čovek voli ono o čemu zna, a da bi znao mora da uči. Mi moramo da učimo o svakom drvetu, o svakoj životinji, o biljkama, o različitim jedinkama i tek kada ih upoznate, onda možete i da ih zavolite“.

Jedan od dokaza da se u Biodistriktu Kolubara priče o biodiverzitetu ne svode na puke fraze je Banka semena u opštini Mionica, „sklonište“ za autohtone sorte voća i povrća. „Oni rade jednu fantastičnu stvar – čuvaju stare sorte od zaborava. Priroda kada stvori neku sortu, to je jedinstvena kreacija koja je neponovljiva. I vi, ako izgubite neku sortu, ona odlazi u nepovrat, nikada ne možete da je vratite. Zato je veoma bitno očuvanje takvih sorti, jer to su sorte koje su se decenijama, nekada i vekovima prilagođavale ovim prostorima i one su već naučile kako da se ponašaju u skladu sa našim uslovima“, objašnjava Đorđević.

On, zato, predlaže da se pređe na konkretne akcije i kada je reč o životinjama „starosedeocima“, kao što su krave buše, autohtono balkansko goveče. „Krave buše su odgajile naš narod“, podseća Pavle, „one su ovde vekovima. Nažalost, one izumiru sa dolaskom novih, produktivnijih rasa, jer hoćemo više mleka i mesa. Krave buše su potisnute, iako one daju mleko vrhunskog kvaliteta, neuporedivo boljeg od onoga koje proizvode krave koje daju više mleka“.

Zadatak organske proizvodnje je upravo to – da malo prikočimo, opominje Đorđević. „Količine su, naravno važne, ali ne smemo dozvoliti da u toj trci da proizvodimo sve više i više, potpuno uništimo kvalitet – onaj osnovni razlog zašto uzgajamo hranu“.

Od otpada resurs

Stoga je uloga biodistrikta da pomiri kvalitet i finansijsku održivost, što se najbolje postiže kroz deljenje znanja. To može da se radi „vertikalno“, s generacije na generaciju, i „horizontalno“, od imanja do imanja.

„Otkada smo napravili biodistrikt, među nama kruže informacije o tome šta je ko unapredio na imanju i na koji način. Takođe, uradili smo i to da svako organsko imanje od granja, lišća, pokošene trave, sena, stajnjaka, napravi gredicu koja služi kao komposter, u koji stavite zemlju i biljka raste. Poenta je da sve ono što vam je do sada predstavljalo otpad sa kojim niste znali šta da uradite – a neki su, nažalost, i palili organsku materiju – iskoristite kao komposter. Onda više nema dodatnog đubrenja, manje zalivate, nema okopavanja, manji je broj korovskih vrsta. Cilj nam je da svako imanje ima jedan ovakav perma model, jer je to način da se uči kako da sve ono što vam je bilo višak u prirodi, postane resurs“, objašnjava Pavle.

Koordinator Biodistrikta Kolubara ističe da im je veoma važno i da harmonizuju proizvodnju. Šta to znači? „Ako imamo više organskih proizvođača koji proizvode određene kulture, hajde da napravimo neki plan ko će šta da gaji, čega imamo viška a šta nam je deficitarno, gde se troši više a gde manje energije i da napravimo jednu jedinstvenu ponudu kao biodistrikt. Kada neko dođe da imamo što više različitih proizvoda na jednom mestu, da kupac nađe sve što mu je potrebno“.

Uzgajanje poverenja

Da bi se sve to postiglo, biodistrikt mora da uzgaja i međusobno poverenje, dodaje Pavle. „Izuzetan je osećaj kada vi kao organski proizvođač stanete iza ostalih organskih proizvođača koji su iz istog kraja, to znači da verujete svakom od njih. Vi možete da ponudite i prodate proizvod svakog od njih kao svoj lični, i to je najveće bogatstvo biodistrikta“.

Zajedništvo donosi još nešto. „Poljoprivredni proizvođači retko leti odlaze na odmor, moraju da čekaju zimu. Zato o moru samo maštaju. Mi smo na nekoliko imanja uveli praksu da ako vlasnici odu na odmor, drugi brinu o tom imanju, jer i poljoprivrednici imaju dušu“, podseća Đorđević.

On ističe da je i kod ljudi važan kvalitet za rast. „Kada pričamo o kolubarskom kraju, nije samo priroda ta koja mu daje lepotu, ljudi su ti koji daju poseban kvalitet celom mestu. To su vispreni, sposobni ljudi koji žele da rade, bez takvih ljudi nije moguće praviti bilo kakve planove. Bolje je da nas je i manje, ali da zaista verujemo u ovo što radimo. Međutim, naš cilj nije zatvorena zajednica, već da se na različite načine povezujemo sa drugima van ovoga kraja“, poručuje koordinator Biodistrikta Kolubara.

Zorica Žarković 

Biznis i finansije 235/236, jul/avgust 2025.

Foto: Sanja Knežević, FAO

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Epilog jednog od najdužih stečajeva u Srbiji: Konačno gašenje Beobanke

by bifadmin

Privredni sud u Beogradu zakazao je za 30. jul 2025. godine završno ročište u stečajnom postupku nad Beobankom a.d. čime se otvara put za konačno gašenje banke i poslednju deobu imovine među poveriocima, piše Nedeljnik.

Stečajna sudija Natalija Pejić-Kordić donela je rešenje o zakazivanju ročišta nakon što je stečajni upravnik, Agencija za osiguranje depozita, krajem juna 2025. godine sudu dostavio Nacrt završnog izveštaja.

Na tom ročištu, raspravljaće se o završnom računu i eventualnim primedbama, što predstavlja poslednji formalni korak pre zaključenja stečaja koji je otvoren davnog 3. januara 2002. godine.

Rasprodata imovina i potraživanja

Proces prodaje imovine Beobanke bio je obeležen ne samo velikom vrednošću, već i kontroverzama.

Među najvrednijim delovima imovine bio je industrijski kompleks „Nova livnica“ na Novom Beogradu, koji obuhvata 11 objekata na preko 7 hektara građevinskog zemljišta.

Upravo je ovaj kompleks bio predmet pokušaja prodaje neposrednom pogodbom po ceni za koju se sumnjalo da je i do 10 miliona evra niža od tržišne.  Takav ishod je navodno sprečen intervencijom Ministarstva finansija i odbora poverilaca, nakon čega je raspisan tender koji je privukao sedam ponuđača i rezultirao znatno boljom ponudom od 43 miliona evra. Nova livnica se, inače, nalazila odmah pored IMT-ove fabrike na Novom Beogradu.

Beobanka je, kako piše Nova ekonomija, imala hipoteku nad nepokretnostima IMT-a čija je vrednost bila 110 miliona evra. Firma ABL Solvent je, međutim, prvo kupila paket potraživanja među kojima su bila i ona Beobanke prema IMT-u, čime je postala glavni poverilac sa hipotekom nad imovinom. Zatim je kasnije na aukciji kupila imovinu IMT-a za 70,5 miliona evra.

Na taj način, deo novca od te prodaje vratio se upravo ABL Solventu kao hipotekarnom poveriocu.

I na kraju, zgrada Beobanke kod stanice Zeleni Venac čekala je na kupce gotovo 15 godina od otvaranja stečaja, da bi na kraju kompletno renoviranje bilo završeno prošle godine, kada je i zgrada primila prve zakupce, ali preimenovana u Brankov Business centar.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Nedeljnika

Foto: Vanessa Lee, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci