Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investitore koji se sada povlače jer se resursi zbog kojih su došli u Srbiju polako iscrpljuju, dok su domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25, koju objavljuje Biznis i finansije.
Trendovi
12. KO ĆE SPAŠAVATI BUDŽETE FRANCUSKE I VELIKE BRITANIJE: Između duga i uličnih nemira
Budžetski deficiti Francuske i Velike Britanije postaju neodrživi, pa se postavlja pitanje ko će ih spašavati ukoliko vlasti ne uspiju staviti rastući dug pod kontrolu. U Parizu i Londonu sa zavišću gledaju na Japan čiji je dug dostigao 235 posto BDP-a, ali još nisu propali.
14. AFERA OKO HOLANDSKOG PROIZVOĐAČA ČIPOVA: Žrtva će biti Evropa, a ne Kina
Ekonomski i politički triler oko odluke holandske vlade da po američkom nalogu preuzme od kineskog vlasnika kontrolu nad proizvođačem čipova „Neksperija“, direktna je posledica ekonomskog rata SAD protiv Kine. Holandija je još jednom dokazala da je američki „trojanski konj“ u Evropskoj uniji, a na duži rok žrtva američke politike neće biti Kina, već Nemačka i cela Evropa, upozorava nemački ekonomista Jens Berger.
18. BUDUĆNOST DOMAĆE PRIVREDE: Previše zavisna od svetske vetrometine
Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investicije, dok su istovremeno domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, upozoravaju stručnjaci.
22. POZICIJA SRPSKIH PREDUZETNIKA IZ REGIONALNE PERSPEKTIVE: Istrajni, prilagodljivi i najviše se oslanjaju na sebe
Većina preduzetnika u Srbiji i širem regionu očekuje rast i nastavlja ulaganja u modernizaciju poslovanja uprkos povećanju operativnih i troškova radne snage i riziku od pada tražnje usled geopolitičke nestabilnosti. Pri tome, većina planira finansiranje razvoja iz sopstvenih sredstava, pokazuje EY Preduzetnički barometar za 2025. godinu, koji po prvi put objavljuje rezultate istraživanja u 16 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. To omogućava jedinstvenu analizu pozicije srpskih preduzetnika u širem regionalnom kontekstu.
26. PRODUKTIVNOST RADA U SRBIJI: Težak rad nije uvek i pametan
U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, za naknade koje su po satu veće tri do 3,5 puta, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Poljoprivreda EU je produktivnija 8,7 puta, a IT sektor tri puta, u Irskoj čak 12 puta u odnosu na Srbiju. Razlika u zaradama između Srbije i Evropske unije se smanjuje a jaz u produktivnosti povećava, što domaću privredu čini sve nekonkurentnijom. Ključni problem je u načinu na koji se radi, naročito u državi.
28. UTICAJ CBAM NA IZVOZ ČELIKA, ALUMINIJUMA, ĐUBRIVA I CEMENTA: Troškovi će rasti, ali ne dramatično
Usled promene mehanizma za prekogranično usklađivanja cene ugljenika (CBAM) od naredne godine, troškovi izvoza iz Srbije na tržište EU bi do 2030. mogli u proseku da porastu 15-20% za gvožđe i čelik, 10-15% za đubriva, oko 5% za aluminijum i čak 50% za cement jer se ovaj proizvod najmanje izvozi. Ipak, za razliku od energetike, konkurentnost ovih sektora koji snabdevaju domaću privredu strateškim sirovinama neće biti drastično ugrožena, a može se dodatno ublažiti ubrzanim ulaganjima u dekarbonizaciju.
32. OBRAZOVANJE I EKONOMSKA AKTIVNOST DOSELJENIKA IZ INOSTRANSTVA: Poslodavci „sa strane“ obrazovaniji od domaćih
Migranti i povratnici iz inostranstva čine oko 14% ukupnog stanovništva Srbije, pri čemu je migranata dvostruko više od povratnika i u proseku su mnogo mlađi. Iako najviše doseljenih u obe grupe radi za druge, veći je udeo onih koji osnivaju svoje firme ili su preduzetnici u odnosu na ostale stanovnike u našoj zemlji. Doseljeni iz inostranstva čine petinu poslodavaca u domaćoj privredi, među kojima je migranata preko dva puta više nego povratnika. Poslodavci koji su se doselili ili vratili u Srbiju u proseku su obrazovaniji u odnosu na ostale vlasnike firmi, a izuzetak od pravila su visokoobrazovane žene koje su jednako zastupljene na obe strane.
34. SANKCIONISANJE PRIVREDNIH PRESTUPA Muke sa zastarelim zakonom
Pojedine države u regionu ukinule su privredni prestup kao kazneno delo, ali Srbija to nije učinila. O ovoj vrsti kaznenih dela retko se govori u javnosti, uprkos brojnim problemima u pravilnoj primeni propisa koji se zasnivaju na zakonu donetom još u doba SFRJ i činjenici da broj osuda za privredne prestupe nije zanemarljiv, kao ni zaprećene kazne.
38. PREVENTIVNA ULOGA PORESKE UPRAVE: Poreznik kao savetnik
U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom, koji poreskim obveznicima obezbeđuje pravnu sigurnost, a poreskim upravama efikasniju naplatu poreza. Kada bi Poreska uprava u Srbiji aktivnije učestvovala u savetovanju privrednika, to bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.
40. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I TRANSFORMACIJA PRIVREDE: Revolucija ili zlatna groznica?
AI trenutno najviše doprinosi rastu u sektorima koji zavise od brzih odluka i personalizovanih usluga, ali većina njenih primena i dalje se nalazi u ranoj fazi razvoja. Napredne sisteme trenutno koriste uglavnom najveće kompanije, dok jeftinije alternative za manje firme često nisu dovoljno pouzdane i stvaraju dodatne troškove.
44. POSLOVNA I FINANSIJSKA TRANSFORMACIJA: Pametnije korišćenje vremena, više kreiranja vrednosti
U vremenu kada stagnacija nije opcija, transformacija poslovanja je put ka otpornosti, efikasnosti i održivom rastu. Moderne finansije povezuju informacije, tehnologiju i strategiju, pretvarajući ih u pokretač transformacije.
48. ZAŠTO JE DATA GOVERNANCE VAŽAN ZA SVAKU KOMPANIJU: Da li mi upravljamo podacima, ili podaci upravljaju nama?
U vremenu kada se tržište menja iz dana u dan, Data Governance nije tehnički detalj – to je osnova poslovanja. Kao što ne biste gradili kuću bez temelja, tako ni digitalnu budućnost ne možete graditi bez uređenih podataka.
Sektorske analize privrede
52. Poljoprivreda – tabele
53. PROTIVUREČNE PROGNOZE O OPORAVKU POLJOPRIVREDE: Krajnji rezultati nejasni, ali je jasno da cene rastu
Slabiji rezultati u biljnoj proizvodnji, naročito u ratarstvu, bili su glavni uzrok što je poljoprivreda 2024. završila u minusu. Ove godine, prognoze o tome kakva će biti poljoprivredna sezona bitno se razlikuju. Nasuprot nejasnim krajnjim rezultatima, kristalno je jasno da cene i dalje rastu, a voće obara sve rekorde.
56. Energetika i rudarstvo – tabele
57. NESTABILAN RAST U ENERGETICI I RUDARSTVU: Hidroelektrane podbacile, lignit prebacio
Proizvodnja energije bila je u minusu od avgusta prošle do avgusta ove godine, najviše zbog loše hidrologije, a delom i zbog Rafinerije NIS-a, čija je poslovna aktivnost pala usled sankcija SAD. Proizvodnja u rudarstvu ove godine stabilizovala se na nivou koji je za 5,5% do 6% iznad prošlogodišnjeg proseka. Eksploatacija uglja u avgustu 2025. porasla je međugodišnje za 22,1%, čemu je doprinela veća proizvodnja lignita.
60. Građevinarstvo i građevinski materijali – tabele
61. PAD GRAĐEVINSKIH AKTIVNOSTI: A sada, nizbrdo
Građevinarstvo se od „zidara“ privrednog rasta u Srbiji tokom prethodnog perioda ove godine zaljuljalo, sa prognozama da će upravo pad građevinskih aktivnosti u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda. Šta mogu biti neki od ključnih problema u ovom važnom sektoru za domaću privredu, govore i podaci da skoro tri četvrtine građevinskih firmi finansira poslovanje iz sopstvenih izvora, dok među najuspešnijima ubedljivo dominiraju strane kompanije.
64. Prehrambeni proizvodi – tabele
65. PREHRAMBENA INDUSTRIJA IMA MALE ŠANSE ZA RAST 2025: Teško do sirovina, još teže do tržišta
Za razliku od 2024. kada je zabeležila rast proizvodnje, prehrambena industrija je 2025. započela u minusu sa izgledima da blago poboljša rezultate do kraja godine. Tokom prvih šest meseci tekuće godine, proizvođači i dalje ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali se on tanji iz godine u godinu, zbog sve oskudnije sirovinske baze i oštre inostrane konkurencije. Novi proizvod je teško plasirati na tržište, naročito kada domaća firma postane prevelika za male trgovce, a i dalje je premala za velike trgovinske lance.
70. Proizvodnja pića – tabele
71. PROIZVOĐAČI PIĆA DRUGI NAJVEĆI IZVOZNIK U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Otrežnjena Srbija
Proizvođači pića su 2024. imali drugi najveći rast izvoza u prehrambenoj industriji i ostvarili su suficit od 277 miliona evra, a veći izvoz od uvoza ova delatnost beleži i u prvih šest meseci 2025. Međutim, gledano prema kategorijama pića, poslovni rezultati se bitno razlikuju, a uočljivo je da na domaćem tržištu posebno raste tražnja za vodom.
74. Trgovina na veliko i malo – tabele
75. TRGOVCI IZMEĐU RASTUĆIH TROŠKOVA I OGRANIČENIH PRIHODA: Što ste zaradili, zaradili ste
Sektor trgovine na veliko i na malo zabeležio je prošle godine rekordnu dobit od 1,9 milijardi evra. Ali, ove godine poslovanje je neizvesnije jer je na snagu stupila uredba koja ograničava marže osnovnih namirnica, za koju trgovci tvrde da ih vodi u gubitak, dok vlast obećava da će time smanjiti inflaciju i zaštititi standard građana. Ekonomisti ocenjuju da će ovakva intervencija države na tržištu imati više negativnih nego pozitivnih rezultata.
80. Farmacija – tabele
81. VREDNOST FARMACEUTSKOG TRŽIŠTA RASTE, ALI NE I ULAGANJA U ISTRAŽIVANJA: A za razvoj – ako nešto ostane
Očekuje se da će vrednost tržišta lekova u Srbiji porasti sa prošlogodišnjih 1,85 milijardi evra na skoro 2,1 milijardu ove godine. Rastu najviše doprinose lekovi koji se izdaju na recept, a najveći potrošači su bolnice, u čijoj nabavci dominiraju citostatici za lečenje raka. Iako domaće farmaceutsko tržište vrednosno raste, proizvodnja pada, spoljnotrgovinski deficit se povećava iz godine u godinu, dok je svega 17% ukupnih ulaganja u 2025. izdvojeno za istraživanja i razvoj.
86. Metalska i elektro industrija – tabele
87. ZA METALSKU I ELEKTROINDUSTRIJU DOLAZE TEŽI DANI: Carine i kvote postavljaju rampu
Proizvodnja u svim delatnostima metalske i elektroindustrije povećana je 2024. godine u odnosu na prethodnu, izuzev u proizvodnji mašina i opreme. Ove godine rezultati će biti lošiji pod pritiskom američkih carina, novih zaštitnih mera EU na uvoz proizvoda od čelika, ali i globalnih dešavanja koja izazivaju nestabilnost tržišta.
90. Motorna vozila – tabele
91. KUDA IDE AUTOINDUSTRIJA SRBIJE: U rikverc
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra prošle godine, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu. Poseban problem je kriza u nemačkoj autoindustriji, donedavno našem glavnom partneru u ovom sektoru. Zbog lošeg poslovanja, veliki evropski proizvođači sve manje ulažu u inovacije i zato dodatno zaostaju za konkurencijom iz Kine, a sve to se preliva i na naše tržište.
96. Guma i plastika – tabele
97. PROIZVOĐAČI GUME I PLASTIKE I DALJE BELEŽE RAST ALI TRAŽE NOVA TRŽIŠTA: Izvoz gume obezbedio suficit celoj grani
Recesija u evropskoj autoindustriji, kao i veće carine SAD, primoraće domaće proizvođače gume i plastike da eventualni manjak probaju da nadoknade na drugim tržištima. U međuvremenu, ta industrija i dalje beleži rast. Za osam meseci 2025. imala je rast od 20,1%, a u prošloj godini bila je veća 16,4% nego 2023. godine.
100. Turizam i ugostiteljstvo – tabele
101. POSLEDICE EKONOMSKE I POLITIČKE KRIZE U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Opšta nesigurnost koči poslovanje
Devizni priliv od turizma u Srbiji premašio je 2,8 milijardi evra 2024. godine. Međutim, od januara do avgusta 2025. broj turista je smanjen za 1,9% u odnosu na isti period prošle godine, a broj noćenja za 3,2%. Promet ugostitelja u prvih šest meseci porastao je za 7,6% u odnosu na isti period lane, ali su njihove cene ovog juna bile za 9,2% veće nego prošlog. Istovremeno, YUTA saopštava da je broj putovanja preko turističkih agencija 2025. opao između 5 i 7%, a jedan od najbitnijih razloga za to je opšta nesigurnost u zemlji, kažu upućeni u ovo tržište.
104. Informacione tehnologije – tabele
105. KOLIKO AUTSORSING KOŠTA SRPSKI IT: Fabrika za tuđe ideje
Iako je autsorsing u izvozu IKT usluga doneo Srbiji stabilnost, zaposlenost i milijarde evra, ovakav model istovremeno ograničava njen tehnološki potencijal. Razvoj sopstvenih IT proizvoda mogao bi udvostručiti prihode, ali zahteva ulaganja, strpljenje i spremnost na rizik.
110. Telekomunikacije – tabele
111. OKASNELA MODERNIZACIJA TELEKOMUNIKACIONOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Preuzimanje SBB-a i trasiranje puta za 5G mrežu
Globalne telekomunikacione usluge zabeležile su prošle godine rast iznad očekivanja, dok će u 2025. niža inflacija i povećani troškovi poslovanja očito sputati veću potrošnju. Na domaćem tržištu ove godine je kulminirala borba za kontrolu medijskih sadržaja, što je trasiralo put ka okasnelom razvoju 5G mreže.
116. Banke – tabele
117. BANKAMA IDE TOLIKO DOBRO DA SE NI NE TRUDE DA PROŠIRE POSLOVANJE: „Medeni mesec“ ne posustaje
Drugu godinu zaredom bankarski sektor se protegao i po dužini i po širini, ostvarujući rekordne rezultate poslovanja. Ovom učinku doprinele su i dalje povišene kamate, skromna cena depozita i nezajažljivi tarifnici banaka kada su u pitanju naknade i provizije. Ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje.
124. Osiguranje – tabele
125. OSIGURAVAČI U PLUSU I OVE GODINE: Raste premija, ali rastu i štete
Tokom prvih šest meseci, ukupna premija društava za osiguranje porasla je 9,8% u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši 97,6 milijardi dinara. Rast premije je rezultat većeg broja ugovora, ali i poskupljenja pojedinih polisa i promenjenih uslova osiguranja. Rastu i štete, i to najviše kod motornih osiguranja i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, ali je profitabilnost sektora zadovoljavajuća. U Narodnoj banci Srbije najavljuju da rade na novim propisima za osiguravače.
Osećajna ekonomija
130. PROVODADŽIJE PONOVO U MODI: Prava ljubav ne pita za cenu
Dok ceo svet prebrojava koliko profesija će završiti na otpadu pred najezdom veštačke inteligencije, stare dobre provodadžije su ponovo u modi i posao im odlično ide. Profesionalci koji rade za najbogatije mušterije naplaćuju svoje usluge od 150.000 do 500.000 dolara po klijentu, sa obrazloženjem da je pravu ljubav veoma teško naći i zato je ona investicija a ne trošak. Pored toga, provodadžije se žale da neto platežni samci mogu da budu izuzetno naporni, naročito revizori iz „velike četvorke“ i IT bogatuni.
Vremeplov
134. HAPŠENJA PRIVREDNIKA U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI: Družba je družba, a služba je Služba
Socijalistička Jugoslavija se u više navrata razračunavala sa nepodobnim privrednicima, a najmasovnija hapšenja odigrala su se u prvoj polovini sedamdesetih, kada je pokrenuta borba protiv „tehnomenadžera“. Formirane su „crne liste“ firmi sa kojima ostala domaća preduzeća nisu smela da posluju. Na listi „za odstrel“ bilo je najviše firmi iz Slovenije, Srbije i Hrvatske. Među optuženim privrednicima našli su se i dojučerašnji saradnici Službe državne bezbednosti, koji su postali „moralno nepodobni“ kada je partija politički pročistila i kadrove zadužene za bezbednost.
BIZNIS TOP 2024/25 liste najvećih preduzeća u Srbiji:
138. Po dobiti
142. Po poslovnom prihodu
146. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)