Na margini naše vere i nevere da je vlada Srbije sposobna da nam garantuje normalnu grejnu sezonu, u senci sukoba u Ukrajini i geopolitičkih igara oko gasovoda, rađa se novi svet u kojem će korišćenje energije sunca i vetra doneti demokratizaciju energetike – mogućnost građana da sami „proizvode“ onoliko energije koliko im je potrebno. I tada i sada biće važna jedna stvar, na koju letos opet nismo mislili – energetska efikasnost. U zemljama u regionu vlade subvencijama podstiču građane da zamene prozore, stave bolju izolaciju, nabave štedljive sijalice i radijatore sa regulatorima potrošnje, i pride podstiču rast građevinske industrije, ali ne i mi. Kad od početka 2015. godine uđemo u treći krug liberalizacije energetskog tržišta, koji podrazumeva da sami biramo isporučioca (verovatno) skuplje struje, tek ćemo imati oko čega da se presabiramo.
Periskop
6. ZAPADNI BALKAN I MERE ŠTEDNJE: Pozdrav iz Bele Palanke
Protestno samospaljivanje građana u Bugarskoj, bosanski nemiri koji su iza sebe kao jedinu promenu ostavili spaljene zgrade, i odluka slovenačkih birača da na kormilo vlade dovedu anonimnog političara, samo su varijacije fatalizma koji je zahvatio region, nesposoban da smisleno politički artikuliše svoj očaj.
9. POUKE PADA DRUGOG MALEZIJSKOG AVIONA: Ko sve leti iznad ratnog neba?
Slučaj MH17 pokazao je, između ostalog, da neki prevoznici zaista ne prepuštaju bilo šta slučaju, dok su neki drugi spremni da preuzmu određen rizik kako bi uštedeli nekoliko tona skupog goriva. Da li je došlo vreme da putnici prilikom izbora avio prevoznika, osim standardnih faktora kao što su cena i vreme poletanja, počnu da uzimaju u obzir i ozbiljnost sa kojom avio kompanije tretiraju potencijalne bezbednosne rizike?
12. ŠVEDSKI IZBORI: Prebrojavanje na levici
Spolja, Švedska je jednako izuzetna, ako ne i izuzetnija nego što je to bila pre poslednjih izbora: upravo je dobila vladu levog centra u kojoj polovinu kabineta čine žene, i ušla u istoriju kao prva velika evropska zemlja koja će priznati Palestinu. Iza ove idilične slike pomaljaju se problemi švedskog društva blagostanja i opada podrška strankama u čiji vrednosni sistem je ono utkano, a raste udeo biračkog tela populističkih i antiimigrantski nastrojenih snaga.
Biznis
16. KORI UDOVIČKI, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu: Nećemo da budemo Argentina
Sigurna sam da nismo Irska, a ova je vlada odlučna da ne postanemo Argentina, zemlja koja redovno pada u dužničke krize zato što ima prevelike centre moći, koji ne prihvataju da se prilagode realnom životu i da se prostru onoliko koliko im je guber dugačak, kaže Kori Udovički, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu za B&F.
20. MESSER TEHNOGAS I SRPSKA INDUSTRIJA: Sav taj gas
Zahvaljujući (potencijalnoj) krizi u snabdevanju prirodnim gasom i poslovnim problemima Srbijagasa, reč gas se retko kada pominje u pozitivnoj konotaciji – osim ako je reč o industrijskim gasovima. Najveći proizvođač u Srbiji je Messer Tehnogas, čije poslovne knjige i liste kupaca daju veoma preciznu ocenu stanja domaće industrije. Situacija je, nažalost, poprilično sumorna iako Messer ostvaruje dobit.
22. KOLIKO TREBA DA ZNAMO O RIZICIMA PO BEZBEDNOST HRANE: Piti ili ne piti pitanje je sad
Iako je prošlo već pet godina otkad je Zakonom o bezbednosti hrane predviđeno osnivanje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, on još ne postoji, a javnost nije sasvim sigurna da li je neki prehrambeni proizvod bezbedan po zdravlje. U takvoj situaciji raste verovatnoća da krivci prođu neopaženo, a pogrešni “vise” na stubu srama.
24. ZAŠTO DOMAĆE KOMPANIJE I DALJE NE KORISTE PREDNOSTI „KUĆNOG CARINJENJA“: Tromost, neukost ili nepoverenje?
Da bi olakšala, ubrzala i omogućila jeftinije obavljanje izvozno-uvoznih carinskih postupaka, Uprava carina Republike Srbije je omogućila korišćenje pojednostavljenih carinskih postupaka „kućnog carinjenja“. Ove pogodnosti najviše koriste preduzeća u vlasništvu stranih pravnih i fizičkih lica. Da li domaći kapital ne ume da prepozna pogodnosti koje donose novi načini poslovanja ili, zbog ranijih loših iskustava, čeka da sagleda rezultate koje postižu drugi?
Finansije
26. MARTIN NAVRATIL, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA TELENOR BANKE: Sada, kada mi je kliknulo…
U prostoru čija je donja granica nizak nivo korišćenja onlajn bankarskih usluga, svega devet odsto, a gornja granica broj aktivnih korisnika pametnih telefona, koji je u stalnom porastu, Telenor banka našla je tržišnu nišu u kojoj zajedno mogu da „kliknu“ ekspertiza koju kompanija ima u svom osnovnom biznisu mobilnih telekomunikacija, i klasične usluge komercijalnog bankarstva stopostotno „prepakovane“ u virtuelnom prostoru. “Naše osnovno polazište je da ljudi imaju mogućnost da sve bankarske usluge obave preko svog telefona i onlajn. Želimo da aktivno učestvujemo i predvodimo ovu tehnološku promenu – prelaz bankarskih usluga na mobilne platforme“, kaže Martin Navratil, predsednik Izvršnog odbora Telenor banke, za Biznis i Finansije.
29. BANKARSKA UNIJA OD IDEJE DO REALIZACIJE: Izgleda dobro, ali me glava i dalje boli
U novembru, kada Evropska centralna banka (ECB) namerava da preuzme ulogu centralizovanog nadzora nad bankarskim sistemom, i zvanično će početi da funkcioniše bankarska unija. Mnogi to vide kao suštinsku i dalekosežnu odluku, gotovo jednako važnu i složenu kao i samo stvaranje monetarne unije. Nada ima tu neodoljivu osobinu da svako u njoj traži ono što bi želeo. I ECB, i Evropska komisija, pa i sami investitori.
32. PRIVATIZACIJA BANAKA: Prodor sa istoka
Nadahnute ocene državnih zvaničnika o velikom interesovanju investitora za privatizaciju društvenih preduzeća još su jedan u nizu naleta nerealnog optimizma kada je u pitanju atraktivnost ovdašnjeg ekonomskog prostora. Nije li slab interes za ovdašnje banke, bilo da je njihova prodaja ili privatizacija u pitanju, najbolji pokazatelj pravog, učmalog stanja stvari koje tek na momente “remete” najave predstavnika kapitala s istoka? O njihovoj značajnijoj ulozi u domaćem bankarstvu za sada je teško govoriti, izuzev kroz prizmu podrške kompanijama iz zemalja odakle dolaze.
Temat
37. KAKO PREŽIVETI ENERGETSKU TRANZICIJU: Pitanje vredno pet biliona dolara
Ima veoma malo pitanja na koje svi ljudi u svetu imaju isti odgovor. Jedno od njih je budućnost fosilnih goriva – sasvim je sigurno da će na kraju sva energija koju čovečanstvo bude koristilo dolaziti iz obnovljivih izvora bez CO2 emisija. Međutim, kako ćemo do te tačke doći i kojim tempom, jeste nepoznanica vredna pet biliona dolara. Tim pre što energetska tranzicija – kao što je to bio čest slučaj u istoriji – nije samo pitanje promene tehnologije već sa sobom donosi ogromne promene u strukturi vlasništva i centara moći, kao i koncentraciji kapitala. I, na kraju, neminovno, dovodi do političkih promena.
42. RAT EKONOMSKIM SREDSTVIMA I NJEGOVE ŽRTVE: Prinudni neprijatelji
Aktuelni ekonomski rat sa Moskvom iniciran je u Vašingtonu a kosi žrtve u Evropi, koja se još uvek nije oporavila od prethodne krize. Kontraproduktivnost unakrsnih sankcija možda je najvidljivija u Nemačkoj: čvrste privredne veze koje ona ima sa Rusijom daleko prevazilaze najočigledniju ranjivu tačku u energetskom sektoru.
44. ENERGETSKA KRIZA U SRBIJI: Zima našeg nespokojstva
Svaki građanin Srbije čuo je do sada sto i jednu različitu verziju o tome da li će tokom zime biti struje i grejanja, i sve su one došle iz vlade i preduzeća iz energetskog sektora. Kad se podvuče crta, možemo se samo nadati da će zima biti topla koliko je leto bilo hladno.
48. LIBERALIZACIJA TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE: Neistražena teritorija
Kad pored već otvorenog slovenačkog i hrvatskog tržišta, početkom godine u potpunosti budu liberalizovana i tržišta u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, možda će se pojaviti i više trgovaca strujom. EPS za sada od konkurencije štiti niska cena kilovata
50. MILAN ANĐELKOVIĆ, Knauf Insulation: Surdulica Hladan račun za toplu zimu
Energetsku efikasnost nismo olako shvatili samo ovde u Srbiji. Ni u članicama EU štednja energije ponegde na lokalu nije odmakla dalje od zgodne političke priče. Iskustva Slovenije i Hrvatske trebalo bi, međutim, da nas nauče još jednoj lekciji osim one da se samo energetska efikasnost isplati, a to je da ulaganje u izolaciju može da znači spas građevinske industrije, kaže za Biznis&Finansije Milan Anđelković, direktor fabrike kamene mineralne vune Knauf Insulation u Surdulici.
Intervju
52. RIČARD SOMERVIL, klimatolog: Sibirske pomorandže
Uvek će biti ljudi koji će tvrditi da postoje dobre strane globalnog zagrevanja – na primer za Istočnu Evropu i Rusiju – ali svima nama ono će doneti mnogo štete, čije razmere ne možemo ni da pretpostavimo. Razumljivo je što ljudi ophrvani ekonomskom krizom s više elana izlaze na ulice da bi tražili bolje uslove života, nego zaustavljanje zagađivanja planete, ali nije razumljivo to što političari odbijaju da urade ono što bi na ovom nivou tehnološkog razvoja bilo moguće – da globalno zagrevanje zaustavimo sada, kaže za Biznis i Finansije Ričard Somervil, jedan od vodećih autora četvrtog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija. Somervil je u septembru u Beogradu učestvovao na Uneskovom simpozijumu povodom rođenja Milutina Milankovića, tri meseca posle katastrofalnih poplava u Srbiji čiji je uzrok (i) globalno zagrevanje.
Skener
56. ISTRAŽIVAČKA STANICA PETNICA: Disciplina mozga
Od ustanove koja je godinama predstavljala odskočnu dasku za buduće naučne talente, Istraživačka stanica Petnica (ISP) je, sa opadanjem kvaliteta nastave u školama i (ne)dostupnošću učila postala jedino pribežište radoznalih. Danas se u njoj mladi ljudi oboružavaju kritičkim mišljenjem, umećem traženja relevantnih informacija i razlikovanja bitnih od nebitnih činjenica – neophodnim oruđem u karijeri ekonomista, bankara, umetnika, komunikatora, i političara, kaže Nikola Božić, direktor Fonda Petnica. „Vrlo je važno predstaviti modernu nauku onakvom kakva jeste. A svetski trend je da se u mnogim oblastima veoma zanimljivom naukom ne bave samo naučnici na fakultetima i institutima, nego i u razvojnim centrima velikih kompanija”.
58. NOVI PREDMET ZA VOJVOĐANSKE SREDNJOŠKOLCE: Sve što ste želeli da znate o seksu, reći će vam u školi
Seksualno obrazovanje dece trebalo bi da počne u trećoj godini života, u porodici, ali se najčešće uči od drugova na velikom odmoru, na internetu – i iz prakse, zbog čega Srbija, uz Crnu Goru prednjači po broju maloletničkih trudnoća na Balkanu. Suočen sa činjenicom da mladi sve ranije stupaju u seksualne odnose, bez predznanja o njima, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu zajedno sa vojvođanskim srednjim školama otpočeo je projekat sa ciljem očuvanja reproduktivnog zdravlja mladih, za koji su oni izgleda – veoma zainteresovani. Za roditelje današnjih 15-godišnjaka ovo je neka vrsta reprize, jer su slično školsko gradivo eksperimentalno slušali na časovima biologije.
Koktel
62. HLEBNA ULICA U PEĆINCIMA: Od zemlje i hleba, do neba
U našem narodu postoji izreka da se ceo život odvija između dva hleba: između hleba za rođenog i hleba za umrlog. Tragom ove izreke i sledeći put zrna žita, jedan slikar, jedna bibliotekarka i njihova ćerka, istoričar umetnosti, napravili su „hlebnu ulicu“ u Pećincima, koja se prostire kroz hiljadugodišnju istoriju hleba na ovom prostoru.
64. KINESKA KNJIŽEVNOST U SRBIJI: Tiha voda
Književnost i njeno prevođenje su krucijalni i za žurnalizam i diplomatiju i politiku: književnost je ta tiha voda koja sve spaja zato što informiše, obrazuje, iritira i godi istovremeno i na kraju – širi vidike na individualnom planu, kaže Vladislav Bajac, pisac i direktor izdavačke kuće „Geopoetika“, koja je nedavno dobila i specijalnu književnu nagradu Kine u Svekineskom narodnom kongresu u Pekingu. U Srbiji se savremena kineska literatura premalo prevodi i razume, a okolnost da je Kina ove godine počasni gost Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu možda će poslužiti da čitaoci, tradicionalno naklonjeni zapadnoj literaturi, okrenu pogled ka dalekom Istoku.
66. OPSTANAK BIOSKOPA U MALIM SREDINAMA: Multipleks Đenka i u našem mestu
Mada je vlasnik „Prvog srpskog kinematografa“ s početka prošlog veka bio Zaječarac Stojan Nanić, danas su bioskopi u malim mestima „ugrožena vrsta“ za čije preživljavanje je neophodna savremena oprema. S obzirom da su lokalni bioskopi uglavnom u sastavu kulturnih ustanova koje se izdržavaju iz budžeta lokalnih samouprava, te da sredstava nema dovoljno, neki od biskopa su potražili dodatna rešenja za finansiranje modernizacije.
Komunikacije
68. PUT OKO SVETA SA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Zemlja je, u stvari, mala planeta
Možda ne postoji društvena inicijativa koja vernije oponaša ideologiju bitnika i hipi pokreta od udruženja koja organizuju jeftina putovanja, u kojima akcenat nije toliko na komforu koliko na druženju i upoznavanju sa lokalnim kulturama. Za put oko sveta dovoljan je slobodan kauč, a ni pod nije opcija za bacanje.
Nove tehnologije
72. DIGITALNO SMEĆE: Trijumf praznine
Everest, prosvetljenje, samoubistvo, pornografija – internet je i kopija i original postojanja, a ponajviše jedno grdno smetlište u potrazi za dokonim korisnikom. A tamo gde ima smeća ima i unosnog posla i enormnog zagađenja planete.
Nauka
76. POLJOPRIVREDNA MISTERIJA: Zašto smo krenuli težim putem?
Tvrdnja jednog savremenog antropologa da je prelazak na zemljoradnju „najveća greška ljudskog roda“ svakako je preterana. Ali analize arheoloških ostataka ljudskih kostiju pomoću novih tehnologija ukazuju da je to bio daleko teži izbor od nomadskog života. Suprotno nekadašnjim teorijama o automatskom progresu, zemljoradnja je na duži period prouzrokovala pogoršanje zdravlja i značajno skraćenje ljudskog veka. Pa zašto se, onda, čovečanstvo okrenulo poljoprivredi? Nauka i dalje nema jedinstven odgovor na to pitanje.
Reprint
78. ČETVRT VEKA OD PADA BERLINSKOG ZIDA: Šta je Nemcima donelo nemačko ujedinjenje?
Ujedinjenjem Istočne i Zapadne Nemačke zapad je progutao istok, ali je na tom putu i sam postao „istočniji“. Vodeći političari Nemačke, koji su rođeni i formirani na istoku zemlje, dali su pečat toj promeni, piše Dirk Kurbjuveit u Der Spiegelu.
Vremeplov
80. KAKO JE UGALJ PROMENIO SVET: Pijani naslednik na lumpovanju
Ugalj je „rođen“ sa prirodnim predispozicijama za uspešnu karijeru na tržištu ljudske civilizacije. Rudnici uglja isporučili su na površinu najveća čuda industrijske revolucije, ali i epidemiju pohlepe. Sa efikasnijim načinima eksploatacije ove kapitalne zaostavštine, nastale još u periodu ugljenisanja paprati, čovečanstvo je počelo da se ponaša kao pijani naslednik na lumpovanju.
Otisak meseca
82. Ženska strana sveta
Proteklih desetak godina Latinska Amerika je postala epicentar političkog napredovanja žena. Trenutno je situacija takva da tamo postoje tri države u kojima su predsednice žene, a u Evropi samo dve: Litvanija i (pod uslovom da je država) – Kosovo. Istina u Evropi je više predsednica vlada, no predsednik države je ipak najviše društveno priznanje. Posle prvog talasa žena na vlasti kada su Indira Gandi, Golda Meir, Benazir Buto… morale da povlače okrutnije poteze nego muškarci da bi se dokazale, svedoci smo novog talasa u kojem žene na vlasti ne gube ništa od svoje prirodne osobenosti, blage naravi i dopadljivosti.