22.02.2013, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava, Beograd –
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava organizuju konferenciju za novinare povodom završetka projekta „Jačanje uloge ombudsmana u Republici Srbiji“ u petak, 22. februara, u 11.00, u Medija centru (Terazije 3). Na konferenciji će biti predstavljen mehanizam za praćenje sprovodjenja preporuka Zaštitnika gradjana.
Uznemirenost javnosti u Srbiji izazvana analizama koje su potvrdile povećano prisustvo kancerogenog aflatoksina u mleku se ne stišava, jer nema preciznih podataka koje je mleko bezbedno za ishranu. Takodje, te analize prouzrokovale su sporenja medju političkim strankama, jer opozicione partije traže utvrdjivanje odgovornosti, čak i pad vlade.
U Briselu je 19. februara počela nova runda u dijalogu Beograda i Prištine koja bi mogla biti presudna za odluku EU o dodeljivanju datuma za početak pregovora Srbiji. Napredak u dijalogu i pre svega spremnost Srbije da počne da povlači institucije na severu Kosova biće ključni za stav Berlina o dodeljivanju datuma. O srpskim institucijama na severu Kosova će razgovarati u Briselu premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, dok će prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić 20. februara nastojati da uveri sagovornike u Berlinu da Srbija zaslužuje datum za pregovore.
Prva debata o budžetu Evropske unije za 2014-20. u Evropskom parlamentu od kako su se lideri EU dogovorili o višegodišnjem finansijskom okviru ukazala je na široko protivljenje vodećih političkih grupa. Jedino su budžet, koji mora da odobri Parlament da bi stupio na snagu, podržali iz grupe Evropski konzervativci i reformisti. Parlamentarci traže mogućnost za preusmeravanje sredstava u novom budžetu, neki ga ocenjuju kao budžet prošlosti a ne budućnosti a drugi kažu da se sa malo (novca) ne može postići mnogo.
Ministarstvo energetike Srbije objavilo je 19. februara javni poziv za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji. Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da bi izgradnja svih 317 mini hidroelektana donela ulaganje od 120 do 200 miliona evra i 1.000 radnih mesta. Ukupna snaga tih mini hidroelektrana je 110 megavata i trebalo bi da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.
Trend pada tražnje novih automobila u EU nastavio se i početkom ove godine, pošto je u januaru u odnosu na isti mesec prošle godine registrovano za 8,7% manje novih automobila, saopštilo je 19. januara Evropsko udruženje proizvodjača automobila (ACEA). To je najniži nivo zabeležen u tom mesecu od 1990. godine kada je počela da se vodi ova statistika. Od članica EU u Velikoj Britaniji se nastavlja pozitivan trend i beleži najveći rast broja registrovanih novih atuomobila. Razlike postoje medju članicama i u odnosu na proizvodjače automobila od kojih većina beleži ili pad ili blagi rast.
Akcionim planom za ispunjavanje preporuka Evropske komisije predvidjeno je da Vlada Srbije do septembra utvrdi predloge za više od 50 zakona, kao i da bude doneto oko 60 podzakonskih akata i desetak strategija u različitim oblastima. Jedan od prioriteta biće i to da se zakoni manje usvajaju po hitnoj proceduri – praksa na koju je EU više puta upozoravala, rekao je direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević 18. februara. U skupštinskom Odboru za evropske integracije je 18. februara organizovano javno slušanje o tom akcionom planu koji, izmedju ostalog, treba da omogući ispunjavanje uslova za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU.
Zakoni Evropske unije kojima je predvidjeno gde izbeglica treba da podnese zahtev za azil nisu doneli mnogo dobra ni članicama EU, ni ljudima koji traže utočište, upozorile su grupe za zaštitu ljudskih prava 18. februara, na desetu godišnjicu Dablinske regulative. Borci za ljudska prava istakli su da se zbog primene te regulative azilanti tretiraju kao ljudi „drugog reda“, da se porodice razdvajaju i da oni koji udju u zemlje sa slabom infrastrukturom za izbeglice nemaju gde da odu.
Puno voća i povrća u ishrani možda je zdravo za ljude ali ne nužno i za čovekovu okolinu, zaključili su naučnici nakon što su analizirali navike u ishrani oko 2.000 odraslih Francuza i emisiju gasova koji izazivaju efekte staklene bašte koji nastaju u proizvodnji biljaka, ribe, mesa, živine. Istraživanje je pokazalo da se u proizvodnji mesa u atmosferu ne emituje, kako se smatra, mnogo više štetnih gasova nego u proizvodnji voća i povrća, kao i da oni koji se „zdravo“ hrane moraju da jedu količinski više da bi postigli energetsku vrednost.
