B&F Plus

Proizvodnja u svim delatnostima metalske i elektroindustrije povećana je 2024. godine u odnosu na prethodnu, izuzev u proizvodnji mašina i opreme. Ove godine rezultati će biti lošiji pod pritiskom američkih carina, novih zaštitnih mera EU na uvoz proizvoda od čelika, ali i globalnih dešavanja koja izazivaju nestabilnost tržišta.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), metalska i elektroindustrija obuhvata 5.413 privrednih društava, što čini 3,6% ukupnog broja registrovanih preduzeća u Srbiji. Najviše firmi registrovano je za proizvodnju metalnih proizvoda, osim mašina (46,7%), a najmanje za proizvodnju motornih vozila i prikolica (5,1%), proizvodnju osnovnih metala (3,2%) i proizvodnju ostalih saobraćajnih sredstava (2,6%). Poslove u metalskoj i elektroindustriji prošle godine obavljalo je oko 10.540 preduzetnika.

U prerađivačkom sektoru, industrijska proizvodnja povećana je prošle godine za 4,7% u poređenju sa 2023. godinom. U delatnosti proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda rast je bio 68,7% u proizvodnji osnovnih metala 33,4%, a u proizvodnji metalnih proizvoda, osim mašina 13,9%, dok je proizvodnja mašina i opreme opala za 7,6%.

Metalska i elektroindustrija je u 2024. godini zapošljavala 201.509 ljudi. Najveća prosečna zarada je isplaćena u proizvodnji osnovnih metala (154.091 dinara), gde je ostvaren nominalni rast od 14,4%, dok su zarade u celoj toj oblasti realno porasle za 9,3%. Najniže zarade bile su u proizvodnji metalnih proizvoda i za 11,9% su manje od republičkog proseka, i u proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava, gde su niže za 10,6% u odnosu na prosek.

Industrija koja najviše utiče na izvoz

Izvoz metala, metalnih proizvoda, električne opreme, mašina, motornih vozila i ostalih saobraćajnih sredstava u 2024. godini iznosio je 13,9 milijardi evra, što je za 12,4% više u odnosu na 2023. godinu, i ujedno čini 45,6% ukupnog robnog izvoza Srbije. Metalska i elektroindustrija imaju najveći uticaj na ukupan izvoz Srbije.

Vrednost uvoza iznosila je 14 milijardi evra, što je za 8,4% više u odnosu na 2023. godinu i čini 36% ukupnog uvoza.

Prema podacima NBS, u četvrtom kvartalu 2024. godine, ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u proizvodnju metala, metalnih proizvoda, električne opreme, mašina, motornih vozila i ostalih saobraćajnih sredstava iznosio je 137 miliona evra, što je rast od 97,6% u odnosu na isti period 2023. godine.

Proizvođačke cene industrijskih proizvoda u sektoru prerađivačke industrije u periodu januar–decembar 2024. godine u poređenju sa istim periodom 2023. godine smanjene su za 0,2%, a u decembru 2024. godine u poređenju sa istim mesecom 2023. godine povećane su za 0,9%.

Posmatrano prema delatnostima, u 2024. godini cene u proizvodnji osnovnih metala smanjene su za 1,9%, dok su u proizvodnji mašina i opreme i proizvodnji motornih vozila cene najviše povećane i to za devet i sedam odsto.

Porudžbine se smanjuju, troškovi rastu

Podaci za ovu godinu su nešto lošiji, jer je industrijska proizvodnja u sektoru prerađivačke industrije veća za 3% u periodu januar–avgust 2025. godine, u odnosu na isti period 2024. godine, a u avgustu 2025. godine u poređenju sa istim mesecom 2024. godine proizvodnja je smanjena za 1,7%.

„Sektor metalske i elektroindustrije u Srbiji suočava se poslednjih godina sa nizom problema koji proizlaze iz nepovoljne situacije na globalnom tržištu. Slabljenje privredne aktivnosti u EU, koja je glavno izvozno tržište za domaće proizvođače, dovelo je do smanjene potražnje za metalnim proizvodima, nižih otkupnih cena i otežanog plasmana. Uz to, rast troškova energenata i sirovina, kao posledica geopolitičkih napetosti i poremećaja u lancima snabdevanja, dodatno pritiska profitne marže i likvidnost kompanija u ovom sektoru“, kaže za B&F Ana Raičević, sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju Privredne komore Srbije (PKS).

Kako je istakla, ratni sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i rast tenzija na globalnom nivou, uzrokuju neizvesnost i nestabilnost tržišta, što otežava planiranje proizvodnje i ugovaranje dugoročnih poslova. Dodatno, američke carine i najavljene nove zaštitne mere EU na uvoz proizvoda od čelika, menjaju tokove robe i remete konkurentne odnose, pa domaće firme često gube pozicije koje su ranije imale u lancima snabdevanja za evropske industrije.

U takvom okruženju, srpske firme su pod dvostrukim pritiskom – moraju da ostanu konkurentne i da ujedno ulažu u modernizaciju, energetsku efikasnost i dekarbonizaciju kako bi ostale prisutne na zahtevnim tržištima EU. „Mnoge firme trenutno rade sa smanjenim kapacitetima i manjim brojem novih narudžbina, dok se istovremeno suočavaju sa rastom troškova proizvodnje, finansiranja i transporta“, navodi Raičević.

Otežani uslovi u nabavci

Na pitanje gde proizvođači u ovom sektoru nabavljaju sirovine i ima li teškoća u nabavkama, Raičević odgovara da sirovinsku bazu delimično pokriva domaća proizvodnja, ali po obimu i raznovrsnosti ne zadovoljava sve potrebe, pa su kompanije u velikoj meri okrenute uvozu sirovina i repromaterijala.

Tokom 2024. godine, preduzeća u ovom sektoru nabavljala su sirovine, komponente i delove najviše iz Kine, Nemačke, Italije, Turske, Poljske, SAD, Češke, Francuske, Austrije i Slovenije, i to uglavnom metale (čelik, bakar, aluminijum različite legure), ali i značajan deo elektro i elektronskih komponenti.

„Usled geopolitičke nesigurnosti, poremećaja u transportnim koridorima zbog ratnih sukoba koji su povećali troškove i produžili rokove isporuke, kao i zbog nestabilnih cena na berzama metala, preduzeća sve više diversifikuju dobavljače i formiraju veće zalihe, kako bi ublažila negativne posledice otežanih uslova u nabavci“, navodi Raičević.

Neusklađenost domaćih i EU propisa

Najveće zamerke koje imaju proizvođači iz ovog sektora odnose se na neusklađenost domaćih propisa i standarda sa praksama u EU. Čak i kada su propisi usklađeni, kao što je to slučaj sa tehničkim propisima kojima su u nacionalno zakonodavstvo prenete takozvane direktive Novog pristupa koje podrazumevaju označavanje proizvoda CE znakom, odnosno Srpskim znakom usaglašenosti, problem je u njihovoj primeni, odnosno tržišnom nadzoru.

Takođe, kada su regulativom predviđena određena ispitivanja proizvoda u telima za ocenjivanje usaglašenosti, obično su izvoznici izloženi uvećanim troškovima, s obzirom da se izveštaji domaćih tela ne priznaju, pa je postupak ocenjivanja usaglašenosti potrebno ponoviti i u nekoj instituciji u EU.

„Druga važna primedba odnosi se na nedostatak podsticaja za ulaganja u modernizaciju, zelene tehnologije, dekarbonizaciju i energetsku efikasnost. Kako se EU tržište postepeno prilagođava mehanizmima poput Mehanizma za prekogranično usklađivanje cene ugljenika, domaći proizvođači upozoravaju da bez jasne podrške države — kroz subvencije, povoljne kredite ili poreske olakšice — neće moći da zadrže konkurentnost u izvozu. Takođe, firme često ukazuju i na potrebu za jasnijim i stabilnijim propisima u oblasti energetike, jer česte promene cena energenata otežavaju planiranje troškova proizvodnje“, ističe Raičević.

U toku je javna rasprava o dva nova fiskalna zakona, koja predviđaju plaćanje poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koja treba da stvore okvir za zaštitu domaće proizvodnje, kao i sredstva za dekarbonizaciju srpske privrede.

Pojedine kompanije imaju velike prerađivačke kapacitete i mogućnost da povećaju učešće otpadnih metala u sopstvenoj proizvodnji, međutim na domaćem tržištu se ne generišu dovoljne količine otpada, a i sakupljači otpada imaju interes da određene količine otpada izvezu.

Marica Vuković

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: Erwan Hesry, Unsplash

U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom, koji poreskim obveznicima obezbeđuje pravnu sigurnost, a poreskim upravama efikasniju naplatu poreza. Kada bi Poreska uprava u Srbiji aktivnije učestvovala u savetovanju privrednika, to bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

Mnogo puta do sada govorilo se o potrebi transformacije Poreske uprave u Srbiji i njenog aktivnijeg učešća u savetovanju privrednika. Nažalost, nije se mnogo odmaklo u tom pogledu.

Poreska uprava je još 2017. godine napravila servis „Vaš poreznik“, s ciljem da se građani informišu o nekim tekućim pitanjima i dobiju odgovarajuće obrasce ili poreske prijave koje su potrebne fizičkom licu. Pojašnjenje nekog pitanja građani mogu da dobiju i posredstvom kol centra Poreske uprave, tako što će postaviti pitanje pisanim putem ili pozvati telefonom. Međutim, svaki odgovor koji dobiju tom prilikom neće imati nikakvu pravnu težinu, jer Poreska uprava nema pravo da tumači zakone, već je to u nadležnosti Ministarstva finansija i Narodne skupštine Republike Srbije.

Problem je to što inspektori Poreske uprave prilikom sprovođenja kontrole i te kako tumače odredbe zakona koji regulišu poresku materiju i donose zaključke koji često nisu u korist poreskih obveznika. Mišljenja koja objavljuje Ministarstvo finansija su obavezujuća za postupanje i poreskih obveznika i Poreske uprave i ona upućuju obe strane kako da tumače odredbe poreskih zakona.

Poreski obveznik može da traži zvanično mišljenje Ministarstva finansija u vezi sa tumačenjem neke odredbe ili neke transakcije, u cilju pravilnog evidentiranja i određivanja poreskog tretmana. Ali, na ova mišljenja se čeka prilično dugo, što nije u skladu sa brzinom poslovanja i stvarnim potrebama poreskog obveznika.

Primer dobrog pristupa Poreske uprave Srbije u rešavanju poreskih nedoumica je angažovanje Ministarstva finansija na uvođenju novih rešenja u sistemu elektronskih faktura. Svaka izmena je predstavljena na onlajn platformi sa primerima kako se te novine sprovode. Takođe, sve dok traje proces prilagođavanja, eventualne greške nastale kod evidencija na ovoj platformi neće biti predmet kažnjavanja.

Rešenje koje je dobro za obe strane

U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom, kao što su Italija, Velika Britanija i Nemačka, postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom. Ovaj institut funkcioniše tako što poreski obveznik može da se obrati svojoj poreskoj upravi kada ima nedoumice oko konkretne transakcije. On podnosi dokumentaciju vezanu za transakciju koju želi da sprovede i proverava sa svojom poreskom upravom da li za njenu realizaciju postoje neke zakonske prepreke.

Poreska uprava pismeno saopštava zvaničan stav o tome na koji način konkretna transakcija može da se sprovede i koji su njeni poreski efekti, odnosno koje poreske obaveze proizilaze iz te transakcije. Korist od ovakvog pristupa je to što poreski obveznik na osnovu tumačenja poreske uprave ima pravnu sigurnost da u slučaju neke buduće poreske kontrole, poreski inspektor koji bude vršio kontrolu neće moći da zauzme drugačiji stav.

Ovakav način rešavanja poreskih nejasnoća koje se pojavljuju u praksi od velikog je značaja za obe strane. Poreski obveznici dobijaju pravnu sigurnost i izvesnost u pogledu poreskih obaveza koje mogu proisteći iz neke transakcije, dok poreska uprava dobija uvid u poslovanje poreskih obveznika u realnom vremenu i mogućnost da spreči obveznika da ne plati porez.

Neophodna specijalizacija inspektora

Način na koji su trenutno organizovane poreske kontrole u Srbiji zahteva od svakog inspektora da poznaje odredbe svih zakona, odnosno da je sposoban da vrši kontrolu svih poreskih oblika. Pored toga, poreski inspektori nisu specijalizovani za određene delatnosti, već jedan inspektor, na primer, u isto vreme kontroliše preduzeće koje se bavi poljoprivredom i firmu koja se bavi razvojem softvera u oblasti veštačke inteligencije.

Naravno da su načini poslovanja i komunikacije u ove dve delatnosti bitno drugačiji i da inspektor mora dobro da poznaje obe branše kako bi mogao da razume poslovanje jednih i drugih. U praksi, poreski inspektori rade i po tri kontrole uporedo i najčešće nemaju dovoljno vremena da se upoznaju sa svim detaljima poslovanja u preduzeću koje kontrolišu.

Međutim, kada bi poreski obveznik mogao da se obrati Poreskoj upravi i da se informiše o konkretnoj transakciji kod inspektora koji već ima iskustva u delatnosti u kojoj obveznik posluje i sa transakcijama koje prate tu delatnost, smanjio bi se broj grešaka u privredi, ali i pogrešnih tumačenja poreskih inspektora koji vrše kontrolu na terenu.

Poreska uprava već ima svoja interna uputstva za vršenje kontrole poreskih obveznika za svaki poreski oblik, poput onih koja dokumentacija mora da postoji uz primljenu fakturu kako bi trošak bio priznat, odnosno kako bi primalac računa imao pravo na prethodni PDV. Kada bi se takva dokumenta javno objavila i na vreme ažurirala, broj propusta bi se drastično smanjio a samim tim i problema koji nastaju tokom poreske kontrole.

U praksi, jedna strana u transakciji nema načina da ubedi drugog učesnika u transakciji da izda dokument ili dopuni dokument na način na koji misli da je to ispravno. Ako bi postojala mogućnost da se Poreskoj upravi postavi direktno pitanje, ili ako bi postojalo uputstvo koja dokumentacija je potrebna u postupku kontrole, verovatnoća da se postigne dogovor između učesnika u transakciji bila bi znatno veća.

Nejasnoće oko kontrole transfernih cena

Savetodavna uloga je bitna i za neka poreska pitanja koja se javljaju već duži niz godina, a za koja ne postoji razvijena praksa niti zvanična mišljenja Ministarstva finansija. Ilustrativan primer su transakcije sa povezanim licima, odnosno transferne cene. Savetodavna uloga je u ovoj oblasti možda i značajnija nego u drugim oblastima.

Po svojoj prirodi, transakcije o okviru grupe poreskih obveznika su često jedinstvene u pogledu uslova, količina i vrsta transakcija. Iz ovog razloga, za transakcije sa povezanim licima u nekim zemljama postoji mogućnost da se zajedno sa poreskim organima analiziraju ovi odnosi i da se dobije garancija da je utvrđeni pristup primenjiv u narednih nekoliko godina.

U Srbiji, obaveza da se ove transakcije analiziraju počela je 2013. godine i u tom periodu nisu vršene kontrole, odnosno ne postoji praksa postupanja Poreske uprave u ovim kontrolama. Međutim, od ove godine primetan je povećan broj kontrola ovih vrsta transakcija bez prethodnog pojašnjavanja kako će Poreska uprava postupati, odnosno o načinu na koji će određivati svoj stav u ovim situacijama.

Sami zapisnici i rešenja o izvršenim poreskim kontrolama ne predstavljaju izvor iz koga se može formirati praksa Poreske uprave jer ti dokumenti nisu javno dostupni, ali i zbog toga što inspektori često imaju različite stavove po osnovu kontrolisanih transakcija.

Optimalnije korišćenje resursa

Poreska uprava, kao i veliki deo privrede, već duže vreme ima problema da pronađe odgovarajuće kadrove, uključujući i one koji će se baviti kontrolom. Možda bi dugo najavljivana reforma Poreske uprave i njeno aktivno uključivanje u poslovanje poreskih obveznika uz već postojeća tehnička rešenja kao što je SEF, pomogli da se resursi koriste na optimalniji način.

Proaktivno i preventivno delovanje kao što je jačanje savetodavne uloge Poreske uprave, svakako bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

Indirektna korist bi bila ujednačavanje prakse u tumačenju različitih poreskih oblika, jer bi poreski tretman konkretnih transakcije tumačili inspektori koji su specijalizovani za te oblasti.

Vladimir Deljanin, direktor kompanije Next Level Consulting

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: bertholdbrodersen, Pixabay

Drugu godinu zaredom bankarski sektor se protegao i po dužini i po širini, ostvarujući rekordne rezultate poslovanja. Ovom učinku doprinele su i dalje povišene kamate, skromna cena depozita i nezajažljivi tarifnici banaka kada su u pitanju naknade i provizije. Ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje.

Dok banke u svetu ove godine beleže rast zahvaljujući pre svega trgovini hartijama od vrednosti i investicionom bankarstvu jer su zarade iz kreditnog poslovanja još prošle godine „udarile u plafon“, banke u Srbiji nemaju takve ambicije. Nijedna banka nije napravila istinski iskorak u investiciono bankarstvo ni posle više od 20 godina od kada se formiralo domaće finansijsko tržište. Vrhunac razvoja u toj oblasti ostali su keš fondovi, kao odgovor banaka na mogući odliv depozita i lansiranje mini obveznica kako bi se krediti postojećih klijenata prikazali u drugačijem ruhu.

Ukratko, ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje, i odmaknu se od komercijalnog bankarstva, ubiranja visokih prihoda od kamata, te naknada i provizija uvek spremnih da dodatno podebljaju krajnji rezultat. Istina, ovdašnje finansijsko tržište nikada nije ni imalo drugi epitet do „bankocentrično“, ali su u poslednjih desetak godina utihnule sve nade da bi moglo doći do bilo kakve promene. O tome ne govore samo astronomske profitne marže u sektoru, već i kvalitet usluge koji odavno najbolje opisuje floskula da još uvek nije pronađen korisnik bankarskih usluga koji je promenom banke pronašao i rešenje svoga problema.

Zarada opstaje

Svako ko je pomislio da su prošlogodišnji oštar ciklus obaranja kamata Evropske centralne banke (ECB) i početak smanjenja kamata Narodne banke Srbije (NBS) označili i početak kraja visoke profitabilnosti domaćih banaka, prilično se ogrešio u proceni. Istina, ovome je doprinela i ovdašnja centralna banka koja je, usled tinjajuće inflacije koja se tvrdoglavo odupire ciljanom koridoru, još u septembru zaustavila pad kamata i više od godinu dana referentnu stopu drži na relativno visokom nivou od 5,75 procenata.

Ovakvo okruženje nije umnogome okrnjilo kreditno poslovanje bankarskog sektora u prvih šest meseci. Neto prihod od kamata oslabio je tek 3,4% u odnosu na rekordni prošlogodišnji rezultat i dostigao je nivo od 121,7 milijardi dinara. S druge strane, neto prihod od naknada i provizija nastavio je da raste solidnom stopom od skoro 10 procenata i dostigao je 47,4 milijarde dinara. Od predpandemijske 2019. godine ovaj pokazatelj poslovanja banaka više je nego dupliran, uprkos jednogodišnjem „zamrzavanju“ bankarskih tarifnika u sezoni 2022/23. godina.

Troškovi po kreditnim gubicima banaka ostali su više nego skromni, premda su porasli odnosu na isti period prošle godine za 26%. Ovaj neto rashod dostigao je 3,4 milijarde dinara u odnosu na prošlogodišnjih 2,7 milijardi dinara. Nivo nenaplativih kredita ostao je na nivoima oko istorijskog minimuma – oko 1,7% kada je u pitanju privreda, odnosno 3% u sektoru stanovništva.

Sveukupno, neto profit bankarskog sektora u periodu januar-jun za nepuna dva procenta bio je veći u odnosu na lani i dostigao je 90,7 milijardi dinara (oko 775 miliona evra). Prikazano u investicionim pokazateljima ovaj rezultat postaje još impresivniji – prinos na kapital bankarskog sektora ostao je iznad nivoa od 20 procenata i više nego dvostruko iznad prosečnog učinka evropskih banaka.

Kreditiranje po nuždi

Kreditna aktivnost na kraju juna tekuće godine dostigla je dvocifrenu stopu rasta, nakon što je kreditiranje stanovništva, pre svega u vidu gotovinskih kredita, neutralisalo skroman rast kreditiranja privrede.

Ukupni domaći krediti u junu porasli su 10,8% na godišnjem nivou, vođeni kreditiranjem stanovništva koje je skočilo 14 procenata, dok je kreditiranje privrede poraslo 7,1% na godišnjem nivou.

Posmatrano po namenama, rast kreditiranja privrede predvode krediti za likvidnost i obrtna sredstva koji su dostigli udeo od 48 procenata u ukupnim kreditima privredi. Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite u drugom tromesečju smanjena je na 6,5%, dok su isti plasmani vezani za evro pojeftinili na 4,9%.

I dok su privrednici uglavnom odlazili na bankarske šaltera radi održavanja likvidnosti, stanovništvo je iz sličnih pobuda mahom povlačilo gotovinske kredite. Neto prirast kredita stanovništvu tokom drugog tromesečja bio je najveći još od trećeg tromesečja 2008. godine i iznosio je 90,9 milijardi dinara. Ovome je doprinela rekordna realizacija gotovinskih kredita (46,8 milijardi dinara), koji su u ukupnim kreditima dostigli udeo od skoro 47 procenata. Prosečna kamata na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu smanjena je na 9,7%, dok je cena kreditiranja vezana za evro pojeftinila na 4,9 procenata.

Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i sama država, koja postaje sve veći zajmoprimac od poslovnih banaka, povlačeći kredite za realizaciju pre svega infrastrukturnih projekata. Država je na kraju juna imala kreditno zaduženje kod poslovnih banaka (i domaćih i stranih) od oko 4,2 milijarde evra, a domaće banke su cenu kredita uglavnom vezivale za Belibor, uz kreditnu maržu od 2,5%, što u ovom momentu daju ukupnu kamatu od oko 7,2 procenta.

Banke su na ovaj način zaokružile svoju dominaciju na domaćem finansijskom tržištu. Osim što nemaju konkurenciju u ponudi finansijskih usluga, sada je i sam regulator (država) postao jedan od najvažnijih direktnih klijenata banaka. Od tri glavna izvora zaduživanja države – evroobveznice, dinarske dužničke hartije i krediti – veliki deo otpada na domaće poslovne banke, pa je veliko pitanje koliko moći ostaje regulatoru da kontroliše cenu i kvalitet usluga ovih dominantnih igrača na finansijskom tržištu.

NBS preuzima socijalnu funkciju?

Sveopštem naletu populizma i demagogije domaće ekonomske politike nije se oduprla ni ovdašnja centralna banka, koja nastoji da podstakne kreditiranje stanovništva sa nižim primanjima. Kako je NBS navela, cilj mera koje su stupile na snagu 15. septembra je „ambijent u kojem će građani moći da koriste bankarske proizvode uz nesmetanu redovnu otplatu kredita“.

Ponuda ovih kredita namenjena je zaposlenima i penzionerima čija su mesečna primanja manja od 100 hiljada dinara, što obuhvata preko polovine zaposlenih i najveći deo penzionera. NBS je kao cilj postavila pojeftinjenje gotovinskih kredita za tri procenta poena, odnosno 0,5 procentnih poena kada je u pitanju kamata na stambene kredite. Banke su prinuđene da sačine posebnu ponudu kada je u pitanju ova vrsta usluge, koja će trajati 12 meseci uz besplatnu obradu kredita.

NBS u prvoj godini očekuje uštede za građane, za gotovinske i potrošačke kredite, do 12 milijardi dinara (oko 100 miliona evra), što bi se moglo oceniti kao paušalno „oporezivanje“ vanredno visokih profita u sektoru. Banke se očekivano nisu oglašavale, ne računajući državnu Poštansku štedionicu koja je „na sva zvona“ podržala ovu socijalnu kampanju države resursima tržišnih učesnika, ovaj put banaka. U ovoj više nego vidljivoj propagandnoj akciji, barem široj javnosti ostaće nevidljive posledice – a one će se pre svega odraziti na cene drugih bankarskih usluga s obzirom da ovaj program, iako površno posmatrano to tako izgleda, sigurno neće platiti banke.

Nenad Gujaničić

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025. 

Foto: 3dmentat, Depositphotos

Budžetski deficiti Francuske i Velike Britanije postaju neodrživi, pa se postavlja pitanje ko će ih spašavati ukoliko vlasti ne uspiju staviti rastući dug pod kontrolu. U Parizu i Londonu sa zavišću gledaju na Japan čiji je dug dostigao 235 posto BDP-a, ali još nisu propali.

Trajanje francuskih vlada počinje da se mjeri satima. Sebastijan Lekorn za sada drži rekord, jer mu je vlada pala nakon 17 sati. Ali, zato je on postavio novi lični rekord, nakon pada prve vlade po drugi put je postao premijer – sa neizvjesnim rokom trajanja. Francuska je iz političke krize ušla u krizu čitavog sistema, gdje su smjene premijera kao na pokretnoj traci samo simptom, dok je stvarni problem budžet, tačnije hronični manjak prihoda.

Zadnji put Francuska je imala suficit budžeta prije više od pola vijeka, 1974. godine, prije nego što je Emanuel Makron rođen. Od tada pa do danas, većina vlada pokušavala je da manjak prihoda rješava kroz zaduživanje ili povećanje poreza. Kada je 2017. godine Makron postao predsjednik, riješio je da radikalnim mjerama transformiše francusku ekonomiju.

Kao i svaki drugi bankar i Makron je spas vidio u smanjenju poreza na najbogatije, kako bi „kreatori radnih mjesta“ poveli ekonomiju na put rasta i blagostanja, te u podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, kako bi se smanjila socijalna davanja.

Poreske olakšice povećale su bogatstvo najbogatijih i rupu u budžetu jer kao i obično, rast prihoda kroz navodne povećane investicije, nikada se nije materijalizovao. Penziona reforma koju je Makron smatrao svojim životnim postignućem, nametnuta je uprkos višemjesečnim masovnim protestima.

Dug se oteo kontroli

Rezultat ovih eksperimenata je budžetski deficit koji je u prošloj godini narastao na 5,8 posto bruto društvenog proizvoda, dok je ukupan dug narastao na 113,2 posto bruto društvenog proizvoda, što je u apsolutnom iznosu 3.400 milijardi eura. Tako će ove godine, na otplatu duga iz francuskog budžeta biti izdvojene 53 milijarde eura, dok bi taj iznos do 2029. godine mogao narasti na 112 milijardi eura. Time se teret otplate enormnog duga pretvara u kamen oko vrata za čitavu francusku ekonomiju.

Ekonomisti navode da bi sa uvođenjem poreza od dva posto za one koji imaju više od 100 miliona eura imovine, budžet dobio ekstra 20 milijardi eura i taj bi porez pogodio samo oko 1.800 domaćinstava u Francuskoj. Šanse da se ovaj porez uvede su minimalne sa postojećom vlašću.

Iznos za otplatu duga u narednim godinama mogao bi biti i veći od očekivanja. Kamate na nove pozajmice, kako bi se otplaćivali prispjeli dugovi, rastu uporedo sa rastom političke nestabilnosti i neizvjesnosti da li će se trend rasta zaduživanja preokrenuti. Radi se o zatvorenom krugu, francuska vlada socijalni mir kupuje novim zaduživanjem, jer radikalna kresanja socijalnih izdvajanja ne mogu proći. Sa rastom zaduživanja raste i teret otplate duga, što opet smanjuje raspoloživa budžetska sredstava za finansiranje ostalih potreba.

U volju i sposobnost francuske vlasti da napravi radikalne rezove malo ko vjeruje, pa se po prvi put mogu čuti i pitanja da li će Francuska morati tražiti pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

U pokušaju da se održi na vlasti i usvoji budžet za 2026. godinu, najnoviji francuski premijer pristao je da do daljnjeg zamrzne povećanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine, kako bi kupio podršku socijalista. Hoće li to biti dovoljno da se spasi budžet i vlada, tek će se vidjeti.

Sjenka MMF-a nad Francuskom

Do prije nekoliko godina, sama ideja da bi velika i bogata evropska država mogla biti prisiljena da traži od MMF-a da je spašava zvučala je kao vic. Tradicionalno, MMF je bio babaroga zadužena da dovodi u red siromašne države, koje su se našle u situaciji da više ne mogu plaćati svoje dugove. U zamjenu za pozajmicu, MMF je uvijek tražio isto, smanjenje budžetske potrošnje a posebno socijalnih davanja, plata u javnom sektoru, povećanje poreza, privatizaciju, dok su ceh na kraju uvijek plaćali najsiromašniji.

U slučaju Francuske, zaključak analitičara je da do uvođenja „privremene uprave“ pod rukovodstvom MMF-a ipak neće doći. Ne zato što vjeruju u sposobnost francuskih vlasti da same stave pod kontrolu javnu potrošnju, nego zbog činjenice da bi trebalo previše novca koji MMF ne bi mogao da priušti. Umjesto toga, na scenu bi stupila trojka, koju bi činila Evropske unija, Evropska centralna banka i MMF samo kao pojačanje.

EU bi mogla koristiti „European Stability Mechanism (ESM)“, koji je nominalno međuvladina organizacija koju čine članice euro zone. Ako baš „voda dođe do grla“, ESM bi mogao računati na maksimalno 500 milijardi eura, dok ECB u praksi može odštampati eura koliko bude trebalo. Svoj prilog dao bi i MMF, u formi nametanja nepopularnih zahtjeva za budžetska kresanja.

Ovaj scenario već je viđen tokom dužničke krize u EU, kada su mete iživljavanja bili Grčka, Portugal i Kipar i koji se do dana današnjeg nisu oporavili. Za vlasti u siromašnim zemljama Južne Amerike, Afrike i Evrope koje su tradicionalni klijenti MMF-a, ova organizacija je služila kao dobar izgovor za radikalna smanjenja javne potrošnje, gdje su političari građanima objašnjavali da „ne bi oni to uradili, ali ih MMF tjera“. U slučaju Francuske, političari koji ionako vide Francusku kao globalnu supersilu, teško da bi priznali da je MMF iznad njih.

Otplata britanskog duga skuplja od vojske

Osim Francuske, i u Velikoj Britaniji dijele iste probleme, anemičan rast, visoku zaduženost i rastući teret otplate duga, kao i bojazan da bi se na kraju i ovdje mogao pojaviti MMF. Za razliku od Francuske, Velika Britanija već je jednom, 1976. godine, bila prinuđena da, suočena sa finansijskim kolapsom, traži pomoć MMF-a, što je praktično otvorilo put dolasku na vlast Margaret Tačer i „tačerizmu“.

Britanska vlada takođe pokušava da smanji budžetski deficit kroz smanjenje socijalnih davanja i povećanje potrošnje za vojsku, ali im baš nešto i ne ide. Trenutno, ukupan dug je 96,3 posto BDP-a, a na servisiranje duga iz budžeta Velike Britanije odlazi 110 milijardi funti, dok se za odbranu izdvajaju 62 milijarde funti.

Iako laburistička vlada ima apsolutnu većinu u Parlamentu, predlog smanjenja socijalnih davanja, pogotovu za najsiromašnije, bio je previše radikalan i za poslanike vladajuće stranke, pa je vlada bila prinuđena da na kraju odustane od svojih prijedloga. U međuvremenu, ostvarene uštede na drugoj strani brzo su „pojeli“ povećani troškovi servisiranja duga, zbog rasta kamata uzrokovanih nervozom kreditora. Kreditori se počinju pitati koliko su daleko od tačke pucanja kada budžet postaje neodrživ, jer priliv ne može istovremeno pokrivati rastući teret otplate duga, socijalna davanja i rastuće troškove odbrane.

Japan kao ohrabrenje Parizu i Londonu

Kao i u slučaju Francuske, današnja ekonomija i budžet Velike Britanije su preveliki zalogaj za MMF. Kako Velika Britanija nije članica ni EU niti euro zone, ne može računati na direktnu pomoć od Evropskog stabilizacijskog mehanizma (European Stability Mechanism ), niti od ECB. Tako da jedino što im ostaje jeste da se u slučaju krize oslone na centralnu banku, Bank of England, i štampanje svježeg novca.

Loša vijest i za Francusku i za Britaniju je da bi se i zaduženost Njemačke drastično trebala povećati zbog najavljenog zaduživanja od 1.000 milijardi eura, što dovodi i do povećanja kamata na njemački dug. Kako kreditori kamate na njemački dug uzimaju kao osnovicu kod određivanja kamate na pozajmice Francuskoj i Britaniji, čak i ako oni zadrže status quo, svako povećanje kamate Njemačkoj automatski podiže cijenu novca i njima.

Dobra vijest je da ako se Francuska i Britanija porede sa Japanom, gdje dug predstavlja nekih 235 posto bruto društvenog proizvoda, onda je postojeći nivo njihovog duga gotovo zanemarljiv. To daje nadu političarima na vlasti da se možda može nastaviti po starom, jer dok njihov nivo duga sustigne japanski, to više neće biti njihov problem.

Dražen Simić

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

„Naši zeleni krovovi pokrivaju objekte različitih dimenzija, od 15 kvadratnih metara jedne terase na Vračaru do 6.500 kvadrata na Košutnjaku, što je najveća površina pod zelenim krovom u našem regionu“, ističe Dejan Lazić, osnivač i direktor beogradskog preduzeća „Green decor“, koje je svojim inovativnim rešenjima ozelenilo brojne zgrade, javne površine, deponije i nepristupačne terene, kao što su strme padine pored puteva.

Dejan Lazić, inženjer pejzažne arhitekture, nikada ne bi postao uspešan preduzetnik da je slušao druge. Kada je po završetku studija i nakon uzaludnih pokušaja da se zaposli u struci odlučio da osnuje sopstvenu firmu za projektovanje, održavanje i uređivanje zelenih površina, kolege su ga odvraćale od te ideje, tvrdeći da nema šta da traži u poslu u kojem već decenijama dominira JKP „Zelenilo-Beograd“.

Ali, tadašnji početnik a danas priznati pejzažni arhitekta nije odustao od cilja da sam sebi stvori posao, pa je otvorio preduzeće „Green decor“ 2001. godine u Beogradu. „U to vreme pokretanje firme bilo znatno skuplje nego danas, pa sam uložio ušteđevinu od 8.000 dolara i to bez ijednog unapred dogovorenog posla“, priča Lazić za B&F kako je krenuo u preduzetništvo.

Prve dve godine morao je da se dovija i bori za svakog klijenta, a onda je u novinama video javni konkurs koji je objavila Opština Savski venac za rekonstrukciju parka ispred bioskopa „Partizan“. Lazić je odlučio da se prijavi, iako su ga drugi ponovo ubeđivali da to ne radi, „jer svi znaju da su tenderi namešteni“. Da je odustao, unapred bi sebi zatvorio vrata za posao koji mu je, kako se pokazalo, bio odskočna daska u daljoj karijeri.

Firma „Green decor“ je pobedila na pomenutom tenderu zato što je ponudila duplo kraći rok od „Zelenila-Beograd“ i tražila avans od 5%, dok je javno preduzeće zahtevalo 40%. Izgleda da je ishod tendera bio iznenađujući i za inspektorku koja je već četvrtog dana po započinjanju radova došla da proveri da li se sve obavlja po propisima i tražila od Lazića da razgovara sa „pravim“ vlasnikom firme.

Najveća površina u regionu pod zelenim krovom

Danas „Green decor“ 50% svog prihoda obezbeđuje iz javnih infrastrukturnih projekata u kojima ga angažuju glavni izvođači radova, a preostalu polovinu od inovativnih rešenja koja plasira na tržištu, najviše od hidrosetve i ugradnje zelenih krovova.

Naime, ovo beogradsko preduzeće je prvo na srpskom tržištu ponudilo hidrosetvu za zasnivanje travnjaka na nepristupačnim terenima kao što su strme padine pored puteva. Njegovi stručnjaci sade travu uz pomoć specijalne mešavine koja sadrži seme u klijanju a nanosi se pod pritiskom, direktno iz cisterne.

„Veoma je važno da se to dobro uradi, pošto biljke, odnosno njihov koren, stabilizuju to zemljište koje bi inače bilo sklono klizanju”, ukazuje Lazić i dodaje da se hidrosetva primenjuje i na deponijama i drugim nepristupačnim terenima, kao i u dvorištima jer omogućava brže i povoljnije zasnivanje travnjaka.

Najtraženiji na domaćem tržištu su njihovi kasetni zeleni krovovi koje je „Green decor“ pre pet godina sam osmislio i zaštitio u Zavodu za intelektualnu svojinu. „Pošto smo uvideli da interesovanje za zelenim krovovima raste, hteli smo da napravimo rešenje koje je praktičnije i jednostavnije za postavljanje”, objašnjava Lazić zašto su isprojektovali svojevrsnu „navlaku“ za krovove koja se sastoji od niza kaseta, odnosno saksija u kojima su zasađeni sukulenti.

Ova ekološka bašta svojom težinom ne opterećuje krovove, akumulira dovoljno vlage da biljke mogu opstati bez dodatnog zalivanja i poboljšava toplotnu izolaciju prostora iznad kojih se nalazi. Lazić kao prednosti njihovog rešenja navodi i to što sa cenom od oko 50 evra po kvadratnom metru košta manje od sličnih proizvoda i jednostavno je za postavljanje.

„Kada smo plasirali naše zelene krovove na tržište, nismo se mnogo bavili reklamom, ali srećom, oni su počeli sami da se prodaju. Trenutno imamo toliku tražnju u celoj Srbiji da jedva postižemo da je zadovoljimo. Naše rešenje pokriva krovove različitih dimenzija, od 15 kvadratnih metara jedne terase na Vračaru do 6.500 kvadrata na Košutnjaku, što je najveća površina pod zelenim krovom u našem regionu”, ističe Lazić.

Kad prođe sezona – čiste sneg

„Green decor“ u svojoj ponudi ima i kasetne zelene zidove. Ovaj modularni sistem čine posude sa automatskim zalivnim sistemom koji biljkama obezbeđuje trajanje i istovremeno smanjuje troškove grejanja i hlađenja prostorija. Kompanija ugrađuje i zidove od mahovine, koji predstavljaju jednu od najinovativnijih tehnologija ozelenjavanja zidova u enterijeru, kao i sedum tepihe za krovove. Pored toga, nudi centralizovane zalivne sisteme i usluge održavanja zelenih površina.

Pošto radi u sezonskoj delatnosti, odnosno ima posla svega osam meseci godišnje, beogradsko preduzeće je proširilo svoju ponudu i na usluge čišćenja snega. Lazić priznaje da na ovu ideju nisu došli planski, već je novom poslu „kumovao“ ugovor sa kompanijom IKEA, „koja je zahtevala da im održavamo zelenilo i tokom zime. Prvo smo hteli da iznajmimo zimsku službu, ali se ispostavilo da to nije najbolje rešenje, pa smo kupili mašine i sami počeli da čistimo sneg“.

„Green decor“ ima 15 zaposlenih, od kojih su petoro inženjeri a ostali su tehničari, uključujući i baštovane koje uglavnom čine prekvalifikovani radnici drugih struka jer u Srbiji nema baštovana sa četvrtim stepenom stručne spreme. Pored stalno zaposlenih, preduzeće angažuje i dva poljoprivredna gazdinstva za uzgoj biljaka. Sarađuje i sa nekoliko firmi koje kupuju i postavljaju njegove proizvode.

Posluje isključivo sa pravnim licima – od preduzetnika do korporacija. Lazić kaže da poslove najbrže dogovaraju i realizuju sa malim firmama, „jer njihovi vlasnici svoje zelene površine doživljavaju lično“.

Sreća se ne meri samo prihodima

Osnivač i direktor preduzeća „Green decor“ je pobornik sporijeg ali stabilnog rasta i zato je kompletan posao razvijao bez zaduživanja. „Kada nismo imali dovoljno novca za nabavku novih mašina kupovali bismo polovne u inostranstvu, uvek planski i sračunato. Nismo želeli da razvijamo poslovanje spoljnim finansiranjem, već smo se opredelili za organski rast. Čini mi se da nas je upravo to što smo sami prevazilazili prepreke napravilo održivom kompanijom“, smatra ovaj beogradski preduzetnik.

Preduzeće je u 2023. ostvarilo prihode od 67,4 miliona dinara a prošle godine čak 160,6 miliona, a Lazić objašnjava toliki skok prihoda prethodno ugovorenim poslovima, čija realizacija je završena tek u 2024. godini.

„U našoj delatnosti je veoma važno strateško planiranje jer od trenutka zaključenja posla do njegove naplate prođe bar godinu dana a često i više”, ističe naš sagovornik. Deo strateškog planiranja je i već započeta zamena voznog parka električnim vozilima. Kako bi povoljnije punili nova vozila, instalirali su solarne panele na proizvodne pogone, čiju površinu su u 2024. povećali za 10.000 kvadratnih metara na 30.000 kvadrata. „Green decor“ planira i da naredne godine započne izvoz svojih proizvoda.

„Naravno da me sve ovo čini srećnim“, zaključuje Lazić, „ali najsrećniji sam kada upoznam mlade ljude koji žele da idu istim ovim putem. Pre nekoliko godina ozelenjavali smo autobuske stanice u Zrenjaninu u saradnji sa grupom gimnazijalaca iz tog grada, koji su angažovani u nevladinoj organizaciji ’Need for green’. Iako je to bio posao male materijalne vrednosti, rado ga se sećam zbog velike želje tih mladih ljudi da urade nešto za opšte dobro“.

Marija Dukić

Biznis & finansije 238, oktobar 2025.