Uprava carina je prošle godine zaplenila devet kilograma, a u prvoj polovini ove godine tri kilograma zlata na graničnim prelazima na ulasku i izlasku iz Srbije. Otkriveni su brojni pokušaji da se nakit i zlatni dukati prokrijumčare u teglama ajvara, tetrapak ambalaži za sokove i mleko, u tosteru, pakovanju gotovih jela, u pelenama, pa čak i u šupljinama za vešalice.
Procenjuje se da bi ilegalno tržište po svojoj vrednosti moglo da bude druga „ekonomija“ sveta, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država. To tržište je uvek živo, a posebno tokom kriza kao što je ova sadašnja. Naime, ljudi nastoje da prokrijumčare ono što im uliva sigurnost i koliko toliko smanjuje neizvesnost, a to su novac i zlato.
Prema podacima Uprave carina Republike Srbije, tokom 2020. godine u pokušajima krijumčarenja otkriveno je i zaplenjeno oko devet kilograma zlata, dok je od početka godine do 22. juna, reč o količini od oko tri kilograma.
„Realna pretpostavka je bila da putnici koji idu ka svojim matičnim zemljama, nastoje da sa sobom ponesu dragocenosti, jer je situacija bila krajnje neizvesna i nisu znali da li će moći da se vrate u zapadne zemlje u kojima inače rade“, navode za „Biznis i finansije“ u Upravi carina.
Zlato se na crnom tržištu uvek dobro kotiralo i u državama poput Turske, Švajcarske, Belgije, Holandije, ali i na Balkanu. Trenutna cena zlata je od 1.770,77 do 1.864, 22 američka dolara za finu uncu (oko 31 gram). Kako cena zlata raste, naročito u kriznim vremenima, tako ono postaje još privlačnije potencijalnim švercerima, jer se na razlici u ceni može ostvariti još veća zarada.
Koliko je svetsko tržište zlata teško? Ako se meri prema Kini, koja je najveći trgovac zlatom, godišnja tražnja za tim plemenitim metalom „teži“ na stotine tona, a investiciono zlato je jedno od najtraženijih za kupovinu. Na drugom mestu po tražnji je Indija. Razmere ilegalnog tržišta zlata u svetu je, razumljivo, nemoguće proceniti, ali se po otkrivanju počinilaca vidi da je i „živo i teško“.
Zaplene i na sporednim prelazima
Putevi krijumčarenja nisu jasno definisani. U Srbiji, ovi prekršaji se dešavaju na svim graničnim prelazima, podjednako i na ulazu i na izlazu iz zemlje. Ne postoji ni pravilo u kom obliku se ilegalno prenosi najpopularniji plemeniti metal. Carinici su pronalazili zlato u prahu, listićima, lomljeno, pretopljeno i u polugama.
„Najviše je ipak bilo nakita – od uobičajenog, do luksuznih komada, optočenih dragim kamenjem, a sve češća je i pojava krijumčarenja pločica investicionog zlata. Primetno je da je ljudima, posebno tokom kriznih perioda, potreban osećaj sigurnosti, a posedovanje zlata u bilo kom obliku uliva sigurnost, pošto mu je vrednost postojana i univerzalna“, kažu u Upravi carina.
Investiciono zlato koje su naši carinici zaplenili, a koje je vrlo popularno u ilegalnim tokovima su „južnoafrički Krugerandi“, zlatnici koji se proizvode od zlata iskopanog u bogatim nalazištima Južne Afrike. Za njih važi da su najrasprostranjeniji u svetu.
Pored zlata, tokom perioda pandemije, primetan je bio i trend krijumčarenja novca, pa je tako 2020. godine zaplenjeno 7,4 miliona neprijavljenih evra, što je vrednost koja je nadmašila sve dotadašnje rekorde.
„Kao i uvek, i sada se najveći broj pokušaja krijumčarenja otkriva na našim najvećim prelazima ka Mađarskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj (Horgoš, Batrovci, Gradina), mada ima pokušaja i na manjim prelazima, jer putnici ponekad misle da je tu kontrola slabija. To svakako nije slučaj, pa je i poslednji zabeležen pokušaj krijumčarenja zlata zabeležen upravo na jednom takvom prelazu – prelazu Ribarce, dok je u aprilu sličan slučaj osujećen na prelazu Strezimirovce“, ističu u Upravi carina.
Inače, šverceri su vrlo domišljati, ali zahvaljujući iskusnim carinicima, otkriveni su brojni pokušaji da se nakit i zlatni dukati prokrijumčare u teglama ajvara, tetrapak ambalaži za sokove i mleko, u tosteru, pakovanju gotovih jela, u pelenama, pa čak i u šupljinama za vešalice…
Bolje regulisanje otkupa dragocenosti
Kako bi se uspostavila bolja kontrola na ovom tržištu, u Srbiji je od 18. maja ove godine na snazi novi Zakon o predmetima od dragocenih metala, kojim se reguliše promet dragocenostima. Svrha novog propisa je da promet privatnog, lomljenog zlata koji je bio nekontrolisan uvede u legalne tokove, što znači da otkupom zlata i dragocenosti ubuduće neće moći da se bavi bilo ko, kao što je to bio slučaj ranije, kada su zlato otkupljivale i menjačnice, pa čak i frizerski saloni.
„Jedan od ciljeva novog Zakona o predmetima od dragocenih metala, svakako je sprečavanje ilegalnog prometa predmetima od dragocenih metala. Zakonom je propisano da je proizvođač predmeta od dragocenih metala dužan da predmete koje proizvede, označi svojim znakom proizvođača i oznakom finoće, kao i da znak proizvođača mora biti evidentiran kod Direkcije za mere i dragocene metale“, kažu za „Biznis i finansije“ u Ministarstvu privrede.
Uvoznik ili zastupnik proizvođača predmeta od dragocenih metala, pre stavljanja predmeta na tržište, dužan je po slovu zakona da označi predmet stranog proizvođača svojim znakom, odnosno znakom uvoznika ili zastupnika. Znak uvoznika ili zastupnika takođe mora biti evidentiran kod Direkcije.
Novim Zakonom su razrađene odredbe koje se odnose na otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala i razdvojene su obaveze proizvođača i otkupljivača. Otkupljivač mora biti registrovan u Srbiji za te namene, i to mogu biti zlatare, zalagaonice, ali i drugi privredni subjekti koji se registruju u Direkciji za mere i dragocene metale. Otkupno mesto mora biti obeleženo tablom ili nalepnicom sa svim podacima koji se preciziraju zakonom, što potvrđuje da se tu vrši legalan otkup dragocenosti. Zakonom se propisuje i šta treba da sadrži otkupni list koji otkupljivač mora da izda nakon otkupa predmeta od dragocenih metala.
Nadzor nad prometom i otkupom dragocenosti obavljaju tržišni inspektori, a kazne za prekršaje se kreću od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara za pravna lica. Za odgovorno lice u preduzeću, za prekršaj je predviđena kazna od 10.000 do 150.000 dinara, a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara.
Ko može da licitira za zaplenjeno zlato?
Šta se dešava sa zlatom koje se zapleni na našoj granici? Ukoliko sud donese presudu o njegovom trajnom oduzimanju, ono će se naći na nekoj od javnih licitacija koje organizuje Uprava carina. „Za kupovinu zlata mogu se nadmetati isključivo pravna lica registrovana za tu delatnost, kao što su zlatari i juveliri. Kao i u slučaju druge trajno oduzete robe, sredstva od prodatog zlata na licitaciji odlaze direktno u republički budžet“, kažu u Upravi carina.
Izvor: Biznis i finansije julski broj 187/188
Piše: Danijela Nišavić
Foto: Pixabay
Muzej je kruna njihove vesparoške „karijere“, koja traje više od pola veka. Naime, Vladan Konstantinović se još šezdesetih zainteresovao za ova vozila uvidevši da su vesparoši, odnosno momci koji voze pomenute dvotočkaše, veoma popularni kod devojaka. Prvu vespu kupio je sa 16 godina i od tada nije prestao da ulaže u njih. Ulaganja su mu se kroz život višestruko isplatila, budući da je zahvaljujući ovim vozilima upoznao svoju suprugu, ali i doživotnog prijatelja Luburu.
On je i pre otvaranja muzeja tragao za vespama, u početku preko novinskih oglasa. Kupljene primerke je detaljno restaurirao. A kada se pročulo za njegov poduhvat, javljali su mu se i ljudi koji su želeli da poklone svoje vespe nekome ko će umeti da ih ceni.
Do sada je, uglavnom u porodičnoj kući Konstantinovića, realizovano više kulturnih dešavanja, poput predstave „Vesparoš“, ali i promocije oslikanih vespi poput one posvećene Novaku Đokoviću, koja je rađena u erbraš tehnici. Snimljen je i dokumentarac o vespama u stilu serije „Grlom u jagode“. A održana je i čuvena „Vespavizija“.
