Banca Intesa je u saradnji sa kompanijom Visa uvela u ponudu Visa Infinite premium debitnu karticu, najekskluzivniju platnu karticu na tržištu Srbije i jednu od najprestižnijih na svetu.
Banca Intesa Visa Infinite kartica kreirana je na način da odgovori na potrebe najzahtevnijih klijenata kojima obezbeđuje niz specijalnih pogodnosti, privilegovani tretman i personalizovane usluge najvišeg nivoa. Među njima se posebno izdvaja usluga ličnog konsijerža koji je korisnicima kartice na raspolaganju 24 časa dnevno kao pomoć u organizaciji putovanja, rezervaciji smeštaja u luksuznim hotelima i karata za najtraženije kulturne i sportske događaje, ali i u obezbeđivanju pristupa prodavnicama van radnog vremena.
„Kao vodeća banka na tržištu Srbije uvek se trudimo da pratimo potrebe i očekivanja naših klijenata i razvijamo ponudu za sve segmente, težeći pritom da svoje usluge u potpunosti prilagodimo njihovim zahtevima. Verujem da smo proširenjem funkcionalnosti dostupnih uz debitne kartice pokazali da one mogu biti ne samo sredstvo plaćanja, već i simbol prvoklasnog servisa za klijente čiji životni stil zahteva personalizovanu uslugu i pogodnosti najvišeg nivoa“, izjavila je Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.
Banca Intesa Visa Infinite kartica namenjena je korisnicima koji dosta vremena provode na putovanjima, imajući u vidu da im bez naknade omogućava neograničen pristup VIP salonima na aerodromima širom sveta, korišćenje „brze trake“ i brzog „ček in-a“, globalno putno osiguranje za celu porodicu, posebne pogodnosti u najelitnijim hotelima širom sveta, kao i pokriće za nenadane troškove na putu. Takođe, ova jedinstvena kartica obezbeđuje osiguranje kupljenog proizvoda od krađe, gubitka ili oštećenja, produženu garanciju trgovca nakon isteka fabričke garancije, pravne konsultacije i hitnu medicinsku pomoć, ali i popuste na brojnim prodajnim mestima u Srbiji. Pored ovih funkcionalnosti, Banca Intesa je za korisnike Visa Infinite kartice obezbedila i dodatne pogodnosti u vidu pomoći na putu na teritoriji Srbije i Evrope, kao i pomoći u kući za više vrsta asistencija.
„Visa naprekidno radi na unapređenju bezgotovinskih načina plaćanja kroz ulaganje u svoje proizvode i usluge. Drago nam je što smo u saradnji sa našim dugogodišnjim partnerom Banca Intesa plasirali Visa Infinite karticu u Srbiji. Sa posebno kreiranim paketom pogodnosti, Visa Infinite kartica ne samo da je bolji izbor od gotovine koji omogućava brza, jednostavna i sigurna plaćanja, već pruža jedinstvene privilegije u zemlji i inostranstvu. Dizajnirana tako da odgovori potrebama i najzahtevnijih klijenata, Visa Infinite kartica donosi novo, sofisticirano iskustvo plaćanja, koje pruža slobodu i lagodnost svakodnevnog, bezgotovinskog načina života“, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.
Sa oko 1,5 miliona izdatih platnih kartica i udelom od 21,5 odsto, Banca Intesa je lider na domaćem kartičarskom tržištu. Banka učestvuje sa 24,9 odsto u broju transakcija i sa 27,9 odsto u prometu platnim karticama u zemlji, odnosno sa 35,5 odsto u broju transakcija i sa 27,9 odsto u prometu platnim karticama u inostranstvu.1
Radovan Milojević, Stublina, EY Preduzetnik godine u Srbiji jedan je od 56 finalista iz 46 zemalja koji će biti primljeni u Dvoranu slavnih EY Svetski Preduzetnik godineTM
Osamnaesti po redu izbor za EY Svetskog Preduzetnika godine, održaće se od 13. – 17. juna u Monte Karlu
Beograd, 13. jun 2017. godine – Radovan Milojević, osnivač i vlasnik kompanije Stublina, nosilac priznanja EY Preduzetnik godineTM u Srbiji, ove nedelje će se u Monte Karlu boriti za titulu EY Svetskog Preduzetnika 2018 godineTM.On će se takmičiti među konkurencijom od 56 nacionalnih pobednika iz 46 zemalja sveta. Pobednik ovogodišnjeg izbora za EY Svetskog Preduzetnika godineTM biće proglašen na ceremoniji koja će se održati u subotu 16. juna u Dvorani slavnih, gde je od 2001. do sada učestvovalo preko 700 finalista.
Nagradu EY Svetski Preduzetnik godineTM dodeljuje međunarodna revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) u Monte Karlu osamnaesti put u junu mesecu 2018. godine. Program slavi tradiciju preduzetničkog uspeha koji veliča inovaciju, stvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast, koji doprinosi izgradnji boljeg poslovnog okruženja što je ujedno i moto kompanije EY. Osim same dodele nagrade, program u Monte Karlu uključuje i čitav niz zanimljivih govornika, panel diskusija i drugih manifestacija od posebnog značaja za preduzetnike i druge uticajne poslovne lidere koji će prisustvovati.
Radovan Milojević, osnivač i vlasnik kompanije Stublina d.o.o. šesti je po redu dobitnik nagrade EY Preduzetnik godine u Srbiji. Kompaniju Stublina osnovao je 1993. godine i uspešno se bavi proizvodnjom velikog broja artikala iz oblasti okova za aluminijumsku stolariju. U svom proizvodnom asortimanu Stublina ima preko 1,500 gotovih proizvoda za potrebe domaćeg i stranog tržišta, u šta spadaju proizvodi pod brendom „Diplomat“. Radovan Milojević, ispred kompanije Stublina poneo je nagradu u konkurenciji od 33 prijavljena kandidata u februaru mesecu ove godine.
„Izuzetno smo ponosni što će Republika Srbija po šesti put imati svog predstavnika na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine u Monte Karlu. Radovan Milojević, EY Preduzetnik 2017. godine u Srbiji će se boriti za ovu prestižnu nagradu sa još 55 finalista. Takođe, od velikog je značaja i nama kao organizatoru što naš ovogodišnji kandidat za nagradu EY Svetski Preduzetnik godine ima veliku podršku i među prethodnim nosiocima priznanja EY Preduzetnik godine u Republici Srbiji, pa nam se tako u delegaciji pridružuju i Radojko Janić (Radijator-Inženjering), Darko Budeč (Buck) i Mila Litvinjenko (Aura). Našem pobedniku, Radovanu želimo puno uspeha na ovogodišnjem konkursu“, istakao je Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
„Sigurni smo da će kompanija Stublina na odličan način predstaviti našu zemlju i uopšte našu privredu na izboru za EY Svetskog Preduzetnika u Monte Karlu. Ova kompanija zaista predstavlja primer uspešnog poslovanja u svakom pogledu. Iz tog razloga, uvereni smo da će stručni žiri ovog izbora prepoznati potencijal, energiju i nadahnuće koji krase kompaniju Stublina, kao i da će odluku o najuspešnijem svetskom preduzetniku doneti vodeći se upravo tim kriterijumima“, izjavio je Ivan Smiljković Član IO ProCredit banke.
U okviru projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, trenutno se 1800 učenika iz 43 škole školuje po modelu sa elementima dualnog obrazovanja, a učenje kroz rad obavljaju u 78 kompanija.
• Od septembra će u školama i kompanijama širom Srbije biti razvijano 10 novih obrazovnih profila po dualnom modelu obrazovanja
Beograd, 12. jun – Učenje kroz rad je način školovanja koji učenicima omogućava pristup savremenim oblicima rada i sticanje kompetencija u realnom radnom okruženju, jedna je od ključnih poruka međunarodne konferencije „Učenje kroz rad: put ka mogućnostima”.
Konferencija je organizovana u saradnji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Privredne komore Srbije i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, zajedno sa Austrijskom razvojnom saradnjom i Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju. Na njoj su predstavljeni rezultati u razvoju i uspostavljanju politike učenja kroz rad u Srbiji i sagledane perspektive škola i kompanija u tom procesu.
„Mladima treba omogućiti da uz teorijska znanja uče u radnom okruženju, što im daje kompetenciju da se zrelo opredele za svoj poziv. Ministarstvo je tesno sarađivalo sa Privrednom komorom Srbije i brojnim kompanijama, razgovarali smo sa školama širom Srbije i iznedrili kvalitetan Zakon o dualnom obrazovanju, koji u fokusu ima zaštitu kvaliteta znanja, obučene instruktore koji rade sa mladima, kao i drugi niz benefita. Učenici u kompanijama stiču i socijalne veštine, veštine komunikacija i analitike”, naglasila je Gabrijela Grujić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju u Privrednoj komori Srbije, je napomenula da nema važnijeg interesa za privredu i društvo od postojanja obrazovanih kadrova sa funkcionalnim znanjima: „Od 2013. do 2016. godine je kroz pilot projekte dualnog obrazovanja prošlo 900 učenika, 60 kompanija, a đaci su se obrazovali za pet profila u 16 škola. Više od 1200 kompanija iz 52 opštine širom Srbije potpisalo je izjavu o nameri saradnje sa školama, a u njima će od septembra biti razvijano 10 novih obrazovnih profila po dualnom sistemu obrazovanja”.
Leoni Rajmers, šef odeljenja za privrednu saradnju u ambasadi Savezne Republike Nemačke u Srbiji, je navela podatak da je u Nemačkoj u 2017. godini približno 2700 đaka završilo dualno obrazovanje, u okviru 150 obrazovnih profila – od pivara do IT stručnjaka:
„Dualno obrazovanje je u Nemačkoj uobičajena stvar, kao i studiranje na fakultetu, a vodi smanjenju broja nezaposlenih mladih i lakom prelazu iz škole u radno okruženje. Trenutno imamo 6,1 odsto nezaposlenih mladih, što je najmanje u EU, a direktor najveće nemačke banke, Dojče banke, kao i ambasador Nemačke u Srbiji g-din Aksel Ditman su obojica završili dualno obrazovanje“.
Direktor Austrijskog instituta za razvoj obrazovanja Tomas Mejr je naveo da su svi kriterijumi koje je EU formulisala ove godine kad je reč o dualnom obrazovanju ispunjeni u primeni tog modela školovanja u Srbiji. Dodao je da je važno da kompanije budu ravnopravni učesnici ovog modela obrazovanja: „U Nemačkoj se rukovode potražnjom – mladi moraju da nađu kompaniju u kojoj će raditi pre no upišu dualno obrazovanje. To je dovelo do toga da stotine hiljada kompanija širom Nemačke obučavaju mlade za onoliko zanimanja koliko im je neophodno“.
Učesnici konferencije imali su priliku i da se upoznaju sa rezultatima projekta Nemačke razvojne saradnje „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“ koji pod pokroviteljstvom nemačke Vlade realizuje GIZ. Projekat je počeo u aprilu 2013. godine sa ciljem da pruži podršku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u uvođenju elemenata dualnog obrazovanja u formalni sistem srednjeg stručnog obrazovanja. Trenutno se u okviru projekta, po modelu sa elementima dualnog obrazovanja, realizuje pet trogodišnjih obrazovnih profila za zanimanja u kojima postoji veliki potencijal za zapošljavanje: bravar-zavarivač, električar, industrijski mehaničar, modni krojač i mehaničar motornih vozila. Za ova zanimanja školuje se oko 1800 učenika/ca, u 43 škole u Srbiji, a učenje kroz rad trenutno se realizuje u 78 kompanija. Od 119 učenika, koliko ih je do sada položilo završni ispit, njih 83 se zaposlilo. Od naredne školske godine, biće uključen i obrazovni profil elektromonter mreža i postrojenja.
Posle 10 uspešnih održanih Tech Tour događaja u Evropi, po prvi put je održan Eastern Europe Tech Tour (EETT) i to u Varšavi od 11-12. juna i u Sofiji 13. juna. Događaj je organizovan kao skup na kojem preduzetnici iz raznih zemalja Istočne Evrope predstavljaju inovativne projekte radi prikupljanja sredstava od finansijskih investitora i gde se vodi dijalog oko najvažnijih pitanja od značaja za oblikovanje nacionalnih politika u oblasti inovacija i preduzetništva. Prisutne su bile i sprske firme i revizorsko-konsultantska kuća BDO.
Region Istočne Evrope je izabran kao mesto za održavanje prestižnog događaja, jer u poslednjih nekoliko godina beleži najveći ekonomski rast i povraćaj sredstava od 5 milijardi USD investitorima. Na događaju je bilo prisutno oko 30 najperspektivnijih “hi tech” firmi. Iz Jugoistočne Evrope učestvovalo je 15 firmi, među kojima su AQOS Technologies i City Expert iz Srbije. Svoje inovativne projekte su predstavili pred više od 40 međunarodnih i regionalnih investitora, kao i pred delegacijom od 30 predstavnika vlade zemalja Jugoistočne Evrope i raznih strukovnih udruženja.
U okviru panela “Strateške odluke: Regionalne inicijative i izazovi u zemljama JIE gde se podstiče preduzetništvo” među predstavnicima OECD-a, kao i ministarstava iz raznih zemalja u regionu i privrednika, učestvovao je i Dragan Pejčić, direktor Odeljenja za strateško i ostalo savetovanje u BDO Srbija. U okviru panela, diskutovano je o državnim merama usmerenim ka finansiranju inovativnih projekata, pri čemu je Pejčić istakao: “Ceo region Jugoistočne Evrope karakteriše nizak nivo ulaganja u istraživanje i razvoj i nedovoljna konkurentnost nacionalnih ekonomija, zbog čega je neophodno dalje razvijati finansijske i poreske instrumente za podsticanje inovativnih i preduzetničkih inicijativa”.
EETT je organizovan od strane Almaz Capital, međunarodne kompanije čiji je osnovni cilj prikupljanje fondova za finansiranje razvoja mladih, pretežno tehnoloških kompanija i uz podršku udruženja Bulgarian Private Equity and Venture Capital Association (BVBA).
Često se prilikom kupovine proizvoda radije odlučimo za onaj sa višom cenom, misleći da je skuplje zdravije. Međutim, da li i viša cena znači i da je proizvod kvalitetniji? Novo istraživanje sa Univerziteta Vanderbilt tvrdi da imamo potpuno pogrešnu percepciju o zdravoj hrani.
Obično mislimo da ukoliko želimo da se hranimo zdravo onda moramo potrošiti čitavu platu. Nedavno objavljena studija u Journal of Consumer Research zaključuje da je među potrošačima ustaljeno mišljenje „zdravo je skupo“ što u velikoj meri utiče na kupovinu, ali i na našu percepciju zdrave hrane.
Kako bi proverili svoje teorije, Keli Hos i kolege sa Univerziteta Vanderbilt sproveli su nekoliko ispitivanja, u svakom je učestovalo između 100 i 200 ispitanika. U prvom eksperimentu u jednoj grupi ispitanika dali su im da jedu grickalice od granole koje su navodno dobile ocenu A- na testu zdravlja, a drugoj grupi dali su identičan proizvod i rekli da je ondobio ocenu C.
Isptitanici iz prve grupe izrazili su uverenje da je proizvod skuplji, a oni u drugoj da je proizvod nešto jeftiniji.
U sledećem eksperimentu grupi ispitanika dali su keks za doručak i rekli im da on košta 25 centi, a drugoj da košta 2 dolara. Ispostavilo se da ispitanici koji su mislili da jedu skuplji proizvod misle i da je zdraviji.
Kada je prilikom narednog ekesperimenta ispitanicima rečeno da zdrava hrana koju jedu ima jednu novu masnu kiselinu koju drugi proizvodi nisu imali, svi su mislili da je taj proizvod i skuplji u odnosu na druge. Drugim rečima, kad se potrošači prvi put susretnu s nekim nepoznatim sastojkom, zaključiće da je onaj skuplji zapravo i zdraviji.
Potrošači često koriste cenu kao pomoć pri odlučivanju između relativno sličnih proizvoda. Svi znaju da je salata zdravija od sladoleda i cena tu nema nikakav uticaj. S druge strane, kad se nađu suočeni s odlukom koju moraju brzo doneti kupci će pre posegnuti za skupljim proizvodom i živeti u uverenju da je zdraviji.
Preuzeto sa sajta Agro medija
Hibridni model fiat 500L, koji će se najverovatnije proizvoditi u kragujevačkoj fabrici, koštao bi oko 17.000 evra, piše eKapija.
Izvršni direktor Fiat Chrysler Automobili (FCA) Serđo Markione izjavio je prošle nedelje da će se proizvodnja fiata 500L nastaviti u Srbiji, te da će taj model dobiti i hibridnu verziju, koja ima i električni i benzinski motor.
Njegova buduća cena dobija se ako se uporedi sa odnosom cene hibridnih i običnih modela drugih proizvođača. Hibridi su skuplji od istovetnih modela za oko 45 do 50%, pa kada se taj odnos doda na osnovnu cenu kragujevačkog modela, koji počinje od 11.500 evra, dobije se oko 17.000 evra.
Markione je rekao i da je fiat 500, popularni mali fića, idealan da postane 100% električni, a najavio je i novi model – fiat 500 giardiniera, produženu verziju najmanjeg modela.
Italijanski mediji sada spekulišu sa dve varijante koje bi mogle da se tiču fabrike u Kragujevcu. Jedna je da bi Srbija mogla da dobije proizvodnju električne varijante fiat 500, pošto je hibridni fiat 500L svakako predviđen, a duga je da da bi fiat 500 giardiniera mogla da se pravi u Kragujevcu. U tim razmatranjima pozivaju se na Markionove izjave da je proizvodnja malih automobila isplativa jedino u Poljskoj i Srbiji.
U ovom trenutku, tačno 116.769 malih privrednika u Srbiji plaća paušalno utvrđeni porez. „Paušalci“ čine gotovo polovinu od ukupnog broja preduzetnika, i taj broj iz godine u godinu ima trend rasta. Ipak, njihovo poslovanje je veoma nepredvidivo i puno prepreka. Jedna mobilna aplikacija uskoro bi mogla sve to da promeni, piše Kamatica.
Studenti Fakulteta organizacionih nauka na takmičenju „SymOrg Case Study Hackathon 2018“ pokušavaju da naprave najbolju mobilnu aplikaciju uz pomoć koje bi paušalci mogli na vrlo jednostavan način da sami sebi izračunaju koliki im je godišnji porez na prihod od samostalne delatnosti. Ovom aplikacijom trebalo bi da bude zadovoljna i država, sa aspekta poreskog obuhvata, kao i mali preduzetnici, sa aspekta pravičnosti iznosa plaćenog poreza.
„Za početak, paušalci uopšte ni ne znaju da li će im biti odobren status paušalnog oporezivanja, zatim nemoguće je predvideti koliki će iznos morati da plate na račun poreza i doprinosa, poreska rešenja im kasne i po nekoliko meseci, a kad konačno stignu, sve obaveze moraju da plate u roku od 15 dana. To su ozbiljni problemi za jednog na primer, frizera, kamenoresca, fotografa ili taksistu“, objašnjava Miloš Milosavljević, docent na Faklutetu organizacionih nauka.
Osim ovih, paušalci „muku muče“ i sa prijavljivanjem na sistem zdravstvenog osiguranja jer za to imaju rok od tri dana od dana registracije firme. U praksi to nije dovoljno vremena da se prikupi sva potrebna dokumentacija, pa često ostaju zdravstveno neosigurani. To se dešava i kada poresko rešenje kasni duže od šest meseci, jer tada ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu.
Problem pravi i veliki broj nedovoljno preciznih kriterijuma na osnovu kojih se porez „razrezuje“. To otvara veliku mogućnost „odokativne procene“ samih poreskih inspektora. Prosečna mesečna zarada u opštini gde je registrovana preduzetnička radnja predstavlja osnovu za obračun poreza, a onda se na to dodaju još neki „korigujući“ faktori kao što su tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja, starost obveznika i njegova radna sposbnost, broj zaposlenih…
Iz države najavljuju da će uskoro formirati radnu grupu koja će se baviti izmenom ovih uredbi, kao i što bržom primenom mobilne aplikacije, koja će nakon tamičenja biti predata Poreskoj upravi.
„Smatramo da su neki od kriterijuma „prekompleksni“ i to treba da se menja. Takođe, neka zanimanja bi trebalo da se izbace iz sistema paušalnog oporezivanja, jer im prosto tu nije ni mesto. Mislimo i da, na primer, za frilensere, ne bi trebalo da utiče mesto na kome se radnja nalazi. Oni zapravo rade od kuće, a ako je porez veliki na jednoj opštini vrlo lako će se registorovati na drugoj“, kaže za Kamaticu Svetlana Jovanović, viši savetnik u kabinetu predsednika Vlade.
Celokupno takmičenje kao i nagradni fond od 300.000 dinara za studente finasirala je Vlada Švajcarske, kroz projekat koji se bavi reformom poreza.
„Za mene se sva nepredvidivost poslovanja za paušalce, veoma dobro ogleda u činjenici da Poreska uprava nova rešenja donosi na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj zaradi po opštinama za prethodnu godinu. A zavod te podatke objavljuje krajem januara tekuće, za prethodnu godinu. Tako da, sve i da neko hoće, rešenja ne mogu da stignu pre marta ili aprila. U Švajcarskoj niko od preduzetnika ne otvara svoje male firme zbog jeftine radne snage, ili malih poreza. Upravo je predvidivost poslovanja i to što sva rešenja od države stižu na vreme, to što Švajcarsko tržište čini atraktivnim“, priča Aleksander Grunauer, direktor projekta za reformu poreza.
Limit za paušalno oporezivanje u Srbiji je šest miliona dinara, i odnosi se na ostvareni prihod u toku jedne kalendarske godine.
Gde ima najviše paušalaca?
Posmatrano po delatnostima najviše je paušalaca taksista (12.458), a zatim slede oni koji se bave pravnim poslovima, frizeri, programeri pa konsultanti. Lokalne samouprave koje paušalci biraju kao sedište njihovih preduzetničkih radnji su grad Novi Sad, a zatim beogradske opštine Zvezdara, Novi Beograd, Zemun. Čukarica, Palilula, Voždovac…Prvi vrhu ove liste je i grad Kragujevac sa ukupno 4.052 aktivna paušalca.
Generali Osiguranje Srbija predstavlja novinu na domaćem tržištu osiguranja – beslatan poziv i chat iz inostranstva u slučaju potrebe za hitnom medicinskom pomoći.
Klijenti koji kupe putno osiguranje, od 1. juna mogu besplatno kontaktirati dežurni asistentski centar putem mobilne aplikacije Generali Srbija dostupne u App i Google Play prodavnici. Na raspolaganju su dve opcije: čet i poziv. Za besplatnu komunikaciju sa asistenskom kućom potrebna je samo WiFi mreža.
“Cena poziva iz roaming-a ponekad zna biti veća od troška same intervencije koju klijent ima tokom boravka u inostranstvu. Kako bismo obezbedili klijentu što povoljniju uslugu, kreirali smo i opcije besplatnog poziva i chata prilikom prijave štete za putno osiguranje tokom boravka u inostranstvu”, rekao je tim povodom Vladimir Milosavljević, direktor Direkcije za stanovništvo i najavio dalji razvoj ove funkcionalnosti i za ostale vrste osiguranja.
Kompanija Pernod Ricard, već osam godina, na globalnom nivou sprovodi inicijativu „Dan odgovornosti“, organizujujući društveno odgovorne aktivnosti, kada se 18.500 zaposlenih širom sveta angažuje u zemljama u kojima kompanija posluje. U saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kompanija Pernod Ricard organizovala je akciju „Spasimo beogradske vrapce“.
„Svi zaposleni su učestvovali u izradi i postavljanju kućica za vrapce sa hranilicama na izabranim lokacijama, kako bi im pomogli opstanak u gradu čiji su simbol”, izjavila je Ana Zlatanović, brand menadžerka i liderka održivosti i odgovornosti u kompaniji Pernod Ricard Srbija.
„U Srbiji se gnezdi između 1.300.000 i 1.900.000 parova vrabaca pokućara, čija populacija već nekoliko decenija opada. Kao i u svim svetskim metropolama, i u Beogradu, razlog za smanjenje brojnosti vrabaca leži u promenama u staništu. Promena stila gradnje objekata, smanjenje broja domaćih životinja, čiju su hranu koristili vrapci, zagađenje, takmičenje sa gradskim golubovima su samo neki od razloga za pad brojnosti ove vrste. Raduju nas aktivnosti kompanija kao što je Pernod Ricard koja je prepoznala značaj očuvanja vrabaca, simbola Beograda i naših prvih komšija i podržala akciju njihove zaštite“, rekao je Slobodan Knežević, predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Evropska komisija je usvojila propis koji bi trebalo da omogući suprotstavljanje ekstrateritorijalnih posledica američkih sankcija po evropske kompanije koje žele da investiraju u Iranu posle istupanja Vašingtona iz nuklearnog sporazuma s Teheranom. Taj evropski propis, nazvan „zakon o blokadi“, smišljen je 1996. da bi se zaobišao američki embargo Kubi, ali nikada nije upotrebljen.
Da bi se primenio na iranski slučaj, bilo je potrebno da se produbi i izmeni.
Evropska komisija je navela da države članice i Evropski parlament imaju dva meseca da iznesu primedbe. Saopšteno je da će „ako ne bude primedbi“ propis stupiti na snagu „najkasnije početkom avgusta, kada prva serija američkih sankcija“ počne da deluje.
„Zakon o blokadi“ zabranjuje evropskim firmama da se prilagođavaju ekstrateritorijalnim vanevropskim efektima američkih sankcija pod pretnjom kazni koje određuje svaka članica EU.
Takođe, firmama se nudi kompenzacija za svaku štetu pretrpljenu od sankcija i poništava u EU posledice odluka stranih sudova zasnovanih na sankcijama.
Taj propis je korisniji malim i srednjim preduzećima koja nemaju mnogo veza sa SAD, nego velikim kompanijama koje rešenje traže u pregovorima sa Vašingtonom o izuzeću iz američkih sankcija.
Izvor: Beta