Evropska komisija pozvala je članice Evropske unije da predlože projekte za korišćenje 11,9 milijardi evra sredstava EU za unapređenje evropskih transportnih veza. Novac će biti upotrebljen za projekte duž devet ključnih transportnih koridora koji će zajedno formirati evropsku transportnu mrežu i predstavljati ekonomsku žilu kucavicu jedinstvenog tržišta. Realizacijom tih projekata biće uklonjena zagušenja, unapređene veze istoka i zapada i poboljšane prekogranične aktivnosti kompanija i građana širom EU.
Neujednačen ekonomski oporavak koji se beleži i šest godina od početka krize razlog je za brigu širom sveta i većina ljudi misli da ekonomija njihove zemlje ne ide u dobrom pravcu. Novo istraživanje pokazalo je da ekonomiju svoje države u najgorem svetlu vide građani Grčke, Italije i Španije, zemalja najteže pogođenih krizom, dok najbolje mišljenje o svojim ekonomijama imaju Kinezi, Vijetnamci i Nemci. Kao najveći ekonomski problemi širom sveta izdvajaju se rast cena, nezaposlenost, javni dugovi, ali i jaz između bogatih i siromašnih. I očekivanja se razlikuju pa su građani zemalja kojima realtivno dobro ide optimisti dok oni iz zemalja u krizi misle ili da će sve ostati isto, ili da će biti još gore.
Na globalnom nivou, 60% ljudi misli da su ekonomske performanse njihovih zemalja loše pri čemu je taj udeo u razvijenim zemljama 64% a u ekonomijama koje se brzo razvijaju 59%. Optimizam je veći u zemljama u razvoju, gde 51% ispitanika misli da su ekonomske performanse dobre, pokazao je najnoviji izveštaj Pju istraživačkog centra (Pew).
U najgorem svetlu ekonomiju svoje zemlje vide anketirani Grci, od kojih je 97% ekonomske prilike ocenilo kao loše, a slede građani Italije (96%), Španije (93%) i Ukrajine (93%). To i ne čudi, s ozbirom da je Italija u prvoj polovini 2014. ponovo ušla u recesiju a Grčka nastavlja da beleži pad privrednih aktivnosti. Tri članice Evropske unije pored toga beleže visoke stope nezaposlenosti.
Najbolje mišljenje o stanju nacionalne ekonomije imaju u Kini, gde 89% ispitanika ima pozitivan stav, a slede Vijetnam (87%) i Nemačka (85%). Pozitivno mišljenje u Kini i Vijetnamu rezultat je brzog ekonomskog rasta – Međunarodni monetarni fond kineski rast u 2014. prognozira na 7,4% a vijetnamski na 5,6%.
Najveći pad ekonomskog poverenja iskusio je Brazil – samo 32% građana te zemlje misli pozitivno o ekonomiji prema 59% u istraživanju iz 2013. godine.
Istovremeno je najveći rast registrovan u Velikoj Britaniji gde u 2014. godini 43% građana smatra da je ekonomija njihove zemlje u dobrom stanju prema samo 15% u 2013.
Razlozi za brigu
Bojazni oko ekonomije uopšte manifestuju se kroz niz pojedinačnih ekonomskih izazova. Na svetskom nivou, 77% građana kao najveći problem u ekonomiji svoje zemlje vidi rast cena i nedostatak prilika za zapošljavanje, 60% veoma brine zbog jaza između bogatih i siromašnih a 59% kao veliki izazov vidi ogromne javne dugove.
Razvijene zemlje najviše muče dugovi i za 64% je javni dug najveći razlog za brigu, u perspektivnim ekonomijama koje beleže brz rast najozbiljnijim izazovom smatra se inflacija (izdvaja je 77% ispitanika) a tek nešto manji problem je nedostatak prilika za zapošljavanje (72%). Zemlje u razvoju najviše brinu radna mesta (86%) i inflacija (84%).
U razvijenim zemljama šest od deset građana kao glavni ekonomski izazov vidi nedostatak mogućnosti za zapošljavanje. Za gotovo svakog Grka (98% ispitanih) nezaposlenost je goruće pitanje, što i ne čudi jer je u toj zemlji zvanična stopa nezaposlenosti u 2013. bila 27%.
I devet od deset Italijana i Španca kao najveći problem izdvaja nemogućnost zapošljavanja. U Italiji je 2013. stopa nezaposlenosti bila 13% a u Španiji 25%.
Problem zapošljavanja najmanje pominju u Nemačkoj, gde ga izdvaja 24% ispitanika. Inače, stopa nezaposlenosti u toj zemlji u 2013. godini bila je 5,2%.
Istovremeno Japance (67%) i Amerikance (63%) jako brine javni dug od 243,5% odnosno 105,7% bruto domaćeg proizvoda. Ipak, i ta strahovanja su najizraženija u Grčkoj (izdavaja ih 89% ispitanika), Italiji (78%) i Španiji (75%), dok su najmanja u Izraelu (33%).
Nemce najmanje brine inflacija, samo 23% anketiranih, verovatno zbog toga što Nemačka godinama ima nisku inflaciju.
U Nemačkoj takođe 39% ispitanika vidi jaz između bogatih i siromašnih kao glavni problem u ekonomiji zemlje. Najveće bojazni zbog nejednakosti ponovo su u Grčkoj.
Očekivanja
Najveći optimisti su u Kini gde osam od deset ispitanika očekuje da ekonomija zemlje u narednoj godini ojača. Istovremeno to očekuje samo 15% Japanaca, pokazalo je istraživanje centra Pju.
Međunarodni monetarni fond prognozira rast svetske ekonomije u 2014. na 3,4% a u 2015. na 4%. Međutim, građani nisu takvi optimisti i podeljeni su na one koji očekuju poboljšanje i one koji misle da će sve ostati isto ili biti gore. Da će se stanje ekonomije njihove zemlje poboljšati misli 46% ispitanika, da će ostati isto 26% a da će se pogoršati 20%.
Regionalno gledano, najveća očekivanja od sledeće godini imaju u Africi (59%) i Latinskoj Americi (56%). Takav stav ima 48% ljudi u Aziji i samo 25% Evropljana.
Grci su pri tome najveći pesimisti – 53% očekuje pogoršanje ekonomskih prilika u 2015, a slede Francuzi (48%) i Libanci (46%).
Istraživanje Pju centra obuhvatilo je 48.643 ispitanika iz 44 zemlje a obavljeno je proletos.
Izvor: EurActiv.rs
Ministri telekomunikacija zemalja regiona krajem septembra će na sastanku u Crnoj Gori razmotriti mogućnost snižavanja cena u romingu po ugledu na EU, izjavio je danas direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) Milan Janković. On je naveo da su predsednici regulatornih tela o tome razgovarali u Skoplju ovog meseca i da je okvirni plan da se cene snize na nivo koji se primenjuje u EU u naredne tri godine. U pregovore su za sada uključeni Srbija, Makedonija, Crna Gora, Turska i Albanija, a postoji mogućnost da se ukljucci i Bosna i Hercegovina.
U julu je ostvaren rekordan broj noćenja stranaca u Srbiji, ukupno 251.730 registrovanih noćenja, i to je novi rekord nakon Univerzijade kada je u julu 2009 godine registrovano 240.709 noćenja, i od tada nije registrovan veći broj.
Telenor banka, prva mobilna onlajn banka u regionu, otvorena je u sredu i od sada će građani preko mobilne aplikacije moći da plaćaju usluge, šalju i primaju novac, ali i da obavjaju menjačke poslove.
Broj zaposlenih u Hrvatskoj je smanjen za 28.871 od jula 2013 do jula 2014 godine, sa 1.372.171 na 1.343.300 (ne računajući osigurane poljoprivrednike). Gubitak radnih mesta iznosio je po 79 dnevno, a svakog dana, u proseku, računajući i vikende i praznike, je za po 22 radna mesta smanjivan broj u trgovini, za 17 u saobraćaju, za 15 radnika manje u građevinarstvu, tačno po 10 u prerađivačkoj industriji i po 8 u javnoj upravi, prenosi Makroekonomija.org.
Svi penzioneri koji primaju penziju u AIK Banci, od danas mogu da koriste novu uslugu Banke i da zatraže isplatu penzije unapred.
Kompozitni pokazatelji (CLIs), dizajnirani tako da anticipiraju zaokrete u ekonomskim kretanjima, i dalje pokazuju stabilan trend rasta u većini velikih zemalja u svetu, kaže OECD.
Nove sankcije Rusiji, koje EU treba danas zvanično da usvoji, obuhvatiće i velike ruske naftne kompanije Rosnjeft, Transnjeft i Gasprom, rekao je neimenovani evropski izvor. Te tri kompanije „ispunjavaju kriterijume“ koje su utvrdili ambasadori 28 zemalja EU za uvodjenje novih restrikcija ruskim bankama i vojnim i naftnim kompanijama u kojima je udeo države veći od 50 odsto, precizirao je taj izvor. Evropski investitori neće moći da kupuju obveznice i akcije tih firmi, niti da im daju pozajmice.
Kompanija Fijat automobili Srbija (FAS) privremeno je obustavila proizvodnju automobila u fabrici u Kragujevcu i to objasnila „dešavanjima na evropskom i svetskom automobilaskom tržištu, koja su uslovljena ekonomskim parametrima i samom ekonomskom krizom“.