Svi penzioneri koji primaju penziju u AIK Banci, od danas mogu da koriste novu uslugu Banke i da zatraže isplatu penzije unapred.
Kompozitni pokazatelji (CLIs), dizajnirani tako da anticipiraju zaokrete u ekonomskim kretanjima, i dalje pokazuju stabilan trend rasta u većini velikih zemalja u svetu, kaže OECD.
Nove sankcije Rusiji, koje EU treba danas zvanično da usvoji, obuhvatiće i velike ruske naftne kompanije Rosnjeft, Transnjeft i Gasprom, rekao je neimenovani evropski izvor. Te tri kompanije „ispunjavaju kriterijume“ koje su utvrdili ambasadori 28 zemalja EU za uvodjenje novih restrikcija ruskim bankama i vojnim i naftnim kompanijama u kojima je udeo države veći od 50 odsto, precizirao je taj izvor. Evropski investitori neće moći da kupuju obveznice i akcije tih firmi, niti da im daju pozajmice.
Kompanija Fijat automobili Srbija (FAS) privremeno je obustavila proizvodnju automobila u fabrici u Kragujevcu i to objasnila „dešavanjima na evropskom i svetskom automobilaskom tržištu, koja su uslovljena ekonomskim parametrima i samom ekonomskom krizom“.
Svetska banka je u četvrtak uveče, 4. septembra, odobrila Plan zaštite čovekove okoline za ispumpavanje kopa „Tamnava – Zapadno polje“, koji su pripremili stručnjaci „Elektroprivrede Srbije“. Time su ispunjeni svi uslovi za početak pregovora o kreditu od 30 miliona dolara kojim će se finansirati ispumpavanje vode iz kopa „Tamnava – Zapadno polje“. Pregovori o kreditu za koji se očekuje da će biti odobren 3. oktobra, sve vreme teku predviđenom dinamikom i Svetska banka ni u jednom momentu nije stopirala projekat, saopštio je EPS posle pisanja Blica da EPS nije ispunio deo ugovora oko zaštite životne sredine.
Tempo rasta novih radnih mesta u američkoj privredi razočarao je analitičare, dostigavši cifru od svega 140,000 novih radnih mesta u avgustu prema očekivanih 230,000, javlja FT. Ovim podacima prekinut je šestomesečni trend dodavanja po 200,000 novih radnih mesta. Stopa nezaposlenosti pala je blago sa 6,2 do 6.1 odsto.
Lideri Kine i Indije ne planiraju da prisustvuje samitu o klimatskim promenama koji će u septembru biti održan u Ujedinjenim nacija, signalizirajući mlaku podršku globalnom paktu za smanjivanje emisije štetnih gasova dve od tri najvećih emitera.
U Srbiji su sve izraženije socijalne razlike, tvdi Dragovan Milićević pozivajući se na najnovije podatke. Poslednje istraživanje ovih fenomena u Srbiji (gde se mogu naći relevantni podaci i svetski prihvaćene metode istraživanja) do 2009 su govorila da sa Gini koeficijentom od 29-30 Srbija nije bila u grupi zemalja sa izraženijim nejednakostima. Medjutim prema podacima sajta cia.gov/library koeficijent nejednakosti u Srbiji je u 2013 godini bio 38, što znači da zemlja klizi ka zonama izrazite nejednakosti, tvrdi Milićević.
Na sajtu evropske statitističke mreže eurostat, prikazano je kretanje koeficijenta nejendakosti za veliki broj evropskih zemalja od 2002 do 2012/13 godine.
Eurostat.com/za Srbiju i Makedoniju cia.gov/library i indexmundi.com
Nekoliko važnih zaključaka iz prezetnovanih podataka se mogu izvući:
- Srbija je zemlja sa najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi. (sa 28 u 2009 na 38 u 2013 godini);
- Srbija je (uz Makedoniju) zemlja sa navećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi)
- Veliki broj zemalja Evropske unije radi na smanjenju ekonomske nejednakosti u poslednjih nekoliko godina.
- Najrazvijenije zemlje Evrope imaju nizak Gini koeficijent kao meru izraženih ekonomskih jednakosti (jednakosti u raspodeli dohotka)
Posledice ekonomske nejednakosti po društvo i državu su pogubne:
- Izostaje ekonomski razvoj (sve zemlje sa visokim kofcijentom nejednakosti su ili
nerazvijene ili slabo razvijene zemlje) - Izostanak razvoja demokrtije i zdravih socijalnih odnosa;
- Politička nestabilnost;
- Izostanak razvoja institucija sistema;
- Diskreciona prava umesto pravila u vodnjenju ekonomske politike i predvidivih uslova poslovanja.
U julu 2014 godine izvoz robe iz Srbije vredeo je 973,4 miliona evra i bio je za 10,9% manji u odnosu na isti mesec 2013 godine. Uvoz je iznosio 1.380,6 miliona evra i povećan je za 1,8%, te je deficit u robnoj razmeni povećan čak za 54,2%, sa 264,1 na 407,3 miliona evra.
U periodu januar-juli robni izvoz vredeo je 6.488,4 miliona evra, i povećan je za 7,7%, uvoz je bio 8.892,6 miliona (+2,3%), uz deficit u razmeni od 2.404,2 miliona (-9,9%).
Robni izvoz je u odnosu na juli 2013 godine smanjen za 118,7 miliona evra. Najveći doprinos tom smanjivanju dali su: drumska vozila (55,3 miliona evra, smanjenje sa 192,8 na 137,5 miliona), žitarice i proizvodi (23,2) i električna energija (18,7 miliona evra manje). Izvoz derivata nafte povećan je za 12,7 miliona evra, ali to nije moglo bitno da utiče na ukupnu vrednost kada je veliki broj grupa proizvoda značajno smanjio vrednost.
Meso i prerađevine od mesa (12,1 miliona evra) i mlečni proizvodi i jaja (10,3 miliona) su imali rekordne mesečne vrednosti, ali sa zanemarljivim učešćem u ukupnom izvozu, i uticajem na ukupnu međugodišnju promenu vrednosti izvoza.
Uvoz je povećan za 24,3 miliona evra, ali je njegove strukturne promene teže pratiti jer je samo rast kod proizvoda i transakcija nigde pomenutih iznosio 97,4 miliona evra, dok je kod uvoza drumskih vozila smanjenje iznosilo 67,2 miliona evra, dok je kod ostalih grupa proizvoda promena bila manja od 10 miliona evra.
Posmatrano po zemljama izvoz je smanjen u većinu najvažnih destinacija: u Italiju za 11,5%, u Nemačku za 11,5%, u Rusiju za 10,2%, u Crnu Goru za 16,8%, u Rumuniju za 34,7%, a u Mađarsku čak za 36,9%. Uvoz je povećan u Hrvatsku za 28,8%, Bih za 8,8%, Bugarsku za 8% i Makedoniju za 5,1%.
Uvoz je povećan iz Ruske Federacije čak za 31% (punjenje Banatskog Dvora?), iz Hrvatske za 21,2%, Turske za 13,8% i Nemačke za 9,6%. Uvoz je smanjen iz Crne Gore čak za 62,1%, dok je smanjen i iz Rumunija za 14,8%, Mađarske za 11,5% i Italije za 7,9%.
Izvor: makroekonomija.org
Savet Evropske centralne banke odlučivaće u četvrtak koji pravac da zauzme u monetarnoj politici. Do nedavno, bilo je veoma lako odrediti sledeće poteze ECB, ali ovog puta, čini se da će biti drugačije, piše Erste Bank Research u svom redovnom njuzleteru u kojem komentariše nedelju pred nama.
Smanjivanje referentne kamatne stope već je viđeno u junu a za sredinu septembra je predviđeno puštanje prve tranše dodatne likvidnosti kroz TLTRO. Nakon poslednjeg sastanka Saveta ECB početkom avgusta, bilo je jakih nagoveštaja da je program ECB koji uključuje kupovinu ABS (asset backed securities) možda na pomolu. Međutim, najnovije izjave predsednika ECB Dragija su toj politici dodale još jedan elemenat monetarne politike.
U toku prezentacije o Evropskom tržištu rada, na redovnom godišnjem simpozijumu FED u Kanzasu, Dragi je dao nekoliko nagoveštaja u vezi sa očekivanom inflacijom u evrozoni. Dragi je istakao da su inflatorna očekivanja na finansijskim tržištima tokom avgusta opala na svim vremenskim horizontima. ECB već dugo pominje pad inflacije na srednji rok kao preduslov za
značajniju kupovinu hartija od vrednosti odnosno državnih obveznica.
Tržišta su ovu primedbu primila kao nagoveštaj dodatnog popuštanja monetarne politike što je dovelo do pada prinosa na obveznice. Moguće je da tržište previše entuzijastično čita Dragijeve komentare, kao što je to primetio nemački ministar finansija Šojble, ali će na konferenciji za novinare u četvrtak sigurno biti mnogo pitanja.
Mi smo skloni da očekujemo da program veće kupovine hartija od vrednosti još neće biti najavljen. Međutim, jasno je i da ove Dragijeve primedbe nisu bile slučajne i da je Dragi verovatno želeo da pruži tržištima nagoveštaj o tome na šta bi trebalo da obrate pažnju kad budu razmišljali o tome u kome trenutku bi se ovakav program masovne kupovine hartija od vrednosti mogao pojaviti.
Po našem mišljenju to će se verovatno dogoditi tek krajem godine.
Očekuje se da će ECB u četvrtak kad bude prezentovala svoje kvartalne prognoze, saopštiti da su očekivanja privrednog rasta dodatno korigovana naniže, što takođe ukazuje da se labavljenje monetarne politike može očekivati u nekom kraćem periodu.