Ekonomija

Agencija za osiguranje depozita oglasila je na prodaju potraživanja šest banaka u ukupnoj vrednosti od 1,19 milijardi dinara, što je oko 10 miliona evra. Kupac ovih dugova prema bankama u stečaju može da bude isključivo banka koja posluje na teritoriji Srbije, a cena – minimum 52,9 miliona dinara (oko 451 hiljadu evra).

Paket dugova prema bankama u stečaju, knjigovodstvene vrednosti od 1,19 milijardi dinara, procenjuje se na 211,5 miliona dinara, objavila je Agencija za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik ovih banaka.

Od budućeg kupca – a naglašava se da to može da bude isključivo banka sa ovdašnjeg tržišta, jer je reč o dugovima građana – zahteva se da ponudi bar 52,88 miliona dinara kako bi ušao u ovu „trku“. Naime, dugovi prema šest banaka u stečaju prodaju se metodom javnog prikupljanja ponuda i 25 odsto procenjene vrednosti paketa je minimalno prihvatljiva ponuda.

„Minimalno prihvatljiva ponuda ne može biti niža od 25 odsto procenjene vrednosti paketa potraživanja, što iznosi 52.879.248,74 dinara. Predmet ustupanja se isključivo ustupa kao celina, odnosno kao paket potraživanja. Prijemnik potraživanja može biti isključivo banka koja posluje na teritoriji Republike Srbije“, stoji u javnom oglasu Agencije o takozvanom ustupanju potraživanja uz naknadu, metodom javnog prikupljanja ponuda.

„U igri“ su potraživanja koja imaju sledećih šest banaka u stečaju: Beobanka (111,3 miliona dinara), zatim Beogradska banka (6,1 milion dinara), potom Jugobanka (19,6 miliona dinara), Privredna banka Beograd (406,5 miliona dinara), Univerzal banka (čiji udeo potraživanja je najveći u ovom paketu i iznosi 456,7 miliona dinara) i Stečajna masa Raj banke (187,5 miliona dinara).

Nema garanacija za naplativost kredita

Stečajni upravnik i sve ove banke, kako se navodi – „ne daju bilo kakve garancije za naplativost potraživanja koja su predmet ustupanja, niti za izvršivost sredstava obezbeđenja potraživanja“.

„Zainteresovanim učesnicima će u toku ustupanja biti omogućeno da izvrše uvid u informacije, pravnu i finansijsku dokumentaciju u vezi sa potraživanjima koja su predmet ustupanja, te će svoje ponude, u postupku javnog prikupljanja ponuda zasnivati na sopstvenoj proceni analizi pravnog i ekonomskog statusa potraživanja, kao i sredstva obezbeđenja potraživanja“, navela je Agencija za osiguranje depozita.

Banke koje žele da upute ponudu za ovaj paket potraživanja moraće sa Agencijom da potpišu ugovor o čuvanju poverljivih podataka. Tek tada će moći da urade pravnu i ekonomsku analizu potraživanja (takozvani „Due Diligence“) koja su predmet usupanja.

Rok sa predaju ponuda je 28. april 2025.

„Javno otvaranje ponuda održaće se 5. maja u 11 časova“, navela je Agencija za osiguranje depozita.

Još prodaja u martu

Agencija je u martu objavila još jednu prodaju potraživanja banaka u stečaju.

Taj put, međutim, nije naglašeno kupac dva odvojena potraživanja mora da bude isključivo banka.
Naime, 14. marta su na prodaju ponuđena potraživanja koja Jugobanka u stečaju ima prema dužnicima – 19 pravnih lica – ukupne nominalne vrednosti u visini od 318.616,15 evra (37.282.837,33 dinara) i procenjene vrednosti u iznosu od 78.392,03 evra.

„Minimalno prihvatljiva ponuda ne može biti niža od 25 odsto procenjene vrednosti, što iznosi od 19.598 evra“, navodi se u oglasu.

Istovremeno su, takođe, na prodaju ponuđena i potraživanja koja Stečajna masa Resavska banka DPRM ima prema dva dužnika – pravna lica, ukupne knjigovodstvene vrednosti sa stanjem na dan 30.09.2024. od 9,5 milijardi dinara i procenjene vrednosti u iznosu od 530,4 miliona dinara.

Ovde je, međutim, minimalno prihvatljiva ponuda jednaka procenjenoj vrednosti (530,4 miliona dinara).

Rok za dostavljanje ponuda za kupovinu dugova prema ove dve banke u stečaju (potraživanja se prodaju odvojeno) je 17. april 2025.

Ko je do sada kupovao potraživanja

Podsetimo, Savet za borbu protiv korupcije objavio je krajem 2023. Izveštaj o stečaju koji je pokazao da je imovina banaka u stečaju vredna 1,27 milijardi evra proteklih nekoliko godina prodata za svega 61 milion evra, odnosno za pet odsto vrednosti, a kupci su bili 11 preduzeća među kojima su i firme koje su do tog trenutka poslovale sa gubitkom. Tu imovinu, u stvari, činila su teško naplativa potraživanja banaka u stečaju od firmi koje raspolažu vrednim građevinskim i poljoprivrednim zemljištem i objektima.

Potraživanja banaka i osiguravajućih kuća u stečaju kupovala su sledeća preduzeća: EOS Matrix, ABL Solvent, BK Tesla, A.T.N. Electronics, Šumadija Realestate, svi iz Beograda. Potom: Dijamant nekretnine Novi Sad, Uniroyal Group Sremska Mitrovica, Avangarda Suites Beograd, Mekonta Investment Group Beograd, PEK Agrar iz Miljevića i Worbax iz Beograda.
Naknadno se, prema podacima Agencije za osiguranje depozita, ovim kupcima „pridružila“ još jedna firma – ODM Collection iz Beograda, koja je, uz ABL Solvent i EOS Matrix, kupovala potraživanja Univerzal banke u stečaju.

ABL Solvent kupio najviše potraživanja

Na listi koju je objavio Savet za borbu protiv korupcije, ABL Solvent je kupio najviše potraživanja banaka i osiguravajućih kuća, te je lista njegovih dužnika – najbrojnija.

U trenutku objave liste, oni koji najviše duguju novom poveriocu ABL Solventu a ne svojoj banci, uglavnom su već bili u stečaju.

Ova firma u žižu javnosti dospela je kada je, u novembru 2021, postala vlasnik poslovnog kompleksa IMT Industrije mašina i traktora na Novom Beogradu kupivši ga iz stečaja za 70,6 miliona evra. Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE je tada ukazao da je velika potraživanja prema nekadašnjim industrijskim gigantom IMT imala Beobanka u stečaju, kao i da su ona bila obezbeđena hipotekom na zemljištu IMT-a, te da je ABL Solvent do imovine došao upravo – preuzevši potraživanja Beobanke u stečaju.

Ovo, međutim, nisu jedini dugovi nekadašnjih privrednih giganata koje je otkupilo ovo preduzeće.

Tu je i Lola sistem u stečaju sa dugom od 51,7 miliona evra, IMR u stečaju sa dugom od 44,9 miliona evra, 21. maj fabrika automotora u stečaju sa dugom od 32 miliona evra…

Podsetimo, prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, od 11 firmi koje su otkupile dugove preduzeća prema bankama i osiguravajućim kućama u stečaju, sedam su otkupile dugove samo po jednog preduzeća, jedna firma je kupila dugove dva preduzeća, dok su EOS Matrix, ABL Solvent i Worbax od Agencije za osiguranje depozita otkupili teško naplativa potraživanja prema najviše preduzeća.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Makroekonomski trendovi u 2024. mogu se oceniti uglavnom povoljno. Srbija je u 2024. ostvarila relativno visoku stopu privrednog rasta od 3,9% koja je bila među najvećim u Evropi – brži rast od Srbije imale su samo Malta i Albanija. Međutim ove godine krvna slika naše eekonomije biće gora. 

Glavni pokretač rasta u 2024. bila je domaća tražnja, što je uticalo na rast unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Prosečna inflacija u 2024. iznosila je 4,6% svrstavajući Srbiju među evropske zemlje s najvećim rastom cena. Spoljni deficiti takođe su se produbili – deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je visokih 6,3% BDP-a, što je snažno povećanje u odnosu na 2023.

Prilivi kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija i kredita, bili su još veći, pa je došlo do znatnog povećanja deviznih rezervi NBS. Na tržištu rada preovlađuju pozitivni trendovi- rastu zaposlenost, realne zarade produktivnost, ali i jedinični troškovi rada što dovodi u pitanje održivost pozitivnih trendova.

Unutrašnje i spoljne neravnoteže  visoke

Početak 2025. međutim, nagoveštava lošije makroekonomske rezultate nego u 2024. godini. U januaru su usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, dok je broj građevinskih dozvola smanjen u odnosu na isti period prethodne godine. Unutrašnje i spoljne neravnoteže ostaće visoke i u 2025. godini. U januaru i februaru inflacija je bilo visoka, plate rastu brže od produktivnosti, a postoji rizik da će fiskalni deficit biti veći od planiranih 3% BDP.

U januaru su znatno povećani deficit trgovinskog i tekućeg platnog bilansa, prilično je izvesno da će u ovoj godine premašiti visoke prošlogodišnji nivo deficita. Pogoršanje privrednih kretanja na početku godine moglo bi se povezati s političkom krizom u Srbiji, pogoršanjem cenovne konkurentnosti Srbije i stagnacijom evropskih privreda.

Rast BDP-a u 2024. iznosio je 3,9% što se može oceniti kao dobar rezultat budući da je privredni rast Srbije bio znatno veći nego u EU (1%) kao i uporedivih zemalja CIE, gde je u proseku bio 2%. Kad su prognoze za 2025. u pitanju, one postaju sve neizvesnije kako se komplikuju unutrašnji i spoljni činioci koji imaju uticaj na privredni rast. Zasad je dostupan veoma ograničen broj makroekonomskih indikatora koji se odnose na početak 2025. godine i oni su nešto lošiji od nego u 2024. godine.

Privredni rast Srbije će biti niži od planiranih 4,2%

Na osnovu toga, ocenjujemo da će privredni rast Srbije u 2025. biti niži od planiranih 4,2% i da će biti ispod 4%. Procena koliko će rast BDP biti manji od plana biće moguća tek kada bude raspoloživo više podataka o privrednim kretanjima u Srbiji u 2025, kao i kada postane izvesnije u kom pravcu će ići rasplet političke krize u Srbiji i kako će se razrešiti globalni ekonomski i politički sukobi. Sa stanovišta kratkoročnog rasta važno je da se politička kriza u Srbiji što pre okonača, dok je sa stanovništa dugoročnog rasta važno da razrešenje krize bude takvo da doprinese smanjenju korupcije, jačanju vladavine prava i efikasnosti državne uprave

Za razliku od 2022. i 2023. kad su inflatorni pritisci uglavnom dolazili spolja inflacija u 2024. bila je domaćeg porekla. Početkom 2025. godine međugodišnja inflacija kreće se oko 4,5%, a pokretači inflacije su domaći faktori, od kojih su važniji visok rast domaće tražnje i zarada. Dominanta uloga domaćih faktora u inflaciji se vidi po visokom rastu cena usluga od oko 7%, ali po tome što je bazna inflacija viša od ukupne.

Spoljni faktori nisu uticali na inflaciju u Srbiji

Neposredan dokaz da spoljni faktori nisu uticali na inflaciju u Srbiji u prošloj godini nije bilo rasta cena uvoznih proizvoda. U 2025. očekujemo da će inflacija ostati u gornjem delu ciljnog koridora NBS. Važan činilac za koji očekujemo da će sprečavati snažnije usporavanja inflacije u Srbiji je i ekspanzivna fiskalna politika – budući da se u 2025. planira povećanje fiskalnog deficita za 1% BDP, a moguće je da će ono biti i veće.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. iznosio je 5,2 mlrd evra (6,2% BDP-a) što je veliko pogoršanje u odnosu na 2023. kad je bio 1,8 mlrd evra (2,4% BDP-a). Ovaj značajan porast tekućeg deficita rezultat je pogoršanja svih ključnih komponenti – rasta spoljnotrgovinskog deficita, povećanja deficita po osnovu odliva kamata i dividendi, kao i smanjenja suficita po osnovu doznaka, stranih penzija i sl. Slični trendovi nastavljaju se i u januaru 2025.

Smatramo da iza pogoršanja spoljnotrgovinskog deficita stoji kombinacija privremenih i strukturnih činilaca. Privremeni uticaj ima stagnacija najvažnijih evropskih privreda koja je uticala na sporiji rast izvoza Srbije i visok rast domaće tražnje u 2024. koji je podsticao uvoz.

Međutim, važan i trajniji efekat na pogoršanje tekućeg deficita platnog bilansa ima gubitak cenovne konkurentnosti domaće privrede usled višegodišnjeg rasta jediničnih troškova rada i realne apresijacija dinara. U trajnije činioce pogoršanja tekućeg deficita platnog bilansa spada i brzo rastući odliv dividendi i kamata koji je prirodna posledica rasta stranog kapitala u Srbiji i rasta spoljnih dugova.

Pogoršanje tekućeg deficita će se nastaviti i u 2025. godini

Budući da zasad ne postoje nagoveštaji da će se neki od pomenutih činilaca promeniti, očekujemo da će se pogoršanje tekućeg deficita nastaviti i u 2025. godini. Neto priliv SDI u 2024. bio visok i iznosio je 4,6 mlrd evra (5,6% BDP-a). U januaru ove godine su bruto SDI su bile na uobičajenom nivou – iznosile su 224 miliona evra što je znatno manje nego u januaru 2024. godine (oko 644 mln evra), ali je približno jednako stranim direktnim investicijama u januaru koje su u četvorogodišnjem periodu 2020-2023. u proseku iznosile 220 miliona evra.

Na tržištu rada u 2024. su preovlađivali pozitivni trendovi. Zaposlenost je nastavila da raste, uz smanjenje stope nezaposlenosti, realne zarade snažno rastu, a raste i produktivnost. U prošloj godini registrovana zaposlenost je porasla za 0,4%, a ukupna za 2%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 0,9 procentnih poena. U 2024. realne zarade su povećane za 9,1%, rast produktivnosti je relativno visok (3,3%), ali znatno manji od rasta realnih zarada usled čega su jedinični troškovi rada povećani za 5,6%.

Rast zarada  brža od rasta produktivnosti

Rast zarada koji je brži od rasta produktivnosti pojačava inflatorne pritiske i utiče na smanjenje cenovne konkurentnosti domaće privrede. Ovakav rast zarada je posledica i nedostatka kvalifikovane radne snage koji je u Srbiji u prethodnim godinama postao sve izraženiji. Krajem 2024. i početkom 2025. pojavljuju se naznake da delatnosti s niskom dodatom vrednošću ne mogu da isprate rast zarada i to se može videti po povlačenju ili najavi povlačenja nekih stranih investitora (Beneton, Drekslmajer i drugi). U 2025. očekujemo usporavanje rasta zaposlenosti i zarada usled usporavanja privredne aktivnosti, ali i neodrživosti bržeg rasta zarada od rasta produktivnosti.

NBS je od juna do septembra 2024. godine smanjila referentnu kamatna stopa sa 6,5% na 5,75%, nakon čega nije referentna stopa nije smanjivana. Zadržavanje referente stope na relativno visokom nivou je opravdano sa obzirom da je inflacija na gornjoj granici ciljnog koridora, a uz to je povećana ekspanzivnost fiskalne politike, dok su unutrašnji i spoljni rizici visoki. Kreditni plasmani privredi i stanovništvu imali su solidan rast tokom 2024. mada se u drugoj polovini godine usporavaju.

Realne kamatne stope na dinarske i kredite indeksirane u devizama nakon rasta u prvoj polovini 2024. godine u drugoj polovini su imale umereno smanjenje. Intervencijama na deviznom tržištu NBS drži kurs dinara prema evru na skoro fiksnom nivou. NBS je u 2024. kupila 2,7 mlrd evra da bi sprečila jačanje dinara, a u prva dva meseca ove godine prodala 745 miliona da bi sprečila slabljenje dinara U 2025. očekujemo nastavak slične monetarne politike kao u 2024. godini.

Fiskalna politika imaće znatno veće izazove u 2025.

Fiskalni trendovi u 2024. bili su uglavnom dobri. Iako je rebalansom budžeta bilo planirano da deficit države u 2024. iznosi 2,7% BDP-a, na kraju je ostvaren dosta manji fiskalni deficit od 2% BDP-a. Takva fiskalna kretanja omogućila su dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u – sa 48,4% na kraju 2023, na 47,5% BDP-a na kraju 2024. godine. Fiskalna politika imaće znatno veće izazove u 2025. je je budžetom planirano povećanje fiskalnog deficita u 2025. na 3% BDP-a, a sad postaje rizici da deficit bude veći. Prihodi će biti manji zbog usporavanje rasta BDP, dok će rashodi biti veći zbog dodatnog povećanja izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo i subvencionisanje stambenih kredita za mlade.

Novčana dismorfija može značiti da imamo više novca nego što mislimo da imamo, ili manje.

„Money dismorphia“ je termin koji opisuje jaz između naše finansijske stvarnosti i naše percepcije o tome koliko smo bogati. Onlajn pretraga za tu frazu porasla je za 136 odsto u protekloj godini, piše Forbes Slovenija prenoseći britanski Skaj njuz.

Iako nije zvanična medicinska dijagnoza, oni koji dožive novčanu dismorfiju mogu razviti nezdrave navike trošenja.

Ponekad se ljudi osećaju kao da imaju manje novca nego što zaista imaju. To može dovesti do preterane panike i anksioznosti oko finansija. Finansijski stručnjak u Hodž banci, Kristi Kuk, rekla je za Skaj njuz da neki ljudi mogu da izbegavaju male troškove kao što je obrok, čak i ako to zaista mogu da priušte, zbog osećaja finansijske nesigurnosti.

U drugim slučajevima, ljudi veruju da imaju više novca nego što imaju. To može dovesti do prekomerne potrošnje i finansijskih problema. „S obzirom na to da društveni mediji podstiču nerealna poređenja i šire stalne negativne vesti o krizi troškova života, nije iznenađenje da mnogi ljudi doživljavaju finansijsku anksioznost“, rekla je ona.

Lično istraživanje

Istraživanje banke je bilo veoma lično, pošto je jedna od zaposlenih, Ema Hal, i sama iskusila novčanu dismorfiju. Ova 29-godišnja vlasnica kuće, koja ima veliku sumu novca skrivenu u štednji i investicijama, rekla je da je to ponekad čini „paničnom“.

„Nedavno sam dobila kaznu za prekoračenje brzine i kada je trebalo da platim, to mi je zaista pokvarilo dan. To je bio neočekivani trošak koji nisam mogla da prihvatim u svojoj glavi. Iako sam to definitivno mogla da priuštim, to je samo značilo da ne mogu da uložim onoliko u svoju ušteđevinu koliko sam želela“, rekla je ona.

„Štednja je tu za hitne slučajeve i treba je iskoristiti, ali kada je manja nego što bih želela, definitivno se malo uplašim. Svi se plašimo provere bankovnih računa posle noćnog provoda, ali koliko god da pokušavam da radim stvari jeftino, u mojoj banci uvek postoje naknade koje ne želim da vidim. Kada proverim i vidim da se novac definitivno odliva, panika me obliva“.

Volela bih da se prepustim još malo

Novčana dismorfija otežava trošenje na sebe, čak i kada Hal to može da priušti. „Volela bih da mi je manje stalo i da mogu da priuštim malo više. Ali, moj način razmišljanja mi često govori da to ne mogu, iako moj bankovni račun kaže da mogu“, rekla je ona.

„Glavno pitanje koje stalno postavljam sebi je ‘da li ti ovo zaista treba?’. Takođe sam neko ko proverava svoju banku svako jutro. Pa ako znam da ću imati malo više novca nego inače, možda bih potrošila na nešto, ali definitivno nisam impulsivan kupac“.

Da bi pokušala da reši problem, Hal je rekla da je postavila različite šeme štednje u bankarskoj aplikaciji Monzo kako bi odložila nešto novca za različite događaje. „Kada dođe vreme za ove stvari, nadam se da to neće biti toliki teret, jer je moja banka tehnički već obračunala ovaj rashod“, objasnila je ona.

Čak i bogati mogu imati problema

Pored Hodž banke, i druge firme su videle da se klijenti suočavaju sa sličnim problemima – čak i ako su veoma bogati. Oli Sajman, suosnivač kompanije za upravljanje bogatstvom Siks Digriz, bavi se klijentima koji su izgradili „više bogatstva nego što mogu da potroše“, ali se i dalje osećaju finansijski nesigurno.

„Čini se veoma uobičajenim da naiđemo na osećaj finansijske nesigurnosti. I da brinemo da nema dovoljno novca da preživimo“, rekao je on za Skaj njuz.

„Kada utvrđujemo ‘koliko je dovoljno’ za porodice o kojima brinemo, mislimo da je ključno prepoznati dinamiku desnog i levog mozga. Racionalni levi mozak može znati da ima dovoljno kapitala za ceo život – ili nekoliko života. Ali, emocionalna desna strana mozga i dalje brine da li će moći da prežive“, objasnio je.

Razlog zašto ljudi pate od novčane dismorfije nije jasan. Kuk veruje da postoje tri glavna moguća uzroka.

Kriza troškova života

Kriza troškova života je jedan od razloga zašto ljudi počinju da štede u panici kada čuju za finansijsku neizvesnost. „Ljudi se možda osećaju moćnijim da odlože svaku funtu za hitne slučajeve, čak i kada već imaju štedni račun koji bi mogao da im pomogne oko bilo kakvih neočekivanih troškova“, objasnila je ona.

Finansijsko okruženje u detinjstvu

„Odrastanje oko ljudi poput vaših roditelja koji su pretrpeli finansijske poteškoće može oblikovati stavove u vašem odraslom dobu“, rekao je Kuk. „Važno je prepoznati sopstvenu vrednost i kako se vaše finansije razlikuju od finansija vaših roditelja.

Prošla finansijska trauma

Kuk je rekao da su oni koji su imali loša finansijska iskustva, kao što su bankrot ili prevara, više zabrinuti za novac. Oni se mogu tako osećati čak iako je njihova finansijska situacija sada stabilna i ne postoji neposredan rizik, objasnila je ona. Mnogi ljudi još nisu upoznati sa terminom, tako da može biti teško identifikovati one koji doživljavaju novčanu dismorfiju.

Kako prepoznati novčanu dismorfiju

Kuk je ukazao na neke znakove na koje ljudi mogu da paze. „Najočitiji način da saznate da li patite od novčane dismorfije je da se previše brinete o novcu kada ne postoji neposredna opasnost, kao što je gubitak bogatstva ili bankrot“, rekla je ona. „Ako vam provera stanja u banci izaziva stres ili paniku, ili čini da se osećate krivim zbog toga koliko zarađujete ili uštedite, onda bi to mogao biti pokazatelj“.

Na drugom kraju spektra, neki ljudi mogu pokazati znake samosabotaže. Kao što je recimo ponuda da pokriju troškove drugih ljudi čak i kada to ne mogu priuštiti.

„Izbegavanje bankovnih izvoda ili rešavanje finansijskih problema može da zažmuri na vašu potrošnju. Neznanje nije uvek blagoslov, posebno ako znači da plaćate kamate ili naknade za kašnjenje“, rekla je ona.

Ako ova osećanja zvuče poznato, vredi istražiti problem ili razgovarati sa terapeutom, kaže ona. Ona takođe nudi nekoliko saveta o tome kako da prevaziđete novčanu dismorfiju, kao što su:

Praćenje vaše potrošnje i beleženje ključnih potrošačkih navika. Ovo vam može pomoći da otkrijete da li trošite previše ili imate više fleksibilnosti nego što ste mislili;

Ne upoređujte svoju finansijsku situaciju sa drugima. Poređenje sebe sa influenserima može iskriviti vašu stvarnost;

Podesite šeme štednje sa različitim ciljevima da biste dobili više kontrole.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

U eri kada je vreme postalo valuta, novac sinonim za slobodu, a kredit alat za premošćavanje između želja i stvarnosti – postavlja se pitanje: da li smo mi vlasnici svog vremena ili ga nesvesno prodajemo na rate?

Savremeno potrošačko društvo učinilo je nešto što nijedna prethodna civilizacija nije uspela: ubedilo nas je da vredimo onoliko koliko možemo da potrošimo. Nema veze da li nešto zaista možemo priuštiti – važno je da postoji kredit, kartica, beskamatna rata ili mogućnost da „platimo kasnije“. A ono što ostaje neplaćeno, zapravo je vreme koje ćemo tek potrošiti.

Kredit kao mašina za usisavanje budućnosti

Kada podignemo kredit – bilo za telefon, auto, stan ili letovanje – ne uzimamo samo novac. Uzimamo komad svog budućeg vremena i prepisujemo ga banci. Mesečna rata nije samo finansijska obaveza – to je dio meseca koji više nije naš. Radimo za nešto što je već potrošeno. I tako, mesec po mjesec, godina po godina, naš kalendar postaje knjigovodstvena tablica.

Zato sarkastična izjava “Ako vam vreme brzo prolazi, podignite kredit” pogađa u srž: ništa ne produžava osećaj dužine vremena kao obaveza koja ne prestaje. Kada čekate da isplatite kredit, vreme ne leti – ono puzi. Svaka rata kao podsetnik da ste kupili nešto što više ne donosi radost, ali i dalje ima cijenu.

Vreme kao luksuz

Uprkos obilju izbora i tehnologiji koja štedi vrijeme, sve manje ga imamo. Jer potrošačko društvo ne funkcioniše na principu zadovoljenja potreba, već na stalnom stvaranju novih želja. Čim nešto kupimo, postaje „staro“, pa nam treba novo – veće, brže, pametnije. I tako trčimo ukrug, uzimamo kredite, trošimo, radimo da bismo ih vratili, i ponovo trošimo. Vrijeme postaje luksuz, a sloboda rezervisana za one koji su „izvan sistema“ – rijetki, tihi, skoro nevidljivi.

Kuda nas vodi ovakav sistem?

Prema društvu u kojem je lična vrednost merena kreditnim rejtingom, gde se emocije leče kupovinom, a budućnost troši u sadašnjosti. Gdje mladi ulaze u život s minusima, stariji izlaze s dugovima, a srednja klasa balansira između egzistencije i marketingom projektovanog ideala.

Vreme i novac nikada nisu bili bliže povezani – a istovremeno nikada dalje od našeg istinskog osećaja ispunjenosti. Možda je zato jedina prava investicija u ovom sistemu – naučiti kada ne trošiti. I kako da povratimo ono što nam je najskuplje: vlastito vreme.

Šta kažu mudri o vremenu, novcu i kreditima?

Warren Buffett, čovek koji je postao simbol mudrog upravljanja novcem, često ističe jednostavnu istinu: „Ako kupujete stvari koje vam ne trebaju, uskoro ćete morati prodavati stvari koje su vam potrebne.“ Njegova filozofija zasnovana je na dugoročnom promišljanju i disciplini – dvije vrednosti koje savremeno potrošačko društvo sistematski potkopava.

Buffett takođe često naglašava vrednost vremena kao najdragocjenijeg resursa: „Mogu kupiti skoro sve što želim, ali ne mogu kupiti vreme.“ Upravo tu dolazimo do paradoksa: dajemo vrijeme za novac, a onda novac za stvari koje nam kradu još više vremena. Kredit nas čini „bogatima“ sada, ali siromašnima u budućnosti – i vremenski i finansijski.

Joseph Stiglitz, nobelovac i jedan od najglasnijih kritičara savremenog kapitalizma, upozorava da je današnji finansijski sistem stvoren da stimuliše zaduživanje, a ne štednju. „Finansijski sektor je od alata za podršku realnoj ekonomiji postao njen gospodar,“ kaže Stiglitz. I dok banke zarađuju na kamatama, pojedinci postaju robovi obaveza koje su često rezultat manipulativnog marketinga i društvenih pritisaka.

Nassim Nicholas Taleb, autor „Crnog labuda“, još je oštriji: „Kredit je iluzija bogatstva – a dug je porez na budale.“ Njegova kritika ide u pravcu ukazivanja da ljudi zaboravljaju rizike koje preuzimaju kada pristaju na jednostavne finansijske „prečice“. Za njega je zaduživanje gubitak antifragilnosti – sposobnosti da izdržimo šokove i ostanemo nezavisni.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Prosečna zarada (bruto) u Srbiji obračunata za rad u januaru ove godine iznosila je 148.440 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 107.476 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Medijalna neto zarada iznosila je 83.031 dinar, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto i neto zarade u januaru nominalno je već za 12,1 odsto, a realno za 7,2 odsto.

U odnosu na decembar 2024. godine, prosečna bruto zarada nominalno je ostala na istom nivou, a realno je manja za 0,6 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno manja za 0,8 odsto, a realno za 1,4 odsto.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Nemački softverski gigant SAP postao je najvrednija evropska kompanija, pretekavši dansku farmaceutsku kompaniju Novo Nordisk.

Tržišna vrednost SAP na Frankfurtskoj berzi u ponedeljak je skočila na 314 milijardi evra, dok je Novo Nordisk na 310 milijardi.

Kompanija sa sedištem u Valdorfu,na jugozapadu Nemačke, profitirala je od cloud tehnologije i eksplozije veštačke inteligencije. S druge strane, Novo Nordisk je izgubio oko pola svoje tržišne vrednosti od rekordne vrednosti u junu, kada je razvio terapiju za mršavljenje.

Konsultantska kuća EY navodi da su samo tri nemačke kompanije među 100 najboljih u svetu: SAP, Siemens i Deutsche Telekom. Među prvih 100 su 62 američke kompanije.

Izvor: Telegraf.rs/Slobodna Dalmacija
Foto: Pixabay