Ekonomija

U PKS kažu da naročito uoči 8. marta, kada potražnja tradicionalno dostiže vrhunac, cvećarstvo beleži rast i u proizvodnji i u spoljnotrgovinskoj razmeni.

– Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko 8%, uz promet koji premašuje 30 mlrd EUR na svetskom i oko 49 mil EUR na domaćem tržištu. U protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja je značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni porastao – kaže Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

– Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača – kaže ona.

Ona kaže da, iako su podsticaji države evidentni, neophodne su i nove inicijative i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.

– Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača – kaže ona.

Ona kaže da, iako su podsticaji države evidentni, neophodne su i nove inicijative i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.

Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 mil EUR, a u 2025. godini 7,95 mil EUR, što ukazuje na značajno povećanje izvoza ruža iz Srbije. Iako je uzgajanje cveća unosan posao, traži velika ulaganja.

Ljubomir Jelić iz rasadnika „Jelić“ iz Ravnog Sela ističe da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadrata i da su neophodna početna ulaganja od 20.000 EUR, kao i širok asortiman cveća kako bi prodaja krenula, dok se uloženo obično vrati za devet meseci.

– Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća – ukazuje Jelić, navodeći da bi proizvođačima značilo da se ova profitabilna oblast dodatno osnaži podrškom proizvodnji i izvozu.

U odnosu na 2024. godinu, kada je ukupna razmena iznosila 43 mil EUR, primetan je rast, ali i produbljivanje deficita.

U prošloj godini u zemlje EU izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 mil EUR, od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku.

U zemlje CEFTA regiona izvezeno je 1,43 mil EUR, najviše živog cveća. Uprkos rastu proizvodnje i izvoza, Srbija i dalje značajno uvozi cveće, a najznačajnije uvozno tržište je EU sa 78 % udela.

Prema pisanju TechCrunch-a, Reuters-a i kompanijskih saopštenja, poslednji talas transakcija otkriva kako izgleda mapa moći u 2026. godini.

Istovremeno, Accenture je, prema zvaničnom saopštenju, kupio londonski AI startup Faculty, dodatno jačajući svoje kapacitete u oblasti data analitike i veštačke inteligencije.

Sličan pravac prati i italijanski Leonardo, koji je preuzeo britanski Becrypt kako bi proširio portfelj u oblasti cyber bezbednosti.

Ovi poslovi potvrđuju ono što tržište već naslućuje: AI više nije eksperiment — već infrastruktura koju svi žele da kontrolišu.

Kako prenose industrijski izvori, CCL Industries kupuje Sleever International za oko 151 milion dolara, šireći poslovanje u sektoru ambalaže.

Austrijski STRABAG završava preuzimanje WTE Wassertechnik, čime postaje važan igrač u upravljanju vodnim resursima.

U energetskom segmentu, britanski Earnz ulazi u akviziciju Zero Carbon Group, fokusirajući se na zelenu energiju i održive projekte.

Ovi poslovi pokazuju da, uprkos digitalizaciji, infrastruktura i resursi ostaju ključni za dugoročni rast.

U farmaceutskom sektoru, francuski Servier preuzima američki Day One Biopharmaceuticals u poslu vrednom oko 2,5 milijardi dolara, šireći portfelj inovativnih terapija.

Ovi potezi potvrđuju da se kapital sve više usmerava ka sektorima sa dugoročnim potencijalom – zdravstvu i finansijama.

Ovi poslovi ukazuju na nastavak globalizacije ali kroz ciljana, precizna preuzimanja, piše TechCrunch.

AI kao nova infrastruktura ekonomije. Kompanije više ne razvijaju tehnologiju same već je kupuju kako bi ubrzale transformaciju.

Povratak „realne ekonomije“. Energetika, voda, industrija i logistika ponovo postaju ključni investicioni sektori.

Selektivni rast umesto masovnih akvizicija Za razliku od prethodnih ciklusa, današnji M&A nije vođen količinom već preciznošću i strategijom.

Kako navodi Reuters, globalna vrednost M&A transakcija već beleži rast veći od 20% u 2026. godini, što ukazuje na početak novog investicionog ciklusa.

Kompanije više ne kupuju samo konkurente. Kupuju tehnologiju, podatke, infrastrukturu i pristup tržištu. U takvom okruženju, pobednici neće biti oni koji najbrže rastu već oni koji najpametnije kupuju. A 2026. godina pokazuje da je igra počela.

Novi protest srpskih prevoznika na teretnim graničnim prelazima zakazan je za 14. april. Ova odluka doneta je nakon više sastanaka tehničke radne grupe sa predstavnicima Evropske komisije na kojima nije nađeno sistemsko rešenje za boravak profesionalnih vozača Zapadnog Balkana u Šengenskoj zoni. Naime, postojeće rešenje podrazumeva maksimalnih 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, što je ograničavajući faktor za rad vozača, piše Biznis.rs.

Iako ovo pravilo nije novo, dugogodišnji problem u međunarodnom transportu eskalirao je od početka primene Entry-Exit sistema (EES) kojim je od 12. oktobra prošle godine na graničnim prelazima EU uvedena automatizovana kontrola ulaska i izlaska, te se vozači kojima se do sada nekako i gledalo kroz prste kada prekorače maksimalan broj dana u Šengenu suočavaju sa hapšenjima i deportacijama, iako puna primena ovog sistema zvanično počinje 10. aprila.

Prevoznici su u više navrata upozoravali da je novi sistem samo „šlag na torti“ višedecenijskog problema koji preti da potpuno zaustavi kamionski transport Zapadnog Balkana, ugrozi privredu i nanese ogromne gubitke državama koje se oslanjaju na drumski prevoz kao ključni krvotok ekonomije. Zbog toga su od 26. do 30. januara blokirali teretne granične prelaze, zahtevajući sistemsko rešenje.
Da upozorenja nisu bez osnova pokazuju i najnoviji podaci koji potvrđuju ozbiljnost krize u sektoru koji već trpi snažan pritisak novih regulatornih pravila.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji je od 1. januara do danas zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi. Samo u delatnosti drumskog prevoza tereta, koji posluje pod šifrom 49.41, tokom prva tri meseca ugašena su 224 privredna subjekta, dok je u okviru pratećih delatnosti u saobraćaju (šifra 52.29), koje obuhvataju organizaciju transporta, špediciju i srodne usluge, zatvoreno još 34 preduzeća.

Govoreći o gašenju velikog broja firmi, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenjuje da je to posledica dugogodišnjih problema u sektoru transporta, ali i dodatnog pritiska novih pravila koja produžavaju vreme prevoza i povećavaju troškove.Kako kaže u razgovoru za Biznis.rs, nagomilane teškoće već se prelivaju na domaću privredu, a rast troškova transporta direktno se odražava i na cene proizvoda.

„Podatak o velikom broju zatvorenih transportnih firmi istovremeno pokazuje teškoće u kojima se nalazi naša domaća privreda – otežan je izvoz, ali i snabdevanje svih firmi koje se bave trgovinom, a koje uvoze ogromne količine robe iz Zapadne Evrope“, ističe sagovornik tog portala.

Atanacković ukazuje da se problemi domaćih prevoznika godinama gomilaju, uz nedovoljno razumevanje Evropske unije.„Praktično smo jedno izolovano ostrvo. Očigledno je da se EU, na koju se odnose ovi problemi i ograničenja, njima ne bavi sa dovoljno pažnje – verovatno zato što joj nismo prioritet ili ima važnija pitanja“, navodi on.

Ističe i da rešenje za boravak profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni nije nedostižno, te da bi moglo da se uredi po modelu koji već postoji za druge profesije sa sličnim režimom rada, poput zaposlenih u avio-saobraćaju. Ipak, on podvlači da su firme u Srbiji koje se bave međunarodnim transportom i pre uvođenja novih pravila bile ozbiljno opterećene, pre svega zbog dugih zadržavanja na granicama.

„To pravi ogromnu razliku u odnosu na zemlje EU, gde nema granica i gde vozači mogu da iskoriste maksimalno dozvoljeno radno vreme u vožnji. Kod nas veliki deo tog vremena odlazi na čekanje“, objašnjava Nebojša Atanacković i dodaje da takvi uslovi čine transport sve manje isplativim, i to ne samo za domaće, već i za strane prevoznike.

Strani prevoznici sve češće izbegavaju da voze robu ka Srbiji, jer i oni trpe gubitke usled čekanja na granicama. Iako imaju brže procedure ne mogu da zaobiđu kolone kamiona, pa im takvi poslovi postaju neisplativi. Celokupna situacija uticaće i na deficitaran broj vozača.

„Već sada imamo manjak vozača, a ovakve okolnosti će problem samo dodatno produbiti. To će neminovno dovesti i do rasta cena transporta“, upozorava Atanacković.

Prema njegovim rečima, ako strane firme preuzmu transport, on će biti i znatno skuplji.

Za ovu rang listu koristi se BDP po stanovniku za tekuću godinu. Za BDP po glavi stanovnika, zbir tekućih cena svih proizvedenih dobara i usluga u zemlji deli se sa brojem stanovnika te zemlje. Ova brojka je pokazatelj ekonomske snage jedne privrede. Najnoviji podaci objavljeni su u oktobru 2025. u World Economic Outlook (WEO izveštaju) Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Rang lista: Ovo je deset najbogatijih zemalja sveta

Danska je sa BDP-om po glavi stanovnika od 82.710 američkih dolara na devetom mestu među deset najbogatijih zemalja sveta i zadržava svoju poziciju iz prethodne godine. Unutar Evropske unije, ovo skandinavsko kraljevstvo je čak na trećem mestu najbogatijih država.

Mesto 8 – SAD
Ako bi se gledao samo bruto domaći proizvod zemlje, SAD bi bile ubedljivo najbogatija zemlja sveta. Pošto to ovde nije slučaj, SAD sa BDP-om po glavi stanovnika od 92.880 dolara zauzimaju tek osmo mesto na svetskoj rang listi. Takođe, u ovoj zemlji živi većina deset najbogatijih ljudi na svetu.

Na sedmom mestu najbogatijih zemalja sveta nalazi se Norveška. Na svakog stanovnika statistički dolazi oko 96.580 američkih dolara ekonomske vrednosti. Time ova skandinavska zemlja zadržava svoju poziciju u odnosu na prethodnu godinu.

To što Irska sa BDP-om po glavi stanovnika od 135.250 dolara zauzima treće mesto, izaziva pitanja. Jer: Još 2010. godine Irska je zbog finansijske krize morala da primi velike finansijske pomoći iz EU fonda za spasavanje. Međutim, računica vara.

Irska se smatra poreskim rajem i omogućava velikim kompanijama kao što su Apple i Facebook da plaćaju manje poreza. Transnacionalne korporacije beleže milijarde prihoda na ovom malom ostrvu, a da pri tome ne stvaraju radna mesta, prihode ili bogatstvo. Na to je već ukazala i EU.

Za stanove je u Beogradu izdvojeno ukupno 768,5 miliona evra.

Najveći iznos novčanih sredstava izdvojen za stan na teritoriji gradske opštine Savski venac, ukupne površine 90 metra kvadratna iznosi 1,4 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 15.298 evra, takođe na teritoriji te gradske opštine.

Za stanove je u Beogradu izdvojeno ukupno 768,5 miliona evra.

Najveći iznos novčanih sredstava izdvojen za stan na teritoriji gradske opštine Savski venac, ukupne površine 90 metra kvadratna iznosi 1,4 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 15.298 evra, takođe na teritoriji te gradske opštine.

Za kuće je izdvojeno 189 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 176 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 109 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 73 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).

Кada je reč o načinu plaćanja, 14 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 31,8 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što je primetan rast u odnosu na 24,4 odsto iz istog perioda prethodne godine.

Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere „kupuju vreme“, a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte. Ističu da, ukoliko energetska kriza potraje, verovatno će doći do rebalansa budžeta. Poručuju i da trenutno nema razloga za strah od nestašica, ali i da imamo četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope.

Cena benzina u narednih sedam dana iznosiće 188 dinara, a dizela 212 dinara, zahvaljujući odluci države da akcize smanji za čak 61 odsto. Istovremeno, najavljene su i dodatne mere – povoljniji dizel za poljoprivrednike i korišćenje robnih rezervi, kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je reč o kratkoročnim rešenjima u uslovima globalne energetske krize.

Energetski stručnjak Željko Marković ističe da su mere države već donele konkretan efekat na cene.

– Akcize su sada smanjene za 60 odsto i to pravi nekih 30 do 40 dinara po litru goriva – navodi Marković.

Dodaje da je razlika u odnosu na Evropu i dalje značajna, ali da prostor za dalje pojeftinjenje praktično ne postoji.

– To su mere koje u suštini kupuju vreme zbog svetske naftne krize i velikog rasta cena – objašnjava Marković.

Prema njegovim rečima, trajanje ovakvog modela direktno zavisi od stanja na globalnom tržištu i budžetskih mogućnosti države.

Na pitanje koliko kapaciteta ima država da sprovodi ovakve mere, Marković kaže da je to pitanje za državne organe.

– To sada već država mora da kaže, jer prihodi budžeta zavise od tih mera. Koliko je država spremna i koliko ima rezerve da ima smanjen prihod u budžetu, a da obezbedi normalno funkcionisanje države. To je to vreme – dodaje Marković.

Iz Privredne komore Srbije upozoravaju da smanjenje akciza ima visoku cenu za javne finansije.

– Ukoliko potraje ova situacija i ukoliko bude moralo više nedelja ili meseci da se odustane od tih prihoda od akciza, moguće je da se desi rebalans budžeta, odnosno izmena zakona o budžetu kako bi se uskladili prihodi i rashodi. Što bi verovatno značilo i povećanje tog deficita koji je za ovu godinu inicijalno planiran na 3 odsto – kaže Bojan Stanić iz PKS-a.

Ipak, naglašava da je reč o globalnom šoku koji pogađa sve zemlje, kao i da se ovo neće ugroziti kreditni rejting zemlje.

– To nije posledica unutrašnjih problema, već nečega što dolazi spolja i preliva se na nas – ističe Stanić.

Pored smanjenja akciza, država je produžila zabranu izvoza i povukla deo goriva iz rezervi, što bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje. Marković smatra da su te mere ključne u kriznim uslovima.

– Rezerve se i čuvaju za ovakve situacije kada imate otežano snabdevanje – kaže Marković.

Ipak, upozorava da se rezerve ne smeju nekontrolisano trošiti.

– Nije dobro trošiti rezerve dokle god imate proizvodnju – zato je važno da Rafinerija radi – dodaje Marković.

Ističe da smo još daleko od energetskih šokova kakve smo imali u istoriji.

– Mi smo još daleko od tih velikih cifara, ali ako to bude krenulo da raste, a to će se desiti ukoliko rat potraje i cela situacija sa logistikom i sa snabdevanjem potraje i ukoliko se ne bude mogla naći nafta na tržištu – onda su upravo te rezerve i bitne da se koriste i da se obezbedi neko koliko-toliko normalno funkcionisanje države – objašnjava Marković.

Jeftiniji dizel za poljoprivrednike može da ublaži posledice krize, ali ne i da reši sistemske probleme. Stanić napominje da su oni već suočeni sa porastom troškova i manjom konkurentnošću njihove proizvodnje.

– Ovo je mera koja treba da doprinese da ne dođe do otežavanja njihove pozicije na tržištu. Imajući u vidu da su oni prvi na početku tog lanca vrednosti i da nekako najviše trpe i da su najranjiviji u okviru toga – kaže Stanić.

Podseća da su poljoprivrednici na početku proizvodnog lanca i da bez njih nema ni stabilnog snabdevanja hranom.

– Da bismo imali i prehrambenu industriju, ali i snabdevenost naših maloprodajnih objekata, moramo ulagati i moramo čuvati našu primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Tu, naravno, mislimo i na ratare koji se bave obradom zemlje, ali svakako ne treba zaboraviti da se nafta mora koristiti i u potrebama stočarstva – ukazuje Stanić.

Različite mere donose zemlje i u regionu i u Evropi – od zabrane da se jedan sam vozi u automobilu, ograničenja brzina na 80 kilometara na sat, prodaje određene količine goriva.

– Sve te mere koje bi se i kod nas isto donele, sve one u suštini služe da ublaže efekte krize i da se kriza prevaziđe. Ali, jedini pravi adekvatan odgovor bi bio ukoliko biste imali nove logističke kanale i nabavili ono što vam nedostaje i da nema promene cena. To je jako teško – ukazuje Marković.

Navodi da ćemo možda i mi biti primorani da posegnemo za takvim merama, kao i da sve zavisi koliko dugo će ovaj poremećaj trajati.

Dodaje i da je evropsko tržište posebno osetljivo zbog zavisnosti od uvoza energenata.

– Evropa je jako ranjiva – mi smo imali i gasne krize. I sada ćemo imati problem kao Evropa i sa gasom. Tržište Evrope je sa te strane ugroženo i ranjivo. Ako uporedimo recimo sa američkim tržištem – tamo nemamo taj skok cena. Jeste i kod njih nešto poskupeo benzin, ali to nije u u onom obimu kao kao što se dešavalo u Evropi – poručuje Marković.

Bez panike – goriva ima, ali neizvesnost ostaje

Stručnjaci poručuju i da trenutno nema razloga za strah od nestašica, ali da je neizvesnost i dalje velika.

– Imamo stabilnu situaciju i nema velikog skoka cena, ali ako cena nafte nastavi da raste, moraće da rastu i cene derivata – upozorava Marković.

Kako ističe, država je već iskoristila prostor za ublažavanje cena.

– Država je već smanjila akcize, ona nema više prostora gde da smanjuje, kada se pređe neka granica onda će morati da raste cena derivata na tržištu. Prosto nemate više sa čime to da amortizujete – zaključuje Marković.

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić ističe da ovaj sukob između tri nacije se suštinski vodi na tlu čak devet zemalja, a danak koji plaća globalna ekonomija je svakim danom sve veći i veći.

– Globalne ekonomije pokušavaju da se prilagođavaju, ali ono što možemo da vidimo jeste da je ovaj šok toliko veliki da možemo da ga nazovemo najvećim globalnim šokom ponude na tržištu naftnih derivata koji je zabeležen – dodaje Lukić.

Državne mere za ublažavanje posledica trenutno daju rezultat, ali njihov efekat je vremenski ograničen.

– Ukoliko dođe do dalje eskalacije ovoga sukoba, mi ćemo sigurno da vidimo da će danak koji će od globalne ekonomije da se uzme, da se tiče i proizvodnje i prerade nafte i ponude nafte u srednjem i na dugom roku, a ne postoji nijedna država koja može da primeni mere koje mogu da budu učinkovite u tom slučaju – upozorava Lukić.

Kada je reč o javnim finansijama Srbije, kaže da su one u vrlo dobrom stanju.

– Budžetski deficit koji je planiran za ovu godinu je na nivou tri odsto budžeta, što znači negde oko 337 milijardi dinara. A ako pogledamo gde tu stoje prihodi od akciza, oni su drugi najveći punilac budžeta sa 457 milijardi dinara. Najveći deo toga dolazi od strane akciza koje su vezane za naftne derivate. U akcizama, odnosno kad pogledamo kolike su akcize u ukupnim javnim prihodima, to je oko 19% – navodi Lukić.

Ističe da su to jako veliki iznosi i ako se „država odrekne 61% od nečega što preračunato u evre iznosi oko dve milijarde i to je na godišnjem nivou, to je jako krupan izdatak za budžet“.

– Uprkos tome stanje našeg javnog duga govori da mi imamo slobodnog prostora za dodatno zaduživanje, a da taj dug previše ne poskupi – dodaje Lukić.

Poručuje i da Srbija ima četiri „krupne prednosti“ u odnosu na ostatak Evrope.

– Pre svega, mi u startu imamo visoke strateške rezerve nafte zbog poznate situacije sa NIS-om. Sa druge strane, imamo taj finansijski bafer koji se oličava u javnim finansijama. Kao treća prednost jeste činjenica da mi već imamo uhodan i razrađen sistem distribucije nafte i strateških rezervi dalje širom zemlje, i to smo takođe testirali u prošlom periodu – naglašava Lukić.

Četvrta prednost je, kako kaže, to što se donose izuzeća na rusku naftu.

– Mi imamo dobru startnu poziciju i u pregovaranjima u slučaju da se dođe do šireg izuzeća sa našim primarnim snabdevačem do sada naftom, odnosno sirovom naftom, to je Rusija. Dakle, u tim pregovorima ukoliko dođe do mogućnosti za njih, mi bismo trebali da imamo, ili barem se nadamo, neko pravo prvenstva – zaključuje Lukić.