Home Vesti Ekonomija
Category:

Ekonomija

EkonomijaVesti

Koje zemlje imaju najbolju poresku strukturu

by bifadmin

Prema najnovijem Indeksu međunarodne poreske konkurentnosti (ITCI) koji objavljuje Tax Foundation, razlike u poreskim sistemima širom Evrope su ogromne — a rezultati pokazuju da ekonomski rast ne zavisi samo od visine poreza, već i od njihove strukture i jednostavnosti.

Podaci Eurostata pokazuju da su ukupni poreski prihodi u EU 2023. godine iznosili 40% BDP-a, što jasno ilustruje centralnu ulogu poreza u finansiranju javnih usluga. Ipak, poreske politike i stope variraju u zavisnosti od ekonomskih prioriteta i socijalnih modela svake države.

Kako se meri poreska konkurentnost?

Indeks ITCI ocjenjuje zemlje prema dva osnovna kriterijuma: konkurentnosti i neutralnosti.

Konkurentan poreski sistem zadržava niske granične stope kako bi podstakao investicije i rast.

Neutralan sistem prikuplja prihod uz što manje ekonomskih distorzija i administrativnih komplikacija.

Važno je naglasiti da bolja pozicija ne mora značiti niže poreze – često je presudna efikasnost poreske strukture.

„Zemlje mogu značajno poboljšati svoj poreski sistem smanjenjem složenosti i neučinkovitosti, bez gubitka prihoda“, rekao je za Euronews Business analitičar Tax Foundationa Alex Mengden.

Estonija najbolja, Francuska najgora u OECD-u

Od 27 evropskih zemalja, Estonija je apsolutni lider s rezultatom 100 poena, dok je Francuska poslednja, sa svega 45,8.

Francuska je na dno liste pala zbog privremene dodatne takse na velike korporacije, koja je njenu najvišu marginalnu stopu poreza na dobit podigla na 36,1% — najvišu u celom OECD-u i skoro 12 procentnih poena iznad proseka (24,2%).

Bez te dodatne takse (surtaxa), Francuska bi imala standardnu stopu od oko 25%.

Baltičke zemlje dominiraju

Tri baltičke države — Estonija (100), Letonija (92,8) i Litvanija (81,8) — zauzele su vrh liste.

Odmah iza njih je Švajcarska (86), dok se nordijske zemlje (Švedska, Norveška, Finska, Danska i Island) nalaze u srednjem dijelu ranga.

Na suprotnom kraju tabele, pored Francuske, su Italija (50,3), Poljska (54,7) i Španija (57,9), a slijede Portugal, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Belgija, koje čine grupu sa osam najnižih ocena u Evropi.

Zanimljivo, zemlje Centralne i Istočne Evrope poput Mađarske (78,7), Češke (77,4) i Turske (75,9) nalaze se među deset najkonkurentnijih.

Ključni faktori razlika: imovinski porezi i podsticaji za kompanije

Prema Mengdenu, dve stavke najviše utiču na konačne ocene: poreski tretman kapitala i imovine — visoki porezi na neto bogatstvo, poslovnu imovinu i transakcije poput prodaje nekretnina ili akcija umanjuju konkurentnost; i kompleksnost poreskih podsticaja — broj i složenost olakšica poput R&D subvencija, patent box režima i višestrukih korporativnih stopa.

Francuska, na primer, ima samo 29 poena u kategoriji poreza na dobit, dok Italija ima 58 — što pokazuje koliki je jaz u efikasnosti poreskih sistema.

U kategoriji imovinskih poreza, Italija je najlošija (32 poena), a Francuska peta od dna (41).

Nemačka nadmašuje ostale velike ekonomije

U ukupnom plasmanu, Nemačka ima bolje rezultate od svih velikih evropskih ekonomija zahvaljujući neutralnijem pristupu oporezivanju kapitala.

Njemačka nema poreze na finansijske transakcije, imovinu banaka ili izdavanje novih akcija — što je čini privlačnijom za investitore.

Njen sistem PDV-a takođe je široke baze: prema OECD-u, 57% potencijalne potrošnje je obuhvaćeno PDV-om, dok su pragovi za oslobađanje malih biznisa niži nego u Italiji ili Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Ovaj neutralniji pristup daje Nemačkoj značajnu prednost u odnosu na druge velike ekonomije Evrope“, naglasio je Mengden.

Kapital teče tamo gdje su uslovi najbolji

Izveštaj zaključuje da je u globalizovanom svetu kapital visoko mobilan — investitori biraju zemlje koje nude najveći povrat uz najmanje poreskih distorzija.

Zato, kako navodi Tax Foundation, struktura poreskog sistema postaje ključan faktor ekonomskog uspeha svake države.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

NBS od 1. decembra izdavaće elektronske menice

by bifadmin

Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).

Time će biti omogućeno izdavanje i korišćenje menica u elektronskom obliku, koje su se do sada koristile isključivo u papirnoj formi, na meničnom blanketu.

Da bi ta novina mogla da bude u primeni Izvršni odbor i guverner NBS su doneli Odluku o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja, kao i izmene Odluke o načinu prinudne naplate s računa klijenta i Odluke o jedinstvenoj tarifi po kojoj NBS naplaćuje naknadu za izvršene usluge.

CReM je savremena digitalna platforma koju je razvila NBS i koja omogućava da se sve radnje u vezi s menicama – njihovo kreiranje, izdavanje, prenos, podnošenje na naplatu i brisanje – obavljaju elektronski, brzo, efikasno i bez papirne dokumentacije, navela je centralna banka.

To će, kako je istaknuto, značajno ubrzati poslovanje i uštedeti vreme i troškove kako privredi tako i građanima.

Svi podaci o elektronskim menicama biće bezbedno čuvani u CReM-u kao sastavnom delu Registra menica i ovlašćenja, koji ima pravni status javne knjige – što će obezbediti potpunu transparentnost, pouzdanost i pravnu sigurnost u prometu elektronskih menica.

Кlijenti će Centralnom registru pristupati preko aplikacija elektronskog, odnosno mobilnog bankarstva, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa (ConsentID aplikacija Кancelarije za IT i elektronsku upravu) za potpisivanje elektronskih menica i drugih bitnih radnji.

Za upotrebu elektronske menice u sudskom i izvršnom postupku koristiće se izvod iz CReM-a, kao javna i verodostojna isprava koju izdaje NBS.

Odlukom NBS utvrđeno je da će ukupne naknade za izdavanje i korišćenje elektronskih menica za privredu i građane biti niže u odnosu na postojeće naknade koje banke naplaćuju za papirne menice.

„Očekujemo da će klijenti banaka prepoznati ovu prednost, iako će i dalje imati mogućnost izbora između elektronske i papirne menice, a taj izbor banke su dužne da poštuju“, navela je NBS.

Banke su obavezne da od 1. decembra omoguće korišćenje elektronskih menica svim pravnim licima i preduzetnicima – svojim klijentima, a od kraja novembra 2026. godine i građanima. Time će se zaokružiti mogućnosti za potpunu digitalizaciju bankarskih poslova koji uključuju izdavanje menica i ukinuti potreba za odlaskom u banku radi njihovog popunjavanja.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

SZS: Industrijska proizvodnja u septembru veća za 4,5 odsto u odnosu na isti period 2024. godine

by bifadmin

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2025. godine veća je 2,5 odsto u odnosu na isti mesec 2024. godine, saopštio je  Republički zavod za statistiku (RZS).

U odnosu na prosek 2024. godine industrijska proizvodnja u septembru je veća 4,5 odsto.

Industrijska proizvodnja u periodu januar–septembar 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, veća je 2,7 odsto.

Posmatrano po sektorima, u septembru 2025. godine, u odnosu na isti mesec 2024. godine u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija proizvodnja je bila veća 4,5 odsto.

U septembru je proizvodnja u odnosu na isti mesec pre godinu dana bila veća i u sektor Prerađivačka industrija 2,4 odsto i u sektoru Rudarstva 0,6 odsto.

Pad je u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine registrovan u proizvodnji energije, za 0,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 4,2 odsto i u sektoru trajnih proizvoda za široku potrošnju za 5,7 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u septembru 2025. godine, u odnosu na septembar 2024. godine bio je veći u 16 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 56 odsto), a pad kod 13 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 44 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Radno zakonodavstvo u Srbiji: Skrojeno za grabljivce

by bifadmin

Vraćanje dostojanstvenog rada nije na štetu domaćih privrednika, koje je država podjednako obespravila kao i radnike svojom politikom u korist povlašćenih interesnih grupa. Zbog toga sindikati i poslodavci koji se ne uklapaju u viziju predatorskog kapitalizma danas imaju više zajedničkih interesa nego što ih pojedinačno imaju u odnosu sa takvom državom, ističu u Centru za dostojanstven rad.

Imajući u vidu da u aktuelnoj krizi naše tržište napuštaju oni strani investitori koji su ovde došli isključivo zbog niskih troškova poslovanja, da mnoge domaće firme stagniraju, raste strah od nezaposlenosti i da sve veći broj ekonomskih stručnjaka insistira na tome da Srbija mora da promeni model razvoja – da li je ovo pravi trenutak za reforme koje će i radno zakonodavstvo vratiti u civilizacijske okvire?

Predlozi već postoje, poput alternativnog Zakona o radu koji su sačinili stručnjaci Centra za dostojanstven rad. Da bi ukazali na to šta sve ne valja u domaćem radnom zakonodavstvu i kakve promene su potrebne u skladu sa međunarodnim i pravnim tekovinama EU, autori su utrošili skoro hiljadu stranica.

Mario Reljanović, stručnjak za uporedno pravo, predsednik Centra za dostojanstven rad i jedan od autora ovog predloga objašnjava da je suština novog zakonskog rešenja da vrati radni odnos u centar radnog prava. Zašto je to važno?

Kome treba 16 modela rada?

Reljanović podseća da trenutno imamo 16 modela rada, samo da bi poslodavci mogli da angažuju ljude na načine koji im značajno smanjuju troškove, a većina nam uopšte nije potrebna.

To ima za posledicu da je van radnog odnosa nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji, koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovorima o delu, sezonskim poslovima, stručnom osposobljavanju i usavršavanju, preko studentskih zadruga i agencija za privremeno zapošljavanje, na crno i kao lažno zaposleni. Oni su lišeni velikog broja radnih prava, od prava na ograničeno radno vreme, na minimalnu zaradu, bolovanje, pa do prava na sindikalno udruživanje, kolektivno pregovaranje, štrajk.

Stoga je potrebno doneti novi Zakona o radu i izvršiti izmene drugih zakona kojima se regulišu zapošljavanje i rad, kako bi se radno zakonodavstvo usredsredilo na dostojanstven rad. U tom kontekstu, veoma je važno da se reformiše i položaj institucija koje nadziru poštovanje radnih prava u praksi, što uključuje davanje većih ovlašćenja inspekciji rada, veću ulogu tužilaštva i uvođenje radnih sudova.

„Kada se govori o inspekciji rada, u javnosti se skoro uvek ističe problem korupcije, ali oni koji obavljaju taj posao i sami rade u prilično lošim uslovima. Prosečna starost inspektora je oko 56 godina, oni čekaju penziju i neće da talasaju“, komentariše Reljanović dok obrazlaže zašto je neophodno da se ovi kadrovi podmlade, uveća broj i odgovornost inspektora, ali i njihova primanja, čime bi se umanjio i rizik od korupcije.

Trka do dna

Autori alternativnog Zakona o radu detaljno su obradili ogroman broj nelogičnosti u važećem radnom zakonodavstvu u Srbiji i predložili drugačija rešenja, ali ističu da je za unapređenje ove oblasti ključno da država promeni svoju politiku razvoja. U pomenutoj publikaciji se ocenjuje da vlasti u Srbiji sprovode najgori oblik neoliberalizma koji se nameće takozvanim perifernim tržištima i da je naša zemlja, sa „vizijom“ koja insistira na predatorskom kapitalu, u poslednjoj fazi trke do dna u postojećim geopolitičkim promenama.

Takva politika je uveliko unazadila radna i socijalna prava građana, pa danas imamo situaciju da se maksimalno izrabljivanje radnika „aminuje“ kroz same zakone, da država ignoriše kršenje osnovnih radnih prava, smanjuje nezaposlenost kratkoročnim angažovanjima radnika na najjednostavnijim poslovima, dok povlašćenim investitorima istovremeno dozvoljava da iznose zaradu iz Srbije.

Jedan od najdrastičnijih primera zloupotreba je ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a paradoks je da u takvim malverzacijama zdušno učestvuje i sama država, kako bi obezbedila jeftinu i pravno potpuno nezaštićenu radnu snagu, naročito u komunalnim preduzećima. Iako bi trebalo da bude garant poštovanja zakona, država je time legalizovala kršenje i izvrdavanje propisa u celoj privredi.

Izmene i dopune Zakona o radu iz 2014. donele su niz odredbi koje su obespravile radnike i pojeftinile njihov rad preko noći. Uvećanje zarade za minuli rad priznato je samo kod trenutnog poslodavca a ne za ceo staž, ukinuta je naknada za smenski rad, otpremnina se dobija samo za godine provedene kod aktuelnog poslodavca a ne za ukupne godine rada, sam iznos otpremnine je smanjen sa tri na dve prosečne plate u zemlji.

Besmislena rešenja

Pored ovih odredbi koje direktno smanjuju troškove poslodavcima, do rastakanja prava radnika u poslednjoj deceniji doveli su i pojedini zakoni koji su zasebno regulisali oblast rada, a koji su po mišljenju Reljanovića podjednako besmisleni sa stanovišta pravnog sistema, i u pogledu ponuđenih rešenja. Primer zakona koji je potpuno promašen je Zakon o sezonskim poslovima.

On nije ispunio svoj cilj da reši problem rada na crno a uveo je institut usmenog dogovora sa kojim inspektori na terenu nisu znali šta da rade, jer ne postoji pisani trag o pravima radnika i obavezama poslodavca. Ovakvo angažovanje radnika „na reč“ moglo je preko noći lišiti stalnog radnog odnosa više od 100.000 ljudi koji rade u sektorima ugostiteljstva, turizma, građevinarstva i pomoći u kući, da su oni koji su lobirali za ovaj zakon uspeli da izdejstvuju njegovu primenu i u pomenutim delatnostima, upozorava Reljanović.

Koliko su jaki lobistički uticaji pokazuje i primer Zakona o zaposlenima u javnim ustanovama koji je usvojen 2017. godine, iako je prethodno urađena detaljna studija koja je utvrdila da ovaj zakon nema smisla. „Vrlo jasno smo argumentovali zašto rad hirurga, bibliotekara i veterinarskog inspektora ne mogu da se regulišu na isti način. Drugo, šta će vam zakon od stotinak članova koji u 60 članova upućuje na Zakon o radu. Taj zakon nikad nije primenjen. Slično je i sa Nacrtom zakona o radnim praksama koji u dva navrata niko nije imao volje da usvoji“, navodi Reljanović.

Prema njegovim rečima, primeri nedoslednosti u radnom zakonodavstvu su brojni, ali je zato država dosledna u tome da izbegava usaglašavanje sa direktivama EU koje povećavaju prava radnika, naročito kada je reč o reformama koje se odnose na rad van radnog odnosa.

Nepovlašćeni poslodavci i radnici u istom problemu

Pored Centra za dostojanstven rad, ekspertski tim UGS „Nezavisnost“ predstavio je pre dve godine svoj predlog novog Zakona o radu koji bi trebalo da zaustavi urušavanje radnog položaja zaposlenih u Srbiji. Međutim, iako se izmene Zakona o radu već dugo najavljuju, stalno se odlažu, a struka strahuje da kada se konačno ta procedura pokrene, država bi mogla da insistira na rešenjima koja će dodatno potkopati prava radnika.

Zato je veoma važno predočiti javnosti da zalaganja za veća radna prava nisu na štetu domaće privrede. U Centru za dostojanstven rad ističu da je trenutni sistem povoljan samo za odabrane poslodavce, nosioce velikog kapitala i sumnjive investitore iz inostranstva, kojima je jedini cilj da što više uvećaju zaradu koristeći neravnopravne uslove na tržištu da eliminišu konkurenciju.

Zbog toga, sindikati i poslodavci koji se ne uklapaju u viziju predatorskog kapitalizma, danas imaju više zajedničkih interesa nego što ih pojedinačno imaju u odnosu sa državom koja je omogućila urušavanje radničkih prava, ali i propast domaćih firmi. Domaći privrednici bi mogli da posluju konkurentno, u skladu sa zakonom i da omoguće dostojanstven rad svojim zaposlenima kada bi država prestala da preopterećuje poslodavce fiskalnim i drugim obavezama, kako bi tim novcem subvencionisala samo odabrane kompanije.

Istovremeno, kada bi se novac koji država neracionalno i nenamenski troši preusmerio za socijalna davanja i javne službe, poboljšao bi se položaj najugroženijih, podigao kvalitet javnih usluga i otvorile mogućnosti za nove poslove koji bi podstakli privredni rast, zaključuju u Centru za dostojanstven rad.

Jelena Stjepanović

Biznis & finansije 238, oktobar 2025. 

Foto: frankie_s, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Direktori N1 traže otkup ove televizije od Junajted grupe

by bifadmin

Sudbina nekoliko medija koji ne beže od škakljivih, pa ni opasnih tema, već mesecima “visi u vazduhu”, no juče je iskrslo njeno potencijalno rešenje u vidu otkupa televizije N1 od strane zaposlenih.

Da podsetimo, Junajted grupa je prvo otuđila svoju kablovsku kompaniju SBB, a potom i medijske kuće kao što su N1, Nova i Danas. Ubrzo je investiciona kompanija BC Partners, dakle novi vlasnik ove grupe, postavila Stena Milera za generalnog direktora i Libora Vončinu za zamenika generalnog direktora.

Od tada se iščekuje promena uređivačke politike ovih medija, ne samo u javnosti već i unutar pomenutih medija. To iščekivanje podgrejala je objava razgovora Stena Milera i direktora Telekoma Vladimira Lučića u kom se dogovara slabljenje kompanije u okviru koje radi i televizija N1.

Zato su njeni programski direktori iz četiri države juče predložili sprovođenje menadžerskog preuzimanja (management buyout), odnosno otkup te televizije od Junajted grupe po tržišnim principima, uz finansijsku podršku kredibilnih eksternih investitora. To znači da su zaposleni ove televizije spremni da je otkupe od novog vlasnika, naravno uz pomoć drugih aktera koji još nisu navedeni. Postoje indicije da bi njihovoj inicijativi mogli da se pridruže i novinari ostalih medija koji pripadaju Junajted grupi.

Šta bi moglo privući investitore?

Međutim, naći ulagače u medijski biznis nije uvek lako, jer u Srbiji u medije ulažu uglavnom oni koji od njih mogu imati interes mimo materijalnog. Razlog tome je činjenica da mediji nisu baš “zlatna koka”, odnosno da postoje delatnosti u kojima se može zaraditi mnogo više sa znatno manje napora.

Doduše, ovde treba imati u vidu da Junajted grupa već godinama posluje pozitivno, a u 2024. je ostvarila poslovni dobitak od 78.927.000 dinara. Ipak, ni direktori a ni ostali zaposleni u N1 ne ističu u prvi plan zaradu kada se radi o preuzimanju ove televizije, već priliku da obavljaju svoj posao u skladu sa profesionalnim standardima i da omoguće građanima Srbije bar jedan kanal na kom mogu doći pravovremeno do svih informacija.

Foto: ninosouza, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MMF upozorava na rizike u vezi sa poslovanjem NIS-a i političke situacije

by bifadmin

Nakon završenih razgovora misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa delegacijom Srbije, postignut je dogovor o drugom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika.

Iako je opšta ocena ekonomske situacije pozitivna, izveštaj MMF-a, kako ga prenosi Narodna banka Srbije u saopštenju, ističe rizike za budući privredni rast vezane za Naftnu industriju Srbije, ali i konstatuje da su vlasti posvećene rešavanju pitanja sankcija NIS-u „na način koji će obezbediti neprekinuto snabdevanje naftom“.

Ocena MMF-a: Otporna ekonomija suočena sa rizicima

Misija MMF-a je konstatovala da je srpska privreda, zahvaljujući izgrađenoj makroekonomskoj otpornosti, dobro pozicionirana za ponovno ubrzanje rasta.

Kao faktori koji su usporili privredni rast u 2025. godini navedeni su globalne tenzije, politička neizvesnost i sankcije NIS-u

U izveštaju se naglašava da rizike ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.

Monetarna politika je ocenjena kao adekvatna i usmerena na podršku makroekonomskoj stabilnosti.

Rešavanje statusa NIS-a ključno za budući rast

U zaključcima MMF-a, projektovano ubrzanje rasta u 2026. godini direktno se povezuje, između ostalog, i sa rešavanjem neizvesnosti oko snabdevanja energentima povezanom sa NIS-om.

Misija MMF-a je zaključila da bi „duže rešavanje pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo da utiče na ekonomsku aktivnost“.

Dodali su i da Srbija sprovodi niz ključnih investicija u oblasti energetike, a imajući i vidu značajne potrebe ovog sektora za finansiranjem, „prioritizacija najisplativijih projekata biće od presudnog značaja za jačanje ekonomskih rezultata i energetske sigurnosti“.

Naglasili su i da vlasti ostaju posvećene očuvanju fiskalnog deficita na nivou do 3,0% BDP-a tokom perioda 2025–2027, kao i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama.

„Očuvanje oprezne makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i prostora za reagovanje na potencijalne šokove. Gornja granica fiskalnog deficita od 3,0% BDP-a, koja uspostavlja odgovarajuću ravnotežu između trenutnih potreba za potrošnjom i investicijama, predstavlja suštinski važno sidro te politike“, poručili su predstavnici MMF.

NBS: Izgrađene rezerve ublažavaju šokove

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je, u kontekstu upravljanja globalnim rizicima, poručila da je Srbija spremna da odgovori na potencijalne šokove.

„Srbiju smo dobro opremili za upravljanje rizicima – devizne rezerve i depoziti Vlade su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne“, navela je guvernerka u saopštenju objavljenom danas po okončanju razgovora sa misijom MMF u Beogradu.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

NIS grupa je u prvih devet meseci 2025. zabeležila gubitak od 300 miliona dinara

by bifadmin

NIS grupa je u prvih devet meseci tekuće godine zabeležila gubitak od 300 miliona dinara, dok pokazatelj EBITDA iznosi 21,1 milijardu dinara. Operativni novčani tok je 26,7 milijardi dinara, saopšteno je iz ove kompanije, prenosi eKapija.

Pozitivan uticaj na finansijske rezultate doneli su, kako se napominje, program mera za uštede na svim nivoima, kao i adaptacija na poslovanje u novonastalim okolnostima. Takođe je, kako napominju iz kompanije, očuvana stabilnost na domaćem tržištu naftnih derivata, kao i socijalna stabilnost zaposlenih.

“U periodu januar-septembar 2025. godine NIS grupa poslovala je u izuzetno složenim okolnostima, pre svega imajući u vidu sankcije američkog Ministarstva finansija koje su u punom obimu stupile na snagu 9. oktobra. Pored toga, na rezultate NIS-a uticale su i cene nafte koje su bile 14% niže nego u istom periodu prošle godine, kao i gubitak HIP-Petrohemije koji u izveštajnom periodu iznosi 7,4 milijarde dinara zbog nepovoljne situacije u celoj petrohemijskoj industriji”, ukazano je u saopštenju.

Obim proizvodnje nafte i gasa pao i pre sankcija

Obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda NIS grupe iznose 167,7 milijardi dinara, dok je na ime isplate dividende akcionarima za 2024. godinu izdvojeno 4,6 milijardi dinara.

Kada je reč o operativnim rezultatima, u periodu januar-septembar ukupan obim proizvodnje nafte i gasa bio je 837,7 hiljada uslovnih tona, što je 2% manje u odnosu na uporedni period. Obim prerade sirove nafte i poluproizvoda bio je 5% veći nego u istom periodu prošle godine i iznosi 2,672 miliona tona. Istovremeno, ukupan promet naftnih derivata iznosi 2,421 miliona tona što je 10% niže u poređenju sa periodom januar-septembar 2024. godine.

Izvor: eKapija

Foto: Anne Nygard, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kiparski Gunvor kupuje Lukoil u Srbiji

by bifadmin

Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor Grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu. Kako se navodi u saopštenju, ključni uslovi transakcije su prethodno dogovoreni između strana.

Lukoil navodi da je prihvaćena ponuda koju je Gunvor Grupa dala za kupovinu Lukoil International GmbH sa sedištem u Austriji, a da se kompanija obavezala da neće pregovarati s drugim potencijalnim kupcima.

Pre zaključivanja obavezujućeg ugovora i novčane transakcije, neophodno je da Gunvor Grupa dobije dozvolu OFAC, agencije američkog Ministarstva finansija koja je uvela sankcije Lukoilu.

„Ukoliko je potrebno, strane planiraju da podnesu zahtev za produženje postojeće OFAC licence i svih dodatnih licenci kako bi se osiguralo neprekidno poslovanje u inostranstvu i bankarsko servisiranje u periodu do završetka transakcije“, navodi se u saopštenju Lukoila.

Dodaje se da je prodaja Lukoil International GmbH, koja je vlasnik i srpskog ogranka Lukoila, posledica restriktivnih mera nekih država uvedenih protiv kompanije i njenih podružnica.

Gunvor Grupa je kompanija registrovana na Kipru, a koju su 2000. godine osnovali švedski milioner Torbjorn Tornkvist i ruski oligarh Genadij Timšenko, koji je u međuvremenu izašao iz vlasništva. Kompanija važi za četvrtog najvećeg trgovca sirovom naftom u svetu. Većina nafte kojom Gunvor trguje je iz Amerike, mada radi i sa naftom iz Afrike, Azije i Južne Amerike.

Od kada su Rusiji uvedene sankcije zbog rata u Ukrajini Gunvor je prekinuo trgovinu ruskom sirovom naftom.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cena gasa za domaćinstva u EU pala za 8,1 odsto u odnosu na 2024. godinu

by bifadmin

Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.

To je objavila Kancelarija za statistiku Evropske unije – Eurostat.

To ukazuje na povratak sezonskim kretanjima cena gasa, karakterističnim za period pre energetske krize 2022. godine, naveo je Eurostat.

Prosečna cena gasa je 11,43 evra za 100 kilovat sati. Najviše cene su u Švedskoj – 21,3 evra za 100 kilovat sati, a najniže su u Mađarskoj 3,07 evra, Hrvatskoj 4,61 i Rumuniji 5,59 evra.

Kada je reč o ceni struje, prosečna je 28,71 evra za 100 kilovat sati, što je 0,5 odsto niže u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.

Struja je najskuplja u Nemačkoj 38,35 evra za 100 kilovat sati, a najniža u Mađarskoj 10,4 evra, Malti 12,44 i Bugarskoj 13 evra.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

APR: Usklađivanje sa Zakonom o evidenciji stvarnih vlasnika do 1. decembra

by bifadmin

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da registrovani subjekti, koji su evidentirali stvarne vlasnike u centralnoj evidenciji po prethodno važećim propisima, imaju obavezu da se najkasnije do 1. decembra usklade sa odredbama novog Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

U saopštenju se podseća da je odredbom Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisano da se pri određivanju stvarnih vlasnika istovremeno radi i učitavanje dokumenata na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.

Svi postojeći registrovani subjekti imaju obavezu da ponovo prođu kroz sve kriterijume za određivanje stvarnog vlasnika, da odrede i evidentiraju ili potvrde evidentiranog stvarnog vlasnika i istovremeno učitaju dokumenta na osnovu kojih su odredili ili potvrdili određeno lice kao stvarnog vlasnika, navedeno je u saopštenju.

Detalјnije informacije o postupku usaglašavanja sa novim Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, objavlјene su na internet stranici Centralne evidencije stvarnih vlasnika, na kojoj je omogućen i pristup pretrazi podataka o evidentiranim stvarnim vlasnicima i listi registrovanih subjekata koji nisu evidentirali stvarne vlasnike.

Licima koja imaju obavezu evidentiranja stvarnih vlasnika dostupni su i Vodič Ministarstva privrede za evidentiranje stvarnog vlasnika registrovanog subjekta u Centralnu evidenciju, Vodič u slikama za unos stvarnih vlasnika u aplikaciji Centralne evidencije stvarnih vlasnika, objavio je APR.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci