U Srbiji je u prva tri meseca 2014. registrovano 3.893 zaloga na pokretnim stvarima i pravima kojima su obezbeđena ukupna potraživanja u iznosu od 8,8 milijardi evra. Po podacima Agencije za privredne registre (APR) oko 51 odsto zaloga odnosi se na vozila, a 20 odsto na mašine i opremu. Medju zalogodavcima najviše je građana, visse od 51 odsto, zatim preduzeća – 37,2 odsto, a preuduzetnika je 11,5 odsto. Najveći založni poverioci su banke – u 70 odsto slučajeva, i privredna društva, oko 22 procenta.
Dva svetska farmaceutska giganta britanski GlakoSmithKline (GSK) i švajcarski Novartis dogovorila su kupoprodajni sporazum vredan oko 16 milijardi dolara.
Novartis je saopšto danas da će preuzeti GSK-ov segment onkologije za 16 milijardi dolara, dok će s druge strane GSK platiti oko 7,1 milijardi dolara plus honorare za Novartisov biznis proizvodnje vakcina (izuzev segment gripa). Američki CNBC veruje da će obim poslovanja ovih preuzeimanja godišnje generisati oko 10,9 milijardi dolara. Po ovoj vesti uprava GSK saopštila je da će svojim akcionarima isplatiti oko 6,7 milijardi dolara po obavljenoj transakciji.
Uprkos i dalje visokom nivou nezapsolenosti u nekoliko članica evrozone rezultati reformi i politike štednje napokon pokazuju stidljive znake oporavka, što se vidi i kroz nešto bolje statistike ostvarene maloprodaje. Taj krhki oporavak biće u skorijoj budućnosti veoma osetljiv na sve uticaje, pogotovo sa tržišta rada, kaže se u najnovijem izveštaju Oxford Economics.
Spori proces oporavka tržišta rada uočen je u članicama evrozone koje su bile najžešće pogođene krizom: U Španiji je nezaposlenost pala za 1% od prošlog februara, u Irskoj za 3% u poslednje dve godine, a u Portugalu 2% od marta 2013. TO i dalje nije dovoljno da bi se govorilo o sigurnom putu ka konačnom oporavku (u Španiji je nazaposlenost i dalje iznad 25%), ali je to uz znatno sporiji rast cena u maloprodaji (pobnajviše zahvaljujuči niskim cenama energenata), doprinelo da domaćinstva u ovim zemljama imaju nešto pozitivniju percepciju svoje kupovne moći u narednom kratkoročnom periodu.
Kao posledicu ovakvih kretnji, analitičari Oxford Economics očekuju prvo povećanje maloprodaje u Španiji i Portugalu u poslednjih šest godina. Međutim, neke zemlje još uvek nisu postigle boljitak na tržištu rada, pa se i rezultati trgovine još uvek nisu poboljšali (npr. Italija, u kojoj je zabeležen osmi uzastopni pad).
U svakom slučaju, nezaposlenost na niovu čitave evrozone ostaje izuzetno visoka, istorijski gledano, a domaćinstva su još uvek opterećena velikim dugovima. Usled nesigurnosti za sigurno zaposlenje svojih članova, mnoga domaćinstva su se u kriznom periodu dodatno zaduživala. Ovaj dug se čak povećao u nekim od ključnih ekonomija evrozone (između 10 i 20% ukupnog BDP u Holandiji, Francuskoj i Belgiji), zbog čega je neizbežan period konsolidacije, pogotovu uzevši u obzir da se zbog fiskalne održivosti vlade ovih zemalja često odlučuju za ukidanje ili odlaganje penzionerskih beneficija.
U Samsungu veruju da će se njihov smartphone Galaxy S5 prodati u više primeraka od prethodne generacije, S4, piše Rojters. S5 je u petak pušten u prodaju, i to odmah u 125 zemalja, što je više nego dvostruko više od broja zemalja u kojima je počeo da se prodaje S4. Samsung sve to čini kako bi održao rast na tržištu mobilnih uređaja, koje mu donosi 70% ukupnog profita.
„Samsung S5 se za sada prodaje brže nego S4, iako je teško dati konkretne brojeve jer smo još u ranim fazama“, rekao je viši potpredsednik Samsungovog tima za proizvodnu strategiju Yoon Han-kil za Rojters. On je dodao i kako će prodaja novog modela biti puno bolja od prošle generacije, koja je u prvom mesecu na tržištu prodat u više od 10 miliona primeraka.
Samsungovi pametni telefoni dosad su bili poznati po hardverskim inovacijama, mada S5 nudi manje hardverskih novosti, dok je fokus stavljen na nekoliko ključnih poboljšanja kao što su vodootpornost, bolja kamera i način rada koji odmah isključuje nepotrebne aplikacije čim se baterija približi nuli.
„Ovog puta smo odlučili da stavimo samo ono što korisniku stvarno treba, pa sam izbacio mnogo usluga i softvera“, rekao je Yoon. To se, između ostalog, vidi i po broju aplikacija ugrađenih u S5 – 40 u odnosu na više od 50, koliko je imao S4.
Prema najnovijoj Forbsovoj listi gradova sa najviše milijardera na svetu, ruska prestonica je zadržala prvo mesto sa 84 pripadnika ove povlašćene klase. Među prvih deset nalazi se čak pet azijskih gradova i tek dva iz SAD. Zabrinjavajuće je da se u ovim metropolama poslednjih godina uočava sve veći jaz između superbogataša i ostalih građana.
U Moskvi živi čak 84 milijardera (prošle godine ih je bilo 78) sa ukupno procenjenim bogatstvom od čak 366 milijardi američkih dolara. Na drugom mestu na listi već nekoliko godina nalazi se Njujork, ovaj put sa 62 superbogataša, ukupno „teška 380 milijardi dolara. „Velika jabuka“ poslednji put bila na prvom mestu ove liste 2009. godine. Treće mesto dele Hong Kong i London, sa po 43 milijardera. Na listi prvih deset nalaze se još i Istanbul (37), Sao Paolo, Mumbaj (24), Seul (23), Peking (21 od ukupno 157 kineskih milijardera), Dalas i Pariz sa po 18 milijardera.
Prema prvom cenzusu milijardera koje su prošle godine sproveli Wealth-X i UBS prosečni svetski milijarder poseduje oko 78 miliona dolara u nekretninama, odnosno ima po četiri kuće vredne u proseku oko 20 miliona, uz obaveznu skupocenu jahtu ili privatni avion, kao i kolekciju vrednih umetničkih dela.
Međutim, ono što je zajedničko za sve gradove sa ove liste, piše portal policymic, nije samo činjenica da u njima živi većina najbogatijih ljudi na svetu, već i sve rastući disparitet u raspodeli novca između ovih pojedinaca i ostatka stanovništva u tim gradovima. Ovo se odnosi čak i na Njujork, gde broj beskućnika raste tempom od 19% i na najvišem je nivou još od doba Velike Depresije. Istovremeno, u Hong Kongu čak 1,19 miliona ljudi živi u sobama nalik na metalne kaveze.
U Londonu, koga uz Njujork i danas mnogi doživljavaju kao prestonicu najvećih svetskih investitora, danas čak 28% građana živi ispod granice siromaštva (što je 7% više od nacionalnog proseka) i gradske vlasti se bore protiv velike nezaposlenosti mladih, niskih plata i problema beskućnika. U Sao Paolu i Mombaju čak po 11 miliona ljudi živi u sirotinjskim slamovima.
Rast globalne trgovine ubrzaće se ove i sledeće godine, što je jasan znak oporavka, kaže se u najnovijem izveštaju Svetske trgovinske organizacije (STO).
Svetska trgovina će rasti „skromnih“ 4,7% ove godine, a 5,3% u 2015, saopštila je juče STO. Rast koji je prognoziran u sledećoj godini, ukoliko se uspostavi tačnim, biće u skladu sa prosečnom stopom rasta trgovine u poslednjih dvadeset godina. Ovakva očekivanja potvrđuju dosad izloženu statistiku koja govori o oporavku svetske ekonomije posle finansijke krize. Tokom 2009. godina trgovina robom opala je za čak 12%, da bi se povratila za 14% već naredne godine. Godina 2011. bila je na nivou proseka, dok su 2012. i 2013. zabeležile slab rast rgovine od samo 2%.
Uticaj krize je ipak bio veliki: STO napominje da je sadašnji obim svetske trgovine na nivou od pre početka krize, ali da bi bio mnogo veći da se rast nastavio prosečnim tempom u proteklih pet godina. Naime, prema zvaničnoj statistici nastali jaz između sadašnjeg stanja i zamišljenog obima trgovine bez petogodišnje krize iznosi oko 19%, prenosi BBC.
Ukrajinska kriza mogla bi značajno umanjiti ruski BDP a povećana potrošnja u Krimskoj oblasti mogla bi pogoditi ruski privredni rast, javlja BBC. Ruska ekonomija mogla bi se, zbog krize u Ukrajini, suočiti sa nultim rastom ove godine, rekao je ministar finansija Rusije.
Ministar Anton Siluanov je upozorio da se ekonomija zemlje suočava sa „najtežim uslovima od krize još od 2008. godine“, a prenose ruske novinske agencije. Siluanov je rekao da se u prva tri meseca ove godine Rusija već suočila sa bekstvom kapitala vrednog 63 milijarde dolara. Ruska aneksija Krima je, takođe, uspostavila i povećanje državne potrošnje.
Siluanov je na sastanku vlade rekao da je „Rast BDP procenjen kao prilično nizak, oko 0,5%. Možda će biti oko nule.“ On je dodao da novac odlazi iz zemlje zbog geopolitičke nestabilnosti – podrazumevajući uključivanje Rusije u Ukrajinsku krizu i povećanje pritiska u istočnoj Ukrajini.
Odliv kapitala, prema Siluanovu, bio je rezultat masovne konverzije rubalja u strane valute. Nastavak usporavanja rasta je takođe povezan sa ruskom zavisnošću od izvoza svoje energije i loših performansi privrede, kojoj je preko potrebna modernizacija. „Nastavak odliva finansijskih sredstava smanjuje mogućnosti za investicije i stvara rizik od neuravnoteženog budžeta. Glavni razlog za beg kapitala je nepredvidiva geopolitička situacija“, rekao je Siluanov.
Tokom protekle tri godine Rusija je doživela pad privrednog rasta sa 4,3% u 2011. na 1,3% u 2013.
„Veštačka kriza“
Ruski premijer Dmitrij Medvedev je nedavno poručio stanovnicima Krima da bi vlada mogla da im poveća plate i penzije, uz slanje i dodatnog novca za obnavljanje infrastrukture poluostrva, a nakon njegove nedavne kontroverzne aneksije.
Siluanov je upozorio Medvedeva da ne troši previše sredstava u (krimski) region, navodeći da su najave Medvedeva izrečene „bez analize stvarnih potreba koje Krim i Sevastopolj imaju“.
Medvedev je opisao ukrajinsku krizu kao „veštačku“, rekavši da je ona samo delimično odgovorna za inače sumorne izglede ruske privrede. „Mi, naravno, ne možemo ignorisati političke elemente u tekućem periodu“, rekao je on . „Naše su teškoće, do izvesne mere – naglašavam, samo do određene mere – vezane za pokušaje pojedinih snaga da nas gurnu u veštačku krizu.“
Kako pro-ruske snage zauzimaju državne objekte u gradovima širom istočne Ukrajine, a vlada u Kijevu preti da će silom povratiti kontrolu, napetost u ovom regionu nastavlja da raste.
Američki sekretar za finansije Džejkob Lu nedavno je pozvao i druge zemlje da više doprinesu ekonomskom spašavanju Ukrajine.
Evropska komisija je ocenila da je u Srbiji i drugim kandidatima za prijem u EU rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) veći od očekivanog, a jedino je u Albaniji uočen pad.
Kako je navedeno u najnovijoj ekonomskoj analizi Evropske komisije, u Srbiji je glavni događaj bio formalni početak pregovora o prijemu u EU, ali su „vanredni izbori odložili usvajanje ključnih zakona o stečaju, privatizaciji, tržištu rada i građevinskim dozvolama“. Evropska komisija kaže da se rast BDP iz poslednjeg tromesečja 2013. nastavio, iako nešto sporije u Srbiji, gde je BDP rastao uglavnom zahvaljujući povećanju izvoza.
U Srbiji (bez Kosova) je prošle godine rast BDP iznosio 2,5 odsto, u Crnoj Gori 3,5, u BIH 1,5 procenata, dok za Kosovo nema podataka. U ovoj godini se ocenjuje da će BDP u Srbiji porasti za 1,3 odsto, u Crnoj Gori 2,7 odsto, dok bi 2015. u Srbiji porast BDP trebalo da bude 2,2, a u Crnoj Gori tri procenta.
Izvor: Beta
Bespilotne letelice doprineće većoj pristupačnosti internetu za milione ljudi, kažu u Guglu a prenosi danski Politiken. Google cželi da stanovništvu u manje razvijenim regionima sveta obezbediti pristup Internetu, i to korišćenjem bespilotnih letelica, takozvanih ‘dronova’.
U nastojanju da ovo ostvari, Google je kupio kompaniju Titan Aerospace čija je specijalnost proizvodnja dronova koji mogu da ostanu u vazduhu non-stop, i to godinama.
Ove letelice u vazduhu održava motor na solarni pogon i, prema rečima proizvođača, mogu neprestano leteti čak pet godina, na visini od oko 19 kilometara.
U Guglu kažu da „Obe kompanije dele optimizam o potencijalima ovih dronova za poboljšanje sveta kroz tehnologiju“. O prodajnoj ceni ove kompanije za izradu bespilotnih letelica sa sedištem u Novom Meksiku još uvek nema informacija.
(Bespilotna letelica Solara 60, kompanije Titan Aerospace)
Ustručavanje od pružanja „specifičnih informacija“
Prema Guglu, još je uvek isuviše rano davati konkretne izjave o njihovoj „dron-strategiji“. Međutim, obezbeđivanje Internet pristupa milionima ljudi može doprineti rešavanju problema vezanih za pomoć u katastrofama i ekološkim akcidentima, kažu u Guglu.
Dronovi iz Titan Aerospejsa izgledaju kao jedrilice i imaju raspon krila od 50 metara. Očekuje se da guglove bespilotne „internet -letelice“ budu operativne tokom 2015.
Zk je u martu objavio da će sa bespilotnih letelica i satelita pokušati da obezbedi internet daleko većem broju svetskog stanovništva.
Skoro 60 odsto stanovnika sveta – preko tri milijarde ljudi – trenutno nema pristup svetskoj računarskoj mreži.
Fejsbuk je pre nekog nekoliko takođe ‘pikirao’ na Titan Aerospace, ali je naposletku odlučio da kupi britansku fabriku dronova Ascenta.
Kineska potražnja za zlatom će najverovatnije porasti još oko 20% u narednih nekoliko godina, procenjuje Svetski savet za zlato, a razlog će biti sve veći standard stanovništva.
Kineski kupci su kupili 1.132 tona zlata prošle godine, u nakitu, zlatnim polugama i kovanom novcu. Svetski savet za zlato (World Gold Council) procenjuje da će potražnja privatnog sektora za zlatom u Kini porasti na najmanje 1.350 tona do 2017. Kina je u 2013. postala najveći svetski kupac zlata, prestigavši Indiju. „Ubrzana urbanizacija zemlje naglo stvara sve brojniju srednju klasu u zemlji u kojoj već vekovima tradicionlano postoji kulturni afinitet prema zlatu“; istakao je Albert Čeng iz Svetskog saveta za zlato.
Izvor: BBC