Ekonomija

Od „crnog zlata“ do strateških metala

Ekonomija magneta ubrzava

Potražnja daleko ispred ponude

„Fizički AI“ vraća materijale u centar

Kontrola uskih grla

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za RTS da je specifičnost ovogodišnjeg Ekonomskog foruma u Davosu u tome što su na površinu izašle duboke pukotine unutar zapadnog bloka. Posebno ističe da je evropska ekonomija izgubila prednost koju je imala u prethodnim decenijama globalizacije, a da Srbija mora da traži nove partnere kako bi obezbedila stabilan ekonomski rast i razvoj.

Američki predsednik Donald Tramp pretvorio je Svetski ekonomski forum u Davosu u svoj šou. Skup na kojem finansijska elita svake godine raspravlja o pravcima ekonomskog razvoja sveta postao je samit za pregovore o Grenlandu, na kojem je u poslednjem trenutku izbegnut ekonomski rat, pa možda čak i vojna konfrontacija između SAD i Evrope.

A niko nije siguran da li su taj ekonomski rat i raspad transatlantskog savezništva trajno otklonjena opasnost ili su samo privremeno odloženi.

Ako se, kao što to mnogi ocenjuju, raspada međunarodni politički poredak, šta će se desiti sa svetskom ekonomijom, kakve će udare pretrpeti Evropa i, zajedno s njom, Srbija?

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić ocenio je da poruke ovogodišnjeg Davosa ne donose ništa suštinski novo, ali da su prvi put toliko otvoreno ogolile odnose među najmoćnijim akterima svetske ekonomije.

– Uvek je, kada je ekonomija u pitanju, bitka između velikih zemalja ili blokova da vladaju ekonomskim prostorom – tržištima, novim tehnologijama i što većim delom ekonomskog kolača. Tu nema ničeg neobičnog – naglašava Savić.

Smatra da je specifičnost ovogodišnjeg Davosa u tome što su na površinu izašle duboke pukotine unutar zapadnog bloka.

Evropa bez jasnih aduta

Prema njegovim rečima, Zapad više nije jedinstven, a odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije sve su složeniji. Dok SAD, kako kaže, i dalje raspolažu najjačim političkim kartama, Kina se profilisala kao ozbiljan i izuzetno konkurentan ekonomski igrač, dok Evropska unija ostaje bez jasnih aduta.

– Evropa ima slabu ekonomsku kartu, Ne ekonomija, ne potencijali, ne dobre kompanije, nego to što se ne zna ko pije, a ko plaća, ko upravlja Evropskom unijom. Imate neverovatnu podelu u Evropskoj uniji i nedostatak jasnog liderstva – upozorava profesor Savić.

Posebno ističe da je evropska ekonomija izgubila prednost koju je imala u prethodnim decenijama globalizacije, kada je koristila jeftine komponente iz Kine i na tome gradila snažnu industriju. Danas je, kako kaže, situacija obrnuta – Kina više ne nudi samo jeftinu radnu snagu, već proizvodi kvalitetne i konkurentne finalne proizvode, uključujući i automobile.

– Danas Kina ne konkuriše samo jeftinim delovima, nego vrlo kvalitetnim i jeftinijim proizvodima. To najbolje pokazuje gde se Evropska unija trenutno nalazi – kaže Savić.

Problemi u nemačkoj ekonomiji se prelivaju i na Srbiju

Govoreći o posledicama po Srbiju, profesor naglašava da je domaća ekonomija snažno oslonjena na Evropsku uniju, pre svega na Nemačku kao najvažnijeg trgovinskog i investicionog partnera.

Problemi u nemačkoj ekonomiji, upozorava, direktno se prelivaju i na Srbiju – kroz izvoz, strane investicije i doznake iz dijaspore.

– Naravno nama je u interesu da se Evropa oporavi. Oni su naše neposredno okruženje, Amerika daleko. Evropi treba dobro rukovodstvo, kredibilno. Njoj treba dobar plan. Mora se vraćati ka staroj industrijalizaciji. Tad je Evropa bila najjača u svetu – rekao je profesor Savić.

Nada se da je Evropa naučila lekciju i ističe da mora ponovo da se vrati ono što je bila nekad najvažnija karta, ta najjača karta Evropske unije, a to je jaka industrija.

Srbija na evropskom putu, ali i sa novim partnerima

Profesor Savić ističe da Srbija, iako ostaje čvrsto na putu ka Evropskoj uniji, mora da aktivno traži nove partnere kako bi obezbedila stabilan ekonomski rast i razvoj.

Kao značajnu pozitivnu okolnost, on vidi postojanje dobrih sporazuma sa Kinom, koji omogućavaju otvorena vrata za našu zemlju na tom velikom tržištu.

– Nećemo odustati od Evropske unije, ona nam je najbliža, ali Srbija mora da nastavi sa jačanjem saradnje i sa drugim partnerima. Srećna okolnost za nas je što imamo veoma dobar sporazum sa Kinom, što nam omogućava da imamo ‘otvorena vrata’. To je velika prednost – kaže Savić.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da uđe u proces reindustrijalizacije i fokusira se na kvalitetne prehrambene proizvode.

– Imamo bogom danu klimu i podneblje za razvoj poljoprivrede. To ne može svaka zemlja, ne samo u našem okruženju, već ni u Evropi. Srbija ima veliki potencijal u agraru, a to je nešto što treba maksimalno iskoristiti – rekao je profesor Savić.

On dodaje da Srbija mora da uloži napor u razvoj domaće industrije, velikih fabrika i brendova koji će biti prepoznati na svetskom tržištu.

Za Srbiju, kako kaže, to je jedini pravi put ka budućem ekonomskom prosperitetu.

– Ako ne počnemo da se okrećemo razvoju domaće industrije i ako ne izgradimo fabrike koje će proizvoditi prepoznatljive proizvode, Srbiji se ne pišu lepi dani. Jedini način da napredujemo je da uđemo u razvoj industrije, s fokusom na visokokvalitetne i globalno konkurentne proizvode – zaključuje Savić.

Čelnici EU održali neformalni samit u Briselu

U Briselu su sinoć čelnici Evropske unije sinoć održali neformalni samit na kojem su diskutovali o novoj realnosti u odnosima sa Sjedinjenim Državama. Taj vanredni samit lidera Evropske unije imao je ključne zaključke koje je u ime svih prisutnih formulisao predsedavajući Saveta, Antonio Kosta.

On je rekao da je zvanična poruka EU lidera da pozdravljaju spuštanje tenzija u odnosima sa Vašingtonom, što je uključivalo odustajanje SAD od dodatnih carina.

Takođe, ponovljena je podrška Danskoj i Grenlandu u vezi sa njihovim suverenim pravom da odlučuju o budućnosti.

Međutim, kako su se čule izjave i komentari lidera tokom samita, ostaje nesigurno da li je ovo odustajanje od carina stvarno trajni prekid tenzija, ili samo privremena pauza.

Mnogi se pitaju koliko će ta pauza trajati i da li će transatlantski odnosi ići u mirnije vode, ili će se ponovo zagrejati.

Izvor: RTS

Foto: joophoek, Depositphotos

U svom najnovijem izveštaju za Srbiju rejting agencija Fitch potvrdila je pozitivne izglede za dobijanje rejtinga investicionog ranga, uz zadržavanje kreditnog rejtinga na nivou BB+, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije (NBS).

„Agencija navodi da je kreditni rejting Srbije podržan adekvatnom kombinacijom ekonomskih politika, uključujući odgovorno fiskalno upravljanje, visoke devizne rezerve i veći bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u poređenju sa zemljama sa istim kreditnim rejtingom“, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, na pozitivne izglede kreditnog rejtinga utiču i očekivano ubrzanje privrednog rasta koji će biti vođen investicijama, opadajuća putanja javnog duga i jačanje eksterne pozicije zemlje.

Fitch konstatuje da su devizne rezerve ostale stabilne uprkos povećanoj domaćoj tražnji za devizama krajem godine. Ocenjuje i da će pokrivenost broja meseci uvoza robe i usluga deviznim rezervama, kao merilo njihove adekvatnosti, ostati iznad nivoa u uporedivim zemljama sa istim kreditnim rejtingom. Ističe i da je valutni rizik u velikoj meri ublažen kredibilnim i stabilizovanim kursom dinara prema evru.

„Uprkos tome što su geopolitičke i trgovinske tenzije na globalnom nivou ostale izražene u drugoj polovini prethodne i na početku ove godine, rejting agencija Fitch je još jednom potvrdila pozitivne izglede naše zemlje za dobijanje investicionog rejtinga. To znači da smo na pola koraka do dobijanja rejtinga investicionog nivoa i prema ovoj rejting agenciji. Srbija je i u ovim, izuzetno neizvesnim okolnostima ostala na ispravnom i jedinom mogućem putu očuvanja stabilnosti, u čijoj osnovi je odgovorno vođenje ekonomske politike u prethodnoj deceniji. To se iz godine u godinu oslikava kroz jačanje makroekonomskih fundamenata i poboljšanje životnog standarda svih naših građana”, izjavila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Prema oceni agencije Fitch, privredni rast u 2025. bio je sporiji od očekivanog, na šta se odrazila povećana neizvesnost iz međunarodnog i domaćeg okruženja. U izveštaju Fitch ističe da se rešavanje pitanja NIS-a očekuje u relativno kratkom roku, kao i da su kratkoročni rizici po osnovu snabdevanja energentima ublaženi obezbeđenim rezervama i aktivnostima na diversifikaciji izvora snabdevanja gasom. Takođe, Fitch ocenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda postepeno ubrzati na 4,2 odsto u 2027. godini. Rast će biti vođen, navodi NBS, realizacijom velikog broja investicionih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, oporavkom investicija privatnog sektora i snažnom privatnom potrošnjom.

„U svom izveštaju agencija Fitch navodi da je inflacija usporila i da se od septembra 2025. kreće na nivou ispod 3 odsto, kao rezultat primene uredbe o ograničenju marži u maloprodaji i veleprodaji. U narednom periodu agencija Fitch očekuje zadržavanje inflacije unutar granica cilja Narodne banke Srbije“, navodi se u saopštenju NBS.

Pored svega, Fitch zaključuje da je učešće deficita budžeta u bruto domaćem proizvodu u 2025. godini bilo manje od medijane zemalja sa sličnim rejtingom, kao i da je učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu nastavilo da opada, na manje od 45 odsto u 2025, „znatno ispod medijane za zemlje sa istim ali i višim kreditnim rejtingom“. I tokom 2026. i 2027. godine Fitch očekuje da će vlasti ostati posvećene poštovanju limita za fiskalni deficit do 3 odsto bruto domaćeg proizvoda. Takva kretanja trebalo bi da obezbede dalji nastavak opadajuće putanje javnog duga u bruto domaćem proizvodu, čime bi on ostao značajno ispod proseka zemalja istog kreditnog rejtinga, navedeno je u saopštenju.

„Činjenica da i Fitch procenjuje da će inflacija ostati unutar granica cilja Narodne banke Srbije, kao i da će devizne rezerve, mereno međunarodno razvijenim pokazateljima adekvatnosti, ostati iznad nivoa zemalja sa istim kreditnim rejtingom, jeste pokazatelj poverenja i u mere Narodne banke Srbije”, zaključila je Tabaković.

Fitch je saopštio da je na zadržavanje kreditnog rejtinga uticala i smanjena domaća politička neizvesnost.

„Studentski protesti koji su trajali od nesreće na infrastrukturi u Novom Sadu u novembru 2024. nastavili su se tokom 2025, ali su se znatno smirili u drugoj polovini godine. Predsednički izbori su planirani za proleće 2027, a parlamentarni do kraja 2027, ali nedavne izjave predsednika Vučića sugerišu da bi izbori mogli biti održani ranije. Vlada ostaje posvećena opreznoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici, ali domaći politički faktori i izborni ciklus mogu dovesti do dodatnog fiskalnog popuštanja“, navodi se.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Višak sirovog mleka na tržištu poslednjih meseci izazvao je velike probleme. Oborena je otkupna cena, a mnogim poljoprivrednicima otkazan je otkup. Nadležni kažu da je u toku analiza tržišta, a od rezultata će zavisiti kakve će se mere preduzeti.

Trgovačke marže, poremećaji na svetskom tržištu, pad domaće potrošnje i negativna kampanja o kvalitetu mlečnih proizvoda – kao da se sve što je moglo, obrušilo na domaću proizvodnju sirovog mleka.

– Već nekih mesec dana dolazi do otkazivanja otkupa. Pokušali su u međuvremenu u nekim manjim lokalnim mlekarama da preuzmu, međutim, nijedna mlekara ne vidi razrešenje ovog problema u nekom narednom periodu. Povećavaju zalihe jer niko ne želi da ulazi u preterane gubitke – puni su im magacini i lageri – ističe Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije, prenosi RTS.

Osim sa manjim otkupom, poljoprivrednici su suočeni i sa padom otkupne cene sirovog mleka.

– Od 30 do 55 dinara, ali ne pokriva to ništa, to je sramna cena bukvalno. Za ovakvu dobrovoljnu robiju koju mi radimo, ta cena ne može da pokrije ni čačkalice. Da li su subvencije, odnosno premije države, ono što daje profit – više ne, jer 2023. godine nam je cena bila viša za 30, 40 dinara – ukazuje Dejan Trajković iz udruženja „Naše mleko“.

Stručnjaci kažu da je dominantan razlog za poremećaj srpskog tržišta – uvoz mlečnih proizvoda iz Evropske unije, čija je cena gotovo niža od proizvođačke.

– Ja bih apostrofirao da su proizvodi koji su najviše zastupljeni u uvozu polutvrdi sirevi tipa gaude, edamera i kačkavalja. To je ono što pravi pometnju u celoj proizvodnji i preradi mleka. Po kojoj ceni mi uvezemo, recimo, kilogram gaude – postoje podaci da su to veoma niske cene, nekih 3,2 do 3,8 evra po kilogramu, i to je ono što našu proizvodnju dosta pogađa – upozorava Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Glamočić: Zabrana uvoza nije rešenje

Iz Ministarstva poljoprivrede saopštavaju da rade sistemsku analizu tržišta i da će u skladu sa rezultatima sprovesti mere za očuvanje domaćih proizvođača. Ipak, resorni ministar Dragan Glamočić kaže da rampa ima dve strane.

– Nije rešenje u zabrani uvoza. Ako vam samo kažem podatak da je uvoz ove godine za 28 posto manji nego za prethodnu godinu, a prethodne godine smo za 24 posto više izvezli nego što smo uvezli mleka i mlečnih proizvoda, to govori da mi odlično u tom sektoru radimo. Međutim, šta nam se desilo – mi smo povećali proizvodnju mleka u odnosu na 2023. godinu za 10 posto, a istovremeno nam se desio pad potrošnje na domaćem tržištu od 20 posto za UHT mleko koje se najviše koristi – ukazuje Glamočić.

Ipak, kaže da problem nije dugoročan i da prosipanje mleka može da se spreči solidarnošću.

Objašnjava da poljoprivrednici mogu preko ishrane krava da smanje njihovu proizvodnju mleka za 5 do 10 odsto. Dodaje da bi to za nekoliko nedelja smanjilo viškove na tržištu, a mlekare bi prestale da otkazuju otkup malim farmama, koje su u takvim situacijama prve na udaru.

Izvor: RTS/ekapija

Foto: Pixabay

1. Veliki broj penzionera prima penziju ispod ili na nivou najniže

2. Poljoprivredne penzije su sistemski potcenjene

3. Srbija nije izuzetak po strukturi penzionog sistema, ali jeste po visini primanja

4. Odnos broja zaposlenih i penzionera trenutno nije loš, ali sistem i dalje zavisi od države

5. Nominalni rast penzija ne znači i realno poboljšanje standarda

6. Najveći teret za penzionere su troškovi lečenja i lekova